fb

Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao svoju Krsnu slavu.

SPC i vernici sutra slave Rođenje Presvete Bogorodice, praznik u narodu poznat kao Mala Gospojina. Na Malu Gospojinu slavi se uspomena na dan kada je u Nazaretu, u domu Joakima i Ane, rođena Sveta Deva Marija i spada u jedan od najvećih zavetnih praznika.

Joakim i Ana su dugo bili neplodni, bez dece. Već stari, oni su molili Boga da im podari dete, da ih obraduje kao što je nekada obradovao Avrama i Saru, darovavši im sina, Isaka. Jednog dana, moleći se Bogu u voćnjaku pod drvetom lovora, Ani se javio anđeo i rekao joj da je njen glas stigao do Nebesa i da će ubrzo biti majka.

Ana se tada zavetovala da će dete podariti Bogu, da mu služi celog veka. Bog im je podario ćerku, ali i Bogomajku. Starica Ana rodila je ćerku, kojoj je dala ime Marija, što znači visoka ili gospodareća.

U narodu se ovaj praznik slavi uz živopisne običaje, uglavnom posvećene rađanju. Veoma je cenjen kod Srba, a u većini mesta održavaju se vašari i druge svečanosti, proslave i molitve.

Takođe, na Malu Gospojinu mnogi planiraju i ugovaraju svadbe i venčanja, jer, prema predanju, ona mladencima, verenim, i venčanim na ovaj dan daruje posebnu blagoslov.

Jesenje svadbe u Srbiji, od davnina, počinjale su od Male Gospojine.

U poljoprivredi, Mala Gospojina je označavala vreme kada se počinjalo sa oranjem i setvom ozimih useva. U to vreme, priređivane su i razne stočarske svečanosti.

Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, a da jaja iz toga perioda mogu cele godine ostati sveža pa se zato ostavljaju za nasad, pilići izleženi u ove dane biće dobre nosilje.

Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao svoju Krsnu slavu.

Mala Gospojina u Šumadiji smatra se velikim praznikom i slavom. Domaćini koji ne slave slavu, odlaze sa porodicom svečano obučeni na raznorazne i mnogobrojne sabore i vašare, koji se održavaju oko crkava, odnosno u crkvenim portama. Ovaj dan je dobar za održavanje svadbi i veridbi. U Glamočkom polju održava se veliki stočni vašar.

Najveći vašari u Srbiji su u Negotinu i Šapcu, s tim što vašar u Negotinu ima vrlo dugu tradiciju.

Veruje se i, kada je na ovaj praznik vedro, da će sunčano biti i tokom jeseni, ali i zime.

Mala Gospojina spada u red Bogorodičnih praznika i nepokretan je, što znači da ima fiksno mesto u crkvenom kalendaru i označen je crvenim slovom.

Ostali Bogorodičini praznici su Vavedenje, Sretenje, Blagovesti, Uspenje presvete Bogorodice (Velika Gospojina), kao i oni koji obeležavaju sećanje na događaje iz njenog života, kao što su Pokrov Presvete Bogorodice i Polaganje rize Presvete Bogorodice.

Sharki je bio poslušan, mazan, a ujedno i hrabar jer ga druge ptice nisu plašile

Na veliku žalost, previše se često susrećemo sa raznim situacijama zlostavljanja životinja kako kod nas tako i u svetu. 

Uglavnom su žrtve ove vrste nasilja mačke i kučići, ali smo danas mogli da vidimo da se takvi gnusni zločine čine i nad drugim životinjama.

Ovog puta je u pitanju bio hrabri papagaj Sharki. 

Naime, prema jednom postu na Fejbuku, Sharki je nastradao jer je previše verovao ljudima i previše voleo slobodu:

“Opomena ljudima, kakvi NELJUDI hodaju ovom zemljom, a da to nisu zaslužili!

Ovo je Sharki, predivan, hrabar papagaj, koji je bio primer “slobodnog letača”. Poslušan, mazan, a ujedno i hrabar jer nije prezao od drugih ptica. Sa svojim gazdom, ali pre svega drugom, uživao je u slobodnom letenju, van kaveza i četiri zida,…i gde sve nije stigao.

