fb

”Čula sam kako sestre komentarišu da si nikakav čovek, loš sin, đubre…”

Koliko se majkama život pretvori u čekanje od trenutka kad dobiju sina, to samo one znaju. A koliko je jaka veza majki i sinova – uzalud je na to trošiti reči. Međutim, kad se taj odnos poremeti, za majku ne postoji ništa gore. Upravo je takav slučaj jedne majke iz Bosne i Hercegovine.

Njeno dirljivo pismo prenosimo u celosti:

“Sine znam da nemaš vremena da me obiđeš, da pitaš kako sam, da nazoveš ili se javiš na moj poziv. Znam kako je to kad si zauzet, umoran, pod stresom. Oh znam ja to dobro. Ipak sam te rodila i odgajila, a to je kažu najveći posao na ovom svetu. Posao jedne majke. Izgleda da nisam uspela u tom poslu. Nisam bila dobra majka i zato te ne krivim što si ti takav kakav jesi, ne bih mogla da napišem da si loš sin nikad. Nikad te ne bih mogla okriviti za tvoje greške i propuste, ali evo valjda sama sebi moram da kažem kako sam loša majka. Da sam bila bolja majka možda bi me posetio nekad dok ležim ovde u bolnici na intenzivnoj nezi, kažu da mi je bolje ali znam ja dobro da odavde neću izaći živa i pre nego odem sa ovog sveta volela bih da vidim ono najvrednije što sam ovom svetu ostavila – tebe.

Ali tebe nema. Moram sad sama sa sobom da vodim ovu bitku, borbu i da sama čekam smrt. Istina, obilaze me mnogi, moja sestra, tvoj otac, komšinice, ali ti me nisi nijednom posetio. Ti si moja ljubav i tvoja deca, međutim, nemaš vremena, daleko si, put košta puno, ti zovneš svog oca da pitaš kako sam, a zapravo zoveš da pitaš jesam li? Jesam li umrla već jednom, jesam li preživela noć, jesam li konačno otišla i kad je sahrana tvoje majke. Kupićeš divan spomenik u to sam uverena i lepo cveće, odabraćeš crno odelo skroeno po meri negde u Francuskoj gde živiš kao pravi čovek sa svojom ženom i troje dece koje nikad nisi naučio nijednu reč našeg jezika, oni se neće ni pojaviti na sahrani žene koju su videli samo nekoliko puta u životu. S njima nikad nisam mogla da pričam, ne znam francuski, a ni engleski.

Presekao si komunikaciju sa svojim genima, zemljom i nasledstvom kad si otišao da radiš u Francusku. Zaboravio si na zemlju napaćenu ratom, siromaštvom i nikad se više nisi vratio. Pametno si to odlučio, ali ipak nisi morao da sve mostove zapališ iza sebe… Ali eto opet krivim sebe jer sam ti rekla nakon što si diplomirao da ideš i ne vraćaš se. Opet sam ja kriva za tvoje postupke, ponašanje i odgoj, a i jesam. Kažu da se sve ponese iz kuće, a ti si iz svoje kuće poneo jedan kofer i moju sliku u njemu. To sam za tebe na kraju – slika. Slika u novčaniku, koferu, ramu, a uskoro slika i na lepom ledenom mramoru koju ćeš gledati dok me zatrpava zemlja, a preko nje gomila cveća koja meni više ništa ne znači, biću pod zemljom, ne vidim cveće, ne miriše mi, ne dodirujem nežne latice belih ruža a crvi mi izlaze kroz lobanju, oči i meso. Raspadam se već dok sam živa, neće dugo trebati da crvi krenu iz mog mesa, gnoj, smrad i raspadanje do kostiju, a onda u prah.

Kad si se rodio bolelo me kao nikad u životu, imao si više od 4 kilograma i tada nije bilo carskog reza, morala sam da te rodim skoro bez ikakvih lekova, ta bol je cena da dobijem tebe i za mene je bila mala, jedina briga si mi bio ti. Čak i kad je doktor morao da mi makazama raseče deo donjeg trbuha i kad sam toliko krvarila da sam izgubila svest kad si izašao iz moje utrobe, zadnje čega sam se sećala bilo je da plačeš i mogla sam mirno da umrem. Nisam tad umrla, ali evo umirem 36 godina nakon tvog rođenja i sad plačem ja, a ne ti. Ti ćeš plakati na mojoj sahrani, setićeš se nečega što smo radili kad si bio dečak i rasplakaćeš se, atmosfera je na sahrani jednostavno takva i ipak si čovek od krvi i mesa.

