– Kada sam izašao iz kovid bolnice, došao kući i video decu i porodicu, to je bila velika radost, ne mogu da vam opišem taj osećaj – kaže Zoran.

– To je bio doživljaj za mene, zaplakao sam, krenule su mi suze radosnice. Život su mi spasli lekari Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju Kliničkog centra u Nišu na čelu sa prof. dr Radmilom Jankovićem i na tome sam im večno zahvalan – objašnjava Zoran.

Ovim rečima počinje ispovest Zoran Maksimović (59), hranitelj iz Jagodine, koji je nakon infekcije virusom korona u kovid bolnici proveo 33 dana, od čega se na respiratoru borio za život čak 16 dana.

Sa ivice gotovo sigurne smrti, Maksimovića, koji osim povišenog pritiska ima i tri ugrađena bajpasa, vratili su anesteziolozi KC Niš, tako da opet može da uživa u trenucima sreće sa unucima i stara se o dvoje dece koja su mu poverena kao hranitelju.

– Operisan sam u Beogradu 2005. kada su mi ugrađena tri bajpasa. Kada je korona krenula, bio sam na maksimalnom oprezu, nosio sam maske, udaljavao se i od ljudi i od velikih gužvi, ali se, eto, desilo da se razbolim, ne znam ni ja kako. Prve simptome osetio sam 7. jula, kada sam dobio temperaturu koju nisam imao 15 godina. Iz dana u dan je bila veća. Otišao sam kod doktora, test je pokazao da sam negativan na kovid, vratili su me kući. Međutim, sutradan sam opet imao 38 stepeni. Opet sam išao kod doktora, pa su me primili na lečenje. Bio sam dva, tri dana u Jagodini, dobio sam terapiju, ali temperatura nije padala, pa su me na moju sreću poslali u KC Niš – počinje ispovest Maksimović.

Kao hranitelj se starao o petoro dece

Maksimović kaže da se hraniteljstvom bavi sedam, osam godina, te da se do sada starao o petoro dece.

– Dvoje dece je sada kod mene – dečak je 5. razred, a devojčica, koja mi je došla sa dve godine, sada je 4. razred. Još troje jako dobre i vaspitane dece je izašlo od mene – kaže Maksimović. On u Jagodini živi sa suprugom, a tu je i ćerka sa dve unuke. Sin živi u Novom Sadu, gde radi.

On je u KC Niš primljen u jako teškom stanju i dugo je bio na Odeljenju intenzivne nege, gde su se lekari danima borili za njegov život.

– Pamtim da sam imao velike poteškoće pri disanju i psihološke napade. Oba plućna krila su bila zahvaćena. Na kraju sam stavljen i na respirator. Doktori, svi u lancu koji su učestvovali u mom lečenju, izuzetno su se potrudili i na tome sam im zahvalan. A direktora Klinike za anesteziju prof. dr Jankovića bih posebno pohvalio, on je vrstan stručnjak. Zahvaljujući njemu sada pričam s vama. Kada sam se probudio iz kome, prvo čega se sećam je dr Radmilo koji me pita da li ga poznajem i da li sam dobro. Interesovao se za moje zdravlje redovno, pa i dan-danas. Svi doktori su se založili za moj oporavak, ali dr Radmilo posebno, to je čovek sa velikim srcem i ja ću da ga poštujem i uvažavam dok sam živ – priča Maksimović.

On je uspešno odvojen od respiratora posle 16 dana borbe za život, a sada se oporavlja kod kuće od posledica ove teške bolesti.

– Na kućno lečenje sam pušten 18. avgusta, oporavljam se i dobro mi je, nemam nikakve poteškoće. Malaksao sam i manje se krećem, ali sam zadovoljan. Mogu normalno da dišem i radim vežbe koje su mi lekari pokazali – veli Maksimović.

Prof. dr Janković kaže da je Maksimović primljen u kovid bolnicu KC Niš 17. jula, a u jedinicu intenzivnog lečenja sutradan. U kovid bolnici je proveo 33 dana, od čega na intenzivnoj nezi 27, a na respiratoru 16 dana. Bio je u rizičnoj grupi pacijenata, ali su se lekari ipak izborili za njegov život.

– Tokom Covid 19 epidemije anesteziolozi u čitavoj Srbiji zaista su podneli ogroman teret lečenja najtežih, životno ugroženih pacijenata. Njihov doprinos ima, bez preterivanja, epske razmere. Ali i njihova lična žrtva. Čak 19 anesteziologa i preko 30 sestara Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju zarazilo se lečeći i negujući najugroženije pacijente, one na respiratorima. I nisu odustali. Svaka dobijena bitka, svaki novi spaseni život, bio je vetar u leđa. Na svu sreću i tih najtežih pacijenata koji su “skinuti sa respiratora” u poslednjih mesec dana bilo je više od desetak. Na to smo jako ponosni – kaže prof. dr Janković.

Povodom istrage koja se vodi zbog njegove otmice, student Akademije Srpske pravoslavne crkve Marko Žarkov, za Nova.rs je rekao da veruje da je vladika Stefan Šarić, vikarni episkop patrijarha Irineja i starešnina Hrama Svetog Save, umešan u njegovo kidnapovanje, a da su, po njegovim saznanjima, političke veze ovog velikodostojnika doprinele da ne bude priveden i uhapšen.

Podsetimo, vladika Stefan Šarić, vikarni episkop patrijarha Irineja i starešina Hrama Svetog Save, umešan je u slučaj zlostavljanja studenta Akademije umetnosti SPC Marka Žarkova, koga su 08. februara otela trojica muškaraca, od kojih su dvojica pripadnici Interventne jedinice MUP-a Srbije, i odvela u Batajnicu, gde je maltretiran i pretučen. Da slučaj bude još apsurdniji, razlog za kidnapovanje Žarkova je bio sukob vladike i studenta oko devojke.

Na početku razgovora, Žarkov je opisao svoje poznanstvo sa vladikom Stefanom, navodeći da su se njih dvojica upoznali zahvaljujući devojci sa kojom je ovaj mladić bio.

“Studirao sam Akademiju Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju i vladiku Stefana sam upoznao preko moje tadašnje devojke. Stefan je otkupljivao ikone od moje devojke i mene. Moja devojka me je uključila u tu ‘umetničku kombinaciju’, jer su oni bili veoma dobri prijatelji – on je bio i njen duhovnik. Mi smo bez problema mogli da prodamo sve što naslikamo i to nam je bilo odlično, jer smo novac dobijali na licu mesta i za mene kao studenta je to bilo veoma značajno”, opisuje Žarkov.

Mimo poslovnog, ovaj student objašnjava da nije imao privatan odnos sa vladikom Stefanom.