ALI, napravio je danas kobnu “grešku”. Sleteo je nepoznatom “čoveku” na rame, a taj bizgov ga je zgrabio i svom silom tresnuo od zemlju. Na žalost Sharki nije preživeo!

Ovo je stvarno tuga šta životinje, pa čak i ovako male i nevine, doživljavaju od ljudi. Za sebe znam sigurno da bih takve debile gazio na licu mesta dok krv ne propišaju!

Leti Sharki visoko, visoko, daleko od zlih ljudi. Ovo je tvoj večni slobodan let. Pile malo, neka ti nebo uvek bude vedro i mirno“

Doktorka Darija iznela je važne savete svima kojih moramo da se pridržavamo u borbi protiv zaraze

Srbija završava šesti mesec borbe protiv koronavirusa, situacija u zemlji jeste bolja, ali daleko je od idealne. Za sve vreme borbe nijednom nismo bili na nuli kada je broj novoobolelih od kovida u pitanju, a šta nas čeka u narednom periodu, hoće li biti novog vanrednog stanja, rasta obolelih, novog talasa u ekskluzivnom intervjuu otkriva doktorka i članica Kriznog štaba Darija Kisić Tepavčević.

Jedno od imena koje smo najčešće pominjali tokom ovih šest meseci borbe, a koje ćemo i dalje izgovarati i čije ćemo savete, preporuke slušati, jer će borba protiv kovida trajati jeste dr Darija Kisić Tepavčević.

Darija Kisić Tepavčević srpski je lekar i specijalista epidemiologije, profesorka na Katedri epidemiologije Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i pomoćnica direktora za javno zdravlje i populacionu politiku Instituta za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut”, ali pored svih ovih zvanja ima jedno koje je trenutno u Srbiji najvažnije, a to je da je članica Kriznog štaba Srbije za borbu protiv kovida.

Osim povratka ljudi sa letovanja koji su još najveći rizici za širenje koronavirusa u Srbiji?

-Prošlo je više od 6 meseci od kada je potvrđeno prisustvo koronavirusa na teritoriji naše zemlje. Koliko će se brzo širiti prouzrokovač zarazne bolesti zavisi od tri činjenice: na koji način se prenosi, koliko je populacija osetljiva na njega i da li imamo mogućnosti specifične prevencije tj. da li imamo vakcinu. Ako pogledamo ove karakteristike infekcije virusom SARS-CoV-2 znamo da se on prenosi najlakšim i najbržim putem; da je većina populacije još uvek osetljiva na njega, a da vakcine u širokoj upotrebi za sada još uvek nema. Kao što vidimo, i dalje postoje svi uslovi za brzo i nesmetano širenje ovog virusa širom sveta.

Ako na sve ove činjenice, dodamo i to da je iskustvo pokazalo da COVID-19 nema sezonski karakter, i da se još uvek nema pouzdanih podataka o dužini imuniteta nakon preležane bolesti, gotovo je nemoguće sa visokom preciznošću predvideti dalji epidemijski tok. Ono što je dobro poznato jeste činjenica da širenje virusa u najvećoj meri zavisi od nas samih. Jedino u našem organizmu virus može da opstane i da se umnožava i da dalje prelazi na novu osetljivu osobu. Zato je zadatak svih nas da to sprečimo. Svako od nas treba aktivno da prezme svoju ulogu i stane na put ovom virusu. Svako okupljanje ljudi, naročito u zatvorenim prostorima predstavlja značajan faktor rizika. Sledi nam period godine kada koji je prepun rizika.

Koliko je realna prognoza da u Srbiji neće biti nule i da će opet krenuti drugi talas?

-Već više od mesec dana beležimo opadajući trend učestalosti obolevanja od COVID-19, i u ovom momentu je epidemiološka situacija u Republici Srbiji povoljnija nego u većini zemalja Evrope. Opterećenje obolevanjem od ove bolesti je u direktnoj korelaciji sa učestalosšću primene preventivnih mera u populaciji. Trenutna epidemiološka sitiacija u našoj zemlji nam govori da smo se u prethodnom vremenskom periodu ponašali odgovorno i savesno i da je većina naših građana poštovala primenu preventivnih mera. Sledi nam period godine koji je pun različitih proslava i lepih događaja kojima smo se uvek svi radovali i sa nestrpljenjem čekali.