Pitam se šta ćeš pomisliti kad baciš prvu lopatu zemlje, a ona udari od moj kovčeg? Hoćeš li se setiti palačinaka koje si uvek voleo samo sa eurokremom, nikad sa džemom ili šećerom, i koje sam ti pekla svaki četvrtak? Hoćeš li se setiti koliko puta sam ti pomagala oko sastava za osnovnu školu, menjala ti zavoje i obloge kad si bio bolestan, išla po tebe nakon treninga, sakrivala novac od tvog oca da poklonim tebi, čekala te sa kafom ili čajem kad se vratiš iz izlaska…? Ne znam čega ćeš se setiti i po čemu ćeš me pamtiti, ali ja tebe sine pamtim samo po dobrim stvarima jer dete se voli kakvo god bilo. Ti si moje dete i sve tvoje greške su moja greška. Nikad ne bih mogla da kažem ni pomislim da je tvoje rođenje bilo greška iako sam čula kako sestre komentarišu da si nikakav čovek, loš sin, đubre…

Ti za mene nisi bio greška. Ti si za mene bio jednostavno nešto što se podrazumevalo. Kao milion drugih stvari u životu koje sam uradila jer se podrazumevaju. Udala sam se za tvog oca jer je bio jedan od najlepših i najboljih udvarača koje sam imala, bio je red da se udam i to sam obavila. Naravno volela sam tvog oca, on je bio veliki radnik, čovek iz dobre familije, nikad nije na mene ruku digao ni povisio glas, a bilo je svega kao i u svakom braku, a kad sam sklopila brak logično je bilo da rodim i dete. Nisam mislila uopšte o tome da li želim dete ili ne. Nikad nismo pričali o toj temi. O tim temama se nikad ne priča, kad su ljudi nakon godinu dana videli da nemam bebu počela su pitanja, saveti, recepti. Tad sam sela sa svojim mužem i prvi put nakon tri godine našeg poznanstva i godine dana braka popričala o deci. On me posmatrao i rekao da sama odlučim. Njemu je dobro i ovako. Bila sam prepuštena sama sebi. Oboje smo bili zdravi, ali deteta nije bilo, a onda iznenada jednog dana sam shvatila da sam trudna. Da nosim tebe. Dete. Svoju krv. I zaista smo te voleli. Iako smo živeli skromno u radničkoj klasi imao si sve što i tvoji prijatelji, završio si fakultet, našao devojku, posao, odrastao, ali kad si bio dete bio si samo moj.

Nema broja noći kad sam ustajala do tvog krevetića i dizala te do svojih grudi, nisam znala da imam toliko snage, da imam toliko života sve dok ti nisi došao u moj život. Koliko god da sam umorna bila uvek bih za tebe našla snage da ustanem, uzmem te u ruke i nosim na prsima dok iz mene teče mleko, hrana, život koji si crpeo iz mene je samo rastao kao i ti. Majke mogu sve. Bio si dobra beba. Dobar dečak kao i svi dečaci znao si praviti probleme. Krao si žvake kao mali, a ja sam onda išla da platim, pao si iz matematike pa sam s tobom učila do kasno i uzela ti časove matematike, vodila te zubaru i čekala te, čekala da završiš sa treningom, večerom da operem tanjire, sa izlaskom da vidim jesi li čitav i zdrav, čekala rezultate tvog prijemnog ispita, čekala sam ceo tvoj život na nešto kad si ti u pitanju zar ne?

Život majke se svede na čekanje. Čekala sam da zatrudnim, rodim, odgajim i stvorim čoveka od svog deteta. A između svega toga moj život je bio na čekanju. Znaš nekad sam se bavila aranžiranjem cveća, radila sam u cvećari, sa strašću, uvek su moji buketi bili birani za svadbe, rođendane i sve svečane prilike. Pravila sam skupe bukete. Gazdarica me uvek kritikovala kako previše trošim materijala ali kad bi videla kako moja roba uvek ide prva popustila je, radila sam skupe aranžmane, poznavala cveće, metode rada i vrste aranžmana. Onda sam uzela pola godine pauze kad si se rodio, pa još pola i na kraju odustala od toga na nagovor svog muža, i nisam se mnogo dvoumila. Zavaravala sam samu sebe da ću kod kuće raditi za svoje mušterije, ali uvek ti je nešto trebalo, plakao si, zvao me, pao si, razboleo se, bilo bi ti dosadno, a onda sam odustala od svega i posvetila se tebi. Da sam te barem odgajila kako treba. Gde sam pogrešila?

Sad na samrti mislim da je prva greška vezana za tebe kao i sve ostale greške bila u meni. Sećam se kad sam odlučila da zaista želim dete. Nisam te htela iz ljubavi moram priznati. Prvo sam mislila kako ćeš doći kao dar od Boga, a tada su krenuli problemi jer nisam ostajala trudna i onda sam dovela u pitanje da li želim dete ili ne. Jer drugačije je ženama koje ostanu trudne bez stresa, trudnoća kao posledica ljubavi je neupitna, prirodna i ide nekako normalno bez suvišnih pitanja. Ali ja sam bila dovedena u situaciju da moram piti lekove kako bi ostala trudna i tad sam se zapitala po prvi put u jednom parku dok sam jela sendvič i pila sok – želim li ja biti majka? Posmatrala sam decu na ljuljaškama, biciklima i roditelje koji sede na klupama, čekaju da se deca izigraju, da se smire, da im dosadi i da ih vode na ručak. Tad sam shvatila da me ti prizori ne dodiruju u srce, ne igra mi oko srca, nisam se prepoznala u tome, ali moja majka je uvek govorila da moram da rodim i imam nekoga ko će mi dodati čašu vode u starosti. Ironično – medicinska sestra mi dodaje vodu koju nisam rodila i ne poznajem je, a moj sin… Gde je upravo sada?

