fb

Nikolija Vujović je trogodišnja devojčica koja je osvojila srca svih nas svojim izjavama na društvenim mrežama

Njeni klipovi su najgledaniji, a izjave poput “jesam li slatka k’o pečena patka” i “nisam ti ja kućna devojčica” postaju interna šala. 

U razgovoru za Informer Andrijana Vujović, Nikolijina majka, otkriva da je ona bila napredna i pričljiva od rođenja.

– Niki je ovakva od kada se rodila, napredna i pričljiva. Na prvom rođendanu je sama igrala kolo, što ste mogli da vidite na snimku. Svima oko nas je oduvek bila zanimljiva, pa nas ovakva reakcija ljudi ne iznenađuje. Svi su oduševljeni njenim izjavama i dok je bila mnogo mlađa. Sad još uvek ima tri godine, ali 21. septembra puni četiri. Posvećujemo joj mnogo pažnje svi. Kada smo u Srbiji babe i dede i rodbina, a ovde mi. Nikada nije išla u obdanište, tako da je sve od nas naučila, trudimo se maksimalno – objašnjava Andrijana.

Ona ističe da nisu još uvek svesni koliko su Nikoliju zavoleli širom Srbije. 

– Niki nije svesna ničega, a ni mi pored nje, jer živimo u Americi. Sve dok ne dođemo u kontakt sa našim ljudima nismo svesni. Juče smo išli na proslavu prvog rođendana kod naših ljudi i tada nam je bilo malo jasnije. Većina je tražila da se slika sa njom i ako mnoge ne znamo i svi su izbacivali na instagram. Ona naravno ne zna o čemu je reč, voli da se slika svakako. Druga deca  je obožavaju. Ali dete ko dete, često se i posvađa, bude i po neka suza. Ponaša se isto kao i deca njenog uzrasta kada je u društvu. Pavle je sin od naših kumova, žive blizu nas i često smo zajedno. Paja je dve godine od nje stariji, nekad se odlično slažu, a nekad ne može da diše od nje. U toku dana se 100 puta posvađaju i pomire – kaže Andrijana.

Mala Niki voli da kuva, crta, komentariše okolinu, uči jezike, a njena majka otkriva da je u svemu sledi.

– Niki voli da radi sve što ja radim, svakodnevno je sa mnom i samo upija. Koristimo ovo lepo vreme da nismo u kući, tako da dosta šetamo i putujemo na neke kraće destinacije koliko
nam trenutni propisi dozvoljavaju. Mislim da su najviše pažnje privukli klipovi “patka nije zecova deca “ “a ja nisam tvoja kućna devojčica “ ,”slatka kao pečena patka” ,”Jel imaš ti ćerku?” ,”Samo piješ tu kafu” – zaključuje ona.

U toku je emisija “Pitanja gledalaca” a Marija Kulić je prokomentarisala da nije u redu da Kristijan Golubović toliko vređa Staniju Dobrojević, jer mu je ipak dala novac.

– Ima tu nešto više, jer da se neko toliko vređa i prepucava preko Instagrama, toliko dete da se vređa tvoje i ti nju, a pritom ti je dala to što ste se dogovorili! Kao žena ti kažem, nije u redu! – rekla je Marija.

Kristijan GolubovićFoto: TV Pink printscreen

– Evo sad se kunem u svoje dvoje dece… Ubiću Staniju Dobrojević ili sam ili preko mojih ljudi, ako mi se ne izvini! Ubiću bilo koga ko mi vređa decu i spominje ih, pa makar robijao 40 godina – šokirao je Kristijan, a ceo sto je zanemeo.

Plesači na sahranama iz Gane, čiji video snimci pokazuju kako nose mrtvački sanduk na ramenima i pri tome sve vreme nasmejani igraju, šokirali su mnoge ljude koji su smatrali da je takvo ponašanje nepoštovanje kako porodice, tako i pokojnika. Ipak, sada se pojavilo nešto još bizarnije.

