fb

Gornji Milanovac se digao na noge zbog saznanja o Anikinoj teškoj bolesti. Borba djevojčice za dug i lijep život postala je glavna tema.

otografije dijeteta, riječi njene majke, navodi o tome kroz šta porodica prolazi, njihovi pokušaji, strahovi i nade, našli su mjesto na društvenim mrežama i u razgovorima iskreno potresenih Gornjomilanovčana. Neki od njih su prvi put čuli da postoje djeca čije ozdravljenje košta 2,1 miliona evra i to ih je mnogo zaboljelo.

Tako su krenuli pozivi u pomoć. Neki su kucali poruke i apelovali na druge da ih kucaju. Neki drugi su uplaćivali donacije, neki treći, pravna lica, nudili su svoje usluge i proizvode u zamjenu za uplatu na račun djevojčice, neki su pravili maske sa Anikinim imenom i podsjetnikom: 858 na 3030. Djeca su prodavala kokice i crteže, a jedan mladić riješio je da istrči polumaraton noseći majicu sa Anikinim likom.

Nikola Veljović (24), rekreativac i humanitarac, smislio je način da pomogne stavljajući snagu svog tijela na licitaciju.

Kako je u razgovoru za Telegraf objasnio, predstoje mu dva polumaratona – u obližnjim Čačku i Kragujevcu. Prvi se održava 27. septembra, drugi sedam dana potom, 4. oktobra.

– Ideja je da to ljudi vide – rekao nam je navodeći da će obući majicu na koju bi – na 21 kilometar dugoj trasi – mogli obratiti pažnju svi koji do sada nisu čuli za Anikinu borbu.

Deset majica će, kaže, besplatno odštampati lokalna štamparija, a on se nada da će ih ponijeti još neko.

– Već su mi se pridružila dvojica trkača, a očekujem još bicikliste, planinare i druge aktivne ljude da se priključe – kazao je.

Kao član nevladine humanitarne organizacije učestovao je u realizaciji brojnih dobrotvornih akcija, ali ova koja predstoji i za njega je novina.

Kako kaže, ne zna šta će se desiti kada dođe na cilj i koliko će se novca sliti na račun bolesne djevojčice. Zato je osmislio i alternativu. Odlučio se da na humanitarnoj licitaciji na Fejsbuku prodaje kilometre. Šta to znači?

– Ako ljudi uplate poruku koja vrijedi 200 dinara, to će značiti da ja istrčim jedan kilometar za uplatioca. Ako se skupi 2.000 dinara, ja ću istrčati 10 km. Nebitno je da li na treningu ili na trci. Ako se uplati 20.000 dinara, ja ću istrčati 100.000 kilometara za tog nekog – rekao je navodeći da kilometar fiksno košta 200 dinara, te da broj kilometara nije ograničen.

Kazao je da svakog drugog dana pretrči 10-20 kilometara, pripremajući se za predstojeće trke, te da će uplaćene kilometre koji premaše dužinu polumaratona (21 km) istrčati na nekom od treninga.

– To će biti u neku ruku moja obaveza, da se odlučim ljudima koji su pomogli, da imaju neku motivaciju – objasnio je, piše Telegraf.

Kaže i da već sad želi da nastavi svoju misiju, te da će kasnije trčati za drugu djecu.

Anikina borba za dug i lijep život

Anika je rođena kao zdrava, jaka beba, sa snažnim refleksima i ocjenom deset. Bolje nije moglo biti.

Na pregledu, u petoj sedmici nakon rođenja, ljekar je testirao reflekse i roditelji su primetili da Anika ne reaguje onako snažno kao ranije. Nakon puno dana provedenih u bolnici i različitih dijagnostičkih pregleda – ultrazvuka mozga, magnetne rezonance, metaboličkih i genetskih analiza, Anika je dobila dijagnozu, za koju roditelji nikad ranije nisu čuli.

Rijetka, progresivna i terminalna neuromuskulatorna bolest sa kojom se rađa 1 od 10.000 beba – zove se spinalna muskularna atrofija, ili skraćeno SMA, tip 1. Većina ovih beba ne doživi svoj prvi rođendan. Drugi rođendan, gotovo nijedna.

SMA je rijetko oboljenje gdje tijelu nedostaje gen koji pravi protein koji motorički neuroni koriste kao hranu. Kako nemaju od čega da se hrane, ovi neuroni, koje prenose impulse ka mišićima, umiru. A mišići, pošto ne dobijaju signal da se pokreću, miruju i atrofiraju.

