fb

Džuli Parton pokušaće da živi koliko može, ali više nije optimista. Zapravo sigurna je da će preživeti dokle bude i njen drugi sin, a za posle i ne zna.

Džuli je imala dva sina, blizance Bena i Džeka. Benu je prošle godine u martu dijagnostikovan redak tip agresivnog tumora na mozgu i dečak je posle devet meseci u 12. godini života preminuo.

Bilo je to teških, preteških 15 dana za majku dva dečaka koja im je ceo svoj život posvetila. A onda, samo što je sahranila Bena, Džuli je, kao u nekom horor romanu, dobila novi razlog za očaj i depresiju.

Doktor ju je pozvao i rekao da je drugi sin Džek bolestan ima leukemiju.

“Džek se pred Benovu smrt žalio na bolove u leđima i glavi. Doktori su to pripisivali stresu zbog bolesti brata. Možda će zvučati ružno i neljudski, ali kad su mi rekli da je leukemija, malo sam se u sebi i poradovala znajući da to nije neizlečiva bolest. Moramo da se borimo. Verujem da će postojati lek…nešto što će mi sačuvati makar Džeka”, kaže majka.

Džuli je najgore kad vidi Džeka tužnog i pomalo izgubljenog.

“Jak je on oko bolesti, ali je izgubio Bena koji je bio vođa među njima dvojicom. Džek ga je uvek slušao i sledio. Biće mu jako teško sad, ali ja sam tu, boriću se koliko mogu”, kaže očajna majka.

Porodica Marukić živi od 10.000 dinara socijalne pomoći, i zarada od poslova koje Smail povremeno radi

U mestu Izrok, nedaleko od Ribarića u opštini Tutin, Smail Marukić (37) jedva prehranjuje svoju petočlanu porodicu. Smail sa svojom suprugom Ifetom (35), ćerkama Belminom (13) i Sabinom (11) i sinom Elisom (6) i dalje živi u nezavršenoj kući koju su mu ljudi iz ovog kraja sagradili. 

Smail jako teško dolazi do posla i jedva uspeva da izdržava svoju poroducu. On je ostao siroče sa 10 godina nakon iznenadne smrti njegovog oca, i čitav njegov život je borba. On se borio koliko je mogao, ali ništa ozbiljnije nije uspeo da napravi u svom životu. 

Porodica Marukić živi od 10.000 dinara socijalne pomoći i zarada od poslova koje Smail povremeno radi, to su uglavnom kopanje ili rad na građevini. 

Još jedna velika prepreka u njihovim životima je to što stiže septembar i počinje nova školska godina. Belmina i Sabina su dobri đaci, ali Smail nema dovoljno novca da im kupi knjige, rančeve i školski pribor. 

Njega duša boli što svojoj deci ne može da pruži ono što im je potrebno kao što je skromna odeća i obuća koja im je preko potrebna tokom jeseni i hladnih zimskih dana. 

Jedina Smailova radost za ovih njegovih 37 godina života jesu njegova deca, i on i njegova supruga Ifeta žive i čine sve što mogu da ih u ovoj sirotinji koja ih je zadesila izvedu na pravi put. 

Njihovo najmlađe dete, Elis iako ima šest godina tek je nedavno progovorio, i jako teško izgovara reči. 

Malom Elisu je potrebno lečenje i stalan rad sa logopedima u Beogradu i Novom Pazaru, što nažalost oni ne mogu da priušte. 

Jedan odlazak u Beograd ovu porodicu košta minumum 100 evra, a za njih to predstavlja pravo bogatstvo koje oni nemaju. Dva puta su pozajmili pare kako bi mogli da dovedu Elisa u Beograd. 

Uskoro bi trebalo da ide na konsultacije sa lekarima a Smail ne zna da li će ponovo moći da pozajmi potreban novac i da li će moći da odu na preko potrebna ispitivanja. 

Elis napreduje, i porodica se nada najboljem, ali mu je potrebno lečenje i vežbanje, koje roditelji ne mogu da mu priušte u ovoj finansiskoj situaciji u kojoj se nalaze. 