Video snimci koji kruže društvenim mrežama pokazuju još jedan oblik “ponašanja” na sahranama. Međutim, ovaj trend ili običaj iako je iznenadio mnoge korisnike, neke je i oduševio.

Naime, na snimku se vidi neuobičajeni oproštaj od voljenog, i iako uz poneku suzu, okupljeni podižu ruke i pevaju uz muziku koja trešti.

Međutim, ono što je dovelo atmosferu do usijanja je devojka koja sedi na sanduku i zavodljivo igra.

U jednom trenutku prikazuje se i da sanduk stoji sa jedne strane oslonjen na motor, dok se sa svih strana čuju sirene.

Iako je mnoge šokiralo ovakvo ponašanje na sahrani, pa su ga proglasili bizarnim, neki od muškaraca koji su delili video priznavali su da žele da se ovakva scena odvija i na njihovoj sahrani.

Na ovom podvigu mogu da mu pozavide i brojni mladi ljudi

Šefo Mujanović (88) iz mesta Samari kod Zvornika postao je hit na društvenim mrežama zahvaljujući video snimku u kom radi 18 sklekova za 30 sekundi. Video je inače snimio Mujanovićev komšija.

Uraditi 18 sklekova za pola minuta je dobar prosek za svakog mladog čoveka, a šta tek reći onda za Šefu koji je već u devetoj deceniji.

Vitalni stanovnik Zvornika, radeći sklekove bez muke i sa osmehom, pokazao je da mu godine ne mogu ništa.

Na ovom podvigu mogu da mu pozavide i brojni mladi ljudi koji nisu u stanju da urade ni nekoliko sklekova.Nikad nije kasno:

Izvor: Srbija Danas

Poznato lice sa Tvitera Zoran Torbica nedavno je uzburkao internet zajednicu u Srbiji – kritikovao je jednu mamu čije se dete iskakilo na ulici na beogradskom Vračaru, iako je u blizini mnoštvo kafića sa toaletima. I Tviter je planuo u trenu.

“Ne daj Bože da si je opomenuo! Bilo bi: Nasrćeš na majku sa detetom. Zlostavljaš je. Biješ žene. Mrziš decu” – bila je jedna od prvih reakcija.

Na to je Torbica kazao da mu želja i nije da opominje, već da objasni kako to nije prihvatljivo ponašanje.

Nastavio je da potpiruje vatru rečima da osuđuje što majka nije uvela dete u lokal 20 m dalje.

Pokušavali su neki da objasne da nije sve tako jednostavno.

A napomenuli i da u kafiću možda ne bi jedva dočekali ovu mamu s detetom.

I usput smo naizgled došli do srži ove drame – da nije toliki problem to što se dogodilo, već što se roditelj nije pobrinuo za ono što ostane nakon deteta.

Jer pravi roditelj MORA da bude spreman na sve, baš kao superheroj.

Prešlo se zato brzo i na vezu sa kućnim ljubimcima.

Ali i tu leži caka jer, kako kažu tviteraši, retko ko kupi, iako nije teško. Zato predlažu uvođenje kazni jer se, znamo već, ljudi tako najefikasnije vaspitavaju.

A onda dođosmo i do onog prikrivenog – Njegoševa ulica. Da li je i koliko važno što se sve dogodilo u srcu Vračara.

Kako kažu, ne može da bude isto kad se dete pokaki na Vračaru i u Kaluđerici.

*

Onda su se javili “pravi” Beograđani.

I strasti su se razbuktale.

Prirodno, javili su se i ti “iz stada”.

Sve je otišlo toliko daleko da se neko setio i Vesića.

Stigli smo u međuvremenu i do onog zaista važnog – vaspitanja.

*

Ova, rekli bismo, banalna situacija, navela je neke da primete gde smo i šta smo.

