fb

DEJAN Mitić (28) iz Niša koji je prošle godine svojim BMW-om u alkoholisanom i drogiranom stanju i bez vozačke dozvole, usmrtio mladića Stefana Kocića (20) iz Niške Banje, koji je stao da čoveku pomogne da zameni gumu, rekao je danas pred Višim sudom da se iskreno kaje zbog svega.

– Iskreno se kajem i najviše bi voleo da vratim vreme jer sam ugasio jedan mladi život, a svoj upropastio. Porodici moram još jednom da izjavim saučešće. Mnogo mi je teško. Nije nimalo lako nositi nekog na duši – rekao je osuđeni Mitić.

Na ročištu odnosno završnoj reči, Bratislav Stojanović, advokat odbrane tražio je maksimalnu kaznu od 12, a tužilaštvo 6 godina zatvora. Odbrana je predlagala tri godine robije.

Odbrana Mitića je navela da ne poriče da je Dejan bio pod uticajem alkohola.

– Mora se reći da metabolit kokaina koji je veštak pronašao kod branjenika, nije mogao da utiče na udes jer takva supstanca održava osobu budnom, a gledajući brzinu razgradnje- naveo je advokat odbrane koji je kazao da Mladen Filipović nije imao propisan prsluk i nije stavio trokut prilikom menjanja gume.

Utvrđeno je da je Dejan Mitić imao 2,2 promila alkohola u sebi. Ova tragedija dogodila se 8. jula oko 3,45 sati na ulasku u Nišku Banju.

Stefan je sa prijateljima Markom i Sašom išao normalno trotoarom kada su videli da Mladen Davidović iz sela Dolac ne ume da promeni gumu na „zastavi 101“ odmah pored puta.Odlučili su da priđu i pomognu. Nije prošlo dugo kada su videli da im se BMW približava, ali tu je put širok još nekoliko metara. Mogao je da ih zaobiđe, ali nije.

Stefana je odbacio prilikom udara nekih desetak metara. Nije mu bilo pomoći. Marko je pokušao da mu pomogne, ali mu nije bilo spasa. Davidović je nakon nesreće seo u Zastavu i pobegao, pokazala je istraga.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave roditelje Bogorodice, svete pravednike Joakima i Anu

Sv. Joakim beše sin Varpafira, iz kolena Judina, i potomak cara Davida. Ana beše ćerka sveštenika Matana, iz kolena Levijeva, kao i prvosveštenik Aron.

Taj Matan imaše 3 kćeri: Mariju, Soviju i Anu. Marija se udade u Vitlejem, i rodi Salomiju; Sovija se udade takođe u Vitlejem, i rodi Jelisavetu, majku sv. Jovana Preteče; a Ana se udade u Nazaret za Joakima, i u starim danima svojim rodi presvetu Bogorodicu Mariju. 50 godina življahu u braku Joakim i Ana, i behu besplodni. Življahu bogougodno i tiho, i od svih prihoda svojih jednu trećinu samo upotrebljavahu na sebe, drugu razdavahu siromasima a treću žrtvovahu hramu. A behu imućni dobro.

Jednom kada pod starost odoše u Jerusalim da prinesu žrtvu Bogu, ukori ih prvosveštenik Isahar govoreći Joakimu: “nisi dostojan, da se iz tvojih ruku primi dar, jer si bezdetan”. Tako i drugi, koji imahu dece, gurahu Joakima pozadi sebe kao nedostojna. To veoma ožalosti ove dve stare duše, te s velikom tugom vratiše se domu svome. Tada oboje pripadoše na molitvu Bogu, da i na njima učini čudo kao nekad na Avramu i Sari, i podari im jedno čedo za utehu u starosti.

og im posla angela svoga, koji im objavi rođenje “kćeri preblagoslovene, kojom će se blagosloviti svi narodi na zemlji, i kroz koju će doći spasenje svetu”. I odmah Ana zače i u 9. mesecu rodi sv. Devu Mariju. Sv. Joakim požive na zemlji 80, a Ana 79 godina, i predstaviše se Gospodu.

Rasuđivanje na današnji dan

Milostinju ne treba davati s gordošću nego sa smirenjem smatrajući onoga kome se daje milostinja boljim od sebe. Ne reče li sam Gospod: meni učiniste ono što učiniste malim i siromašnim.