“Kao tadašnji predsednik Studentskog parlamenta, par puta sam se sa njim konsultovao oko nekih stvari. On je u to vreme bio određen ispred Patrijaršije kao episkop koji nadgleda našu ustanovu. Vladiku sam ranije doživljavao kao jednog izuzetno duhovitog, harizmatičnog čoveka, kao prijatnu osobu, koja za svakog ima šalu. Bio je druželjubiv, voleo je da nas pozove na kafu i rakiju u svoj parohijski dom, kad god je to mogao. Kao takvog sam ga poznavao”, navodi naš sagovornik, dodajući da je ubrzo usledilo “veliko razočarenje”.

Devojka mi je priznala da je bila sa Stefanom 

U novembru 2019. godine, Žarkov je, kako kaže, došao u sukob sa vladikom Stefanom, jer je saznao za ljubavnu prepisku između episkopa i devojke sa kojom je bio.

“Sukob je nastao jer sam je hteo da mu pošaljem mejl sa računara moje tadašnje devojke. Pronašao sam ljubavnu prepisku između njih dvoje koja datira još od kraja 2014. godine do sredine 2018. Ispostavilo se da je on čak i živeo u stanu moje nekadašnje devojke”, navodi Žarkov.

Nakon ovog saznanja, Žarkov je, kako kaže, sačekao svoju partnerku da dođe u stan kako bi je pitao u kakvom je odnosu sa episkopom Stefanom.

“Odmah mi je bilo jasno zbog čega ona ima dva albuma puna fotografija koje čuva pored svog kreveta, a na kojima je vladika Stefan. Kad sam je pitao zbog čega to čuva, ona mi je odgovorila je to njen duhovnik i da ga mnogo poštuje”, navodi Žarkov, dodajući da mu je devojka priznala da je bila u vezi sa episkopom Stefanom:

“Rekla mi je da je bila sa njim u emotivno seksualnom odnosu sve dok nije upoznala mene”.

“Bio sam besan i razočaran”

Žarkov kaže da je nakon razgovara sa tadašnjom partnerkom bio veoma besan i razočaran u vladiku Stefana.

“Kao student teologije nisam to mogao da shvatim.Doživeo sam tu vezu kao iskorišćavanje jedne osobe, jer priča između njih nije vodila nigde. Razočarao me je, jer je reč o čoveku koji se na monaškim zavetima zaklinjao pred bogom na celibat i siromaštvo, a živeo je u centru grada sa devojkom u stanu, gde je svako jutro glumio arhimandrita, da bi nakon završenog radnog vremena odlazio nazad kod nje”, kaže Žarkov, uz napomenu da je odmah zahtevao da razgovara sa episkopom.

“Napisao sam mu poruku da želim sa njim da pričam. On je odmah znao o čemu se radi, jer mu je moja tadašnja devojka već javila da sam ja saznao za njihovu vezu. Poruku sam mu poslao 9. novembra, a on mi je rekao da dođem sutradan kod njega u kancelariju. Dočekao me je vidno besan i uznemiren, a na vratima mi je rekao – ‘vidi, bratac, zbog ovog što si saznao poješće te mrak, moram da te ubijem’”, navodi Žarkov.

Kompletan sadržaj razgovora sa episkopom Šarićem, ovaj momak je dostavio u svom izveštaju patrijarhu, koji je, kako ističe, predao 1. juna.

“Bio sam u kancelariji patrijarha Irineja. Obavestio sam ih o svemu. Dijalog između vladike Stefana i mene je bio prilično oštar, a on mi je u jednom momentu čak i rekao – ‘je… sam je i šta mi možeš?’ Čak mi je rekao da to nije učinio samo sa njom i da ona nije jedina njegova devojka. Bio je veoma drzak i bezobrazan”, rekao je Žarkov.

Vladika Stefan Šarić je, prema rečima Žarkova, bio starešina manastira Rajinovac, a u razgovoru sa njim, vladika mu je naveo da samo tamošnje monahinje znaju za njegovu ljubavnu aferu.

“Rekao mi je da će one držati jezik za zubima. Tu smo se posvađali, sa obe strane su pale psovke, na kraju je Stefan otvorio vrata i rekao mi – ‘ja sam duhovnik nekim mnogo gadnim ljudima i zbog ovog će te pojesti mrak’. Posle toga, doslovno me je izbacio iz kancelarije”, priča naš sagovornik.

“Ponovo intimna sa Vladikom”

Žarkov za naš portal kaže da je otmici, koja se dogodila u februaru, prethodio još jedan događaj koji produbio loše odnose između njega i vladike i koji je inciriao njegovo kidnapovanje.

“Nastavio sam život sa tadašnjom devojkom, jer sam verovao da je reč o prošloj vezi. Međutim, početkom februara, ja sam ostao u stanu u kojem smo živeli kako bih slikao, a ona je otišla na večernju liturgiju, a potom i na televiziju Hram. Tom prilikom je zaboravila svoj mobilni telefon, a mene je počeo da kopka ‘crv sumnje’. Pitao sam se šta će ona u večernjim časovima na toj televiziji, uzeo njen telefon i pronašao eksplicitnu prepisku sa vladikom Stefanom. Tu sam shvatio da su oni još uvek u vezi, što mi je kasnije priznala i moja tadašnja partnerka”, ističe naš sagovornik.

Posle toga, navodi Žarkov, nije više mogao da bude u vezi sa pomenutom devojkom, te je napustio stan u kojem su zajedno živeli.

“Sutradan se nismo čuli. A dan posle se dogodila otmica sa daljom radnjom koja je opisana detaljno u izveštaju koji poseduje policija i tužilaštvo”, objašnjava Žarkov.

“Vladika nije pozvan na informativni razgovor”

Naš sagovornik napominje da, iako je istražnim organima rekao da sumnja da je vladika Stefan umešan u njegovu otmicu, niko nije pozvao ovog episkopa saslušanje.

“Kasnije sam saznao da je određena politička struja uticala na to da vladiku ne pozovu na razgovor. Ta ‘struja’ ga štiti kao svog prijatelja i pomagača, odnosno lobistu. Drugi problem se javio kad sam saznao da policajci koji su me oteli nisu suspendovani,  uprkos tome što su bili u pritvoru 48 sati i što se protiv njih vodi jedan ozbiljan proces”, navodi Žarkov.

Ovaj mladić kaže da su policija i tužilaštvo utvrdili da je između dva policajca, pripadnika Interventne jedinice, i trećeg osumnjičenog za otmicu N.M,  stoji određena “veza” , odnosno četvrta osoba koja je koordinisala čitavu akciju.

“Pitanje je ko je toliko jak da može da naredi dvojici pripadnika Interventne policije da taj dan, umesto na svoj posao, odu da otmu čoveka, sa namerom da ga eleminišu kao svedoka. Ako se dokaže bar 30 odsto onoga što se navodi u istrazi, to bi bilo dovoljno da se Stefan Šarić isključi iz monaškog života”, napominje naš sagovornik, dodajući da istraga trenutno tapka u mestu.