Porodica Marukić godinama pokušava da kupi kravu i da nabavi barem desetak kokošaka. Nekoliko puta su se našli nadomak ostvarenju tog cilja, ali uvek su ih zadesile neke nedaće zbog kojih je to bilo nemoguće. 

Svaka pomoć bi im dobrodošla i poboljšala njihov život, a sada im je potrebna najviše kako bi se malom Elisu pružilo potrebno lečenje. 

O porodicu Marukić, ljudi iz Ribarića i Tutina govore sve najbolje, njihova borba se mora podržati i podrška im je potrebna, za njihov bolji život i za malog Elisa, koji još uvek ima smetnji u govoru. 

“Autorski tekst zamenika gradonačelnika u Politici, u kojoj piše da moj bivši suprug Miladin Šakić zbog mene nije mogao da bude gradonačelnik Beograda i da sam kvarila devojke jeste pakost Gorana Vesića, čoveka koji mi uništava život. S kojim pravom? Šta on zamišlja?”, poručila je za Direktno.rs Olivera Katarina, naša proslavljena pevačica i glumica.

Goran Vesić je u svom tradicionalnom tekstu petkom u “Politici” pisao o čuvenom gradonačelniku Beograda Branku Pešiću, ali i o njegovom pomoćniku Miladinu Šakiću. Zamenik gradonačelnika je naveo da Šakić nije, kako je to bilo logično i prirodno zamenio Pešića, na čelu grada, i tom prilikom je pomenuo Oliveru Katarinu.

On je citirao Nebojšu Bogunovića, koji je radio u kabinetu Branka Pešića, kao i njegove reči da je brak sa Oliverom Katarinom sprečio Šakića da bude gradonačelnik. Takođe je naveo i to da je “Olivera Katarina kvarila devojke”.

Goran Vesić FOTO: “Sport”

Olivera Katarina se obratila našoj redakciji i burno je reagovala na reči Gorana Vesića.

– Javili su mi iz Užica za taj tekst, znam da je u njemu napisano kako sam kvarila mlade devojke. Pozlilo mi je od toga, ne mogu da verujem da me u mojim godinama ovako medijski razvlače. Čime sam ja to zaslužila, tamo gde sam ja bila i gde sam imala koncerte, tamo još nijedna devojka nije otišla. Niko nije otišao do Japana, niko nije imao po mesec i po dana koncerte u “Olimpiji”… Da ne ređam sad gde sam sve bila. I sada treba da doživljavam sve te udarce, sramota… Nisam to zaslužila, nisam se obogatila. Živim u iznajmljenom stanu, apsolutno ništa nemam. Čime sam to zaslužila? Zašto? Jer sam živela časno? Da li je moja ljubav prema Srbiji baš toliko opaka? – pita se legendarna Olivera Katarina za Direktno.rs.

Autorski tekst Gorana Vesića u “Politici” FOTO: Printscreen

Posebno ju je zabolelo što se Vesićevom autorskom tekstu pominje ljubav i brak Olivere Katarine i Miladina Šakića, kao i da su se sreli u kafani “Skadarlija”, gde su se tu navodno i zavoleli.

– Gluposti, nije istina da smo se tu sreli, mnogo pre toga smo bili u nekom odnosu, zavoleli smo se. To su gluposti, kako se usuđuje da priča o mom životu, ko je on, šta zamišlja?! Zašto o meni govori kada me nije ni upoznao? Nemam reči, ne mogu da shvatim čime izazivam tu zlu krv i tu pakost. Pa, nisam milijarderka. Možda sam na meti pakosti jer oni nisu stigli onde gde sam ja bila.

Olivera Katarina FOTO: ATA Images/Antonio Ahel

Na kraju, kroz suze, Olivera Katarina navodi za naš portal:

– Taj Vesić, za njega kažu da se za sve pita… Zašto me je uzeo u usta? Sram da ga bude, ko je on da priča o mom braku? Otkud on zna o meni i Miladinu? Bože, bože, ne mogu da verujem da ja ovo doživljavam u ovim godinama. Jedini razlog je moja ljubav prema Srbiji, to mi zameraju, zbog toga sam kriva. Pa, da li je to normalno? Moja duša je posle svega u modricama – istakla je Olivera Katarina.