Ako, dakle, dajemo milostinju ma u čije drugo ime, ili u ime svoje, ne možemo izbeći gordosti, koja čim se pojavi u srcu ništi sva učinjena dobra dela. I kad dajemo prosjaku kao prosjaku a ne kao Hristu, ne možemo izbeći ni gordosti ni prezrenja. A šta vredi činiti čoveku milostinju gordeći se sobom i prezirući čoveka? Vrlina nije vrlina, ako se pomeša s grehom, kao što mleko nije mleko, kad se pomeša sa gasom ili sirćetom.

Verovanja na današnji dan

Danas je dan treba provesti vreme u krugu porodice, naročito sa roditeljima. Izbegavajte svađe, jer prema verovanjima, ko se u krugu porodice danas posvađa, teraće ga maler cele godine.

U nekim delovima Srbije postoji običaj da se na današnji dan dele pokloni dragim osobama koji bi trebalo da budu umotani u crveni papir, ili imaju neki crveni detalj na sebi.

Ljupka Stević danima je u žiži javnosti nakon što je, u naletu besa, razlupala dva automobila svom bivšem partneru Dragiši Simiću Simketu, a kako „Alo!“ ekskluzivno saznaje, pevačica sada namerava da napiše knjigu o svom životu, čiji će dobar deo biti posvećen njenim emotivnim vezama

Pevačica se na ovaj korak odlučila nakon što je njen bivši partner pokušao javno da negira njihovu vezu, pa će njena biografija koju planira da objavi početkom naredne godine obilovati mnogim nepoznatim detaljima iz njihovog odnosa.

– Ljupka je počela da se zabavlja sa Simketom kada je imala 25 godina, a njihova ljubav trajala je donedavno. U tih deset godina desilo se svašta između njih, a Ljupka planira da u knjizi iznese sve detalje njihovog odnosa. Ne samo da će opisati kako su se upoznali i koliko je Simketu trebalo da je osvoji već će izneti i mnoge druge, javnosti nepoznate stvari – priča  izvor i objašnjava da pevačica neće prećutati ni neverstva svog bivšeg dečka.

– Baš kao što Simke nije bio veran svojoj supruzi sa kojom ima četvoro dece, tako je i Ljupku varao kada god mu se ukazala prilika. Dugačak je spisak onih sa kojima je bio, a na njemu se nalaze imena još nekih poznatih dama. Za sada, ideja joj je da ne otkriva njihove identitete, ali će svaku poznatu damu opisati tako da će svima biti jasno o kome je reč – priča  izvor i objašnjava da Ljupka planira i da objavi njihove prepiske, ali i zajedničke fotografije.

– Njih dvoje su planirali zajedničku budućnost i porodicu. Koliko je ta veza bila ozbiljna, svedoči činjenica i da je Simke upoznao njene roditelje i da je bio rado viđen gost u njihovom domu u Kostolcu, a Ljupka planira i da opiše detalje njihovog odnosa. Osim toga, njih dvoje nisu ni krili da su vezi, pa su se na brojnim javnim događajima čak i zajedno pojavljivali – priča izvor i dodaje da se pevačica već bacila na pripreme za pisanje knjige.

– Kontaktirala je sa izdavačima i postoji ozbiljno interesovanje za njenu biografiju, tim pre što je svima jasno da će ta knjiga biti apsolutni bestseler. Ostalo joj je još samo da odluči za koga će da objavi knjigu, pa da se baci na pisanje – kaže izvor na kraju.

Pevačica Neda Ukraden iako ima 70 godina, izgleda nikad lepše, a pratioci na društvenim mrežama ne mogu da veruju kako izgleda kada se skine u kupaći.

Neda je sa svojim pratiocima na Instagramu podelila fotografiju u belom kupaćem kostimu, a korisnici pomenute društvene mreže su je “zatrpali” pozitivnim komentarima na račun njenog izgleda.

– “Uvek si bila najlepša”, “Kao devojčica”, “Nikad lepša”, “Svaka čast” – samo su neki od komentara ispod pevačicine fotografije na pomenutoj društvenoj mreži.

Za sedam meseci epidemije koronavirusa svoju četvorogodišnju ćerku Elenu video samo na desetak dana! Od prvog dana bio sam u crvenoj zoni i zajedno sa svojim kolegama po prvi put se borio sa ovako opakim virusom. Nismo znali šta nas čeka ni koliko će trajati, a jedini cilj nam je bio da spasavamo zaražene pacijente i sačuvamo sebe od zaraze

Ovako u ispovesti za Informer priča dr Igor Lazić (38), anesteziolog Neurohirurške klinike Kliničkog centra Srbije (KCS), koji je od marta bio u prvim borbenim linijama. Protiv korone se borio na Infektivnoj klinici KCS, koja je na početku epidemije bila na udaru, a zatim se krajem jula preselio u KBC “Bežanijska kosa”. 

