fb

Vlada Srbije je presekla – minimalna zarada od naredne godine biće povećana sa 30.000 na 32.126 dinara. To je povećanje od 6,6 odsto u odnosu na ovogodišnji minimalac, saopšteno je danas na konferenciji za novinare.

Oko 350.000 radnika koji su u ovoj godini radili za minimalac od oko 30.000 dinara od naredne godine praktično će u novčaniku imati 2.126 dinara više.

Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je cena radnog sata na ovaj način povećana sa 172,5 dinara na 183,9 dinara i dodao da će neoporezivi deo zarade biti povećan u 2021. godini sa 16.300 na 18.300 dinara.

“Država tako preuzima na sebe ukupno 8 milijardi dinara tereta”, kazao je Mali i naveo da je država sačuvala radna mesta i da je stopa nezaposlenosti na istorijskom minimumu od 7,3 odsto.

Predsednik UGS “Nezavisnost” Zoran Stojiljković rekao je da nije bilo konsenzusa na Socijalno-ekonomskom savetu (SES), dok je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSS) Ljubisav Orbović rekao da su sindikati očekivali da će se u razgovorima o minimalnoj ceni rada doći do minimalne zarade od 34.000 dinara.

Podsetimo, sindikati su tokom pregovora, više puta poručili da ne bi pristali na minimalac ispod 34.000 dinara. Istovremeno, njihov stav je da bi minimalna cena rada trebalo da prati visinu minimalne potrošačke korpe koja iznosi oko 37.000 dinara.

S druge strane, predstavnici Unije poslodavaca smatraju da se u privredi nisu stekli uslovi za povećanje minimalca za više od četiri do šest odsto. Navode da ako bi povećanje išlo više od realnog morali bi da traže kompenzaciju za tu razliku i to iz ugla smanjenja troškova prema državi.

Od 2010. godine država je povećavala minimalac osam puta. Na zahteve sindikata za povećanje najniže zagarantovane zarade u zemlji nije pristajala u 2014. i 2016. Minimalac je od 1. januara ove godine povećan za 11,1 odsto (sa 27.000 na 30.000 dinara), dok je u 2019. povećan za 10 odsto.

Policija je navodno pretresla kako pogrebnu radnju tako i kuću navodnog počinioca ovog dela ali hladnjaču nisu pronašli.

smrt, sanduk, sahrana, Foto: Shutterstock, ilustracija

Pogrebnoj opremi Kostić iz Petrovca na Mlavi ukrаdena je hladnjača za preminule.

Naime pogrebna oprema Kostić imala je toga dana dve sahrane. Jedna sahrana bila je u Ćovdinu,a druga sahrana je bila u Krepoljinu, piše PT Info.

Radnici pomenute pogrebne opreme ostavili su hladnjaču na mostu, kako bi njihove kolege preuzele hladnjaču za drugu sahranu. U roku od око dvadeset minuta hladnjača je nestala.

Izvor kaže da se na sigurnosnim kamerama koje se nalaze u blizini mesta krađe navodno vidi jasno da je drugi lokalni pogrebnik ukrao pomenutu hladnjaču.

Policija je navodno pretresla kako pogrebnu radnju tako i kuću navodnog počinioca ovog dela ali hladnjaču nisu pronašli.

Meštani su ostali u neverici šta su sve lopovi u njihovom gradu spremni da ukradu.

DANILO Cvetković (20) iz sela Samarinovca kod Žitorađe i Aleksandar Živković (21) iz Pejkovca u istoj opštini poginuli su u trenu u stravičnoj saobraćajnoj nesreći koja se juče rano ujutru dogodila kod sela Lukomir na putu Žitorađa – Prokuplje, dok je Aleksandar Jović (26) iz Prokuplja podlegao povredama u niškom KBC.

U nesreći koja se oko jedan sat posle ponoći dogodila kada je putničko vozilo kojim je upravljao Jović (26) iz Prokuplja, iz zasad nepoznatih razloga prešlo na suprotnu stranu i udarilo u kamion crnogorskih registarskih tablica, povređene su još dve osobe, od kojih je jedna zadržana u prokupačkoj bolnici.