To počinje sa velikim grupama mišića kao što su ruke, noge, vrat, ali poslije nekog vremena atrofiraju i mišići za gutanje, kašljanje i disanje.

Anika je imala sreću, ako se to može reći za bilo koga sa ovom bolešću, da je rođena u vrijeme kada postoji nešto što može da se uradi. Od svog drugog mjeseca Anika prima Spinrazu, terapiju koji može da uspori progres bolesti. Na žalost, kako vrijeme odmiče, Anikino disanje i gutanje su sve slabiji i potrebno je sve više aparata i pomoći da se Anika održi u životu.

Ali nada postoji! Genska terapija Zolgensma daje nadu da Anika prodiše punim plućima, povrati snagu da jede i govori.

Dosad prikupljeni podaci o Zolgensmi snažno ukazuju na efikasnost genske terapije na cijelo tijelo, uključujući i mišiće za gutanje i disanje koji kod Anike sve više slabe. Zolgensma se prima jednokratno, i Anika bi na taj način injekcijom dobila ”novi gen” koji će od tada proizvoditi protein koji joj nedostaje za život.

I pored slabašnog tijela, Anikina vedrina i unutrašnja snaga zadivljuju svakog ko je upozna. Svu svoju snagu koristi da unese radost u naše živote, da se pokreće u ritmu muzike i nasmeje.

Prikupljeni novac će se iskoristiti za kupovinu Zolgensma genske terapije i troškove liječenja, kao i za putne troškove i smeštaj.

Anikina porodica se obraća svim dragim ljudima dobre volje da u ovome pomognu.

Slanjem SMS poruke: Upišimo 858 i pošaljimo SMS na 3030

Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human858 i pošaljimo SMS na 455

Uplatom na dinarski račun: 160-6000000732571-65

Uplatom na devizni račun: 160600000073290242

IBAN: RS35160600000073290242

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Uplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj

Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal

– Glasačima u Crnoj Gori izgleda da se najviše svideo Vasilije Ostroški, koji iz opravdanih razloga nije mogao da učestvuje na izborima, ali je zato iscimao PR Amfilohija Radovića da prvi put u životu izađe na izborno mesto i glasa, dobro tehnički izađe iz džipa pa glasa, no iz čega će – rekao je Kesić u emisiji “24 minuta”, koju vodi.

Tu se nije zaustavio, već je nastavio sa uvredama:

– U trenutku kada je mitropolit ubacio listić u glasačku kutiju dogodila su se tri čuda. Munjama zaparalo je nebo nad Lovćenom, zasijalo je nešto pod Ostrogom, a Vlado Georgiev dobio je u svom studiju u Beogradu inspiraciju za novu pesmu.

Teolog Miloš Stojković poručuje da su Kesićeve izjave sramne, te da vređaju sve pravoslavne vernike.

– Ovo nije prvi put, Kesić je i tokom 2017. i 2018. i tokom ranijih emisija vređao mitropolita Amfilohija. Kao pravoslavni teolog, najmanje što očekujem od Kesića jeste izvinjenje. Na ovaj način Zoran Kesić je ismejao i svete litije u kojima je crnogorski narod tražio pravdu, sramno se narugao borbi srpskog naroda za slobodu, demokratiju i svoja prava – mišljenja je Stojković.

Sve Kesićeve pljuvačine

O hapšenju Marka Đurića na KiM:

– Lako je tuđim Ðurićem koprive mlatiti

Oblik Republike Srpske:

– Juče Krim, danas Škotska, sutra Katalonija, prekosutra, što da ne, Republika Srpska… Mada možda bolje ne Republika Srpska, ne znam da li ste videli kako izgleda na mapi? Na šta ovo liči?

Patrijarh Irinej:

U emisijama puštane foto-montaže u kojim je obučen kao srpski patrijarh. Tu fotografiju prokomentarisao je na ovaj način:

– Kako bi, uostalom, prost narod i mogao da prepozna svešteno lice, naročito danas kad se svi oblače u crno i puštaju brade? Dobro, ja sam sad na radnom mestu, a privatno izgledam ovako, kad sam u nekom svakodnevnom kežual fazonu

Komentarišući Kesićevu podrugljivost na račun luksuznog voznog parka SPC, Stojković je rekao:

– Pozvao bih Kesića da kaže koliko je i kada poslednji put dao prilog crkvi ili bilo kojoj srpskoj svetinji. Pouzdano znam da Zoran Kesić ne pripada nijednoj parohijskoj zajednici, što znači da ni na koji način nije pomogao crkvu, osim što joj se rugao, tako da on ima najmanje prava da komentariše šta voze naši sveštenici i vladike.

