fb

Poznati hrvatski muzičari danas su na Krematoriju poslednji put ispratili muzičkog producenta Miru Vidovića, koji je preminuo u 55. godini života nakon duge i teške bolesti.

Nina Badrić, David Vurdelja, Edo Majka, “General Woo” i Target iz Tram 11, Matija Dedić, bivše članice benda Divas i mnogi drugi danas su se poslednji put oprostili od voljenog saradnika.

Bio je tu i Miroslav Škoro, koji se iz muzike prebacio u politiku.

Nina Badrić nije skrivala koliko je potresena.

“Miro moj… Nikad više neko kao ti… Do nekog ponovnog susreta opet…. Falićeš puno jer takva dobrota uvek fali svetu… Čuvali te anđeli”, poručila je pevačica nakon vesti o njegovoj smrti.

Redakciji “Crna-Hronika” javila se tužna majka iz Konjica koja već godinama čeka svog sina. Čeka da joj se vrati, da je nazove, da joj napiše. Čeka i čeka.

Poštovana redakcijo.
Obraćam Vam se po sljedećim dokazima i želim iznijeti svoju priču koja bi možda mogla biti i pouka nekom.

Majka sam, imala sam divan brak 21. godinu. Muž mi je poginuo u prometnoj nezgodi. Ostala sam sama sa sinom koji je tad bio 2. razred srednje škole. Svi moji sugrađani znaju i ako je mali grad, kako sam bila uzorna Majka. Svog sina sam poslije smrti muža sama mukotrpno školala. Bio je dečko za primjer. Niti je pušio niti pio. Veoma poslušan je bio.

Prija 4. godine je našao djevojku kojoj je tad bilo 13. godina a njemu 20. Iz početka sam mislila da je to nešto kao drugarstvo ali on je rekao da mu je djevojka. Nije mi bila jasna razlika između njihovih godina ali sin nije o tom dao pričati. Kada bi tražio novac za neke rođendanske poklone ili 8. mart davala sam mu. Kako se odmicalo vrijeme počeo je njene roditelje zvati punac i punica.

Tu sam se već protivila i govoreći mu ‘Sine punac i punica pa ona je djevojčica od 13. godina.’

Moj sin je tada radio i imao dosta novca. Govorila sam mu da ga samo koristi. O tom nije dao pričati. Tako je prošla i godina, on je počeo odlaziti svako 3-ći dan kod njih u Jablanicu. Kod njih bi boravio po cijeli dan. Kada god sam ga zvala na telefon da vidim kad će kući nikada se nije javljao. Uvijek bi se javio kada izađe od njih iz kuće. Sve mi je postalo sumnjivo jer je počeo i stvari skupocijene da im nosi. Poželjela sam s njim razgovarati ali uslijedile su i batine. Kad god bih spomenula nju i njene roditelje dobila sam od njega batine.

Čak sam znala i policiju pozvati ali sve se zasnivalo na nekim opomenama.

Prolazile su godine, 1,2,3. Na pitanje sina da odemo da upoznam njene roditelje već jednom. Rekao je šta ti imaš njih upoznavati oni tebi nisu ništa. Svaku platu je počeo nositi u Jablanicu, od mene bi sutra tražio za kafe.
Jedan dan sam tražila da bar pola plate da u kuću i obećao je. Za par dana mu je bila plata i istu je odnio u Jablanicu.

Kada je došao kući rekla sam mu da da novca da kupimo hrane , rekao je nemam marke. Tada sam mu rekla: “Idi tamo gdje nosiš novac i hrani se, pokupi stvari i seli se iz kuće, ja ovo ne mogu trpiti”.

Pokupio je u vrećicu nešto odjeće i otišao.
Bio je to 12.10. 2019 godine.
Kroz 4. dana sjedila mi je kolegica Mirjana Guska na kafi kada se moj sin javio na Viber.

Pitao je šta radim?