Mi smo gostoprimiv i druželjubiv narod i to su divne osobine. Ali ovaj put moramo da budemo svesni da takva vrsta okupljanja može značajno da utiče na brzinu širenja korona virusa. U borbi sa ovim virusom jedinom možemo da pobedimo ako budemo složni i solidarni. Najbolji primer nam je Republika Kina koja je upravo samodisciplinom i strogim poštovanjem preventivnih mera uspela brzo da epidemiju stavi pod kontrolu. Ohrabuje činjenica da na području ove zemlje već više od 4 meseca nema smrtnog ishoda koji se može dovesti u vezu sa ovim virusom, kao i da više od mesec dana nemaju slučajeve lokalne transmisije.

Kako suzbiti virus u jesenjim danima kada se pojavi i sezonski grip?

-Idemo u susuret hladnijem vremenu za koji je karakteristična sezona respiratornih infekcija. Ove godine na južnoj hemisferi je sezona gripa bila izuzetno blaga, najblaža u ovom veku. To se pre svega objašnjava visokim obuhvatom imunizacijom protiv gripa, ali i širokom primenom opštih prevnetivnih mera (nošenje maski, fizička distanca) koje su zajedničke za sve respiratorne infekcije.

Da li postoji neka zamišljena negativna brojka posle koje će se ponovo razmatrati uvođenje policijskog časa i sličnih metoda?

-Za ovih par meseci naša saznanja i teorije o ovom virusu se dosta menjala, ali ono što je ostalo nepromenjeno jeste način na koji možemo da sprečimo da se zarazimo. Često čujem komentare da smo dosadni jer stalno jedno te isto povaljamo da se nose maske, peru ruke i drži fizička distanca, ali te mere zaista spašavaju živote. U jednom momentu je ovaj virus bukvalno zaustavio ceo svet. Mnoge zemlje su se u nekom trenutku odlučile za konzervativniji pristup i ograničavanje kretanja u cilju smanjenja rizika prenošenja virusa. Mi smo takvom merom uspeli da sačuvamo živote naših najstarijih sugrađana koji su u najvećem riziku za nastanak komplilacija i smrtnih ishoda ukoliko dođe do infekcije. Takođe u tom vremenskom period smo ojačali kapacitete našeg zdravstvenog sistema, pripremili privremne bolnice, izgradili nove laboratorije i nabavili testove. Veliki uspeh je to što je tako ojačan kapacitet našeg zdravstvenog sisitema mogao da izdrži porast opterećenja obolevanjem koji smo imali u jednom momentu. Videli smo da to u mnogim visko razvijenim zemljama Evrope nije bio slučaj…

NEMA TRANSMISIJE VIRUSA U ŠKOLAMA!

Da li ste zadovoljni odgovornošću građana u borbi protiv korona virusa?

-Naučili smo da u borbi sa ovim nevidljivim neprijateljom moramo biti složni, odgovorni i disciplinovani. Ove reči sam već nekoliko puta ponovila, ali one jesu suština. Bez toga nikada ne možemo biti dovoljno pripremljeni i ravnopravan protivnik korona virusu. Zbog toga iznova i iznova želim da ponovim- nosite maske, perite ruke, držite fizičku distance. I opiminjujte svoje najmilije ukoliko se desi da se ne pridržavaju ovih mera. To je najbolji način da im pokažete koliko brinete za njih i koliko ih volite. Naši najstariji sugrađani su se opet pokazali kao najodgovorniji i najsavesniji i od njih moramo da učimo. Ali napomenula bih da su se i naši mladi, deca školskog uzrasta pokazali kao deo populacije na koji možemo da se ugledamo i oslonimo. Prošlo je tri nedelje od početka školske godine a nadzor nad COVID-19 je pokazao da osim sporadičnih slučajeva obolevanja, nije došlo transmisije virusa u školskoj sredini. Nadamo se da će tako da se nastavi i u narednom vremenskom periodu.

KO SU HEROJI U BORBI PROTIV VIRUSA?

Koja je po Vama medicinska ustanova najviše bila na udaru od pojave korone u Srbiji?