“Istraga stoji. Moj advokat od marta do avgusta nije mogao da dobije ni pravo za  uvid u predmet. Pitam se ko to stopira”, razočaran je ovaj student Akademije Srpske pravoslavne crkve.

Zbog pomenutih navoda, kao i informacija iz istražne dokumentacije, naš portal je pokušao da stupi u kontakt sa vladikom Stefanom Šarićem, ali nam on nije odgovorio na naše pozive i poruke.

Tužilaštvo i policija bez odgovora na pitanja Nova.rs

Zbog svega navedenog, portal Nova.rs je uputio pitanja Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, gde se vodi pomenuti postupak, kako bi nam odgovorili u kojoj se fazi trenutno nalazi istraga, ko je ispitan, koje sve dokaze poseduje Tužilaštvo u ovom slučaju, kao i da li je pozvan episkop Stefan Šarić na saslušanje.

Portparolka Višeg javnog tužilaštva Irena Bjeloš je na naša pitanja poručila da se nalazi na godišnjem odmoru, te da pitanja uputimo na mejl Uprave Višeg javnog tužilaštva, što smo i učinili.

Ni na jedno od pomenutih pitanja nismo dobili odgovor, a iz Tužilaštva nisu želeli ni da potvrde da li su pročitali jedan od naša tri mejla koja smo im poslali.

Pored Višeg javnog tužilaštva, portal Nova.rs je uputio pitanja i birou za medije Ministarstva unutrašnjih poslova sa molbom da nam odgovore na pitanja da li su pomenuti policijski službenici obuhvaćeni istragom, i da li se zbog toga nalaze pod sunspenzijom.

Odgovor iz MUP-a nismo dobili.

Za osnovce i srednjoškolce u Srbiji danas počinje nova školska godina, koja se zbog epidemiološke situacije organizuje pod posebnim uslovima. Tim povodom ekipa Nova.rs obišla je jednu beogradsku osnovnu školu i tamo zatekla veselu atmosferu pod šarenim maskama.

Ispred Osnovne škole “Josif Pančić” u Beogradu brojni đaci, roditelji, bake, deke i roditelji ali i učitelji sa nestrpljenjem očekuju prvi dan škole i uprkos svim novim merama i potencijanim opasnostima kažu da mu se raduju, javlja reporterka Nova.rs.

Maske na licima dece su šarene, jednobojne, najrazličitije, ali se ispod njih naziru osmesi – sreća što su ponovo sreli drugare.

Ispred samog ulaza zatekli smo dvojicu koji se pozdravljaju na nacin svojstven “novoj normalnosti” – laktanje.

Roditelji sa kojima smo popričali kažu da je posle duge pauze bilo vreme da se deca vrate u školu i da moramo da se naučimo i naviknomo na virus koji je oko nas. Kažu da je bilo dovoljno vremena da se deca pripreme i da je od svega važnije da se socijalizuju.

“Nema bojazni, kao i svake godine, spremni smo. Već je četvrti razred tako da znamo kako sve ide. Pridržavamo se svega, pa se ne plašimo”, kaže za Nova.rs Slavica Vasilijević, majka desetogodišnje devojčice.

Dodaje da sve mere odavno primenjuju kod kuće i na radnim mestima, pa je i dete sa svim upoznato.

Saša Janićijević, tata jednog učenika trećeg razreda kaže kako su sve preporuke Kriznog štaba ispoštovali – stavili masku, dezinfikovali ruke, kao i da su upozanli dete sa svim merama.

“Nadamo se da će biti dobro, da se virus neće širiti i da će deca moći da idu u školu. Jer ovaj period bez škole je baš bio baš težak i za nas i za decu”, kaže on i dodaje da prevelikoh straha od zaraze nema.

I učitelji tvrde da su spremni i uveravaju nas da deca sve razumeju mnogo više nego što mi to od njih očekujemo.

“Spremni smo i to vrlo dobro. Škola se pripremila koliko god može, videćemo koliko ćemo izdržati”, kaže za Nova.rs Jovan Micić koji predaje trećem razredu u ovoj školi.

Tu je i direktor škole Milan Bajić koji dočekuje nastavnike i učenike.

Ekipa Nova.rs krenula je da snimi prvi čas, a na ulazu je dočekao domar škole koji je novinarki i snimatelju dezinfikovao ruke i šaljivim tonom ih upitao: “Koji ste razred?”.

Po hodnicima i učionicama, svuda su vidljiva upozorenja za decu – da drže distancu od dva metra, hodaju jedni za drugima, masku nose tako da prekriva usta i nos.

Bilo je i onih koji su se prvog dana malo zbunili i koji minut zakasnili na čas.

Zatekli smo jednu devojčicu koja nakon prvog zvona, traži svoju učionicu. Međutim, ubrzo je našla, a učiteljica i direktor su je dočekali sa osmehom i ohrabrili je da uđe u učionicu.

Iz učionica se još uvek ne čuje graja i žagor, verovatno zbog toga što se još nisu razbudili i “zagrejali”, ali i zbog toga što su klupe razmaknute, pa nema ćaskanja sa “komšijom” pored za vreme časa.

Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rsPrvo polugodište nove školske godine, počelo je danas, a trajaće do 29. januara, dok će drugo polugodište trajati od 17. februara do 18. juna 2021. godine.

Tužilačka istraga, povodom navoda studenta Akademije SPC, Marka Žarkova, da su ga otela tri muškarca nakon svađe sa vladikom Stefanom Šarićem, obuhvatila je dva policijska službenika, pripadnika Interventne jedinice. Oni su u svojim iskazima potvrdili da su zaista te noći, sa još jednim licem, bili deo grupe koja je otela Žarkova, a jedan od njih je istakao da je postojala telefonska komunikacija sa četvrtim licem, koje je, kako kaže, vodilo čitavu akciju kidnapovanja. Tokom saslušanja, jedan od policajaca je čak i zaplakao, navodeći da je, nakon što je shvatio “širu priču”, počeo da strahuje za svoju bezbednost.

Podsetimo, vladika Stefan Šarić, vikarni episkop patrijarha Irineja i starešina Hrama Svetog Save, umešan je u slučaj zlostavljanja studenta Akademije umetnosti SPC Marka Žarkova, koga su 08. februara otela trojica muškaraca, od kojih su dvojica pripadnici Interventne jedinice MUP-a Srbije, i odvela u Batajnicu, gde je maltretiran i pretučen. Da slučaj bude još apsurdniji, razlog za kidnapovanje Žarkova je bio sukob vladike i studenta oko devojke.

“Kolega iz Interventne me je pozvao i rekao da moramo da obrišemo nekom momku neke poruke”

Policijski službenik i pripadnik Intervetne jedinice B.Z. kaže da ga je njegov kolega M.T. pozvao dok je bio sa porodicom i zamolio ga da izađe ispred kuće.