Odgovorila sam mu, evo ja i Mirjana pijemo kafu!!!
Rekao je mogu li doći kući hladno mi ovdje na vikendici kod Ševke, zima, vodu zavrnuli a nemam drva. Naravno rekla sam mu dođi.
Za nekih sat je došao, rekla sam mu svu tu odjeću ubaci u mašinu i sjedi ovdje da pričamo.
Rekla sam mu, ovo ti je samo bila opomena a idući mjesec pola plate ćeš dati u kuću a pola sebi, ne pušiš, ne piješ dovoljno ti za izlazak.
Pristao je na to gdje čula i moja kolegica.
Nekako sam krpila mjesec dana.
Nakon mjesec dana tačnije 13. 12. 2019 g. Dolazi mu poruka da je bila plata.
Ustao je spremio se i otišao u banku.
Digao je platu 880 km. Pitala sam ga da ispuni obećano. Dao mi je 50. KM da platim struju a on je otišao u Jablanicu. Uveče kad je došao pitala sam ga novca da kupim namirnicu.
Rekao je ne mogu sad ništa dat njoj je uskoro matura, treba mi preko 1.000 KM.
Prelila je kap i pokupim mu sve stvari i izbacim ga iz kuće. Tada je bilo -20 °.

Rekla sam mu, gdje nosiš novac tu i spavaj i hrani se.

Mjesec dana je spavao u kancelariji stranke koju mu je ustupio Osman M .
Pitala sam ga porukom kakvi su ti to punac i punica koji mogu gledati na – 20 stepeni Celzijusa da spavaš u kancelariji????

Tada sam blokirana na telefonu i svim mogućim mrežama.

Prošla je godina sin mi se nije javio. Da sad ovdje ne pišem ali s pravom kao i na Sudu mogu reći da su mi sihirbazke uništile život. Sve što sam imala u životu odvojili su od mene.
Nikada ozbiljnije doktoru nisam otišla dok me nije pretukla njena majka.

Od tada sam od fizikalnih terapija, banja, do psihijatra stigla. Čak kada me isprovocirala Elda na ulici imala sam srčani infarkt, gdje me spasila komšinica Majida koja je se na ulici u datom trenutku našla. Ne dao Bog nikome da mu se desi što je meni.
Sve u životu sad kada mi se vratila svijest uz pomoć učenih ljudi, voljela bi zagrliti sina kada bi odmah umrla. – ispričala je Merima Šabić za portal “Crna-Hronika“.

Neverica, očaj, bes, zbunjenost, tek ponegde ravnodušnost, a sve uz prilično sočne psovke na račun Kriznog štaba, bile su reakcije ljudi posle informacije da bi građani koji se nalaze van Srbije morali do petka da se vrate u zemlju kako bi izbegli nadzor, za koji mnogima nije ni jasno kako će da izgleda. Mora da su Darija, Kon i kompanija imali intenzivne napade štucanja u vreme dok je, ovim povodom, reporter Nova.rs anketirao turiste na budvanskim plažama.

Divan morski dan im je bespovratno pokvaren i sad svako od njih prebira po glavi šta mu je činiti, preračunavaju se da li će im ostanak presesti ili će se kajati što su prekinuli letovanje.

Sunčaju se tako u ambijentu tamnovilajetske dileme koju im je jutrošnjim obraćanjem napravio Krizni štab. Neki tek što su došli, neki su planirali još desetak dana, neki se vajkaju kud baciše silne novce na testove, retki su srećnici kojima se kraj letovanja poklapa sa epidemiološkim Danom D koji je obznanjen, ali ni njima nije svejedno, jer očekuju stravične gužve na putevima i saobraćajni pakao u najavi na putu do svojih mesta u Srbiji.

Isidora Janković i Natalija Đurić, devojke iz Beograda od nas su saznale za “crni petak”. Nataliju ne pogađa, jer se večeras ionako vraća autobusom za Beograd, ali Isidora je imala u planu da još jednu nedelju provede kod babe i dede u Bijelom Polju i sada nije načisto šta da radi.