Milan Jovanov, potpredsednik SNS, istakao je da se u rečima voditelja emisije “24 minuta” prepoznaje politika šefova opozicije.

Ko je Vasilije Ostroški

– branio pravoslavnu veru uprkos žestokim napadima katolika i muslimana

– za života ljudi su ga smatrali svecem zbog njegovih isceliteljskih moći

– obnovio manastir u steni u kojem danas leže njegove mošti

– otvarao škole, pomagao mnoge manastire i crkve i pomagao siromašnima

 Kesić i Ivanović i svi oni pokazuju suštinu politike Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića, Boška Obradovića… Kakav on takva i izjava – poručuje Jovanov.

Prema rečima analitičara Dragomira Anđelkovića, vređanje Vasilija Ostroškog, koji je identitetski orijentir za sve Srbe, predstavlja uvredu za sve vernike.

– Naš narod, pogotovo u Crnoj Gori, jako drži do njegovo kulta, otuda svaki nasrtaj na takvu svetinju revoltiraće mnoge. Napadi na SPC i sveštenstvo jako su štetni jer SPC predstavlja najvažniju nacionalnu instituciju – navodi Anđelković.

Srpski telegraf pokušao je da dobije komentar i od Zorana Kesića. Umesto odgovora, autor emisije “24 minuta” poručio je da ne daje izjave za naš list.

Slobu Radanovića pretukla je verenica Jelena Đuričanin zbog njegove bivše supruge Kristine Kije Kockar.

Njih dvoje posvađali su se na krv i na nož na Crnogorskom primorju. Jelena je poludela što Sloba nije javno reagovao na Kijinu provokaciju da bi pevač zbog nje ostavio verenicu.

– Jelena je postala alergična na Kiju! Ludi što Slobu i fanovi i novinari stalno pitaju za bivšu ženu, a ne za nju. A kap koja je prelila čašu bio je Kijin intervju u kome je Slobu nazvala paćenikom i lošim izborom, koji bi se pomirio sa njom da ona hoće. Jeleni je pao mrak na oči kad je to pročitala i napravila mu je scenu na plaži – započinje izvor blizak paru, koji je insistirao na anonimnosti.

Jelena se nije obazirala na turiste u Budvi i počela je da urla na verenika.

– Dokle više ta Kija!? Da li će tvoje ime zauvek biti pored njenog? Kada će više prestati da priča o tebi, što te se ne okane? I zašto ćutiš bre? Zašto joj ne zapušiš usta, zašto je ne isprozivaš? Je l si ti sreća što te i dalje povezuju s njom? Još je voliš, zar ne?! – urlala je Jelena na Slobu, koji ju je nekoliko minuta nemo gledao.

Potom je, prema rečima izvora, pokušao da je smiri. Rekao joj je da ga ne zanima bivša žena i da je ona njegova jedina i najveća ljubav, ali Jelena je i dalje vrištala.

– Napravila mu je scenu, svi smo gledali u njih. Tada je Sloba počeo da se pakuje, a ona je odlepila i uhvatila ga za ruku. Trgnuo se i krenuo ka hotelu, a ona ga je zaustavila i udarila ga nekoliko puta. Sloba joj nije uzvratio, samo se pokupio i opišao. Jelena je bila još deset minuta na plaži, a potom je i ona otišla u hotel. Ne znam šta je dalje bilo, ali sam ih posle dva dana video zajedno, pa pretpostavljam da su se pomirili – završava priču sagovornik.

POSLE 17 meseci provedenih u Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine u Novom Sadu, na kućno lečenje je puštena malena Una Vukanac iz Crvenke, koja boluje od najtežeg oblika spinalne mišićne atrofije (SMA).

Roditelji dece sa dijagnozom ove retke i progresivne genetske bolesti nastoje da putem humanitarnih akcija obezbede 2,4 miliona dolara za spasonosni lek “zolgensma” iz SAD, a Unini tata Vladimir i mama Dragana su na muci kako da od socijalnih primanja svom detetu obezbede potrebne aparate i negu u kućnim uslovima.

– Država nam je obezbedila koncentrator kiseonika, ali ne i respirator, na koji takođe imamo pravo, jer nam je dobro očuvani respirator poklonila sugrađanka na radu u Austriji, pa je Komisija za dodelu aparata smatrala da nam ne treba duplikat, iako bi rezervni respirator značio sigurnost, pošto taj uređaj ne traje večno – kaže Vladimir.