– U našu bolnicu kolima Hitne pomoći iz Prokuplja i Žitorađe dovezene su četiri osobe, pri čemu Danilo Cvetković nije davao znake života. Joviću su konstatovane teške telesne povrede, pa je, uz medicinsku pratnju prevezen u niški kliničko-bolnički centar, dok je A. C. (19), posle dijagnostike zadržan na lečenju u našoj bolnici. A. M. (22) iz Samarinovca puštena je na kućno lečenje – kaže Natali Nikolić, portparol prokupačke bolnice, napominjući da druga žrtva teške saobraćajne nesreće Aleksandar Živković nije dovezen u ovu medicinsku ustanovu. Teško povređeni Jović, uprkos naporima lekara, bitku za život izgubio je juče u 16 časova.

OBDUKCIJA

REZULTATI obdukcije pokazaće da li je, eventualno, vozač automobila u kojem se nalazilo petoro mladih, A. J. (26) iz Prokuplja bio pod dejstvom alkohola. Očekuju se i nalazi istrage koja treba da odgovori na pitanje zbog čega je putničko vozilo prešlo u drugu kolovoznu traku i zakucalo se u kamion.

I dok iz policijskih izvora nezvanično saznajemo da se udes dogodio “usled neprilagođene brzine”, Cvetkovići i Živkovići oplakuju mladiće koji su tek zakoračili u život. U porodici Cvetković u Samarinovcu, selu udaljenom petnaestak kilometara od Žitorađe – muk. Rodbina i prijatelji dolaze da izjave saučešće, a majka Gordana, otac Srđan i brat Nemanja (26) su pod sedativima.

– Bili su na veselju u Žitorađi i Nemanja je roditelje dovezao kući, a Danilo je sa drugovima krenuo prema Prokuplju sa drugom koji je bio sa njima na veselju – priča nam rođaka Cvetkovića, dok jecaji Danilove bake potresaju dvorište.

Otac Srđan nem od bola, jedva govori da je Danilo studirao Višu medicinsku školu u Ćupriji. Želeo je da postane zdravstveni radnik, kao i njegovi majka i stariji brat.
I dok rodbina i prijatelji dolaze i u dvorište Živkovića u susednom selu Pejkovcu da izraze saučešće, Aleksandrove sestra Katarina (25) i majka Violeta sa rođacima pristižu iz Prokuplja gde su nabavljale odeću za posledi ispraćaj svom bratu i sinu.

– Aleksandrov otac Goran radi u Hrvatskoj kao vozač autobusa, a i on je planirao da ode da radi kod oca, želeo je da započne samostalno život – pričaju u neverici Aleksandrovi drugovi.

Krizni štab za borbu protiv epidemije koronavirusa razmatraće danas da li da se uvede 10-dnevna obavezna samoizolacija građana koji se vraćaju sa odmora iz Crne Gore i Hrvatske

Kako je juče saopštilo Ministarstvo zdravlja Srbije, Blagi porast novozaraženih koronavirusom u zemlji posledica je povratka građana sa odmora iz tih zemalja.

Ministarstvo je još jednom apelovalo na sve koji se vraćaju u zemlju da budu solidarni i smanje kretanje u prvih sedam dana po povratku, da svedu kontakte na minimum ili da se odmah testiraju.

U Srbiji je do 15 sati 13. septembra registrovano ukupno 32.336 potvrđenih slučajeva COVID 19.

Od poslednjeg izveštaja testirani su uzorci 3.082 osobe od kojih je 108 pozitivno, a dve osobe su umrle.

Na respiratorima je ukupno 28 pacijenata.

U Republici Srbiji testirano je ukupno 1.021.990 osoba.

Ukupan broj preminulih od početka epidemije je 732.