Zbog svega što je video i proživeo apeluje na građane da budu savesni, da poštuju mere kako se krcate bolnice i veliki broj mladih ljudi na respiratorima ne bi ponovili.

Gubljenje života

Prema njegovim rečima, nikada u životu se nije susreo sa ovolikim brojem pacijenata sa teškom kliničkom slikom koji su iz dana u dan punili odeljenja intenzivne nege.

– Nažalost, bolest je takva da je napredovala iz dana u dan, kao i stanje pacijenata. Uništava pluća, srce, bubrege. Gotovo ceo organizam napada. Zato se svakodnevno, do poslednjeg atoma snage, borimo da nam pacijent ne završi na respiratoru. To je, ponekad, kao nemoguća misija. Klinička slika se bukvalno pogoršava iz minuta u minut. Pričate sa pacijentom i vidite da će mu uskoro trebati mehanička ventilacija. I dok sve to radite, u sebi osećate veliku težinu, jer ne znate da li će se on ikada više probuditi. To su bili najteži momenti. Kada vidite da zauvek gubite ljude zbog korone. Kada na jednog izlečenog pacijenta stignu dva zaražena i tako ukrug – priča dr Lazić, i otkriva:

– Iako su smene trajale od četiri do šest sati i to deluje kratko, za nas u skafanderima i zaštitnoj opremi delovalo je kao večnost. Sve što imamo obavimo pre ulaska u zonu i do kraja smene nema ni toaleta ni vode ni hrane… Prepuna odeljenja, tenzija, strah, neizvesnost, a mi se borimo i ne predajemo se. Bilo je momenata kada konstantno imate po 20 najtežih pacijenata samo u jednoj intenzivnoj. Svuda je crvena zona, sve je kontaminirano. I koliko god se vi čuvali, uvek postoji bojazan da ste se zarazili. Zato smo supruga, koja je takođe radila u kovid-ambulanti, i ja poslali ćerku kod bake i deke. I, onda nakon jednog radnog dana u crvenoj zoni i izgubljenih života, vratite se kući, a vaše dete nije tu da ga bar vidite – iskren je naš sagovornik.

Kako kaže, takve noći i dani bili su najteži u životu.

– Jedva sam čekao dan kada ćemo se ponovo zagrliti. A Elena je stalno pitala kada će proći korona i kada će tata i mama kući. Kada se situacija posle nekoliko meseci smirila, opet smo bili na okupu. Taj susret, zagrljaj, ta ljubav… to rečima ne može da se opiše. Nažalost, epidemija se opet zahuktala u julu, a mi smo morali nazad u crvene zone. I opet smo se rastali. Ipak, naš posao je takav da moramo da budemo tu za druge – naglašava anesteziolog.

Poštujte mere

– Znate šta je najgore, kada pored svega toga vidim veliki broj građana koji i dalje ne poštuje mere, koji se opustio i ponaša se kao da virusa nema. A ima ga i tu je, i kraj epidemije se uopšte ne nazire. Zato je važno da što pre shvatimo da samo disciplinom možemo pobediti koronu i izbeći da se ponovo nađemo u situaciji s početka – pune bolnice, umorno osoblje, mnogo mladih obolelih, izgubljeni životi – apeluje doktor Lazić.

Lazić: Sreća kada skinemo pacijenta sa respiratora
Prema rečima dr Igora Lazića, tokom epidemije koronavirusa susreo se s raznim situacijama, ali se trudio da pamti samo one lepe, koje su mu davale snagu da ide napred i da ne odustaje.

Lazić: Sreća kada skinemo pacijenta sa respiratora

Prema rečima dr Igora Lazića, tokom epidemije koronavirusa susreo se s raznim situacijama, ali se trudio da pamti samo one lepe, koje su mu davale snagu da ide napred i da ne odustaje.
– Za svakog lekara najveći uspeh i motivacija jeste kada spasete život, kada pacijenta ispratite kući. Pogotovo u ovim mesecima, kada sa osmehom pratite uspešno izlečene od korone. Bilo je raznih trenutaka, ali pamtim našeg prvog pacijenta Bojana koji je ležao na Infektivnoj klinici. On je, čini mi se, prvi pacijent koji je pobedio koronu na respiratoru i kojeg smo skinuli sa mašina, a zatim ga i ispratili kući. To je najveća nagrada za sve nas – priseća se dr Lazić.