Tvoj odgoj je bio moja stvar, a tvoj otac je bio tu da popusti, da se s tobom igra, vozi, da te uči da pucaš, piješ i kako sa ženama. Ja sam bila sporedna sve vreme zapravo. Neko ko čisti, pere, kuva i sprema a tvoj otac je bio tako raspoložen za tebe pogotovo kad si porastao, igrao lopte, vozao motor, dovodio devojke i hvalio se rezultatima utakmica koje si igrao. Ja sam nestala nekako u stranu. Više ti nisam bila potrebna kao nekad i htela sam da se bavim nečim, da se vratim cvećarstvu ali kad sam pokušala toliko sam živčana bila i shvatila sam kako me sad to čini nervoznom, napetom, razdražljivom. Nije mi niko smetao dok sam pravila aranžmane od veštačkog cveća, ali stalno sam osećala kako mi nešto treba, kako ćeš me pozvati, tražiti flaster, parče maslaca sa šećerom, omesti me u poslu i tako sam bacila sve u smeće. Nisam mogla da budem mirna, staložena, koncentrisana jer sam mislila uvek na količinu prljave oveće, kuvanje ručka, čišćenje i na tvoje ocene. Sve sam ti pružila, a opet nisam ti pružila dovoljno. Možda sam trebala drugačije s tobom? Ne postoji priručnik za roditelje samo sam pratila instinkt i slušala savete. Rekla sam ti kad si napunio 23 godine i diplomirao da odeš i pomogla ti oko kofera, hteo si da ideš, da radiš u Francuskoj, a ja sam ti pomogla, kao i svaka majka bilo mi je to najteže u životu, ali poštovala sam tvoju odluku i naravno taj dan sam čekala da odeš sa prazninom u sebi u koju tek treba da padnem. I to se desilo. Otišao si sa tatom na aerodrom. I sve je bilo u redu, mesecima smo pričali tri puta sedmično, našao si posao, slao si slike, a onda upoznao svoju ženu, nisi hteo veliku svadbu i sve je bilo rešeno na brzinu, tako to u Evropi rade. Tvoj otac je bio razočaran jer je hteo da ima ogromnu svadbu pred kućom, sa sviračima, plesom, pićem i hranom, ali tvoja žena je to ljubazno odbila i mi smo to prihvatili. Bilo je lepo tvoje venčanje, našli ste divan restoran, pozvali nas u Francusku i tu sam shvatila da više nisi moj već njen. Da si veliki dečak, muškarac, čovek sa poslom, novcem i statusom. Posmatrala sam te kako se ponašaš za stolom, kako se ophodiš prema konobaru i osobljem, htela sam te opomenuti i reći da si drzak, ali onda sam se setila kako sam to trebala ranije, kad si bio malen uvek si bio drzak prema prodavačima sladoleda, balona i lizalica, ali bio si dete, bio si mi sladak takav, a sad si čovek i… nisi.

Već tada sam shvatila kako su te novac, uspeh i status pokvarili. Međutim za mene lično to nije bilo ništa strašno. Ti si moje dete. Takav si kakav si i ne bih te menjala ni za šta, ali ipak mi je bilo žao onog konobara kojem si drsko odgovarao na njegove ljubazne predloge, čovek je samo radio svoj posao… Brzo si odrastao, a ja to nisam videla. Jer sam kao što rekoh uvek čekala, čekala, čekala. Sad mi je žao što sam čekala na tvoj život dok je moj prolazio. Ali sad u ovoj situaciji je prekasno. Sad je za sve prekasno osim za reči. Moj sine ja sam čekala čitav život na tebe, sad ponovo čekam da dođeš, ali to se neće desiti i s tim sam se pomirila. Kad imaš rak sa svime se pomiriš. Umirem i sad umesto tebe čekam smrt koju i ti čekaš. Očekuješ poziv svakog trena, a onda ćeš sesti na avion i doći da me zatrpaš zemljom. Nećeš više čekati, a neću ni ja. Ipak jedna stvar će ostati iza mene na ovom svetu vrednija od tebe, a to su tvoja deca. U njima ćeš naći moje oči, pokrete, oblik nosa, usana, neki detalj koji je preživeo i mene i tebe i živeće još stolećima kad nas ne bude. Jednog dana ćeš videti svoju majku u očima svoje kćeri, u glasu, pokretu ili osmehu i ona će jednog dana čekati kao što ti sada čekaš, možda budeš sretan dovoljno, pa budu brižne, pažljive i strpljive, ali sumnjam. Jer od tebe su videle i naučile sve, pa će tako na tebi to i primeniti. Uradiće istu stvar koju ti meni radiš i koju sam ja uradila svom ocu. Ostaviće te i čekati da umreš. Oh da… I ja sam to uradila svom ocu alkoholičaru kad je ležao u bolnici, ipak ja sam imala dovoljno milosti i hrabrosti da ga obiđem pre nego što je povratio vlastitu jetru i umro. Kad sam stajala pored njegovog kreveta jedino što mi je rekao bilo je da sam ista majka. Ista žena koju je godinama maltretirao i udarao. Pogledala sam ga i okrenula se. I dočekala istu sudbinu. Nisam bila alkoholičarka, nisam te zlostavljala, ali kao je to sad bitno. Tebe nema na kraju, a uskoro neće biti ni mene. Jednog dana ćeš videti u svojoj deci ono što sam ja. I nadam se da nikad neće doći dan da doživiš od svoje dece ono što si sada ti.