“Zbunjena sam, ne znam šta bih rekla. Što su nas uopšte puštali kad nam sada ovo rade. Strašno. Smanjuju i povećavaju broj zaraženih kako im odgovara. Mislim da ću prelomiti da ostanem, pa šta god da me tamo čeka”, kaže Isidora.

“Ja slučajno noćas idem ali da ne moram ne bih se vračala zbog njihovih mera, smučili su mi se”, kaže Natalija.

Mere se ne dotiču ni Sunčice Vučinić koja se vraća u četvrtak ali ima zanimljivo tumačenje cele priče.

“Mislim da je opet politika umešala prste, jer kad su naši videli da svi odoše u Crnu Goru i Srbiju oni bi da nas vrate da trošimo pare po našim skupim banjama i planinama”, kaže Sunčica.

Mina Janić i Jana Vujaklija, studentkinje iz Kragujevca juče su pristigle u budvu i našle su se u čudu posle preporuke Kriznog štaba.

“Ne pada nam na pamet da se vratimo do petka, pa nek bude šta god bude. Ostaćemo do 23. septembra dokle smo planirale. I nije nam jasno, kako će to svi oni koji se vrate u petak biti ispravni i nerizični a oni koji se vraćaju, primera radi, u nedelju ili ponedeljak, nose rizik od korone. Budalasto”, kaže Jana, a Mina dodaje:

“Nemam problem sa tim nadzorom. Ovo mi je odmor koji sam predugo čekala i nemam nameru da ga tek tako bacim. Paziću se i čuvati kako je preporučeno a kad se vratim videću šta ću”.

I crnogorski državljani sa čuđenjem gledaju na ovu igru mice sa ljudima, pa tako Goran Jovanović sa Cetinja veli:

“Ili su trebali skroz da zabrane putovanja ili da sve lijepo puste. Ili da se liječimo ili da ljetujemo. Liječićemo se svakako, daj bar malo da se ljudi okupaju i odmore”.

Sličnog mišljenja je i Nenad Miljanić iz Nikšića koji smatra da treba pustiti narod da normalno funkcioniše kad su ih već puštali da dođu.

Jadranka Kršikapa je sarkastična:

“Svi da se vrate, niko da ne dolazi, korona da traje večno. To je najbolje”.

Neki od njih postavljaju i suvislo pitanje šta sledi građanima Crne Gore koji treba da putuju u Srbiju.

Inače, za razliku od prethodnih nekoliko dana kada su plaže bile prepune kao u najvećem jeku sezone, danas je primetan mnogo manji broj gostiju. Bilo ih je tokom cele nedelje, ne samo za vikend, i to ne samo za vikend kada uobičajeno na kupanje dođu crnogorski građani iz obližnjih gradova.

Aleksandri Đukanović iz Sombora se potrefilo da do petka ionako mora da se vrati ali meru smatra glupošću i maltretiranjem ljudi:

“Ne mogu se ljudi zatvarati i otvarati na ovakav način, koliko god razlozi postojali. Na taj način ne sprečavaju ništa, samo ljudima prave peripetije i probleme”.

Nenad Lakić iz Novog Sada je u Budvi nedelju dana, tu ima stan i planirao je da ostane do kraja meseca.

“Još nisam odlučio šta ću da radim ali najverovatnije ću da ostanem, osim ako ne uvedu još neke drastičnije mere. Jedno kajanje mi ne gine, pa mi je bolje da se ne kajem što sam propustio ovaj divni septembar na moru”.

Alma Gičević iz Sjenice tek što je pristigla sa decom. Nameravali su da ostanu dve sedmice ali su im mere unele zebnju i lomi se šta da radi.

“Ako sleduju te peripetije, a ne sumnjam da će ih biti, bolje nam je da se vratimo prvim autobusom”, kaže Alma.