A što se tiče početne iskre, ako se iko seća odakle dođosmo do čistokrvnih Beograđana i psećeg izmeta, jasno se izdvajaju dva tabora.

Jedan koji ne zna šta bi kad bi dete u WC u javnosti.

I drugi koji vrlo dobro zna šta bi.

Iako to pomalo zvuči nadrealno, jer…

Gde li se u svemu ovome zagubio onaj koji i bez Tvitera zna da nije u redu ostavljati za sobom nikakvo smeće, ali zna i da su deca magovi nepredvidivih situacija, onaj koji je svestan da nikad ne možemo znati da li je dotična mama zaista nemarna ili ju je možda mučila neka velika briga, pa joj nije ni na kraj pameti bilo da će ovih dana glavna tema biti što nije adekvatno reagovala nakon što se njeno dete iskakilo. Na Vračaru. U Njegoševoj ulici.

***

Nakon što je ministar prosvete Mladen Šarčević objavio najnoviji bilans zaraženih u školama u Srbiji, u oči upada jedna činjenica – veoma mali broj zaraženih je zapravo prijavljen u srednjim školama. Da li je to pokazatelj da je sve u redu ili da pak tu nešto ne štima?

– U prve dve nedelje nastave u osnovnim i srednjim školama virusom korona zaraženo je ukupno 52 đaka i 20 zaposlenih – kaže ministar prosvete Mladen Šarčević i dodaje da je reč o sporadičnim slučajevima ako se zna da u školama u Srbiji ima oko 850.000 đaka.

Na teritoriji Beograda kako je za “Blic” naveo epidemiolog i član Kriznog štaba Predrag Kon u 11 škola je registrovan korona virus.

– U tih 11 škola imam 13-oro zaražene dece i jednog pratioca. Za sada je samo u Osnovnoj školi “20. oktobar” na Novom Beogradu zabeležen prenos sa deteta na dete – pojasnio je u jučerašnjem preseku za naš list doktor Kon trenutnu epidemiološku situaciju u školskim ustanovama na teritoriji glavnog grada.

Danas je pak, ministar Šarčević kazao da je u Beogradu zaraženo 16 učenika, zatim i da ima sporaduičnih slučajeva u Somboru, Novom Pazaru, Zaječar, Vranju, Nišu, Leskovcu – naglasio je on i dodao da je u osnovnim školama zaraženo i sedam nastavnika.

Kon: “Brine me stanje u srednjim školama”

Doktor Kon kaže da je sistem dobar u osnovnim školama, da funkcioniše, ali da ga brine stanje sa srednjim školama.

– Mi imamo situaciju da nijedna srednja škola u gradu nije prijavila da ima zaraženog učenika. Postoji bojazan da će se slučajevi otkiti tek kada situacija izmakne kontroli. Kada sistem funkcioniše vi dobijate podatke, kada ne funkcioniše vi podataka nemate – bio je jasan naš epidemiolog.

On je pojasnio da je malo verovatno da da za ovih 15 dana nijedan srednjoškolac nije imao temperaturu, te da ako virus postoji u osnovnim školama, onda ga mora biti i u srednjim.

– Đaci, po svoj prilici, ne žele da prijave simptome, jer su sada u životnom dobu kada postoji određeni otpor prema svemu što im je naređeno. Sa srednjim školama nasuprot osnovnim ne postoji ni rutinska komunikacija, već se razgovara sa Ministartsvom prosvete i gradskim sekretarijatom za obrazovanje.

Zaražena učenica u Nišu

Ipak, juče je stigla vest da je prvi slučaj korona virusa zabeležen u jednoj od gimnazija u Nišu.

– Zbog toga što je ustanovljeno da je jedna učenica niške gimnazije zaražena koronom, grupi od petnaestak đaka sa kojima je delila učionicu određena je samoizolacija – kaže načelnik Školske uprave Niš Dragan Gejo.