Decu sam vaspitavala uz pomoć duhovnika, a unuka Željka ću razmaziti!

Svetlana Ceca Ražnatović uživa u novoj ulozi bake, a otkako su joj sin Veljko i snajka Bogdana podarili unuka Željka, njenoj sreći nema kraja.

Kako kaže, njen posao nije da vaspitava Željka, već da ga razmazi, a težak posao vaspitanja dece, kao samohrana majka prošla je uz pomoć sestre Lidije, ali i duhovnika.

“Svi smo mi skloni greškama, a svaki normalan roditelj se trudi da prevaziđe te greške… Sve je to život, neke te greške prevaziđeš lako, na nekima se sapleteš… Opet kažem, sve je to za čoveka, i pametan čovek će uvek iz nekih grešaka da izvuče neku pouku ili neku lekciju, ali i moja deca su grešila, kao i deca njihovog uzrasta, tako da to nisu greške koje su nepopravljive! To su one tinejdžerske greške i to je normalno u odrastanju. Sve je to tolerantno, ali problem je ako nekom ukazuješ na grešku koja može da ga košta mnogo više nego neke benigne opomene, e onda tu postoji problem ako ti ponavljaš stalno istu stvar, i nikako da se izvučeš iz blata, to je problem, ali zato postoje ljudi koji su školovani i koji savetuju… To u svetu funkcioniše već mnogo godina i nije sramota! Postoje psiholozi, postoje duhovnici, koji mogu možda da reše i taj psihički problem. Ja Bogu hvala, imam duhovnika, koji je naravno, duhovnik čitave naše porodice i to je potpuno prirodna stvar da se posavetuješ sa nekim. Niko se nije rodio kao najpametniji da sve zna i sve ume,” izjavila je Svetlana.

Ceca je dodala da hteli mi to ili ne, neki model ponašanja i vaspitanja uvek ponesemo iz kuće, da je sebi stalno govorila da nikada neće biti prestroga prema svojoj deci kao njenji roditelji prema njoj, ali da nije tu kako bi vaspitavala Željka, već kako bi ga razmazila.

Ona je dodala i da je ponosna na Veljka i Anastasiju, jer su “divni ljudi”, što je najbitnije.

Da u svakodnevnoj jurnjavi koju je brz tempo života zadao zaboravimo ono što je zapravo najvažnije, svjedoči i post sa Tvitera koji navodi na razmišljanje.

Naime, jedna korisnica ove društvene mreže podijelila je kako ona doživljava činjenicu da je njena majka ušla u pozne godine i njihove susrete, apelujući na sve da “čuvamo roditelje dok ih imamo”.

Ovdje objavljujemo pomenuti post u cjelosti. Mnogima je natjerao suze na oči – što zbog topline koja odiše svakom rečenicom, što zbog tužnog tona.

– Moja majka već 13 godina živi sama. Ima 81 godinu, ostarila je, služi je razum, noge i sluh baš i ne. Brat i ja idemo svaki dan, nekad zajedno, nekad ne. Imamo naviku da je često zovemo. Kad se desi da se ne javlja kao danas krećemo zajedno. Tih 10-ak minuta vožnje pričamo kao opušteno, a ustvari i jedno i drugo ne izgovaramo ono što će se jednog dana neminovno desiti. Od ulaznih vrata zgrade, do prvog sprata, koraci su sve kraći, ćutimo dok stavljamo ključ u bravu, brat uvijek prvi, jer iako je mlađi, mene bi da zaštiti, kao da se to može.

Onda uđemo unutra, i sretne nas mamin pogled pun sreće što smo došli i što smo zajedno. Nastupi olakšanje, obuzdaš se da ne zaplačeš pred njom, da ne pokažeš da si se zabrinuo što nije čula telefon koji je uvijek negdje tamo u drugoj sobi.

Mnogi od vas znaju o čemu pričam, nekad su nam ti roditelji dosadni pričama o svom pritisku, o tome da ih sve boli, da ih žulja proteza, da ne znaju šta će sami sa sobom. Onda se napravimo na veselo, krijemo svoje probleme jer smo bolno svjesni da im ističe vrijeme.