Njemu i supruzi prepušteno je da sami nabave aparat za iskašljavanje, vredan 5.000 evra, aspirator za uklanjanje sekreta iz disajnih organa i pulsni oksimetar za merenje zasićenja krvi kiseonikom.

– Uspeli smo da nabavimo aspirator na baterije, za koje smo dnevno plaćali 800 dinara, zbog čega smo poručili aparat i na baterije i na struju. Aparati neophodni Uni ne mogu bez struje, pa moramo da kupimo i agregat za slučajeve nestanka ili restrikcije električne energije – napominje Vladimir.

On ističe da su Uni potrebne i najmanje četiri seanse fizikalnih terapija dnevno, a veliki su izdaci i za katetere, špriceve i ostali potrošni medicinski materijal.

Vladimir je od početka ove godine prestao da radi u firmi, jer je svaki drugi dan morao da odlazi kod Une u bolnicu, a sada ne može da ide ni u nadnicu, jer i on i supruga moraju neprekidno da budu uz dete. Dragana je dosad primala 12.000 dinara nadoknade za treće dete i 2.500 dinara dečjeg dodatka, a posle Uninog povratka kući dobijaće i naknadu od 28.000 dinara za tuđu pomoć i negu i socijalnu pomoć od 9.000 dinara. To je sve od čega će porodica morati da živi i leči Unu, koja će u decembru napuniti dve godine.

RAČUNI I SMS ZA POMOĆ

POMOĆ za Unu prikuplja se preko fondacije “Budi human”, na račune – dinarski: 160-6000000732396-08 i devizni: 160600000073281803. IBAN: RS35160600000073281803 SWIFT/BIC: DBDBRSBG. Može se pomoći i porukom putem mobilnog telefona, koja vredi 200 dinara, ako se upiše 843 i pošalje na 3030. Za SMS iz dijaspore (cena 20 švajcarskih franaka) potrebno je upisati human843 i poslati na 455.

Ceca je dala intervju za medije u kojem je objasnila mnoge stvari iz njenog privatnog života

Foto: Printscreen

Svetlane – Cece Ražnatović otkriva koliko se sve promenilo od kada nema koncerata, odnosno od početka 2020. godine i momenta pojave virusa Covid 19.

– Nije zvezdano kao što je to možda bilo nekada. Koncerata jedva da se sećam i da ih je bilo, a to je ono u čemu uživam i što me puni sjajnom energijom. Posle koncerata budem srećna, ponosna, puna elena, te imam više volje za životom i za sve druge obaveze. Desila nam se ova korona koja je zaista velika nesreća za sve i nadam se da će proći što pre.

Poslednjih godina izbegavate česte saradnje sa medijima, iako se o vama svakodnevno piše hteli to ili ne. Da li vam je u nekim trenucima teško pala medijska pompa vezana za vaše porodične događaje, najpre dolazak unuka Željka i sve ostalo što se dešavalo?

Foto: Printscreen

– Uglavnom nisam htela da se piše o meni svakog dana, ako me pitate. Konkretno oko rođenja Željka mi ništa nije smetalo. Bila sam toliko srećna da sam mogla da idem po ulici i pričam koliko sam radosna. Smetalo mi je i smeta mi kada se objavljuju neistinite informacije, te kada se konstruišu priče na osnovu Instagram objava ili lažnih naloga na pomenutoj mreži. I smeta mi kada novine ili portal svesno objave neku laž, te sutradan naknadno traže izjavu da bih demantovala sve to, i tako dva dana imaju hajp oko svega toga. To se sve može svesti pod istu rečenicu – neprofesionalizam. 

Trudim se da sa sedmom silom imam dobru saradnju, naravno da to varira. To sve zavisi od toga kako kliknete sa nekim urednikom i na to koliko ste spremni da se date. Kao i koliko oni znaju da cene to. Na kraju ljudi pogrešno pristupe i prave kratkoročne saradnje. Volim stabilne i normalne poslovne ljude sa kojima kada se dogovorite nešto, tako i funkcioniše.

Prvi put ste baka, Veljko je po prvi put otac, a Bogdana majka, sigurno se i Anastasija susrela s nekim do sada nepoznatim emocijama u tom smislu. Ko se tu najbolje snašao za ovaj kratak period i da li su na neki način podeljena “zaduženja” oko malog princa?