Snežana Ćulibrk Đorđević iz Beograda je stigla juče i nonšalantno kaže:

“Ja se spremam da idem, ali u Stari grad. Naravno da se neću vraćati, dosta mi je te njihove igranke”. Njena drugarica Ljiljana Gladović iz Bariča je tu četiri dana i neodlučno kaže:

“Pošteno, ne znam da li bih bežala ili ostala?”

Tomica Živković je u Budvu stigao iz Zvečana sa Kosova i sa podsmehom i prezirom gleda na mere.

“Kakav nadzor? Pa mi smo pod nadzorom od 2012. godine. Vratićemo se kad mi budemo hteli”.

Mirjana Marković iz Novog Sada je došla u posetu ćerki i unučetu i besno komentariše jutrošnju vest.

“Samo prave gluposti i maltretiraju nas. Na šta im to liči. Sramota!”

Selma iz Prijepolja je tek pristigla i nove mere su je zbunile. Kaže da ništa nije razumela i da će u naredna dva dana odlučiti šta da radi, dok mnogo veći problem ima Vesna Živojinović koja u nedelju ima avion za Beograd iz Tivta. Proverila je, karata za letove u četvrtak i petak nema ni za lek.

“I šta sad ja da radim. Pod stresom sam umesto da još ovih nekoliko dana dušu i telo odmorim.”

Tako kaže glas naroda. Uglavnom, za većinu njih mera Kriznog štaba došla je kao elementarna nepogoda i birokratski cunami koji će ih pomesti sa morske obale koje su se jedva dočepali a na prelepo sunčano nebo navuklo oblake sumnje, preispitivanja i brige. I najrađe bi članovima Kriznog štaba nahranili ajkule, ali mislim da ih ni one ne bi mogle svariti.

Jovana Joksimović i Željko Joksimović danas slave jednu od tri godišnjice braka

Jovana je podelila uspomenu na svom Instagramu i napisala na engleskom: “Srećno!” uz emotikone srca.

Inače, voditeljka i pevač slave jednu od tri godišnjice – 20. januara, 2. februara i 14. septembra. Slavni par je 20. januara 2012. u tajnosti izgovorio sudbonosno “da” na Maldivima, čarobnom ostrvu na kom su proveli prvi zajednički odmor.

Samo nekoliko dana kasnije, tačnije, 2. februara, ozvaničili su građanski brak sklopljen na Maldivima, za koji se ispostavilo da je nevažeći, a onda su se pred Bogom zakleli na večnu ljubav jedan drugom 14. septembra 2014. godine u beogradskoj crkvi Aleksandra Nevskog na Dorćolu.

– Od Srbije ne uzimam ništa. Sa svojom suprugom i sinom živim od sopstvenog posla sa uobičajenim dnevnim aktivnostima, kao i svi moji sugrađani, napisao je Filip…

Filip i Danica Karađorđević se se vratili u Beograd gde i sada žive sa sinom Stefanom. Kako su naveli, odavno su to hteli da urade, ali su čekali pravi dan kada će se preseliti iz Londona, gde žive od kad su u braku.

Splet aktuelnih okolnosti ubrzao je njihov dolazak, rekao je princ Filip, i dodao da im je, kao mladim ljudima koji korste sve prednosti tehnologije 21. veka, zgodno da rade od kuće.

To je izazvalo reakcije na pa je Filip osetio potrebu da se javno obrati.

“Ovde često čitam komentare ‘da živim na grbači naroda’. Velika zabluda! Ne živim ni na čijoj grbači, ne živim na Dvoru… Od Srbije ne uzimam ništa. Sa svojom suprugom i sinom živim od sopstvenog posla sa uobičajenim dnevnim aktivnostima, kao i svi moji sugrađani”, napisao je Filip na Tviteru.

Njegova poruka izazvala je lavinu  komentara. I tako dok su neki govorili da bi Srbiji bilo bolje da ima kralja, drugi nisu baš delili taj stav. 