Svi ćemo da ostarimo, pružimo im punu pažnju. Mojoj mami je danas šištao ekspres lonac, nije čula da je zovemo, znam da će doći dan kad će nastupiti potpuna tišina, ali danas sam srećna što nije tako bilo. Isplakala sam se kad sam došla svojoj kući, i što je živa, i što ne znam koliko će još biti tako, i što mi nedostaje otac, i što je bilo lakše kad su bili zajedno, i ne znam zbog čega još. Od ovog života treba ugrabiti što više, ne gubiti vrijeme na nebitne stvari i ljude. Da smo živi i zdravi. Čuvamo roditelje dok ih imamo – napisala je ona, prenosi Blic.

Bistre i prelepe curice provode dane u igri i, pomalo, pomažući majci.

Vredne curice iz Kuršumlije pomažu svojoj samohranoj majci, ali potrebna im je i naša podrška!

Maksimović Danica (9), Nikolina (5) i Milica (5) ponos su svoje majke Jelene Antić. Ona se morala razići sa njihovim ocem zbog, alkoholom uzrokovanog, maltretiranja. Danas žive u kućici koju iznajmljuju za 30 evra mesečno. Alimentaciju ne dobijaju, tako da su im jedina sigurna primanja socijalna pomoć i dečiji dodatak.

Vredna je Jelena. Svaku pomoć koju dobije iskoristi za sređivanje kuće i dvorišta, a gazda joj to, naravno, odbije od kirije. Deca su još mala, pa ne može mnogo da ih ostavlja, ali kad ugrabi priliku čisti da bi zaradila neki dinar. Kad je sezona, beru i voće. A bistre i prelepe curice provode dane u igri i, pomalo, pomažući majci.

„Ja pomažem majci, evo baš sam čistila sto pre nego što ste došli” – kaže najstarija Danica.

Iz organizacije “Srbi za Srbe” pitali su je koji joj je omiljen predmet, a dobili smo jedan nesvakidašnji odgovor koji je izazvao smeh svih prisutnih: „Igrice sa čarobnjacima.”

Kod Nikoline se dala primetiti lutka od koje se, maltene, nije odvajala. Ubrzo nam je Danica pojasnila njihovu sestrinsku tradiciju:

„To je nekada bila moja lutka, a sada je Nikolinina. Pa kad ona poraste, biće Miličina.”

Vidi se da su skromna deca, ali potrebno im je dosta toga. Uskoro će morati da se isele, tako da im je hitno potrebna bar neka kućica.

Humanitarna organizacija Srbi za Srbe pokušaće da im obezbedi kuću, pa vas pozivamo da zajedno sa nama pomognete još jednu ugroženu porodicu u ovom siromašnom kraju!

Načini za doniranje mogu se naći u komentaru u postu iznad. 

Sedmogodišnja devojčica pod imenom Jaz iz meksičkog grada Puebla primljena je u bolnicu zbog preloma ruke i mnogih vidljivih posekotina i modrica.

Devojčicu su u bolnicu dovele komšije zabrinute za njeno zdravlje i psihičko stanje. Posle tri pregleda, devojčica je u razgovoru sa psihologom otvorila dušu. Nakon toga su po kratkom postupku uhapšeni njeni roditelji Rafael i Aleksandra.

Jaz je ispričala kako su je roditelji od malena “terorisali” te im je služila kao igračka za iživljavanje i seksualno zlostavljanje, a ne kao ćerka. Puno puta su joj gasili cigare po telu, šamarali je i udarali kad i nema razloga za to, a otac ju je jednom tako pretukao da danima nije mogla da stoji na nogama, već je ležala u sobi.

Dva puta su je seksualno maltretirali a više puta su bili pijani i drogirani pred njom i nju su terali na isto. Komšijama je i pre nekoliko meseci zapalo za oko kako to da je njena mlađa, trogodišnja sestra iznenada preminula (istraga za to tek sada je otvorena – prim.nov.).

Kada su Jaz videli u kakvom je stanju, iskoristili su trenutak nepažnje roditelja kad nisu bili kući i odveli su je u bolnicu.

Jaz za sada nije u stanju da priča šta se dogodilo sa mlađom sestrom koja je navodno umrla u snu, ali je zato u nekoliko navrata preklinjala lekare da joj skrate muke i ubiju je, samo da se ne vraća kući.

Jedno je sigurno – devojčica kod roditelja nikad više neće ići jer su optuženi za seksualno napastvovanje, zlostavljanje, upotrebu sile i nasilje u kući.

Mia Žikić (4) iz Paraćina koja ne može sedi i hoda zbog devijacije kičme, početkom oktobra otići će na operaciju u Tursku, za koju su brojni donatori skupili 50.000 evra, a polovinu za svega 20 dana.