– Naravno da sam se najbolje snašla ja. Jednostavno tu sam, volim to dete, mogu da mu pružim smeh, radost, svoje vreme. Roditelji svakim danom su sve bogatiji i iskusniji u tome kako je biti roditelj. Što se tiče Anastasije, Bogdane i Veljka, možete da pitate njih lično.

Sudeći po Instagramu, može se videti da često izlazite u grad, te da niste non-stop u kući i zatvoreni u zamku – kako bi neki rekli?

Foto: Printscreen/YouTube

– To kada mi novinari broje, očigledno ispada da sam često izvan kuće. Ako pitate mene, izaći dva, tri puta mesečno i nije često po mom mišljenju. Ali neka bude da sam često van kuće. Jednostavno, imam normalne društvene potrebe kao sva druga ljudska bića, a to je da imam društveni život. S obzirom na to da nemam putovanja, koncerte i slično, bar da mogu da imam u javnosti vreme za svoje prijatelje, te da odem na neku večeru gde ću se malo opustiti i uživati.

Kako to izgleda kada se Ceca pojavi u prepunom restoranu?

– Svi mi se dive u tajnosti, sami u sebi (smeh). Šalim se malo. Priđu ljudi da se upoznamo, fotografišemo, što je nešto sasvim normalno. Ako me pitate, što bi današnji klinici rekli, da li me neko muva – to se ne dešava.

Mislite li da je danas teško prići Ceci i pokušati osvojiti je? Imaju li muškarci hrabrosti?

– Da se ne lažemo, jeste mi teško prići. Na primer i da hoćete da mi priđete u restoranu, nema šanse da to neće svi videti. Ne znate ni kako ću ja reagovati. I tako dalje. Činjenica je to. Ne znam kako bih posavetovala te pripadnike jačeg pola. Ono što sigurno mogu da kažem – prva im prići neću.

Želite da kažete da vas muškarci ne muvaju ni preko društvenih mreža?

Foto: E-stock

– Ako me muvaju, to je onda na nekim mojim fejk nalozima, što bi omladina rekla. To su verovatno onda neki nalozi koji nisu original Ceca. Na ovim mojim nalozima me niko ne muva, ostavljaju mi lepe komentare pune poštovanja, dive se, ali daleko je to od flertovanja.

Kako bi trebalo da izgleda muškarac koji može da osvoji najveću balkansku zvezdu?

– “A onda si se ti pojavio kao da si magija”. Da budemo malo ozbiljni, ne treba mi mađioničar, ni čarobnjak, potreban mi je onaj ko može da probudi tu hemiju između nas. Kako će on izgledati, sada sa malo više životnog iskustva, mogu da kažem da pravila nema, ali ipak sam esteta te volim lepe pojave.

Kako godine prolaze, čega se najviše bojite?

– Dugačka je ta lista strahova. Samo da smo zdravi, sve ostalo ćemo lako. Kada imam zdravlja, sve ostalo mogu da sredim ili ublažim.

Ispod jedne od objavljenih fotografija napisali ste “crveno na radost”. Zbog čega se ovih dana najviše radujete?

– Kao prvo, napisala sam to jer želim da naslućujem neke lepe i radosne događaje. Videćemo da li će se to desiti. Što se tiče današnjih radosti, najviše sam srećna kada mi dođe Željko, te kada imamo naše vreme za nas i kada mogu da ga gnjavim i igram se s njim. Jednostavno, u tom odrastanju, što je beba zrelija, vreme koje provedemo je sve lepše. On mi je najveći izvor radosti.

Da li Veljko i Anastasija i danas znaju da pozovu i kažu: “Mama, treba mi to i to”?

– Naravno da zovu oboje i to je najnormalnija stvar. Imamo intenzivnu dnevnu komunikaciju, veoma smo bliski. Zovu kada treba, ali i ovako drugim povodom. Niko tu ne izvoljeva ništa, veoma su stasali, skromni u svojim zahtevima i to je to.

Obično je poznato da leto provodite na Kipru, kako je ove godine izgledalo vaše leto?

– Sumorno, zatvorena u četiri zida. Ili uz to, što bi novinari rekli, “često izlazite u grad”. Malo sam izlazila po Beogradu, malo po Srbiji. Žao mi je što nisam otišla, ali šta je – tu je.Komentari ljudi koji vas prate tvrde da nikada bolje niste izgledali.