Tvoja majka.”

Iz Ministarstva napominju da je reč o oblasti u kojoj nema velikog broja grla svinja

Nadležne veterinarske službe preduzimaju sve predviđene mere kako bi se sprečilo dalje širenje afričke kuge kod domaćih svinja, koja se pojavila u selu Aleksandrovac, u opštini Negotin.

“Tačno je utvrđena zona sa prisustvom afričke kuge svinja u selu u opštini Negotin, gde će u skladu sa pravilima biti sprovedeni svi neophodni koraci kako bi se sprečilo dalje širenje”, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu poljoprivrede.

Iz Ministarstva napominju da je reč o oblasti u kojoj nema velikog broja grla svinja.

Područje poluprečnika najmanje 10 kilometara oko žarišta zaraze u naseljenom mestu Aleksandrovac proglašeno je ugroženim od zarazne bolesti afričke kuge svinja, objavljeno je na portalu “negotin”.

Z. S. je na saslušanju negirao da je devojku silovao

Protiv muškarca Z. S. (57) iz jednog sela u okolini Požarevca pokrenuta je istraga zbog sumnje da je seksualno zlostavljao devojku koja ima smetnje u razvoju!

Porodica žrtve je prošle nedelje policiji prijavila Z. S., posle čega su mu stavljene lisice, a iako se najpre sumnjalo da je silovao žrtvu, utvrđeno je da silovanja nije bilo, pa se tereti za krivično delo nedozvoljene polne radnje, saznaje “Kurir”.

Rekla majci

– Nezapamćeno zlostavljanje desilo se još početkom avgusta, ali je nesrećna devojka ćutala do prošle nedelje, kada je ukućanima nekako uspela da objasni šta joj se dogodilo. Ona je počela čudno da se ponaša, bila je uznemirena i zabrinuta. To je primetila majka, pa ju je neprestano zapitkivala šta joj se desilo. Na kraju, devojka je nekako uspela ispriča da ju je osumnjičeni namamio i da se iživljavao nad njom – kaže izvor.

On dodaje da je Z. S. neko vreme živeo u selu i da je nadničio.

– Obavljao je razne poslove u domaćinstvima meštana. Na dan kada je napastvovao devojku, bio je u njenom dvorištu da farba ogradu. U jednom trenutku ukućani su izašli, a on je to iskoristio i nasrnuo na devojku. Namamio ju je u sobu i rekao joj „da će da joj pokaže nešto što nikada nije videla u životu“ – kaže izvor i nastavlja:

– Žrtva je prihvatila predlog nesvesna situacije, jer je zbog svog mentalnog stanja na nivou deteta.

Pripala joj muka

Kako dalje objašnjava naš sagovornik, pošto su ušli u sobu, osumnjičeni je skinuo svoje pantalone i donji veš.

– Isto je učinio i njoj. Na sve moguće načine je pokušavao da je ubedi da imaju oralni seks, tj. da ona njega zadovoljava. Pitao ju je da li je ovako nešto viđala ranije, na šta je devojka rekla da nije. Kada je postao previše agresivan u nasrtajima, žrtva mu je rekla da joj je muka. Manijak je tada odustao od prvobitne namere, ali je žrtvu dodirivao po telu – kaže izvor i dodaje da je nakon zlostavljanja izašao iz sobe i nastavio da farba ogradu.

Napastvovana devojka je skoro mesec dana ćutala o zločinu, a kada je smogla snage da ispriča članovima porodice, pokrenuta je istraga.

– Z. S. je na saslušanju negirao da je devojku silovao. Tvrdio je da ju je samo pipkao po telu. Obavljen je i ginekološki pregled, na kom je utvrđeno da ona nije silovana – kaže izvor iz istrage.

Tajlandska porodica rešila je da zamrzne svoju ćerku koja je preminula, nadajući se da će jednog dana moći da je ožive. Ta tehnologija zove se krionika.

Pre pet godina, dvogodišnja devojčica iz Bangkoka zvana Ajnc umrla je od retkog, ali smrtonosnog oblika raka mozga.

Boreći se sa nezamislivim bolom zbog gubitka deteta, njena porodica je odlučila da je “zamrzne” u tečnom azotu, nadajući se da će jednog dana možda biti oživljena. Ovu uslugu očuvanja tela nudi jedna američka kompanija.