Nakon što je ovaj policajac izašao ispred svog doma, posle nekoliko minuta se pojavio njegov kolega sa automobilom Audi “A6”, koji je uzeo od radnika obezbeđenja iz jedne beogradske banke.

“Između ostalog, pitao sam ga odakle mu taj auto, a on mi je rekao da je to od drugara”, kazao je osumnjičeni B.Z. tužiocu.

Njegov kolega M.T., koji je došao automobilom iz banke, upitao ga je da li sutra ujutru ima obaveza, zamolivši ga da, ukoliko nema, krene narednog jutra sa njim kako bi pomogli nekom “drugaru”, piše u istražnoj dokumentaciji.

“Ja sam mu verovao i mislio sam da u tome nema ničeg lošeg. Tad smo se dogovorili da nađemo u šest sati ujutru”, objašnjava B.Z.

Kako navodi ovaj osumnjičeni pripadnik Interventne jedinice, dogovor je bio da on svojim automobilom dođe na jedno mesto, gde će ga kolega sačekati sa vozilom koje je uzeo iz banke.

“Tada mi je rekao – ‘bato, ti idi iza mene svojim automobilom’”, kaže ovaj policajac, navodeći da je na kraju, svoje vozilo ostavio na Altini i prešao u automobil u kojem je već bio kolega.

“Kad sam prešao u taj auto ja sam pitao –  ‘bato, šta radimo?’ On mi je rekao da ne brinem, da treba samo drugar da izbriše neke poruke iz telefona. Kolega mi je naglasio da ne treba ništa da radim, već samo njemu da pravim društvo. Od momenta kad sam ušao u vozilo, ja sam sedeo pozadi, jer mi je M.T. rekao da će napred sedeti taj njegov drugar”, ispričao je ovaj policajac.

Osumnjičeni navodi da su trećeg člana ekipe N.M. vozilom pokupili na Bežaniji.

“N.M. mi je rekao da idemo po nešto do Vračara. Ja sam i njega pitao o čemu se radi, a on mi je rekao da što manje znam, to je bolje. Taj momak je bio izrazito krupan i visine oko dva metra. Bio je kratko ošišan, a na glavi je nosio kačket”, opisuje osumnjičeni policijski službenik “drugara svog kolege”.

“Nas trojica smo se dovezli do Vračara i tu čekali pola sata da taj momak naiđe. Taj muškarac, N.M., koji je bio sa nama mi je rekao da samo treba sa njim da izađem iz kola kako bi on popričao sa tim momkom (Markom Žarkovim) na ulici. Rekao je da to treba da uradim samo iz razloga kako bi on video da nas je dvojica. U jednom momentu mi je N.M. rekao da izađem iz vozila, a pre toga me pitao da li kod sebe imam službenu legitimaciju. Ja sam mu odgovorio da legitimaciju nemam kod sebe, niti je nosim sa sobom, kao ni pištolj, jer obe stvari isključivo koristim u toku obavljanja službene dužnosti. Tada mi je rekao, pošto sam imao novčanik na preklop, da mogu i njega da držim jer izgleda kao legitimacija”, opisuje ovaj osumnjičeni policajac.

U nastavku priče, ovaj pripadnik Interventne policije navodi da su nakon izlaska iz vozila prišli Žarkovu.

“Kad smo mu prišli, drugar mog kolege, N.M., se predstavio kao policajac, ali ja nisam video da je pokazao bilo kakvu legitimaciju. Ja sam za to vreme stajao pored i držao u svojoj ruci novčanik na preklop. Čuo sam da mu je N.M. tražio ličnu kartu, ali ne znam kasnije šta je sa njom bilo. Primetio sam da ga ovaj momak nije poznavao. Čuo sam i to da je N.M. tražio da mu ovaj momak da svoj mobilni telefon i šifru za njega, ali ovaj nije to hteo da učini, rekavši mu – ‘zašto bih ti dao šifru za svoj mobilni telefon’. Nakon toga, N.M. mu je rekao da mora da pođe sa nama u stanicu, izvadio neke crne lisice kojima je ruke tog momka vezao pozadi, a zatim smo sva trojica ušli pozadi u automobil”, navodi policajac osumnjičen za otmicu.

On kaže da je očekivao da će od Žarkova, po ulasku u atomobil, samo zahtevati da izbriše kompromitujući sadržaj, međutim to se nije dogodilo.

“Šta god sam pitao N.M., on bi meni praktično odbrusio. Tek nakon što je vezao lisice tom momku i stavio ga u vozilo, ja sam shvatio da tu nisu čista posla. Čak sam razmišljao da li da produžim pravo i da se ne vratim auto, ali to nisam učinio”, opisuje jedan od otmičara.

Zlostavljanje u Batajnici: “Znaš li šta si uradio?”

Prema rečima B.Z. čitavo vreme u automobilu Audi “A6” ih je čekao njegov kolega iz Interventne policije.

“Automobilom smo stali negde na Novosadskom autoputu, moj kolega M.T. je zaustavio auto jer mu je N.M. tako rekao. Njih dvojica su zatim izašli iz vozila, a N.M. je sve vreme držao mobilni telefon u ruci i sa nekim je pričao. Moj utisak je da je on i vodio celu ovu priču. Kad su se vratili u automobil, mi smo nastavili dalje i odvezli se negde u Batajnicu. Kad smo stigli na neko mesto, koje tu blizu Dunava, sva četvorica smo izašli iz vozila. S tim da je se N.M. sve vreme bavio tim momkom kojeg smo pokupili na Vračaru”, navodi osumnjičeni.

Zatim se pomenuti N.M., prema rečima policajca, udaljio jednom stazicom bliže Dunavu, a on i kolega su ostali pred vozila.

“Pitao sam kolegu – ‘šta je ovo, šta nam ovo treba?’ On mi je poručio da se smirim i da ćemo brzo kući. Bio sam na udaljenosti od 15 metara od mesta gde je N.M. bio sa tim momkom(Žarkovim) i čuo sam kako mu se obraća sa rečima – ‘je l’ si svestan šta si uradio?’ Zatim sam primetio da se malo podalje od njih parkirao jedan automobil, isto uz Dunav, i ja sam to rekao svom kolegi, a nakon toga nisam slušao ni šta se tamo dešava”, kaže ovaj policajac.

Kako navodi, nakon četiri, pet minuta, N.M. je prišao vozilu i poručio im da krenu.

“Napominjem da sam ja, kad sam uočio to vozilo koje se parkiralo u blizni, i sam seo u auto na mesto gde sam već sedeo. Napominjem i  da je N.M. kad se vratio u ruci imao torbu i jaknu, te da ja pretpostavljam da su to stvari od onog dečka(Marka Žarkova). Kad sam mu rekao ‘šta će ti to’ i ‘što uzimaš stvari tog momka’, on mi je rekao – ‘ne brini bato, ja ću to da uništim’”, objašnjava osumnjičeni policajac.