Smršali ste, videli smo i da vežbate. Da li mislite da u vašu korist igra genetika ili neki drugi faktor?

– Pročitala sam komentar da je reč o programu za obradu fotografija. Naravno da ga koristim jer te programe koriste i devojčice od dvadeset godina, što ga ne bih koristila i ja? Ali da se razumemo, ima tu nege, kozmetike, zadovoljstva, ishrane, ali najviše ima toga da kada je čovek zadovoljan, drugačije sija. Trenutno sam mirna i zadovoljna, samim tim sijam, to primećujem jer ljudi u direktnom kontaktu sa mnom me obasipaju komplimentima. Neskromno, ali iskreno. Moram da priznam da uživam u tome.

Da li biste nekada bili spremni da snimite film u kojem biste ispričali sve što javnost toliko želi da zna, a vi nikada niste otkrili. Naravno, da sve bude istinito, bez ulepšavanja i menjanja događaja.

Foto: Alo.rs

– Svako ko se nudio da snimamo film ili ponudio saradnju, a pričamo o ozbiljnim stranim filmskim kućama, svi su imali svoje uslove. Ti uslovi su, između ostalog, imali obaveznu jednu stavku da njima dam biografiju koju će oni korigovati u određenim segmentima kako njima odgovara. To je ujedno bio početak i kraj, odnosno razlog zašto se nikada nismo dogovorili. Jednostavno, da bih snimila film-seriju, a da bude sve istinito, očigledno bih morala da ga sama finansiram. Trenutno niti imam takvih afiniteta, niti finansija.

BONUS VIDEO:

Otkriveno i do kada

Udarna vest, Foto: Alo.rs

Zabrana ulaska za naše građane u Grčku ostaje do 30. septembra, objavio je Grčki službeni glasnik.

Uskoro opširnije…

Stojanovićev dosije je debeo i sumnjiči se i da je bio umešan u ubistvo poznatog beogradskog advokata Dragoslava Miše Ognjanovića.

Istraga ubistva Strahinje Stojanovića (30), koji je likvidiran bombom postavljenom ispod automobila na Novom Beogradu, za sada ide u tri pravca. Stojanović iza sebe ima burnu kriminalu istoriju, a prošle godine je “za dlaku” i samo pukom srećom izbegao smrt, zbog čega je na neko vreme otišao iz Srbije.

Stojanovićev dosije je debeo i sumnjiči se i da je bio umešan u ubistvo poznatog beogradskog advokata Dragoslava Miše Ognjanovića koje se dogodilo 28. jula 2018. godine. Ognjanović je inače bio advokat Luke Bojovića, vođe zemunskog klana.

Samo dve nedelje nakon ubistva Ognjanovića u haustoru zgrade u kojoj je živeo, i koje se odigralo pred njegovim sinom, Stojanović je napdnut prvi put.

Naime, nepoznati napadač tada je ispod Stojanovićevog BMW postavio bombu, ali je on izbegao smrt “za dlaku” jer je u poslednjem trenutku pred eksploziju izašao iz vozila. U eksploziji je međutim teško bila povređena njegova tadašnja devojka, misica Olac Bilbao Gonzales (22).

Nakon ovog pokušaja likvidacije počelo je da se sumnja da su ova dva slučaja povezana, budući da je Ognjanović u mesecima pre smrti rekao sumnja da ga Stojanović sa još jednim muškarcem mesecima prati.

Da su Ognjanović i Stojanović bili povezani govori i to što se na suđenjima za ubistvo Nikole Bojovića, rođenog brata Luke Bojovića, u svojstvu svedoka pojaviljivao upravo Strahinja Stojanović.

Postojale su sumnje i da je Stojanović bio blizak sa članovima klana Slobodana Šaranovića, inače krvnog neprijatelja Luke Bojovića. Te istražitelji ne isključuju mogućnost da je neko iz Bojovićevog klana odlučio da se osveti.

Luka BojovićFoto: Profimedia

Brojni mediji prenosili su da su saradnici Luke Bojovića sumnjali da je Stojanović bio direktni izvršilac ubistva advokata Ognjanovića.Kumstvo za ubijenim Vidakovićem

Pričalo se da je Strahinja u aprilu 2013. na Galenici ranio kuma, Miloša Vidakovića, a razlog je bila Vidakovićeva žena. Iako je znao ko ga je povredio, Vidaković to policiji nije želeo da otkrije. Takođe se sumnjalo da je upravo Stojanović naručio ubistvo svog kuma Vidakovića, koje je izvršeno pred 500 svedoka u Budvi 2. jula 2013. To ubistvo priznao je Miloš Vojnović, ali je u optužnici kao nalogodavac bio naveden Branislav Šaranović.