Trenutno je ukupno hospitalozivano 390 pacijenta.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju dan posvećen Svetom Simeonu Stolpniku, rođenom oko 389. godine u selu Sis u maloazijskoj oblasti Kilikija.

Preminuo je 24. jula 459. godine u mestu Kalat Siman. Rođen je u porodici hrišćana Susotina i Marte. Do osamnaeste godine je bio čobanin, a onda se zamonašio u manastiru Teleda, gde je vrlo brzo po pobožnosti nadmašio sve kaluđere i čak zbog preterane revnosti jedno vreme bio izbačen iz monaškog bratstva.

Naime, toliko je bio nehajan prema svom telu da ga je obmotavao užetom od vlakana palme koje mu je seklo kožu i stvaralo rane koje su gnojile. Kratko vreme je živeo u planini u nekom bunaru koji je presušio, potom u jednoj maloj keliji, a onda i na planini Kalat Siman tako što je bio prikovan za stenu. Tako je i privukao pažnju Meletija, uticajnog čoveka u to doba, koji ga je ubedio da dozvoli kovaču da ga oslobodi okova. Meletije nije jedini koga je Simeon zainteresovao.Možda vas zanima

U posetu su mu dolazili ljudi iz raznih naroda, kao što su Arabljani, Persijanci i Jermeni. Kako bi izbegao da ga dodiruju, Simeon je tražio da mu se napravi stub na kome je stalno boravio. Tih stubova je pravljeno još, da bi tek peti bio dovoljne visine koja je iznosila šesnaest metara, a i oko njega su bile postavljene dve kamene ograde.

Sa stuba je propovedao, a tu se nalazilo i malo sklonište koje je Simeon koristio za molitvu. Simeon je stalno postio, a obed mu se sastojao od vode i raskvašenog sočiva. Vernici mu pripisuju vlast nad životinjama, čak i opasnim poput tigra, ali i proročanske moći. Takođe, verovalo se da je mogao da preobrati okorele razbojnike.

Prema sirijskoj verziji Simeonovog životopisa, kaluđer je imao veliki uticaj na politiku cara Teodosija II (408-450) i kasnije cara Markijana (450-457). Prvog je primorao da ukine edikt kojim je Jevrejima vratio njihovu nekadašnju sinagogu, a u koju su se u međuvremenu uselili hrišćani. Takođe, prema nekim izvorima, spasao je od jeresi monofizitizma carevu suprugu Atenaidu-Evdokiju.

Kada je Simeon umro, njegov kovčeg su pokušali da odnesu pokršteni Arabljani, ali ih je u tome sprečio tada uticajni Ardabur, koji je telo prebacio u prestonicu vizantijske provincije Sirije, Antiohiju. Bogoslov Teodorit Kirski navodi da su Simeonove ikone bile čest detalj u radionicama širom Vizantijskog carstva.

U vizantijskim crkvama postoje mnogobrojne predstave Simeona starijeg i mlađeg sa kapuljačama, ali je vrlo teško odrediti, posebno u kasnijim periodima, koji je tačno od njih dvojice prikazan. Srpska pravoslavna crkva praznuje ga 1. septembra po crkvenom odnosno 14. septembra po Gregorijanskom kalendaru.

Kako je Simeon Stolpnik izlečio zmiju

Prema predanju, pored njegovog stuba došla je i jedna zmija, pa su se ljudi plašili da dođu. Zmija je mirno živela pored njega. Zmiji je jedan dan u oko upao trun, a Sveti Simeon Stolpnik se sažalio na zmiju i izlečio je, nakon čega je zahvalno otišla.

Smatra se prvim stolpnikom u hrišćanstvu i velikim čudotvorcem. Živeo je 103 godine, a upokojio se u septembru 459. godine. Njegove mošti nalaze se u crkvi u Antiohiji (Antakija, Turska).

Narodna verovanja i običaji

Život ovog čudotvorca bio je neobičan, a u narodu je ostalo verovanje da od danas počinje jesenja setva čiji je ovaj svetac zaštitnik. Zato se u mnogim mestima zadržao običaj nošenja semena iz kuće u crkvu na osveštenje da bi godina bila dobra i rodna.