Njen otac, Sahatorn Naovaratpong, naučnik koji se bavi laserima, zbog svoje odluke susreo se sa brojnim prozivkama u Tajlandu, pretežno budističkoj zemlji. Mnogima njegov potez vuče sa sobom etičke i moralne dileme.

O ovom poduhvatu tajlandske porodice rediteljka Pailin Vedel snimila je dokumentarni film koji se može pogledati na Netflixu.

Sve je počelo 19. aprila 2014. godine kada je mala Ajnc hitno je prebačena u bolnicu u Bangkoku, gde su lekari otkrili tumor dugačak 11 centimetara u levoj polovini njenog mozga. Imala je ependimoblastom, retki oblik raka mozga koji pogađa vrlo malu decu. Prognoza je bila izuzetno sumorna; u najboljem slučaju, stopa preživljavanja pet godina nakon dijagnoze je 30 procenata. Ajnc je pala u komu.

U toj prvoj operaciji, lekari su izvadili polovinu tumora i probušili njenu lobanju kako bi ublažili pritisak na njen mozak. Roditelji su mislili da se nikada neće probuditi.

– Ali za nedelju dana, Ajnc se probudila i povratila svoju dvogodišnju svest, odgovorila je na stimulaciju i iznenadila sve. Ajnc predstavlja vrednost života – rekao je njen otac.

Odlučili su da se bore svim snagama za njeno zdravlje. Tokom sledeće godine cimala je 12 operacija na mozgu, 20 tretmana hemoterapijom i 20 terapija zračenjem. Ajnc je izgubila 80 odsto levog mozga, što joj je paralisalo desnu stranu tela. Bilo je trenutaka velike nade i tuge; Sahatorn je taj period opisao kao emocionalni tobogan.

– Konačno, Ajnc je ponovo mogla da ustane na noge i mogla je da vidi sa oba oka, kao da je preživela rak mozga. Nisam mogao da ne poželim da se vrati u normalno detinjstvo čak i sa samo desnom stranom mozga – rekao je njen otac.

Ali u novembru 2014. godine, rak se proširio kroz njen mozak i konačno paralizovao njeno lice i mišiće.

– Shvatili smo da je to kraj. Morali smo da se pripremimo za oproštaj – govori Sahatorn.

Osmog januara 2015. godine, devojčica je puštena iz bolnice. Bila je potpuno pri svesti. Ipak, kasnije tog dana je umrla, a kasnije te godine je postala najmlađa osoba koja je ikada kriogeno zamrznuta u američkoj kompaniji Alcor.

Alcor je jedna od najvećih organizacija koja se bavi krionikom, aktom očuvanja ljudi i sisara u zamrzavajućoj “biostazi” za kasniju reanimaciju. Oni su prihvatili da krionički zamrznu devojčicu. Ovaj postupak je složen i vrlo invazivan.

Uključuje premeštanje pacijenta u ledeni krevet, premazivanje smrzavajućim materijalima, ponovno pokretanje srca veštačkim putem, davanje preko desetak različitih lekova, ispumpavanje krvi i zamenu medicinskim antifrizom, otvaranje grudne šupljine kako bi krvne sudove priključili za mašinu…

Zatim polako snižavaju telesnu temperaturu, brzinom od jedan stepen Celzijusa svakog sata. Posle dve nedelje telo dostiže duboki mraz na temperaturi od -196 stepeni Celzijusevih.

U slučaju devojčice je, zbog njenog specifičnog stanja, izveden proces koji Alcor skraćeno naziva “neuro” – gde se na kraju samo mozak izvadi i očuva, za razliku od celog tela.

Njen mozak je sada uskladišten u posudi od nerđajućeg čelika, vakuumski izolovanoj, napunjenoj tečnim azotom i održavanoj na -196 ° C, zajedno sa desetinama drugih masa sive materije. Jezgro Ajncinog dvogodišnjeg bića sada počiva u ledu u Arizoni, čekajući lek i sredstvo za obnavljanje njenog tela.

Cena ovog postupka je visoka, ali nije astronomska. Članstvo koje potpisniku garantuje pravo da bude stavljen u “stend baj” kada umre košta 770 američkih dolara godišnje, uz dokaz da su napravljeni finansijski aranžmani za konačni postupak. Krioprezervacija košta između 80.000 dolara (za “neuro”) i 200.000 dolara (za celo telo). Alcor predlaže potencijalnim članovima da kupe životno osiguranje kako bi pokrili troškove.

-Alcor pruža mogućnost da Ajnc ponovo diše kada je tehnologija bude obezbeđena i odgovarajuća za njenu bolest – rekao je otac devojčice.