Policajac plakao tokom saslušanja

Osumnjičeni otmičar je dalje, tokom saslušanja, objasnio da je radeći u Interventnoj uglavnom vreme provodio sa svojim kolegom, takođe osumnjičenom za otmicu.

“Ja se kajem zbog svega ovoga. Sebe nikad nisam pronalizio u takvoj priči. Kad sam pročitao šta se navodi u naredbi i kad sam video neku širu priču, počeo sam da brinem i za moju porodicu”, navodi se u istražnoj dokumentaciju, uz napomenu da je osumnjičeni više puta plakao tokom davanja iskaza.

I drugi policajac potvrdio učešće u otmici tužiocu

Kolega Z.B. iz Interventne policije, policajac M.T. je potvrdio je tužiocu da su pomenutog jutra bili zajedno, navodeći da njegov kolega nije znao plan akcije.

“Ja sam ga pozvao da bi mi pravio društvo i da bi me vratio kući kad ostavim auto( Audi ‘A6’). Inače, taj auto sa kojim smo išli do tog momka je iz jedne beogradske banke. Inače, van posla povremeno vozim predsednika te banke. Jedne večeri sam ga pitao da li mogu da uzmem automobil iz banke kako bi se odvezao kući i on mi je rekao da mogu da uzmem taj Audi ‘A6’”, objašnjava drugi policajac, osumnjičen za otmicu.

Zbog navoda da mu je preminula bliska srodnica, M.T. je zamolio tužioca da naknadno dopuni svoj iskaz.

Tužilaštvo i policija bez odgovora na pitanja Nova.rs

Zbog svega navedenog, portal Nova.rs je uputio pitanja Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, gde se vodi pomenuti postupak, kako bi nam odgovorili u kojoj se fazi trenutno nalazi istraga, ko je ispitan, koje sve dokaze poseduje Tužilaštvo u ovom slučaju, kao i da li je pozvan episkop Stefan Šarić na saslušanje.

Portparolka Višeg javnog tužilaštva Irena Bjeloš je na naša pitanja poručila da se nalazi na godišnjem odmoru, te da pitanja uputimo na mejl Uprave Višeg javnog tužilaštva, što smo i učinili.

Ni na jedno od pomenutih pitanja nismo dobili odgovor, a iz Tužilaštva nisu želeli ni da potvrde da li su pročitali jedan od naša tri mejla koja smo im poslali.

Pored Višeg javnog tužilaštva, portal Nova.rs je uputio pitanja i birou za medije Ministarstva unutrašnjih poslova sa molbom da nam odgovore na pitanja da li su pomenuti policijski službenici obuhvaćeni istragom, i da li se zbog toga nalaze pod sunspenzijom.

Odgovor iz MUP-a nismo dobili.

Događaj o kojem će se godinama pričati.

Manasttir Ostrog, Foto: Shutterstock

Mnogi smatraju da Milo Đukanović ne bi izgubio izbore da nije bilo Zakona o slobodi veroispovesti, kojim je Srpskoj pravoslavnoj crkvi pokušao da oduzme neke od njenih najvećih svetinja poput Ostroga, Morače, Pive ili Cetinjskog manastira.

Nakon usvajanja tog skandaloznog, antievropskog i anticivilizacijskog zakona počeo je Milov sunovrat, a bukvalno cela Crna Gora prošle zime je izašla na ulice.

Matija Bećković, najveći živi srpski pesnik, označio je parlamentarne izbore u Crnoj Gori na kojima je Milo do nogu potučen direktnim sukobom Đukanovića i jedne od najvećih pravoslavnih svetinja – Svetog Vasilija Ostroškog. 

Izbori u Crnoj Gori

Juče ujutru, samo nekoliko časova nakon što je postalo jasno da je Đukanović poražen, a pravoslavne svetinje odbranjene, u Manastiru Ostrog pojavilo se neobično znamenje – sletela je bela golubica.

Fotografija bele golubice među polomljenim rešetkama izazvala je pravu buru na društvenim mrežama, a nju je na svom Fejsbuku objavio i analitičar Boško Kozarski, koji je za „Alo!” poručio da predstavlja simbol pobede slobode nad tiraninom.

Moleban u Podgorici

– Kao što je praznik silaska Svetog duha na apostole ostao upamćen i svetkovan kroz vekove do današnjih dana, tako će i osvajanje slobode u srpskoj Sparti i silazak Svegog duha u naše dane, međ narod u litijama, biti proslavljan kroz buduće vekove slobodne Crne Gore. Prizori sa fotografija koje nam od jutros stižu sa Ostroga i bukvalno ocrtavaju ikonu današnjeg dana i simbolišu veliku pobedu Istine i pravde nad tiranijom poslednjeg evropskog diktatora. Zar se može tumačiti drugačije ovaj golub kraj polomljenih rešetaka nego kao pobedu slobode nad tiraninom? – ističe Kozarski.

ANKETA: Da li ste nekad posetili manastir Ostrog?DaNe

Da su svetinje uspešno odbranjene, pokazao je i emotivni susret mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija i Zdravka Krivokapića, lidera koalicije „Za budućnost Crne Gore”, koji je u noći nakon što je opozicija trijumfovala na izborima došao u Hram Hristovog vaskrsenja u Podgorici.

Krivokapić je zagrlio mitropolita Amfilohija, a na licu i jednog i drugog mogli su se videti sreća i zadovoljstvo izbornim rezultatima.

Branka Petrić, šarmantna dama i neprevaziđena glumica, otkrila je detalje svoje ljubavi sa jednim od najvećih jugoslovenskih zavodnika. Ona je diplomirala glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, a postala članica Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 1960. godine.

U svojoj dugoj i neprekinutoj glumačkoj karijeri ostvarila je širok dijapazon uloga, od zaljubljenih devojaka, preko komičnih junakinja da bi danas gradila zrele i kompleksne ženske sudbine.

Svoju sreću našla je kraj glumca Bekima Fehmije.

Ova dama danas živi sa svojim mlađim sinom Hedonom. Stariji sin Uliks je glumac i živi u Americi.

“Blagoslovena sam što imam dvoje dece”, kaže Petrić i dodaje: “Bekim je hteo 12 ali ja sam mu govorila da bi trebalo da budemo srećni sa dvoje. Možda mi je malo žao što nismo imali treće”, rekla je Branka.

O svom suprugu je uvek govorila sa puno ljubavi.