Vijest da je Luki Milivojcu (20), medicinskom tehničaru iz Gradiške, sredinom avgusta uspješno transplantiran bubreg u italijanskoj Padovi mnoge njegove sugrađane je veoma obradovala.

ukin otac Žarko, koji bdije nad sinom u bolnici i prati svaki trenutak njegovog oporavka, zahvalan je svima koji su pomogli, sakupili 100.000 KM i učinili veliko djelo da on na vrijeme, 19. avgusta, stigne u Kliniku za transplantaciju u Padovu.

A sve se dešavalo, kao u najuzbudljivijem filmu, samo je velika razlika što je ovo bila noćna trka sa vremenom duga 550 kilometara od Gradiške do Padove, od koje je zavisio mladi život omiljenog mladića.

Luka, njegovi roditelji Zorica i Žarko, više od godinu dana, koliko je prošlo od uplate troškova liječenja i oporavka na bolnički račun, imali su spakovane stvari i čekali poziv iz Padove. Strepili su, molili, iščekivali, očajavali, ali vjerovali da će, u inat svim nedaćama koje su pogodile cijeli svijet, uslijediti poziv iz čuvene klinike, da krenu na njihovo najvažnije putovanje.

– Uoči Preobraženja Gospodnjeg, povjerovao sam da će mi ovaj veliki praznik podariti radost, preobraziti bolest moga sina u njegovo zdravlje, a nama, njegovim roditeljima pomoći da ne klonemo duhom, da postanemo jači i odučniji, vjerujući da zajedno s vojskom Lukinih anđela možemo pobijediti – povjerio nam se Žarko Milivojac, u nevjerici da je sve dobilo srećan ishod, jer uspješan tok oporavka poslije transplantacije daje dovoljno povoda za optimizam.

A tog 19. avgusta, na Preobraženje, tačno u jedan sat, kada je grad uveliko spavao, uslijedio je poziv iz Italije.

– To je bio telegram, kratka, ali precizna i jasna informacija da odmah krenemo u Padovu, jer je Luka u osam ujutro na programu za transplantaciju. Ukoliko ne stignemo na vrijeme, moraćemo čekati novu, ko zna kada i kakvu priliku. Tog momenta kod nas su se pomiješale emocije, uzbuđenje, nada, ali i strah da li ćemo stići na vrijeme, od toga sve zavisi – opisuje Žarko Milivojac dramatične trenutke, sekunde i minute koje nije smio gubiti.

Dok se Luka spremao, pospan stavljao u torbu lične stvari, bolničke nalaze i dokumente, Žarko, inače srednjoškolski profesor, pozvao je u pomoć Vesnu Gluvić Čelić, direktorku Doma zdravlja. Nju je ranije upozorio na takvu mogućnost, a ona je obećala da će sve učiniti, kada za to bude potrebno.

– Obezbijedili smo prevoz do Padove o trošku Doma zdravlja, a kada se oporavak završi, takođe ćemo sanitetskim vozilom otići po Luku. To je naš mali doprinos, mada smo i prije toga nastojali sve što nam služba nalaže, ali i izvan toga, da pomognemo ovom mladiću. Naravno, kada me kasno noću pozvao njegov otac, nije bila dilema šta učiniti. Hitna služba je dobila nalog da što prije obezbijedi polazak, što je veoma odgovorno ispoštovano – kazala je za Srpskainfo Vesna Gluvić Čelić, čija ustanova je ovaj ispit humanosti položila čistom desetkom.

Dvojica vozača, Saša Lazić i Zoran Golić, koji te noći nisu bili u smjeni ali ni oklijevali da krenu na put, oko dva i trideset pokucali su na vrata porodice Milivojac u Gradiški.