Roditelji jednostavno nisu želeli da se život njihove ćerke uzalud završi

– Nadaju se da će očuvanjem ćelija tkiva ovog određenog raka doći do boljeg plana lečenja, a možda ga i na kraju izlečiti. Ako pogledate globalnu sliku onoga što pokušavaju da postignu, to je vrlo altruistički. Znamo da možemo da regenerišemo mali organ i uzgajimo novo srce. Znamo da možemo da trodimenzionalno štampamo ćelije. Tako da bismo u nekom trenutku možda mogli da obnovimo celo njeno telo, ili bar njene organe, i da sve to spojimo. Tada bismo morali da presadimo njen mozak u novo telo – objašnjava Drejk.

Ako nekada dođe dan kada ljudi mogu da vaskrsnu svoje mrtve, bar Ajnc neće biti sama. Njeni roditelji su se takođe obavezali da će postati članovi Alcora, tako da će u nekoj boljoj budućnosti možda biti reanimirani zajedno.

Jedna žena usudila se da iznese veoma direktan stav o današnjem vaspitavanju dece

Vremena se menjaju, pa tako i načini na koje vaspitavamo decu. 

Lome se koplja oko toga šta je zaista dobro za njih, a jedna čitateljka portala “Noizz” , Milica Radovančev, napisala je pismo u kome je iznela svoje stavove o tom pitanju.

Njeno pismo koje je naslovila sa „I šta sad, roditelji?”, uzburkalo je javnost.

Prenosimo ga u celosti:

Kad se otima za igračku u vrtiću – dođu mama i tata i viču malo i na vaspitačicu i na drugara, tuđe, ono loše dete koje kvari njihovo i ne da mu da se igra. Jer, njihovo je zlatno! I tad s ponosom u očima gledaju mezimca!

Kad se potuče s drugom u školi – dođu tata i mama, zaprete kome treba, ucene, samo da im zlato bude sigurno u školi, pa taman i da je krivo i da je započelo i da ugrožava druge. Ima i ono sva prava kao i sva deca! I dalje se cakli ponos u očima jer takvog genija svet nije video!

Kad počne da beži s časova u srednjoj, da psuje profesore i siledžijski da tretira drugare – dođu mama i tata i objasne svima da je sad u osetljivim godinama, da ga niko ne razume i da nikako nije kriv što ga svi izazivaju! Ponos su odavno zaboravili, ali mama i tata nisu umorni, ne, jedino oni ne odustaju, tako i treba da bude!

Kad jedva završi srednju, upišu ga mama i tata na privatni fakultet, jer – ko je još vidio da ima hleba od državnog, a i što da se muči dete kad će isto postići s mnogo manje rada! Neće mama i tata da priznaju da su propustili da od svog mezimca stvore čoveka, neće da vide da nema ni znanja ni volje ni za što, ne, ne. Još uvek ima nade!

Sada već uveliko uzima ćaletov dobar auto bez pitanja, jer već s 15 je počeo da izlazi i da nikom ne govori gde (a, ko bi i smio da ga pita). Ima preko 20 saobraćajnih prekršaja, ali tata ima druga u policiji i to se zataškava. Šta će sin, mlad je, svi smo mi bili mladi i pravili gluposti! Već sada može da izdrži dosta alkohola na nogama, ma prvi je, kad se pije, a već s 15 je počeo da cirka iza škole. On je lud, on je brz i svi tako vole da budu u njegovoj blizini, jer mnogo je kul!

I tu su tragovi kočenja, neka krivina koja, gle čuda, do tad nije bila tu, tu je vrisak i bol. I tu je smrt.

I bio je dobar, fin dečkić iz ulice, nikad nije pravio probleme, primeran đak i dobar drug! Laž! Jedna za drugom jer o pokojniku samo najlepše, naročito kad je mlad!

Mnogo mi je muka. Što lažete? Zar ne mislite na svu tu decu koja će opet tako pijana da sednu za volan? Zar ne mislite da sve toliko smrdi i truli u ovoj silovanoj Srbiji da je dosta prikrivanja. Sad je gotovo! On je mrtav! I sad počinje! Sad treba reći, vikati na sav glas da to tako ne može i ne treba!

Gde ste mame i tate? Ne usuđujem se da diram u vašu bol, ali što plačete sad? Kako ste dozvolili da vamkćerka od 15 bude zvezda splavova i kafana? Zašto umirete od smeha kad vam sin priča dogodovštine kako je pijan radio neku mnogo ludu stvar s ortacima? Zašto je ne pitate gdje je krenula u tako kratkoj suknji i golih sisa u utorak, a sutra se ide u školu? Zašto dopuštate da vozi vaš auto, a tek je položio i ne trepnete kad pritisne gas malo jače? Zašto sad plačete?

Deca nam se lože na osione debile, decu pevača i pevačica koja ni s čim drugim nisu zaslužila da budu poznata osim što su deca već navedenih! Deca bi da nam budu kao i oni! Piju dok se ne onesvijeste, pristaju na poniženje i kal samo da ih ne bi odbacili! Čemu ste ih to učili? Pa vi ih ispraćate u kafane s rečima da se dobro provedu.