Na današnji dan gleda se i kakav je mesec, ako je mlad – žito će dobro roditi, ali biće rodna i cela godina. Sveti Simeon Stolpnik veoma je poštovan među zemljoradnicima i ratarima.

Nova crkvena godina

SPC danas obeležava i početak nove crkvene godine. U istoriji hrišćanstva, godinu treba početi u septembru u slavu Svetog cara Konstantina, rođenog u Nišu. On je tada pobedio nad Maksencijem, neprijateljem Hristove vere, a toj pobedi sledovala je sloboda hrišćanske veroispovesti.

Od 1989. godine ovaj dan se, na predlog Vaseljenskog patrijarha, obeležava kao dan tvari Božije, odnosno svega od Boga stvorenog. Praznik podseća ljude na brigu o životnoj sredini i prirodi. U sedištu svake Eparhije, na današnji dan služi se kolenopreklona molitva Gospodu da blagoslovi “venac godine”, da sačuva pravoslavlje u miru, da cela godina protekne dobro, da bog sve gradove i sva mesta sačuva nepovređene, da zaštiti hristoljubive vladare i narodu božijem daruje pobedu nad protivnicima.

Čuvena spisateljica Isidora Bjelica preminula je 5. avgusta ove godine, nakon dugogodišnje borbe sa teškom bolešću. Vest o njenoj smrti je pogodila mnoge, ali najviše za njom pati njena porodica – suprug Nebojša, sin Lav i ćerka Vila, koji su joj danas davali četrdesetodnevni pomen.

Ove večeri Lav je objavio fotografiju sa svojom majkom iz detinjstva. Na njoj se vide njih dvoje zajedno, a na stolu se nalazi rođendanska torta, dok Lava krasi veliki osmeh. 

Nema sumnje da je Lavu ovo jedna od najdražih uspomena iz detinjstva, a šta je danas, prvi put posle smrti majke, rekao u svojoj ispovesti pročitajte u nastavku teksta.

Vlasnik jednog restorana u Johanezburgu uspeo je da spreči otmicu deteta

Kako pokazuje snimak nadzorne kamere, dve žene su sa devojčicom (4) sedele za stolom kada se odjednom pojavio muškarac koji je preskočio ogradu i zgrabio dete za vrat.

Srećom, vlasnik restorana je veoma brzo reagovao, oborio ga na zemlju i savladao.

– Ovo je odlično, treba nam više ovakvih ljudi – bio je samo jedan od komentara.

Ugositelj je rekao da je i sam otac i da je zato tako burno reagovao.

Iako se ne zna još cela pozadina slučaja, otmičar će se uskoro naći na sudu, a istraga će utvrditi sve okolnosti.

Mladići koji su u nedelju oko jedan sat izjutra stradali u saobraćajnoj nesreći na putu Prokuplje – Žitorađa kod sela Lukomir, vraćali su se sa veridbe zajedničkog druga.

Oni su bili u vozilu “opel”, koje je prešlo na suprotnu stranu kolovoza i direktno se sudarilo sa šleperom. Na licu mesta poginuli su putnici u vozilu Aleksandar Ž. (21) iz Pejkovca i Danilo C. iz Samarinovca, dok je vozač Aleksandar J. (26) podlegao povredama danas u 16 sati u Kliničkom centru u Nišu.

Lakše su povređeni Aleksa C. (19) koji je u trenutku nesreće bio na mestu suvozača i Anđela Marković (22) koja je sedela iza njega.

Devojka kaže da su nakon završetka slavlja odlučili da provod nastave u jednom klubu u Prokuplju, piše “Telegraf”.