Ipak bol je bila prevelika kada je Bekim u julu 2010. okončao svoj život hicem iz pištolja. Po njegovoj želji, pepeo je prosut u reku u Prizrenu na Kosovu, gradu u kome je proveo veliki deo svog detinjstva. Na pitanje kad se seti poslednjih dana supruga, da li je po bilo čemu mogla naslutiti da će sebi oduzeti život Branka je tada rekla:

“Tih poslednjih dana Bekim je bio isti i ništa nije nagoveštavalo da je tragedija na pomolu. Dan ranije igrala sam predstavu “Tako je moralo biti” u kojoj glavni lik sebi život oduzima hicem iz pištolja. Kakve li ironije! Sutradan ujutro bili smo zajedno kod kuće, a oko 14 sati rekla sam Bekimu da idem kod frizera. Dopratio me do vrata i pitao imam li te večeri predstavu. Odgovorila sam da nemam i da ćemo celo veče biti zajedno, i on me zagrlio. Ni po čemu nisam osetila da ga poslednji put vidim živog. Vratila sam se za manje od sata, jedva čekajući da mu pokažem svoju novu frizuru, a dočekala me sablasna praznina. Najpre sam ušla u dnevnu sobu, ali mog supruga tamo nije bilo. Kako sam prolazila stanom tako bih zavirila u dečje sobe, pa na terasu, ali ni tamo nije bio. Na kraju sam ušla u radnu sobu u kojoj je kućna biblioteka i računar. Bekim je ležao na otomanu boje višnje sasvim prekriven belim čaršavom. “Ma vidi kakva mi je frizura”, govorila sam dok sam prilazila ležaju, čekajući kao i uvek njegov komentar, ali odgovora nije bilo. Čak sam ga u čudu pitala zašto je tu legao i još se pokrio po glavi”, ispričala je Branka.

No, stravičan prizor koji je zatekla večno će pamtiti.

“Čim sam podigla čaršav. Glava mu je bila na jastuku koji je doneo iz naše spavaće sobe, i da nisam videla pištolj u njegovoj desnoj ruci kojom je pucao u slepoočnicu i malo krvi na čelu i po kosi, mislila bih da je čvrsto zaspao. Na stočić pokraj računara stavio je ličnu kartu, oružni list i oproštajno pismo naslovljeno na mene, sinove i njegovu braću. Mislim da se pokrio čaršavom da odmah ne doživim šok i da se ne zaprljaju zidovi. Kakva estetika smrti. O svemu je vodio računa. Da sam mu sat vremena ranije rekla da to veče imam predstavu, sigurna sam da bi naum odgodio za neki drugi dan, jer je znao da bi u tom slučaju predstava morala biti pomerena”, rekla je tada Branka.

Da je 31. avgusta 1997. godine njen vozač odabrao drugi put, narodna princeza, kako ju je nazvao tadašnji engleski premijer Toni Bler, bi danas verovatno bila živa. Međutim, život joj je ispisao drugačiju sudbinu, pa je ona skončala u pariskoj bolnici četiri sata nakon što se njen mercedes u kome je bila sa verenikom Dodijem al Fajedom, usled velike brzine kojom je išao zakucao u zid tunela smrti.

Lejdi Dajana Spenser rođena je u Park Hausu, u Norfolku, u malo poznatoj grofovskoj porodici 1961. godine. Na svet je došla u braku između grofa Džona Spensera i baronice Frensis Burk Roš, a imala je dve starije sestre, Saru i Džejn, kao i mlađeg brata Čarlsa. Njen otac je bio glavni konjušar Elizabete II, ali i potomak osme grofovske generacije.

Roditelji su joj se razveli kada je imala samo sedam godina, zbog majčine afere s oženjenim muškarcem. Nakon dramatične parnice, sud je dodelio starateljstvo ocu, a njenu majku proglasio nepodobnom.

Razvod se više nego loše odražavao na Dajanino odrastanje koje se odvijalo na imanju njenog oca, iako je često posećivala majku koja se ubrzo nakon rastanka i preudala. Kada je imala 16 godina napustila je srednju školu, ali ju je posle godinu dana pauze završila u Švajcarskoj. Po okončanju formalnog obrazovanja, preselila se u London gde je radila kao domaćica na žurkama, bejbisiterka, medicinska sestra, ali i instruktorka igranja.

Princ od Velsa je u detinjstvu bio dobar prijatelj sa mlađim Dajaninim bratom, imenjakom Čarlsom, a jedno vreme je bio i u vezi sa Dajaninom starijom sestrom Sarom koja je Lejdi Di upoznala sa dvanaest godina starijim naslednikom engleske krune.

Princ Čarls, koga su u tom periodu već terali da se oženi kako bi kruna osigurala naslednika, bio je u tridesetim godinama kada je upoznao Dajanu. Uprkos višegodišnjem poznanstvu, Čarls je interesovanje za nju pokazao u leto 1980. tokom jednog golf turnira. Nakon kratkotrajnog druženja, pozvao ju je da mu se pridruži za vikend na brodu Britania.

Ubrzo nakon toga predstavio ju je porodici, a njihova veza dočekana je s blagonaklonošću od strane kraljice Elizabete II, princa Filipa i Kraljice Majke. Verili su se 6. februara 1981, ali je ova vest zvanično objavljena 24. februara.

Tadašnja grofica dobila je prsten vredan trideset hiljada funti, isti onaj koji je princ Vilijam poklonio Kejt Midlton, ali je njegova vrednost danas utrostručena.

Ono što je bilo neobično za kraljevsku porodicu jeste to što prsten nije bio jedinstven, već se nalazio u kataloškoj ponudi zlatare Garrard, a sastavljen je od četrnaest dijamanata koji su okruživali veliki safir.

Dajana i Čarls venčali  su se 29. jula 1981. u Katedrali svetog Pavla u Londonu. Svadbenu ceremoniju gledalo je preko 750 miliona ljudi, prenosile su je 74 televizijske stanice širom sveta i ceremoniji je prisustvovalo 2. 650 zvanica.

Dajana je na dan venčanja imala manje od 20 godina i bila je prva Engleskinja posle tri veka koja se udala za naslednika britanske krune, a blistala je u venčanici od devet hiljada funti čiji je šlep bio dugačak čak osam metara.

Prvu bračnu noć princ Čarls i princeza Dajana proveli su u dvorcu lorda Mountbatena, u Broadlansu, i time odali počast kraljici Elizabeti i princu Filipu koji su takođe tu proveli svoju prvu bračnu noć. Bajka je nastavljena krstarenjem brodom Britania po Mediteranu i godinama su svi članovi posade tvrdili da su mladenci tokom medenog meseca bili u strasnoj ljubavi.

Dana 21. juna 1982. Dajana je rodila prvog sina, drugog po redu naslednika krune, princa Vilijama. Po njenoj želji porodila se u Bolnici svete Meri, a ne shodno tradiciji u Bakingemskoj palati, što joj nikada nije oprostila Kraljica Majka. Dajana je ubrzo zapala u postporođajnu depresiju i pokušala da se ubije bacivši se niz stepenice. U jednom intervjuu nakon razvoda, Dajana je otkrila kako se osećala.