U optužnici je takođe navedeno da je Stojanovićev DNK nađen u stanu u Budvi u kome su se krili Miloš Delibašić i ostali optuženi za ubistvo.

Za učešće u toj likvidaciji, ali i u likvidaciji Nikole Bojovića, osuđen je i Strahinjin prijatelj Slaviša Novaković, koji je u bekstvu. Novaković se, inače, pominjao i kao učesnik u egzekuciji Radeta Rakonjca, prijatelja Luke Bojovića 2014. godine.Zaraćeni klanovi

Rat između porodica Bojović i Šaranović traje godinama unazad, kasnije su se u ovaj sukob uključili sukobi između dva crnogorska klana, škaljarskog i kavačkog.

Stojanovića su mnogi držali na nišanu, ali se još ne zna ko je tačno “povukao oroz”. Odranije je bio u sukobu sa nekoliko zemunskih grupa koje se bave rasturanjem narkotika. Sumnjalo se da je jedna od njih poslala egzekutore avgusta 2018″. Pričalo se i pisalo da ge jure i “škaljarci”, kao bliski saradnici Luke Bojovića i Filipa Koraća, jer je bio blizak sa Milošem Delibašićem, njihovim “neprijateljem”.

U toku je veštačenje ostataka eksploziva, kao i džipa. Policija je tokom dana, u potrazi za dokazima, sa nekoliko objekata u blizini mesta likvidacije uzela snimke s kamera. Inspektori pokušavaju da utvrde da li su egzekutori pratili mladića i iz kola aktivirali eksploziv, ili je reč čak o nekom ko je išao peške ili stajao na obližnjoj autobuskoj stanici.Upleteni i navijači

U dosijeu Strahinje Stojanovića stoji i da je hapšen u februaru 2015, zbog sumnje da je u pucnjavi 21. januara iste godine na uglu ulica Rimske i Vojislava Ilića ranio Zorana Lj. (54), pripadnika BIA. Kod njega je tada nađen i pištolj. Naime, iz automobila marke BMW je pucano u “audi”, u čijoj blizini je bio “punto”, u kojem je Zoran Lj. bio sa suprugom, koja je sedela na mestu suvozača. Zoran je bio slučajna žrtva obračuna dve grupe, čiji su pripadnici iz kola u pokretu pucali jedni na druge.

Tokom sudskog procesa koji se vodio protiv Stojanovića 2014. godine, interesantno je da se u Palati pravde pojavljivao Velibor Dunjić, koji je ubijen samo mesec dana nakon pojavljivanja na sudu. Iz ovoga se može zaključiti da Stojanović i navijači Crvene Zvezde nisu prvi put dovedeni u vezu tokom istrage ubistva advokata Ognjanovića.

Prava mala mrgudica, kako kaže njezina mama, bila je dugačka svega 24 centimetara, a danas je napustila osječku bolnicu gotovo 5 puta teža…

Elena je najmanja hrvatska beba i najveće hrvatsko čudo. Kada je došla na svijet mogla je stati u majčin dlan, priču donosi RTL Danas.

Prava mala mrgudica, kako kaže njezina mama, bila je dugačka svega 24 centimetara, a danas je napustila osječku bolnicu gotovo 5 puta teža. 

Najmanja beba u Hrvatskoj, Elena, rodila se s 414 grama. Provela je 36 dana na respiratoru, ali bez ijedne operacije. 

– Odmah po porodu je doktor rekao da je najmanja. Kasnije smo to provjerili i ispalo je da stvarno jeste. Elena je mrgudava. Jako je veliki borac. Svašta je prošla. Da nije takva, ne bi bila tu s nama danas – rekla je njena majka Marija za RTL.

Rođena je u svibnju, u 27. tjednu trudnoće. 

– Taj strah i neizvjesnost. Nismo znali kako će sve biti, ali smo nekako vjerovali i znali da će sve biti dobro – rekla je Marija.

– Bili smo svi uzbuđeni jer smo dobili dijete s najmanjom kilažom. Sve sestre s ovog odjela su sd trudile da daju svoj maksimum i ponosna sam na njih Elena ide van. Jako veliki stres je bio jer se uvijek bojite što će vas sutra dočekati. To je veliki stres – kazala je glavna sestra Zavoda za neonatologiju KBC-a Osijek Anamarija Brož.