Fino društvo, primerna deca, a u društvu dilera i nekontroliranih bogataških klinaca! Napaljenih debila! Ceo svoj identitet zasnivaju na maminim i tatinim parama! To želite svojoj deci? Tamo ih šaljete i ponosite se kako “vole život”! Lože se klinci da stoje u kafani pored onog jednog, kako beše – mama mu je prepumpana ‘pevaljka’, a tata pokojni kriminalac! Lože se da im dozvoli da sednu u njegov separe! Šta nose u glavi?

Društvenim mrežama danima kruži snimak koji je uzburkao javnost, a koji se munjevitom brzinom širi i u domaćim medijima. Naime, reč je o snimku na kom je prikazana maloletna devojčica koja jede čili papričicu. Njoj od ljutine kreću suze na oči, a osoba koja je postavila snimak na mreže tvrdi da je reč o siromašnoj devojčici koja to jede da bi zaradila novac.

Kako se navodi na nekim stranicama na Fejsbuku, devojčicu zadirkuju turisti koji da bi joj dali nešto novca traže od nje da pojede ljutu papričicu.

“Gde će vam duša”, “ljudski šljam je ovo snimao”, “pretužno”, “dno dna”, dabogda u životu doživeli da i njihova deca plaču”, samo su neki od komentara koji su se pojavili na portalima ispod ovog snimka.

Ipak, da li je pozadina baš takva kako se misli?

Iako se na društvenim mrežama i u ponekim medijima tvrdi da je snimak napravio bogataš, pojedini arapski mediji preneli su vest da je to zapravo njen stric i da ono što kruži svetom nema veze sa istinom. Naime, reč je o njihovom dogovoru, šali, i devojčica je samo želela da odgovori na “čili izazov” koji je ovih dana popularan na mrežama.

Na mrežama se potom pojavio i snimak u kom je zapravo objašnjeno o čemu je reč, te da je snimak napravljen u prisustvu cele porodice i služio je isključivo zabavi.

Pomenuti “čili izazov” je popularan na društvenim mrežama neko vreme i samo je jedan u nizu načina “zabave” na platformama koji sve više preokupljuju našu pažnju. Sličan ovom bio je i “cimet izazov”, koji je bio i izuzetno opasan.

Sve se odigravalo u dvorištu porodične kuće poznatog pevača!

„Danima je visila ispred kapije dok nije ugrabila priliku da se ušunja unutra. Drala se, dozivala ga. Ljudi nisu mogli da žive od nje. Jedan dan je napala i babu Milku, koja je prišla da vidi da li joj nešto treba pošto je delovala unezvereno i samo je ponavljala Darkovo ime”, prepričava Lazićeva komšinica neprijatnosti koje je baka Milka doživela i nastavlja:

Foto: Foto: Alo

„Kada je videla da ova nije čista, baba je uzela metlu kojom čiste stazu i krenula ka njoj, ali Miljana ju je napala i počela da se rve sa njom. Moj muž je istrčao iz kuće i oterao Miljanu, a baki smo dali šećer i vodu, da se malo smiri. Mogla je žena infarkt da doživi, ima slabo srce, a mnogo se uplašila. Sutradan je Miljana opet dolazila i drala se na kapiji. Na kraju su joj rekli da su pozvali policiju, pa se sklonila. Znala je tako nekad da dođe taksijem, da sedi u kolima ispred kapije i gleda da li će i kada Darko da izađe da ga vidi. Šta je htela da postigne time nikad nam nije bilo jasno”, zaključuje komšinica iz Brestača.

Foto: Screenshoot Instagram

Državljanin Bosne i Hercegovine Adnan Mašetić Maša poginuo je na gradilištu u Njemačkoj.
Informaciju su potvrdili iz MRK Sloga iz Gornjeg Vakufa/Uskoplja na svom zvaničnom Fejsbuk profilu.

Prijatelji za njega kažu da je bio veseo i nasmijan čovjek uvijek spreman za šalu, piše Avaz.

– S tugom u srcu primili smo vijest da je naš vjerni navijač Adnan Mašetić Maša izgubio život na gradilištu u Njemačkoj. Prije devet mjeseci napustio nas je Mašin otac Smail, bivši predsjednik i kapiten Sloge. Maša je volio Slogu, a Mašu su voljeli svi u gradu. Bio je uvijek nasmijan i spreman za šalu. Bio je sretan kada je otišao u Njemačku da svojoj porodici obezbjedi bolje uslove za život, ali se uvijek rado vraćao u svoj grad. MRK Sloga upućuje iskreno saučešće porodici i prijateljima. Rahmet ti duši Maša naš – navodi se u objavi MRK Sloga na Fejsbuku.

Nastradali Mašetić bio je otac dvoje djece.

Dmitrov, prema stavu suda, tokom čitavog postupka nije pokazao ni trunku saosećaja

Viši sud u Novom Sadu osudio je danas na jedinstvenu kaznu od osam godina zatvora Peru Dmitrova zbog obljube i nedozovljenih polnih radnji nad devojčicom 2017. godine, koja je tada imala od 11 godina.