– Krenuli smo put Prokuplja sa dva vozila, ja sam bila u drugom koji je vozio Aleksandar. Gledala sam u telefon kada sam osetila ševrdanje, ali sam mislila da on tako vozi jer se šali sa nama. U trenutku sam videla kako skrećemo ka šleperu i osetila jak udarac. Kola su upala u jarak, vrata su se otvorila pa sam ja visila, pola tela mi je bilo u autu, a pola napolju.

Aleksa je ispao kraj mojih nogu, a Danilo je pao preko nas. Udarila sam glavom u zemlju, Aleksa me je izvukao, tek tad sam shvatila šta se desilo – opisuje nesreću Anđela.

Ističe da je pukom srećom izbegla smrt jer je isprva sedela na mestu na kojem je u trenutku nesreće bio Danilo.

– Kad smo kretali sa veridbe sela sam na zadnje sedište u sredinu, ali su me drugovi pozvali da pređem u drugi auto, koji je išao ispred nas. Prešla sam kod njih, ali sam ipak odlučila da se vratim kod Aleksandra… Oni su već svi zauzeli mesta, pa je meni ostalo mesto iza suvozača. To me je spasilo, da sam ostala u sredini ne bih preživela, sudbina valjda… – kazuje vidno potresena devojka.

– Sedam meseci ne radim i naravno da je korona uticala. Neverovatna mi je priča, kao da sam u zoni sumraka iz koje nikako da se probudim. Došla sam večeras u Skadarliju da obiđem restorane. Još uvek su svi jako stegnuti, ali je bliže tu nada da će se ovo sve završiti. Jako svi veruju da ćemo uskoro početi normalno da živimo i srce mi zaigra kada čujem ovu muziku. Draga mi je ova kaldrma, nikada se nisam saplela. Nekada se devojke namerno sapletu da bi ih poneo momak – rekla je Ljiljana u emisiji “Premijera – Vikend sprecijal” i dodala:

– Nisam upućivala apele, bilo je uplaćemo nekih 90 hiljada za prva tri meseca, a onda smo postali socijalni slučajevi, sticajem okolnosti. To ti je kad ti život da limun, a napraviš limunadu. Desilo mi se da je advokatska kancelarija napravila donaciju za igranje moje predstave o Skadarliji za čitavu narednu godinu i ja ću u kući Đure Jakšića igrati – priča glumica.

Ljiljana je pre 6 i po godina postala majka devojčice Darije, a sada je njena ćerka krenula u prvi razred, što je za glumicu jedna od najlepših stvari u životu.

– Ona je sada pošla u školu. Ona je bila uzbuđena, ja sam bila uzbuđena. To je jedan od meni najsvečanijih momenata u životu. Prvi je kada su mi je doneli u porodilištu. Ja sam se jako radovala kada su rekli da kreću u klupe, ide svakodnevno u školu – rekla je Ljiljana u pomenutoj emisiji.

Vraćao se iz Beograda sa službenog puta, kada ga je pozvala majka i saopštila mu da ocu nije dobro, da je konfuzan i da ima temperaturu

„Nadao sam se… Petog, šestog dana neke analize su ukazivale da bi možda moglo da krene odvajanje od respiratora, moje kolege su pokušale, ali nije mogao sam da diše. Onda je otac dobio i sekundarnu infekciju, onda su otkazali i bubrezi i posle 11 dana na mehaničkoj ventilaciji on je, nažalost, preminuo. To je verovatno najteži trenutak u životu bilo kog lekara – da mu roditelj umre na mestu gde on radi“, kaže prof. dr Radmilo Janković, direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju Kliničkog centra u Nišu.

Ovaj priznati stručnjak iz Niša, koji je od početka epidemije u prvim redovima borbe protiv kovida 19, jedan je od medicinara koji su imali tu nesreću da izgube člana porodice usled infekcije korona virusom, i to upravo na klinici kojom rukovodi. Drama je bila utoliko veća jer je i Jankovićev rođeni brat prethodno bio na lečenju od korone u KC Niš zbog teške kliničke slike, ali je, uz pomoć stručnjaka ove medicinske ustanove, svojih mlađih godina i boljeg zdravstvenog stanja, uspeo da se izbori sa opakim virusom.