–Svim zdravstvenim radnicima koji su se nalazili ili se trenutno nalaze na prvoj liniji odbrane, svim onima koji su svaki dan u kontaktu sa pacijentima sa COVID-19, svim onima koji se svaki dan bore da spasu ljudske živote, svim onima koji su sate i sate proveli obučeni u skafandere, svim onima koji su satima, danima, mesecima odvojeniod svojih porodica, odajem veliko priznanje i bezgraničnu zahvalnost.

Lokalni ugostitelji, uprkos koronavirusu i zabranama okupljanja, organizovali su neformalnu Kupusijadu u Mrčajevcima

Lokalni ugostitelji, uprkos zabranama, ali i upozorenjima epidemiologa, organizovali su samoinicijativno neformalnu Kupusijadu, bez imalo savesti i razmišljanja kakve posledice takva manifestacija može da izazove.

U nekoliko ugostiteljskih objekata i tri šatre u Mrčajevcima orila se muzika, točilo se piće, posetioci su se gužvali dok su sedeli i po desetoro za jednim stolom

Posetioci neformalne manifestacije u Mrčajevcima, koju su organizovale kafedžije, pevaju i vesele se i po desetoro za stolom, ne hajući za svoje i tuđe zdravlje.

U nekoliko ugostiteljskih objekata i tri šatre orila se muzika, točilo se piće, posetioci su se gužvali dok su sedeli i po desetoro za jednim stolom, a trebalo bi da su na metar i po udaljeni, pevali i veselili se, a masku nije nosio skoro niko, pa čak ni konobari, piše Kurir.

– Kupusijada se tradicionalno održava u ovo vreme, ali je ove godine zbog korona virusa otkazana. To nije sprečilo pojedine lokalne ugostitelje iz Čačka i Mrčajevaca da je zbog profita samoinicijativno, bez ikakvih dozvola, organizuju kao da je sve normalno. Dvoje ugostitelja, koji tamo već imaju objekte, proširilo je svoje kapacitete tako što je postavilo šatore, a pored toga postavljen je i jedan veliki šator na javnoj površini, kod hrasta u centru Mrčajevaca, koji može da primi nekoliko stotina ljudi. Ovo ludilo trajaće do kraja vikenda – kaže za Kurir Zoran M. iz Čačka.

On, koji je i sam ugostitelj, bio je revoltiran onim što je video u petak.

– Vlasnik sam sali za svadbe i sedam meseci nisam radio ništa. Ove godine sam imao zakazano 211 veselja i sve je propalo. Imam 45 radnika, ne znam gde udaram… Stvarno nema smisla da se organizuje neka takva manifestacija, a da niko ne reaguje. Svi ćemo se pozaražavati – kaže naš sagovornik.

KUVAJU KUPUS PO DVORIŠTIMA

Radoslav Bogićević, predsednik MZ Mrčajevci, kaže da se organizacioni odbor zvanične Kupusijade ove godine nije ni sastajao, jer je održavanje većih skupova zabranjeno.

– Ono čega u Mrčajevcima ima to su gosti koji nam tradicionalno dolaze, kumovi, prijatelji… Za njih u svojim kućama i dvorištima kuvamo kupus, ali to su manji skupovi, porodičnog tipa. Ko je šta radio mimo zvaničnih organizatora, mi to ne znamo – kaže Bogićević.

Ovo je, inače, samo poslednji u nizu slučajeva kojih ima širom Srbije da se lakomisleno organizuju proslave i veselja s velikim brojem ljudi, a da se ne poštuje fizička distanca niti nose maske.

Otuda je i epidemiolog Predrag Kon ponovio juče upozorio na opasnost od ovakvih masovnih okupljanja i naglasio da ne isključuje ni uvođenje novih mera kada zahladni:

– Nemamo definisano šta će biti ako dođe do eksplozije veselja i slava. Molimo ljude da shvate da ulazimo u sezonu kada je to opasno.

INSPEKCIJA U MRČAJEVCIMA – IZVEŠTAJ SLEDEĆE NEDELjE

Igor Krivokapić, načelnik Uprave za inspekcijski nadzor grada Čačka, kaže za Kurir da je inspekcija bila u petak u Mrčajevcima, ali da će izveštaj dobiti sledeće nedelje.