– Toliko je bilo bola u meni da sam želela da se povredim. Nameravala sam da nastavim svoj život kao supruga, majka i princeza, ali nisam volela sebe i mogla da se izborim sa pritiskom. Zato sam povredila ruke i noge – rekla je Dajana koja za vreme borbe s teškim oblikom depresije nije slutila da proživljava farsu i da je suprug vara. Međutim, britanski i svetski mediji bili su opčinjeni Dajanom stvorivši oko nje iluziju po scenariju braće Grim. Ono što javnost nije znala pre njihovog venčanja jeste da su se Dajana i Čarls videli samo trinaest puta pre braka, a u intervjuu koji je prikazan tek nakon njene smrti, Dajana je otkrila da se on i pre venčanja viđao sa bivšom devojkom Kamilom Parker-Bouls.
– Pre nego što smo se uzeli, viđao se sa svojom gospođom tri puta nedeljno –  izjavila je Dajana aludirajući na Kamilu, ali se tom prilikom prisećala i intervjua koji su dali nakon veridbe, a koji joj je u misli ubacio zrno sumnje:

– Tokom veridbe, reporter nas je pitao da li smo zaljubljeni. Ja sam odgovorila: Naravno, a Čarls je dodao: Šta god značila zaljubljenost. To me je potpuno uništilo – ispričala je princeza koja je mislila da će vremenom otopiti srce princa Čarlsa. Njemu je, s druge strane, veoma smetalo to što je njegova izabranica postala miljenica medija i meta broj jedan za uporne paparace.

Jedan od pokušaja da se spase brak bilo je i rođenje drugog sina Harija, koji je svetlost dana ugledao septembra 1984. godine. Ali, princeza je tada otkrila da pati od bulimije koja ju je, kako je kasnije shvatila, pratila još od veridbe. Uzrok bulimije, kako je Dajana izjavila, bio je princ Čarls koji je svoju tadašnju verenicu ubeđivao da se mnogo udebljala.

Od rođenja Harija, ledi Dajana i princ Čarls više nisu delili postelju, a njihov seksualni život bio je ograničen. 

– Čarls mi nikada nije prvi prilazio. To se dešavalo otprilike jednom u tri sedmice, tako da mi je sve to ličilo kao na neku unapred utvrđenu šemu. Posle rođenja Harija, punih sedam godina nismo spavali zajedno – rekla je princeza.Davne 1986. godine, princeza od Velsa je zbog Čarlsove veze sa Kamilom lično tražila pomoć od kraljice. Sva uplakana, tek što je odustala od ideje da sebi prereže vene, upitala je kraljicu Elizabetu II za podršku. Ona joj je samo hladno odgovorila: Ne znam šta bi trebalo da uradite. Čarls je očajan. Čarlsova majka, ipak, nikada nije prihvatila Dajanu jer je smatrala da je princeza neposlušna.

Princeza Dajana je na polo meču 1986. upoznala velikog plejboja Emada Dodija al Fajeda, sina milijardera Muhameda al Fajeda i vlasnika čuvene robne kuće Harrod’s. Njihova romansa počela je skoro deset godina kasnije, kada se Dajana razvela od Čarlsa.

Britanski mediji spekulisali su da će se njih dvoje i venčati, ali se veza tragično završila kada su oboje  poginuli u saobraćajnoj nesreći. S druge strane, Čarls je nastavio vezu sa svojom ljubavnicom Kamilom s kojom se oženio 8. aprila 2005.

U nedelju 31. avgusta 1997, pola sata posle ponoći, princeza Dajana i Dodi al Fajed posle večere u hotelu Ric, hotelskim mercedesom krenuli su na svoje poslednje putovanje. U naletu na zid tunela Alma uz Senu na mestu su poginuli vozač Henri Pol i Dodi, a Dajana je umrla četiri sata kasnije u bolnici. Preživeo je samo Dodijev telohranitelj Trevor Ris Džons.

U četiri sata ujutro u pariskoj bolnici La Pitie Salpetriere, doktor Bruno Rionže saopštio je da je Dajana preminula usled posledica unutrašnjeg krvarenja prouzrokovanog jakim povredama grudnog koša, pluća i glave. Pitanje o uzroku nesreće nije rešeno, a verovatno neće nikada ni biti.

Sve je prekriveno velom tajne.

Prvi optuženi bili su paparaci koji su ih pratili u stopu. Zatim je sumnja pala na vozača koji je navodno bio pijan, a vozio je brzinom većom od 200 kilometara na sat, pa nije mogao da održi kontrolu nad vozilom.

Optuživana je i Britanska obaveštajna služba koja radi za dvor jer su njihovi agenti bili svuda oko tunela, da bi se na kraju pojavio tajanstveni beli fijat uno koji je navodno pri prolasku kroz tunel zakačio mercedes i pobegao s mesta nesreće.

Dodi je sahranjen iste večeri u Londonu, u skladu sa islamskim običajima, dok je Dajana uz sve kraljevske počasti, iako su joj one bile oduzete, sahranjena 6. septembra na porodičnom imanju Spenserovih, Altorpu, na Ovalnom jezeru.

Nakon vesti o pogibiji Lejdi Di, ulice Londona bile su preplavljene cvećem i porukama za princezu koja je, zahvaljujući humanitarnom radu i pomoći koju je nesebično davala, dobila epitet narodna princeza. Ispred Vestminsterske katedrale, gde je održan poslednji ispraćaj princezi Dajani, prema podacima londonske policije okupilo se više od milion ljudi. Na Bakingemskoj palati, što je suprotno kraljevskom protokolu, zastava je bila spuštena na pola koplja. U pogrebnoj povorci za kovčegom su koračali muški članovi tri kraljevske generacije – Dajanini sinovi Vilijam i Hari, bivši muž, princ Čarls, i njegov otac princ Filip, a s njima je bio i brat nastradale princeze, grof Čarls Spenser, kao i Kraljica Majka i Elizabeta II.

Jedan od najpotresnijih detalja bio je mali venac od belih ruža njenog mlađeg sina, princa Harija, na kojem je pisalo samo Mamici. Kovčeg sa Dajaninim posmrtnim ostacima unet je u Vestminstersku opatiju uz zvuke britanske himne Nek Bog čuva kraljicu. Sinovi nastradale princeze pokazali su pravu kraljevsku uzdržanost, ali kada je Elton Džon zapevao pesmu Candle in the Wind, kojom je želeo lično da se oprosti od njihove majke, nisu mogli da sakriju suze. Opraštajući se od sestre, grof Čarls Spenser govorio je s pomešanim osećanjem tuge i ogorčenja. Još jednom optužujući novinare da su krivi za smrt njegove sestre, on je obećao da će se pobrinuti da se Dajanini sinovi nikada ne nađu na meti i udaru štampe. Prilično otvoreno Spenser je napao i britansku kraljevsku porodicu.