Gejo nije precizirao u koju školu ide devojčica, već samo da je u pitanju jedna od gimnazija, ali jeste da se koronom nije zarazila u školi, prenose Južne vesti.

Novorođenče bilo staro samo 12 dana

Skoro metar visok pas rase čau čau po imenu Tedi kriv je za jezivu tragediju u Donkasteru u Jorkširu. Pas je rastrgao novorođenče staro 12 dana, dečaka Elona, u momentu kad je beba bila ostavljena u kolevci, a roditelji raštrkani po kući.

Beba je bila u prizemlju kuće, a veliki pas je pobegao iz svog boksa u zadnjem delu dvorišta i utrčao u kuću. Zgrabio je među zube novorođenče teško svega tri kilograma, a otac i bebin stariji brat su se uzaludno borili da ga spasu kada su čuli da se nešto dešava.

Majka deteta Ebigejl Elis (27) je u momentu nesreće bila u kupatilu na spratu dok su otac i mlađi sin bili u dvorištu kada se pas oslobodio i zatrčao u kuću ka bebi.

– Bilo je užasno i svi smo u potpunom šoku. Moja sestra je slomljena, izgubila je bebu i njen sin je sve to video. Tedi nije bio loš ili opasan pas. Mislim da je bio ljubomoran kada je beba došla i sva pažnja je bila usmerena na nju ili je mislio da je beba igračka jer je bila tako mala – rekao je Ebigejlin brat.

Policija će takođe istražiti ovaj slučaj kako bi utvrdili da roditelji nisu zanemarili bebu i stavili je u kolevku čija ograda je bila previše niska.

Pas Tedi je momentalno uspavan.

Jovî Kapičić, bio je partizanski komandant i upravnik zloglasnog Golog otoka, zbog čega ga mnogi pamte i kao jednog od najvećih komunističkih zločinaca

U jednoj od svojih ispovesti, Kapičić je ispričao  jednu epizodu iz rata, kada su tokom borbi doišli na ideju da poruše manastir Ostrog.

– Krenuli smo u napad na Ostrog, tamo su bili četnici Baja Stanišića i Blaža Đukanovića. MI smo došli dolje ispod Ostroga, a oni nas nisu mogli videti. Onda smo napravili krug kako bi svako od nas izneo predlog šta da radimo.

U krugu nije bilo nikog, već je vojska stajala van kruga.. Jedan je stupio i predložio da se Ostrog bombarduje i sruši do temelja, i dok je to govorio, od nekud je doletela granata i pogodila tačno u centar, a geleri su pogodili i ubili i njega i njegovog rođenog brata, koji se nalazio u prvom redu.

Nikog drugog geleri nisu ni okrznuli.

– Eto ja ne verujem u Boga, ali ima nešto, ovo se dogodilo – svedočio je Jovo Kapičić.

Slučaj koji je potresao Srbiju i dalje nema epilog jer je Kontić pobegao od zakona, pretpostavlja se, u Crnu Goru, pa je za njim raspisana međunarodna poternica zbog pokušaja ubistva

Mladić koga je Ivan Kontić (30) brutalno pretukao u Novom Sadu, a onda mu onesvešćenom izlomio obe ruke je Miljan Mandić (28), pisac, scenarista i dramaturg iz Beograda, koji je ni kriv ni dužan zadobio traume od monstruma za ceo život! Slučaj koji je potresao Srbiju i dalje nema epilog jer je Kontić pobegao od zakona, pretpostavlja se, u Crnu Goru, pa je za njim raspisana međunarodna poternica zbog pokušaja ubistva.

Kako Srpski telegraf saznaje, Miljan je bio “kriv” samo zbog toga što se njegov brat zamerio krimosu koji ne krije odanost crnogorskom vlastodršcu Milu Đukanoviću i često se slika sa crnogorskim nacionalnim simbolima.