Ova operacija će omogućiti devojčici da živi kao i njeni vršnjaci. Operacija u turskoj klinici Adžibadem košta oko 50.000 evra, a nešto više od polovine nedostajuće sume za svega 20 dana sakupljeno je zahvaljujući akciji “Kilometri za Miju”, koju je pokrenuo Vladan Vugdelija, diplomirani pravnik zaposlen u Javnom preduzeću za podzemnu eksploataciju uglja u Resavici.

– Presrećna sam bila kada sam dobila potvrdu iz fondacije “Budi human” da smo sakupili potrebnu sumu novca za operaciju. Mi smo nasumično računali preko broja pristiglih poruka, ali kada smo dobili i zvaničnu potvrdu, baš sam bila srećna. Tih 50.000 evra su mi delovali kao planina veliki, mislila sam da nikada neće da se sakupe. Ali ima stvarno dobrih ljudi. Uz pomoć “Blica” i drugih medija uspeli smo da se popnemo na vrh te planine. Posebna zahvalnost Vladanu Vugdeliji koji je organizovao humanitarnu akciju, ne znam kako bih opisala taj njegov gest, meni je to nešto neprocenjivo, ne mogu da nađem adekvatne reči da se zahvalim tom čoveku, hvala mu do neba, kaže Milena Žikić iz Paraćina, majka male Mije.

On navodi da je ovime preskočen jedan veliki stepenik, ali da ih velika borba tek očekuje.

– Nećemo da stanemo dok Mia ne stane na svoje noge. Napravili smo prvi veliki korak. Mia ide na operaciju da ispravi kičmu i da onda vidimo šta ćemo dalje. Kontaktirala sam sa klinikom, operacija će biti u prvoj polovini oktobra, samo čekamo tačan datum. Pomerili smo se sa mrtve tačke, i to je velika stvar za nas. Zahvaljujući humanim ljudima sakupljen je novac za lečenje, ali će nam biti potrebna podrška ljudi velikog srca i nadalje. Na vezi sam sa Fondacijom “Budi human” kako bi mi produžili ugovor, s obzirom na to da će nakon operacije doći rehabilitacija i kontrole. Moraćemo da idemo na kontrole na tri-četiri nedelje kako bi se pratilo stanje dok Mia raste i razvija se. Rehabilitacija će možda biti u Turskoj, a možda i na nekoj evropskoj klinici koju nam budu preporučili. U ovom trenutku niko ne može da sa sigurnošću zna da li će biti potrebna i korektivna operacija. To će se znati nakon praćenja stanja kako Mia raste. Biće potrebno još dosta novca, nadam se da ćemo moći da sve to finansijski ispratimo, kaže majka Milena.

Vladan Vugdelija, koji je početkom septembra pešačio od Despotovca do Resavice kako bi animirao javnost da se sakupi nedostajući iznos novca novac za operaciju kaže da je presrećan jer je za manje od 20 dana sakupljeno skoro 3,3 miliona dinara.

– Kada sam razmišljao o celoj akciji, meni je 1.000 evra bio veliko kao planina. Mislio sam, ako toliko sakupimo, biću zadovoljan, a kamo li 3,3 miliona dinara, od je čega je oko 2,5 miliona dinara stiglo preko SMS-poruka za dvadesetak dana. Ima dobrih ljudi u Srbiji, nažalost, ne dolazimo do izražaja toliko često – kaže Vugdelija.

On kaže da će devojčici biti potrebno još novca za rehabilitaciju i odlaske na kontrole, te da će pratiti situaciju i ponovo se uključiti u akciju sakupljanja novca ako to bude bilo potrebno.

Klinika kao dom

Kako je “Blic” pisao, Mia ima četiri godine i veći deo svog života provela je u bolnici. Zbog slabosti mišića koja se javila nakon rođenja došlo je do krivljenja kičme (kifoskolioze) pa za razliku od svojih vršnjaka, ova devojčica ne može ni da sedi sama, a kamo li da potrči. Klinika za rehabilitaciji u Beogradu, sa nepunih godinu dana života, postala joj je maltene novi dom. Devojčica je dobila mider kako bi se stabilizovao trup i ispravio kičmeni stub, a sve kako bi mogla da sedi i da se kreće. Nažalost, nijedan od ovih pokušaja nije bio uspešan pa je jedina opcija koju predlažu lekari – operacija kičme i ugradnja šipke da bi se kičmeni stub ispravio.