Dmitrov je presudom takođe obavezan da oštećenoj N. N. na ime naknade nematerijalne štete isplati 300.000 dinara zbog duševnih bolova usled povrede ljudskog dostojanstva, i to u roku od mesec dana od pravosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Za produženo krivično delo obljuba nad detetom dobio je kaznu od sedam godina zatvora, a za produženo krivično delo nedozvoljene polne radnje dve godine, pa mu je izrečena jedinstvena kazna od osam godina zatvora, saopštio je Viši sud u Novom Sadu.

Dmitrov nije danas pristupio na izricanje presude, dodaje se u saopštenju.

Inače, kompletno suđenje je bilo zatvoreno za javnost radi zaštite interesa maloletne oštećene, dok današnja presuda objavljena u prisustvu javnosti.

Dmitrov je osuđen, jer je od neutvrđenog dana 2017. godine do 19. juna 2018. godine u svojoj kući u Bačkoj Palanci u cilju zadovoljenja svog polnog nagona, 10 do 15 puta izvršio sa detetom “čin izjenačen sa obljubom” i u više navrata nad njom vršio druge polne radnje.Predsednik veća Ivana Josifović usmeno je obrazložila dokaze na osnovu kojih je sudsko veće utvrdilo činjenicno stanje, ne prihvatajući odbranu okrivljenog koji je negirao da se išta od navedenog ikada desilo.

Dmitrov, prema stavu suda, tokom čitavog postupka nije pokazao ni trunku saosećaja.

Nije joj lako…

Pevačica Tanja Savić i dalje na sve načine pokušava da vidi sinove Đorđa i Maksima, koje joj je još u aprilu oteo suprug Dušan Jovančević i oteo ih u Australiju.

Tanja Savić se oglasila danas na Instagramu gde je iznela par novih detalja.

“Trenutno sam u Smederevu, smirena sam, tiha sam, opametila sam se posle svega. Nemoguće je zvati, kada vas deda i baba blokiraju, deca ne znaju šta se dešava. Ko zna šta deci pričaju. Nisam ih čula sedam dana. Nisam zaslužila, a kada ste dobri i naivni tako je. Pravda je spora, ali dostižna, uskraćena sam za to, deca nemaju telefone, ma koliko sam se trudila i govorila da im se nabave”, govorila je Tanja u lajvu na Instagramu, pa dodala:

Tanja je rekla da se nije čula sa decom nedelju dana. Nejn muž nije kupio za decu telefon, a da je njena svekrva zla žena koja deci brani da se čuju sa njom. Pevačici je jako teško ali da će da ojačača vremenom.

“Postupak je u toku, samo se čeka datum za suđenje. Oni nemaju druga oružja, osim da brane deci da me vide. Baba je zla žena, puna zlobe i pakosti, gledala sam je kako ostaje sama kada mi odemo iz Australije, toliko puta sam plakala kada smo išli za Srbiju. Ta žena nema osećanja, čim je zabranila unucima da pričanju s majkom. Da li se otac pita kako je deci? Oni pate za majkom, sedam dana se sa njima nisam čula. Mogu da zamislim šta sve slušaju. Kulutrna sam i odgojena, a vidite ko sve hoda ovom zemljom? To su manipulatori, meni je jako žao, bojim se da moja deca ne postanu takvu dečaci, da maltretiraju svoje žene.”

Foto: Instagram/Printscreen

Tanja je bila zaljubljena i volela je muža mnogo ali više ne veruje u tu ljubav. I deci su zabranili da je zovu. Ona je takođe izjavila da je baba rekla da se ona odrekla javno dece, a svi znaju da Tanja to nikada ne bi uradila. Pokušala je i školu da zove i slala je mejlove ali sve uzalud. Onda je pozvala sve žene koje mogu da se skupe ispred kuće njenog muža i da ga bojkotuju i na taj način joj pruže podršku.

“Opraštala sam, govorila da više neću to da radim, evo ljudi me slušaju šta pričam. Onda se zapitate koliko živaca imate da sve trpite, a neko manipuliše vašim osećanjima… Bog je veliki, za sve ima pravde. Bila sam toliko zaljubljena i volela sam, ali ovo je baš pakao. Baba je pričala po selu da sam se ja odrekla dece, u životu to ne bih uradila, svi znaju koliko sam vezana, pa i oni. Žao mi je što moraju da slušaju glupe stvari koje su daleko od istine. Let mi je tek krajem oktobra, a i to možda otkažu, jako je teško zbog korone. Bilo bi lepo da se moj glas čuje i do Australije. Baba i tata su isti, pa nije ni čudo što je tata takav, kada je tako odgajan. Ja sam se vraćala, žene nemojte to da radite, zbog čega? Da vam neko zabije nož u leđa? Zvala sam školu, pričala sam sa direktorkom koja je rekla: “Da, da, ja ću motriti na njih.” Prevela sam 300 papira, nisam imala ni venčani list. Žene u Australjii treba da naprave miting ispred njegove kuće i napišu: “Vratite Tanji decu!” Ima vas puno na svetu… To su sotone, meni je svekrva Ana govorila da sam ružna žena i loša majka”, kaže Tanja.