Nakon konferencije Kriznog štaba za borbu protiv koronavirusa, održane danas u Palati Srbije u Beogradu, a na kojoj se razmatralo uvođenje obavezne samoizolacije za sve naše građane koji se vraćaju iz Crne Gore i Hrvatske, dr Predrag Kon je za medije otkrio ko je njegova supruga, deca i ispričao kako podnose njegovu iznenadnu popularnost.

“Nije im lako, ali prirodno reaguju i normalno da popularnost nosi određeni teret. Ja živim sa suprugom i imamo sina, ona ima ćerku, a meni je ovo drugi brak. Sada smo sami nas dvoje i čitav oslonac mi je supruga koja je sada u penziji, a inače je ekonomista.” izjavio je Kon.

Na račun za lečenje jednogodišnje Minje Matić iz Kragujevca, koja boluje od spinalne mišićne atrofije, biće uplaćeno 10.100 evra, koje su prikupili najmlađi kragujevački fudbaleri. Polaznici gradskih škola fudbala, učestvovali su u nedelju na humanitarnom turniru ’’Za Minjinu šansu’’, a umesto kotizacije, donirali su novčane priloge za pomoć maloj sugrađanki.

Minja Matić iz Kragujevca, boluje od retke neuromišićne bolesti, a nada za izlečenje je nova i skupa genska terapija u Americi, za koju porodica treba da obezbedi 2,4 miliona dolara. Minja će u oktobru napuniti godinu dana, a porodica nema mnogo vremena za čekanje, jer su efekti terapije najdelotvorniju, ukoliko se primi do druge godine života.

U ovu trku sa vremenom i novcem uključili su se i najmlađi kragujevaćki fudbaleri koji su svojim donacijama prikupili neverovatnih 10.100 evra za jedan dan. Oni su se u velikom broju odazvali pozivu da učestvuju na turniru ’’Za Minjinu šansu’’, koji je u kragujevačkom naselju Korman, organizovao Goran Jovanović nekadašnji fudbaler i vlasnik jedne privatne firme.

“Deca su bila zaista neverovatna. Ubacivali su navac u kutije koje su bile postavljene na terenu. Donirali su i njihovi roditelji kao i drugi posetioci. Kada smo prebrojali novac, bili smo ponosni na celu akciju. Maloj Minji je potreban milionski iznos, ali što više ovakvih akcija bude, pre ćemo da joj omogućimo šansu za lečenje” kaže Goran Jovanović. Dodje da je celu akciju organizovao za nepuna dva dana, jer je posle apela porodice, shvatio da devojčica nema vremena za čekanje.

“Razmišljao sam kako kao zajednica možemo da pomognemo. Mi u Kormanu imamo dobar fudbalski teren, pa mi je to dalo ideju da napravimo humanitarni turnir. Iskoristio sam svoja poznanstva sa ljudima iz sveta fudbala i za dva dana smo organizovali celu akciju. Ponosan san svu decu i njihove roditelje, koji su pokazali veliku solidarnost i humanost prema našoj maloj sugrađanki” priča nekadašnji fudbaler.

Jovanović kaže da su humanitarni fudbalski turnir podržali i njegovi poslovni prijatelji, koji su pored donacija malih fudbalera od 10.000 evra, dali i svoje pojedinačne priloge u ukupnom iznosu oko 5.000 evra.

Kampanja za Minjino lečenje i dalje traje, a dok porodica ne prikupi 2,4 miliona dolara za odlazak u Ameriku, Minja se bori sa svim poteškoćama koje sa sobom nosi spinalna mišićna atrofija. Uz osnovnu bolest, Minja ima i česte respiratorne infekcije, jer njena pluća nisu dovoljno razvijena.

Minjina šansa za izlečenje je u skupoj terapiji, a pomoć svakog pojedinca, za porodicu Matić je korak bliže do potrebnog leka.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima “dvojnika”. U pitanju je Borna, mladić iz Hrvatske koji je fotografijama napravio haos na društvenim mrežama

Otkako je počeo da objavljuje fotke, Bornini pratioci se gomilaju. Svi žele da vide dečka koji liči na predsednika Vučića.