– Miljanov brat od strica je nedavno otpustio Kontića sa posla obezbeđenja u svojoj firmi, pa je ovaj pobesneo. Samo je vrebao priliku da se osveti, ne birajući metu. Ni kriv ni dužan stradao je nedužan momak, posvećen filmskoj umetnosti, koji u životu nije ni mrava zgazio – kaže izvor.

Nesrećni mladić inače živi u Beogradu, ali je često odlazio u Novi Sad, gde je završio dramski odsek Univerziteta umetnosti.

KOMŠINICA: DIVAN MOMAK, UVEK SPREMAN DA POMOGNE

Komšinica Radmila koja stanuje na spratu ispod Miljana na njegovoj beogradskoj adresi za njega ima samo reči hvale.

– Miljan je dobar komšija, uvek doteran i lepo obučen. Hteli smo da ga imenujemo za predsednika skupštine stanara stambene zgrade jer deluje kao odgovoran i spretan mladi gospodin. Popravljao je ponešto po zgradi i uvek je spreman da pruži pomoć – rekla je Radmila za Srpski telegraf.

Kad je čula da je pretučen, Radmila je bila šokirana.

– Moja ćerka je profesorka i poznaje ga, a baš sam je skoro pitala da li ga viđa jer ga ja dugo nisam videla. Stan u našoj zgradi Miljanu je kupio deda još odavno kad ga je porodica čuvenog dekana Tehničkog fakulteta dobila u nasledstvo. Njegov stan ima pedesetak kvadrata i potpuno je renoviran, tako da je jedno vreme Miljan izdavao strancima svoj stan, a iznajmljivao stan preko puta za manje novca. Od pre nekog vremena on se vratio u svoj stan. Miljan je druželjubiv dečko i često je s mladim ljudima iz unutrašnjosti koji iznajmljuju stanove u našoj zgradi, a kojih imao prilično, pravio žurke i sedeljke. Od korone se to promenilo, pa i njega nisam srela dugo – ispričala je ljubazna Beograđanka.

– Nasilnik Kontić ga je prepoznao jer ga je znao iz viđenja i počeo nemilosrdno da ga tuče. Miljan ga je molio da prestane, ali je ovaj uporno urlao: “Ovo ti je za brata!” Kada ga je pesnicama onesvestio, zverski mu je izlomio ruke – otkriva sagovornik Srpskog telegrafa.

Da Mandić nema nikakve veze sa kriminalnim miljeom, govori i njegova biografija. Završio je Akademiju umetnosti, a između ostalog, radio je na projektima filma o caru Dušanu i bici na Košarama. Trenutno se bavi privatnim biznisom u firmi koja se bavi izvozom tartufa iz Srbije.

UVEK može bolje, ali zdravstveni sistem se održao. Mojim kolegama i medicinskim sestrama treba odati dužno priznanje za sve što su radili.

Ovo kaže prof. dr Danica Grujičić, direktorka Instituta za onkologiju.

* Kako vi gledate na ovu borbu, šta se promenilo u odnosu na mart?

– Otkako se pojavila infekcija Covid-19 saznanja o ovom biološkom agensu su se menjala. Lično sam duboko ubeđena da se radi o laboratorijskom virusu i nekoj vrsti biološkog oružja. Koji bolestan um ga je napravio i s kojim ciljem, na to pitanje ne mogu da odgovorim, posebno ne kao neko ko je ceo svoj život posvetio spasavanju, a ne uništavanju ljudskih života. Bilo kako bilo, jedno što se nije menjalo sve vreme i što važi i danas, jeste prevencija prenošenja bolesti, kao što je nošenje maski, pranje ruku, redovna higijena, kupanje i pranje kose. Ubeđena sam da, ako se budemo pridržavali zaštitnih mera, taj trenutak nije daleko. Ono što ovaj drugi talas čini drugačijim jeste daleko veći broj zaraženih sa lakšom kliničkom slikom. Takođe je drugačiji način i širenja zaraze. Ako smo u prvom talasu infekciju dobijali od spoljašnjih kontakata, u drugom talasu su oboleli uglavnom dobijali infekciju od svojih ukućana ili ljudi koji nisu imali direktan kontakt sa zaraženima (pri ovom mislim na zdravstvene radnike).