– U našoj nadležnosti je kontrola radnog vremena ugostiteljskih i trgovinskih objekata na malo. Inspekcija je postupala u petak u Mrčajevcima, ali ću izveštaj dobiti sledeće nedelje.

Na fiksni telefon sanitarne inspekcije juče se niko nije javljao.

U saobračajnoj nesreći koja se dogodila prekjuče u popodnevnim časovima u Ulici Lole Ribara u Dobanovcima, kada su se sudarili putnički automobil i motor, nastradao je motociklista N. M.

N. M. (19) nastradao je u petak u teškoj saobraćajnoj nesreći u Dobanovcima, a njegov brat je na internetu objavio video snimak sa “poslednjim pozdravom”.

– Zašto je život tako surov? Zašto uzima ljude? Nema više brata mog. Neka te anđeli čuvaju brate moj – rekao je kroz suze brat nastradalog momka.

Prijatelji preminulog dečka organizovali su akciju prikupljanja novčane pomoći za njegovu porodicu.

Podsetimo, u saobračajnoj nesreći koja se dogodila prekjuče u popodnevnim časovima u Ulici Lole Ribara u Dobanovcima, kada su se sudarili putnički automobil i motor, nastradao je motociklista N. M.

Po svedočenju njegove komšinice, on je voleo motore i brzu vožnju, što se može videti i na njegovim profilima na društvenim mrežama, a žitelji ovog naselja kažu da je tragedija bila samo pitanje vremena.

Fudbalski savez Gane (GFA) saopštio je tužnu vest o strašnoj saobraćajnoj nesreći koja se desila blizu Kumasija, u Ašanti Regionu.

Autobus koji je prevozio decu, mlade fudbalere, na registraciju za novu sezonu, survao se u reku i tom prilikom je najmanje osmoro njih poginulo.

Portal “Moje vesti iz Gane” ističe da su nastradali mališani bili između 12 i 15 godina starosti.

Šestoro njih poginulo je na licu mesta, četvoro je u kritičnom stanju preveženo u bolnicu, gde su nedugo po prijemu dvojica dečaka izgubila bitku za život.

Još 30 njih primljeno je na lečenje u bolnicu Sveti Patrik u Ofinsu.

Prema navodima nadležnih u lokalnoj policiji, vozač autobusa je izgubio kontrolu nad vozilom i ono je završilo u reci Ofin.

Snimak koji sledi ima uznemirujući sadržaj, pa molimo sva maloletna lica, kao i one kojima bi moglo da pozli od scena sa mesta tragedije – da ga ne emituju.

“GFA izražava najdublje saučešće porodicima osam mladih fudbalera koji su preminuli nakon što je vozilo kojim su se prevozili doživelo udes. Obavešteni smo da saobraćajna nesreća desila kada su se vraćali u Ofinso, nakon što su obavili registraciju u Afrančou.

Poslali smo odmah naše zaposlene da obiđu sve koji su pogođeni ovom nesrećom. Veoma smo tužni zbog ovoga što se desilo i, uz iskreno saučešće porodicama poginulih, želimo brz oporavak ostatku tima koji je doživeo različite vrste povreda u ovom incidentu. U ovim vremenima punim izazovima, stojimo rame uz rame sa svim pogođenim porodicama, uključujući i one kojima su deca povređena i koji takođe prolaze kroz strašan stres.

Misli su nam uz sve bližnje poginulih, neka duše stradalih počivaju u miru”, poručili su iz Fudbalskog saveza Gane.

Jovana Joksimović i njen kolega Srđan Predojević iznenada su prekinuli saradnju s TV Prvom, a razlog su navodno nesuglasice između produkcije i voditeljskog para, a delom i novi voditelj Filip Čukanović koji ih je menjao tokom leta

Navodno već neko vreme vladaju tenzije između voditelja i produkcije, a to se odrazilo i na program.

Tako je izvor ispričao da se pre letnje pauze često događalo da Jovana ne ustane na vreme i kasni u emisiju. To je Srđanu počelo da smeta pa je kompromis pronađen u tome da jedan dan jutarnji program vodi on, a drugi ona.