A komentari pljušte. Pohvale, predlozi za “predsednika” šta bi i kako trebalo da uradi kao vrhovni komandant… Dvojnik je prezauzet.

Manastiri iz perioda Nemanjića nisu srpski nego albanski. To tvrdi istoričar Bedri Muhandri u tekstu koji je izašao u prištinskom listu “Koha Ditore”. Šta je cilj takvih tekstova?

Kosovo i Metohija, Srbija, Foto: Shutterstock

Dr Radivoj Radić, profesor na Filozofskom fakultetu i šef Odseka za Vizantologiju smatra da iznete teze nemaju nikakvo uporište u činjenicama. Smatra da do kasnog Srednjeg veka nema Albanaca na tim prostorima, te da su tada živeli na prostoru današnje Albanije. U Srednjem veku ih nema na teritoriji Kosova i Metohije, smatra Radić.

“Ovakve priče su potpuno besmislene”, naveo je Radić.

Postoje povelje i popisi u kojima se govori o stanovništvu Kosova i Metohije, te postoje i manastiri koji su najčešće nastajali gde nije bilo drugih svetinja i to su nedvosmislene činjenice, smatra Radić.

TV Prva, Foto: printscreen

Prota Stojadin Pavlović, direktor patrijaršijske upravne kancelarije, smatra da je ovaj tekst direktan poziv da se SPC iseli sa Kosova i Metohije, jer su glavni nacionalni stožari upravo tamo, i kada njih ne bi bilo, sve drugo bi bilo nedovoljno da se sačuva Kosovo i Metohija. Slaže se sa saopštenjem eparhije raško-prizrenske u kom se navodi da je pomenutii tekst u prištinskom listu čista propaganda.

“Ta propaganda traje već godinama i ovo je sigurno eho neuspelog pokušaja otimanja pravoslavnih hramova i manastira u Crnoj Gori”, smatra Pavlović, navodeći da je ovo je “pokušaj okupacije”.

Prof Nedžmedin Spahiu sa Fakulteta političkih nauka u Prištini rekao da je da je on u Titovo vreme učio da je Miloš Obilić albanski heroj, i da je pitao još tada, kada je čuo da srpska deca uče da je Obilić srpski junak, pitao nastavnika zašto albanska deca uče da je Obilić albanac.

Smatra da su srpska i albanska istoriografija sagrađene na različitim mitovima koje nisu tačne i zalaže se srpska i albanska deca uče nekoliko različitih istorija pa da sami procene šta je više verovatno.

“Moramo kritički gledati na ovo”, smatra Spahiu.

Svi su pritrčali da joj pomognu, ona ne prestaje da viče…

Nastao je haos u “Zadruzi 4” kada je Miljana Kulić jedva došla do kapije urlajući da je boli stomak. Držala se za stomak kada su joj svi pritrčali u pomoć.

– Mama, mnogo me boli, umreću od bolova! Zovi ih da dođu po mene! Zovite produkciju! Mama, pomozi mi,mnogo me boli stomak, kao nožem neko da me bode, ne mogu da izdržim – vikala je Miljana, a zadrugari su tražili pomoć:

– Neka neko dođe po Miljanu, nije joj dobro – govorili su dok je Marija Kulić prilazila i govorila ćerki da čučne i da sačeka produkciju da dođu po nju:

Miljana kapijaFoto: Youtube Printscreen/Zadruga Official

– Ovde u sredini, mama, nisam dobila mesec dana, boli me, Lupaj na kapiju, mnogo me boli, jao! Mama, šta je ovo? Nije slepo crevo

– Legni, sagni noge, do grudi – govorila joj je Marija.

– Sad me uopšte ne boli, kunem ti se, evo prošlo je – poslušala je Miljana majku.