A sudbina je tako udesila slučaj da je sanitet, kojim je Radmilov otac Jovan Janković dovezen na lečenje iz leskovačke bolnice, odvezao kući njegovog rođenog brata koji se izborio sa teškom bolešću…

– U prvom talasu roditelji su se zaštitili. Zvao sam ih svakog dana i pričao: „Nemojte slučajno da izlazite negde, sedite kući“, nemojte da izlaze moji bratančići koji su bili kod njih kući. Onda je došla relaksacija mera i u vreme kada je sve već bilo mirno mi smo počeli da se viđamo porodično. Prethodno nisam video roditelje od početka epidemije. Čak kada smo prof. dr Branislav Tiodorović i ja jednom prilikom bili u Leskovcu da im pomognemo da naprave kovid bolnicu, nisam svratio kući u posetu. Pozvao sam ih samo da izađu na terasu da se vidimo. Posle se situacija naizgled smirivala i bio sam čak i kući kod njih na porodičnom ručku – počinje priču prof. dr Janković.

No, dva, tri dana nakon toga javio mu se brat, rekavši da ima simptome korone i da bi trebalo da se testira.

Vraćao se iz Beograda sa službenog puta, kada ga je pozvala majka i saopštila mu da ocu nije dobro, da je konfuzan i da ima temperaturu.

– Rekla je: „ne kašlje, ali jedva se drži na nogama“. Snimak pluća pokazao je obostranu upalu pluća. Ostao je u Leskovcu još par dana, ali je skener ukazivao na ozbiljnu upalu pluća. Parcijalni pritisak kiseonika je padao u gasnim analizama i njihov predlog, a i moj, bio je da dođe u intenzivnu negu kod nas u KC Niš. To je jako specifičan trenutak kada znate koje su sve opcije moguće i koliko ljudi je pre toga sa takvim komorbiditetima umrlo kod nas. Bila je nedelja. Istim sanitetskim vozilom, koje je dovezlo mog oca, vratio se za Leskovac i moj brat koji je završio lečenje u KC Niš – seća se prof. dr Janković.

Otac je bio još nekoliko dana na visokom protoku kiseonika, a onda su nastupili teški trenuci…

Posle pet, šest dana analize su ukazivale da bi možda moglo da krene odvajanje od respiratora, ali pokušaji nisu bili uspešni. Onda je dobio i sekudarnu infekciju, otkazali su i bubrezi i 11. dana posle mehaničke ventilacije on je preminuo.

– Bilo mi je žao i mojih ljudi koji su dali maksimum, jer ih je to verovatno dodatno u čitavoj priči poremetilo. Desilo se da se u istom vremenskom periodu zarazio i naš glavni tehničar Saša Seferović koji je bio najomiljeniji lik na našohj klinici. Mnogi su prve korake na anesteziji – punkciju vena, uzimanje gasnih analiza, sve o aparatima za anesteziju -učili od njega. On je ležao tik pored mog oca. Nakon dva, tri dana lekari sa naše klinike su izgubili bitku i za njegov život. To je bilo poprilično deprimirajuće. Meni je trebalo par dana da se ja lično vratim i u ritam rada i organizacije, ali sam nekako osećao da su oni to doživeli nekako kao da su me izneverili. Trudio sam se da im, razgovarajući nekim porukama kroz viber grupu ukažem da su dali sve od sebe, da život ide dalje, da moraju da dignu glavu i da će još puno pacijenata doći – seća se prof. dr Janković.

To se i desilo. Najveći broj pacijenata u KC Niš je tek pristizao…

– Mi smo se okupili, grupisali, reorganizovali, krenuli u bitku za neke druge živote. I kao da je bila neka prekretnica – posle toga smo na desetine života spasili baš u jedinici intenzivne nege u novoj zgradi, gde smo imali 300 pacijenata koje smo primili, ističe prof. dr Janković.