Pre nekoliko meseci Jovana se nije na vreme pojavila u studiju, a kako nije odgovarala na pozive produkcije, jutarnji program je počeo bez najave voditelja i izmenjivanjem priloga sve dok se ona nije pojavila.

Jovana i Srđan imali su i nesuglasice s produkcijom. Navodno im je produkcija zamerala to što nisu prihvatali sugestije, često su u emisije dolazili nepripremljeni, a događalo se da se ponašaju arogantno i nadobudno kako prema kolegama, tako i prema gostima emisije.

Čukanović je s druge strane postigao gledanost veću od očekivane, čak je u nekoliko navrata nadmašio gledanost koju su imali Jovana i Srđan.

Jovana i Srđan imali su i visoke plate, dogovorene s prethodnom vlasničkom strukturom TV Prve. Produkciji se navodno na više polja nije isplatilo da nastavi saradnju s njima, što je rezultiralo sukobom i njihovim odlaskom s televizije.

Medijima se sad ne javljaju, a počelo je da se šuška i postavlja pitanje da se ili vraćaju na RTS ili idu na K1 čiji je većinski vlasnik s udelom od 80 posto Jovanin suprug Željko Joksimović.

NA auto-putu od Beograda ka Zagrebu sinoć je došlo do teške saobraćajne nesreće. U stravičnom sudaru kombija, u kojem su bili vozač i šestoro putnika, sa kamionom, poginule su dve osobe. Prema nezvaničnim saznanjima, stradali su vozač i suvozač.

– Videli smo čoveka koji je ispao kroz šoferšajbnu. Svuda okolo su bile krhotine. Čuli su se jauci, zapomaganje – ovako potresnu scenu prepričava jedan od očevidaca teške saobraćajne nesreće na autoputu kod skretanja za aerodrom “Nikola Tesla”.

Na mestu jezive nesreće ostale su krhotine. Kombi je spreda i sa desne strane potpuno smrskan. Očevici su prepričali jezive momente odmah nakod stravičnog udesa.

– Prenuo nas je prasak i ubrzo sirene Hitne pomoći. Istrčali smo da vidimo šta se dešava. Prizor je bio jeziv. Videli smo čoveka koji je ispao kroz šoferšajbnu kako nepomično leži – priča uznemireni komšija.

Prema njegovim rečima, kada je čuo snažan udarac i potom video uništeno vozilo, pomislio je da su svi stradali.

– Mislio sam da su svi mrtvi. Toliko su bile strašne scene, da neću moći dugo da ih zaboravim – rekao je on za “Blic.rs”.

Kombi je navodno, privatni prevoznik, a putnici su se uputuli za Češku. Prema našim nezvaničnim saznanjima, na mestu nesreće, oba vozila kretala su se istom trakom iz pravca grada, kada je kombi, iz za sada neutvrđenih razloga, podleteo pod kamion, a kamion se od siline udarca pomerio udesno.

Nakon udesa, putnici iz kombija su ostali zarobljeni, zbog čega su vatrogasci morali da seku vozilo. Pet ekipa hitne pomoći prevezlo je povređene stare između 28 i 40 godina u Zemunsku bolnicu i Urgentni centar.

Pod kojim okolnostim je vozač kombija izgubio kontrolu nad volanom, nagađali su i očevici nesreće, ali će tek zvaničnom istragom biti utvrđeno.

Policija je obavila uviđaj, a saobraćaj je normalizovan dva sata nakon saobraćajne nesreće.

REKAO mi je da njega i Nikolu, koji su rasli zajedno, samo smrt može da rastavi.

I to se dogodilo. Poginulo mi je dete pred kućom. Krivi su i on i vozač. Moj Nikola što je brzo vozio, a taj čovek što bolje nije gledao. Njegovog druga, Nikolu Jovanovića uspeo sam da spasem, on mi je sad drugi sin.

Ovako, u potresnom razgovoru, za “Novosti”, priča Dragoljub Milovanović, otac nastradalog Nikole (19), koji je poginuo u petak po podne na stotinak metara od porodične kuće u Dobanovcima, kada je na motor kojim je upravljao naletelo putničko vozilo. Nesreća se dogodila u Ulici Lole Ribara oko 16.30. Nikolin imenjak, i najbolji drug, bio je s njim na motoru. Sada se u Urgentnom centru oporavlja posle operacije.