Pored članova britanske kraljevske porodice i porodice preminule princeze, komemoraciji su prisustvovali članovi kraljevskih porodica iz Evrope i prve dame SAD i Francuske, Hilari Klinton i Bernadet Širak. Ispraćaju je prisustvovala i bivša britanska premijerka Margaret Tačer, tadašnji premijer Toni Bler i predstavnici svih političkih partija. Pored Eltona Džona, među prisutnima su bili italijanski tenor Lučano Pavaroti, Tom Kruz, Sting, Džordž Majkl, Stiven Spilberg, Dajana Ros… Dan pre njene sahrane, umrla je i Majka Tereza, velika dobročiniteljka i spasiteljka unesrećenih, siromašnih i bolesnih koja ju je veoma volela, ali i neizmerno žalila.

Još otkako je princeza Dajana tragično poginula u Parizu 1997. godine, pristalice teorije zavere imale su mnogo toga da ponude javnosti. Dajana je ubijena, govorili su, a kao razlog navodili su to što britanski establišment nije želeo da se ona uda za muslimana i da očuh prinčeva bude islamske veroispovesti.

Bio je to najžešći izazov za kraljevsku porodicu do tada i kako su godine prolazile, glasine su postajale sve veće, neverovatnije, ali i uverljivije.

Ipak, najpotresnije je bilo objava pisma koje Dajana deset meseci pre smrti poverila na čuvanje svom batleru i najbližem prijatelju Polu Barelu, ali je iz njega obrisano ime optuženika kako bi se izbegla kleveta dotične osobe. U njemu je nekadašnja princeza od Velsa opisala kako joj je život ugrožen i da je saznala kako XXX planira da je likvidira tako što će izazvati saobraćajnu nesreću u kojoj će stradati.

Na pismu je unela i datum kao dokaz više. Međutim, ni to nije bilo dovoljno da se dođe do istine, a tri godine od njene smrti sud je odlučio da se ipak radilo o slučajnoj saobraćajnoj neseći.

Interesantna priča je vezana za gospodina na fotografiji.

Folk diva Dragana Mirković je jedna od najvećih muzičkih zvezda na ovim prostorima i na nju su ljudi iz Kasidola, ali iz Požarevca, oduvek bili ponosni. I nije ih činila ponosima samo zbog toga što ima velike hitove i brojne uspešne koncerte iza sebe, već i zbog toga kakav je život vodila van scene.

Malo je poznato da je u periodu školovanja Dragana bila odličan đak, a uoči nove školske godine, mi vas podsećamo kako je muzička zvezda izgledala u periodu kada se ona išla u škoku.

Na fotografiji na kojoj je Dragana bila devojka, imate prilike da pogledate kako je ona nekada izgleda. Međutim, ova fotografija je značajna i zbog toga što je na njoj i gospodin, koji i dan-danas često dolazi na Draganine koncerte.

Na ovoj fotografiji iz prošlosti je Draganinin nekadašnji nastanik Mirko, a koliko je on ponosan na svoju nekadašnju učesnicu, najbolje govori to što redovno dolazi na koncerte ove pevačice i da je bio u publici i na poslednjem koncertu koji je Dragana održala u Požarevcu.

Neurohirurg i direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Danica Grujičić, nakon vesti da je je kovid pozitivna, danas je objavila lepe vesti: 

– Konačno ponovo u belom mantilu na poslu. Hvala svima na lepoim porukama i željama. Nastavljamo punom parom! Uz sve dobre i loše osobine naših ljudi, čovek ovde nikada ne može ostati sam, hvala vam na brizi!

Podsetimo, Danica Grujičić, objavila je nedavno da se najverovatnije zarazila na sahrani gde je bio veliki broj ljudi i tokom koje se nije poštovala distanca.

Doktorka je opisala kako je samo jednog dana osetila slabost i blagu temperaturu, što joj je bilo dovoljno da posumnja da je zaražena koronom.

– Nažalost, i ja sam pozitivna na kovid, ali na sreću, izbegla sam tešku kliničku sliku i bolničko lečenje. Pre desetak dana osetila sam nemoć i malaksalost. To mi je bio znak da izmerim temperaturu, jer sam odmah posumnjala na koronu. Temperatura je bila oko 37, ali ja to malo teže podnosim, pa sam se osećala kao da imam 40. Odmah sam uzela „diklofenak“ i legla. Javila sam se da neću dolaziti na posao, jer mi je bilo jasno da je to virus korona. Posle nekoliko dana moje sumnje je potvrdio i test koji je bio pozitivan. Samoizolovala sam se i poštovala sve epidemiološke mere. I to je, verujte, pola izlečenja. Mada, i ja sam imala tu sreću u nesreći da sam tegobe i simptome virusa imala kratko – opisuje svoju borbu sa koronom Grujičić.

I dok Krizni štab vanredno zaseda i donosi nova rešenja povodom pojedinih slučajeva nepoštavanja epidemioloških mera, svi se pitaju gde je i šta radi njegova glavna medijska zvezda, prof. dr Branimir Nestorović.

Poznatog srpskog pulmologa i jednog od najistaknutijih članova štaba Vlade Srbije u borbi protiv korona virusa u javnosti nema još od 5. jula, kada se pojavio u emisiji “Hit tvit” na televiziji “Pink”.

U prethodna gotovo dva meseca doktora poznatog po nekoliko kontroverznih izjava nismo imali prilike da gledamo u televizijskim emisijama u kojima je bio redovan gost još od marta, ali se zato u nekoliko navrata oglašavao na društvenim mrežama.

Tako je “kačio” slike iz svog dvorišta, restorana, ali i postavljao članke iz naučnih časopisa o korona virusu.

Danas je, tokom vanrednog zasedanja Kriznog štaba, Nestorović na Instagramu postavio sliku na kojoj se vidi kako se sa porodicom opušta na jednom od prestoničkih bazena.

Podsetimo, dr Nestorović se poslednji put oglasio 5. jula. U jeku priče o vakcinama rekao je da misli da treba da dajemo sigurne vakcine svojoj deci.

– Mislim da treba da se revitalizuje “Torlak” i da mi proizvodimo vakcine i da onda neće biti nikakvih problema. Mi smo izvozili vakcine 35 godina. Što bismo sad uvozili vakcine, pogotovo od tih zapadnih firmi, gde i ne znamo šta dobijamo?! Ljudi su uplašeni i to treba poštovati – rekao je tada.

Takođe je tvrdio da je “gomila ljudi preležala virus u januaru i februaru” i da mu je malo čudno da maske ne štite od gripa, a štite od korone. Dodao je i da ne zna da li je i on preležao koronu, “jer ti testovi nisu naročito pouzdani”.