* Da li smo nešto mogli drugačije?

– Posle bitke svi su generali. Smatram da je državni zdravstveni sistem u svakom slučaju položio ispit. Čitave bolnice i kliničko-bolnički centri su bukvalno preko dana prelazili na potpuno novi režim rada i mojim kolegama i medicinskim sestrama koji su radili u tim sistemima treba odati dužno priznanje za sve napore koje su uložili. Zdravstveni radnici u kovid centrima su sticali i svoja iskustva u terapiji kritično obolelih, uključivali odgovarajuću terapiju prema protokolima koji su se tokom epidemije i menjali. Uvek može bolje, ali se zdravstveni sistem održao. Posebnu zahvalnost dugujem mojim kolegama i medicinskim sestrama i tehničarima u Institutu za onkologiju i radiologiju koji su se u ovoj vanrednoj situaciji izuzetno organizovali tako da više nema ranijeg čekanja na operacije, koje se zakazuju praktično odmah nakon konzilijuma. Hemoterapiju pacijenti dobijaju već desetak dana do dve nedelje nakon konzilijarne odluke, najduže do 20 dana. Zahvaljujući radu u tri smene, novim aparatima koji nam stižu u narednih nekoliko meseci, kao i nabavci gama-noža i iks-noža, na radioterapiju se čeka oko tri do četiri sedmice. Znači, svi smo maksimalno ozbiljno shvatili situaciju u kojoj se nalazimo.

* Kakav je vaš stav po pitanju vakcine?

– Sve ono što naš institut za virusologiju, vakcine i serume “Torlak” bude smatrao za bezbedno, ja ću podržati. Tamo rade kompetentni ljudi koji će naći način da provere bezbednost bilo koje vakcine. Više puta sam ponavljala i ponovo to kažem, u najvećem je interesu naše države da učini sve da “Torlak” ponovo radi punom parom, da proizvodi vakcine, da obnovi licence koje su mu za to potrebne i da konačno budemo vakcinalno suverena država. Ubeđena sam da onda ne bi bilo nepotrebnih diskusija da li su vakcine korisne ili ne.

* I sami ste preležali Covid-19. Kako se osećate?

– Imala sam dosta sreće jer sam imala blagu klinički sliku, jedno popodne temperaturu 37,3 koja je spala nakon tablete “diklofenak” a koju sam popila, nakon toga sam par dana imala malo bolove u mišićima koji su takođe prolazili na “diklofenak” i posle toga više nisam imala nikakvih simptoma. Ono što mislim da sam dobro uradila jeste to što sam odmah počela da mirujem, da ležim, svela sam fizičke aktivnosti na minimum, nikakvo naprezanje, uzimala sam dva grama vitamina C i pila vitamin D onako kako to piše u preporukama za lečenje lakšeg oblika infekcije. Osnovno je bilo mirovanje i mislim da sam se zato tako brzo oporavila.

* Šta savetujete svojim najbližima?

– Moj savet svima, čim osetite da se ne osećate dobro, odmah apsolutno mirovanje i pregled kod lekara, koji će onda odlučiti kakvu terapiju treba da uzimate. Znam da većina ljudi misli da obična prehlada ne može da se iskomplikuje. Ipak, u vreme kada je Covid-19 među nama, moramo misliti na njega i, naravno, bolje sprečiti nego lečiti komplikacije. Pridržavati se još uvek svih mera prevencije. Zdrava hrana, umerena fizička aktivnost prilagođena organizmu, boravak u prirodi kada god je to moguće, pratiti prirodni bioritam i naravno najvažnije, zdrava životna sredina.

(Blic)