– Otišao sam da odvezem ćerku na časove vožnje i samo su mi javili da mi je sin poginuo. Jurio sam kući i ugledao ga kako leži na zemlji. Umro mi je na rukama. Posle sam otrčao do njegovog druga, koji je ležao 20 metara dalje u kanalu od mesta nesreće. Udarac je toliko bio jak, da ga je tako daleko odbacio. Niko nije smeo da ga pomera, a voda mu je bila do grla. Rekao mi je kad sam mu prošao: “Izvuci mi noge, hladno mi je” – prepričava Dragoljub.

Uhvatio ga je, kaže, kao bebu, i stavio na paletu koju su našli u blizini, i tako su ga izvukli iz kanala. Bio je svestan dok Hitna pomoć nije došla iako je imao strašnu povredu glave, karlice i plućnog krila.

IMAO VELIKE PLANOVE

NIKOLA Milovanović vozio je motor od treće godine. Ljubav prema dvotočkašima nasledio je od oca, koji takođe odmalena vozi motocikle. Prijatelji kažu da je bio dobar mladić, spreman da uradi sve za drugove:

– Bio je uvek nasmejan, veseljak. Imao je velike planove, da podigne kredit i sagradi kuću. A kad dođe vreme i da se oženi.

– Onda sam opet otrčao kod mog deteta, misleći da će da se probudi. Nasrnuo sam na vozača u afektu. Ali ni njega ne mogu da krivim, odnosno krivi su i jedan i drugi. Moj Nikola je išao malo brže, a taj vozač je izašao malo više iz krivine iz Žabarske na Ulicu Lole Ribara i eto. Problem je to što je ova krivina nepregledna. Bandera i komšijska živa ograda koja je izbačenija od drigih dvorišta, onemogućavaju dobru preglednost. Zato ću ovde da izbetoniram jedan stub i na njega da podignem motor na kome je Nikola poginuo, kao opomenu za sve vozače. Meni motor više ne treba kad mi nema deteta – navodi očajni otac, koji je juče pronašao ključ motora sa ikonom i prokomentarisao da ga ni svetac nije spasao.

Nezgoda i na mostu na Adi

NA Mostu na Adi, u smeru ka Novom Beogradu, juče se oko 14 sati dogodila stravična saobraćajna nesreća u kojoj je život izgubio još jedan motociklista (50). On je, prema prvim nalazima istrage, izgubio kontrolu nad motorom, udario u bankinu i na mestu izdahnuo.

Sahrana nastradalog mladića biće u utorak. Ispratiće ga prijatelji i porodica, kao i drugi ljubitelji motora iz okolnih mesta.

TOKOM duela protiv Dominika Kepfera u Rimu, Novak Đoković je polomio teniski reket, a novinari su to jedva čekali.

Pokušali su ponovo da isprovociraju Đokovića, Pitali su ga da li ide kod psihologa? On im je gospodski odgovorio. 

“Nije ni prvi ni poslednji reket koji sam slomio u karijeri. Ne želim to, ali desi se, tako nekada iskalim bes. Ne ohrarbujem to i nije to najbolja poruka za mlađe igrače, ali svi smo ljudi. Radim i na mentalnom i emotivnom zdravlju koliko i na fizičkom, to je oduvek tako – jačanje karaktera i razumevanje samog sebe deo su mog pristupa. To sam ja, nisam savršen, ali dajem sve od sebe”, rekao je Novak.

Svetski broj 1 smatra da je na Rolan Garosu glavni favorit Rafael Nadal. 

“Nastavlja se borba za gren slem titule, sada imamo i novog šampiona Dominika Tima, a mislim da je dobro i za tenis da se nastavlja borba “velike trojke”, svaki naš meč je blokbaster bez obzira gde igramo. Rodžer je povređen, Rafa je glavni favorit, to svi znamo, izgubio je tamo dva meča u karijeri. Ako se spremim dobro, imam i ja šanse, oduvek sam tamo igrao dobro. Biće čudna atmosfera, a šljaka je fizički i mentalno najzahtevnija podloga”, smatra Đoković.