Iza cijele priče je tim ljudi. Anamarija je na odjelu punih 26 godina. Kaže, Elena je posebna. 

Pratit će je najmanje još godinu dana, ali vjerojatno i duže u KBC-u Osijek.

SUPRUGA slavnog tenisera Novaka Đokovića, Jelena, podelila je sa svojim pratiocima šta ju je to oduševilo u srpskoj prestonici.

Jelena je, naime, snimila crtež njenog dragog u Beogradu, koji joj je potpuno oduševio.

– Gde god se okrenem vidim moju ljubav, pa čak i na zidovima našeg divnog grada. Predivno! – napisala je ona u opisu objave, koju možete videti u nastavku.

Jelena je, naime, snimila crtež njenog dragog u Beogradu, koji joj je potpuno oduševio.

– Gde god se okrenem vidim moju ljubav, pa čak i na zidovima našeg divnog grada. Predivno! – napisala je ona u opisu objave, koju možete videti u nastavku.

Možda bi bilo dobro poslati ovu poruku i vašoj deci da vide kako su njihovi roditelji odrastali!

Prvo, preživeli smo i rođeni smo normalni, iako su naše majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pušile i radile do zadnjeg dana trudnoće i nikad nisu bile testirane na dijabetes.

Kao deca, vozili smo se u automobilima bez pojasa i vazdušnih jastuka i nismo morali da imamo kacige na glavi za vožnju biciklom ili na rolšuama…

Pili smo vodu iz creva za zalivanje bašte, a ne iz flašica kupljenih u velikim trgovačkim lancima.

Delili smo flašicu kokte, kole ili nare sa našim prijateljima i niko nije umro zbog toga…

Jeli smo mlečne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili sokove koji su i tada bili puni šećera, ali nismo bili debeli zato što smo smo se stalno igrali napolje…

Izlazili smo iz kuće ujutro i igrali se po ceo dan, žmurke, graničara, lopova i pandura, kraljica 1-2-3, kauboja i indijanaca, fantoma i svega ostalog što je samo dečja mašta bila u stanju da smisli, sve dok se nije upalila ulična rasveta koje ionako nije bilo previše.

Neretko nas niko nije mogao naći po ceo dan, pa je i roditeljski šamar bio deo vaspitanja, a bez zlostavljanja u porodici.

I nikad nije bilo problema.

Provodili smo čitave dane praveći trkačke daske od otpada iz podruma ili šupe, spuštali se niz ulice zaboravljajući da nismo napravili kočnice.

Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica, naučili smo kako da rešimo problem. Mi nismo imali imaginarne prijatelje.

Mi prijatelje nismo dodavali, nego ih vremenom sticali! Nismo imali ni probleme s koncentracijom u školi…

Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali školskog psihologa i vaspitača pa smo ipak završavali nekakve škole.

Nama nisu prodavali drogu ispred škole. Nismo imali playstation, nintendo, x-box, nikakve video igrice, nismo imali 99 kanala na televiziji,

samo dva i to drugi tek od popodne, nismo imali video rekordere, surround sound, mobilne, kompjutere, internet, čet sobe…

Mi smo imali prijatelje i družili smo se sa njima!

Padali smo s drveća, znali da se isečemo na staklo, slomimo zub, nogu ili ruku, ali naši roditelji nikada nisu išli na sud zbog toga.

Igrali smo se s lukom i strelom, gradili tvrđave od snega, bacali petarde za Novu godinu, čitali hrpe stripova i sve smo to preživeli bez posledica!

Vozili smo se biciklom ili išli peške, dotrčali do prijateljeve kuće, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kuću da se družimo i budemo zajedno!

Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu plaćali kauciju da nas izvuku. U stvari, bili su često stroži nego sam zakon!

Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji sveta. Naše generacije su dale najbolje pronalazače i naučnike do danas.

Imali smo slobodu, pravo na greške, uspeh i odgovornost. I naučili smo da živimo sa tim!

I ti pripadaš toj generaciji?

Čestitam! Možda ćeš želeti podeliti ovo s ostalima koji su imali sreće da odrastu kao prava deca, pre nego što su advokati, države i vlade počeli da određuju kako treba živeti!

Možda bi bilo dobro poslati ovu poruku i vašoj deci da vide kako su njihovi roditelji odrastali!

Pozdrav generacijo i živeli! Svako od nas je anđeo sa samo jednim krilom, a leteti možemo tek zagrljeni!