– Oni su djelovali uznemireno, kao i nas dvojica vozača. Mene je u dva probudio doktor Zlatko Kotaraš, načelnik Hitne službe, i pitao da li bi odmah krenuo u Italiju. Bio sam zatečen tim prijedlogom, pogotovo što u Italiju nisam do tada službeno putovao, mada dugo radim u Hitnoj službi. Zamolio sam ga, samo, da pozove još jednog kolegu, da se mijenjamo u vožnji, jer je dugo i odgovorno putovanje, komleksan zadatak – opisuje Lazić okolnosti polaska u Padovu.

Saša Lazić i Zoran Golić

Bilo mu je jasno, kaže on, da ni po koju cijenu ne smije zakasniti.

Vjerovao sam, dodaje Lazić, da možemo stići na vrijeme, jer smo nedavno dobili dva nova, kvalitetna i veoma pouzdana sanitetska vozila, od Gradske uprave i Vlade Srbije. To je bio jedan od razloga uspjeha.

– Na granici u Gradiški i na hrvatskoj granici u Staroj Gradiški su nam, saznavši razloge putovanja, poželjeli sreću. Vozili smo u prosjeku 170 kilometar na sat, nekada i 200 kilometara, jer nismo imali pravo na kašnjenje. Glavobolju i zebnju stvorila nam je magla od Zagreba do Ljubljane. Vozili smo veoma oprezno, ali i dalje iznad svih ograničenja – dodaje Lazićev kolega Zoran Golić.

– Imavši stalno na umu bolnicu i tih famoznih osam ujutro, mijenjali smo se za volanom Zoran i ja. Luka je na pola puta zaspao, a Žarko nije gotovo ni riječ progovorio – prepričava Saša Lazić okolnosti pod kojima su stigli u Padovu, ispred Klinike za transplantaciju u 7.30.

Tada su odahnuli, mada je za Luku slijedio najvažniji korak.

– Mi smo u operacionu sali otpratili Luku tačno u osam, u nevjerici da smo uopšte stigli na vrijeme i pobijedili u toj trci, zahvaljujući Domu zdravlja, direktorici Vesni Gluvić Čelić, načelniku Hitne službe Zlatku Kotarašu i dvojici vozača, veoma požrtvovanih, koji su krenuli na put sa mnogo nepoznanica, ali se nisu uplašili niti poklekli pred ovim zadatkom. Strepio sam i od Lukinog nalaza na koronu koji su uzeli u Padovi, što je moglo poremetiti plan, ali na sreću, bio je negativan – pojašnjava Žarko svoje zebnje na Preobraženje, usamljen ispred poznate klinike u Padovi, ali u mislima s mnogim sugrađanima koji su iščekivali dobre vijesti.

Ujutro se, naime, pročulo u Gradiški da su otputovali i da je napokon Luka na redu za transplantaciju bubrega.

– Oko podne, poslije četiri sata, ljekari su me obavijestili da je operacija uspjela i da je Luka dobro. Svijet se tada okrenuo oko mene, činilo mi se, mada ni sada, nisam sasvim svjestan da je njegova bolest pobijeđena, zbog koje je on, kao i mi, njegovi roditelji dugo patili. Zahvalan sam, prije svih, dragom bogu koji nas je pogledao u nevolji, ali i mojim sugrađanima, načelniku Gradiške Zoranu Adžiću, Crvenom krstu, Domu zdravlja, Srednjoj stručnoj i tehničkoj školi, medijima, i velikom broju prijatelja – rekao je Žarko Milivojac.

Zoran Adžić, gradonačelnik Gradiške, s radošću je primio vijesti iz Padove. On je srećan zato što je, zajedno sa sugrađanima, ali i domaćim i inostranim privrednicima doprineo u sakupljanju novca za Luku, te posredovanju za liječenje u čuvenoj italijanskoj klinici.

Zoran Adžić

– Važnu, čak presudnu ulogu imao je biznismen iz Italije Luiđi Poco, vlasnik preduzeća PMP “Jelšingrad” u Gradiški, koji se veoma mnogo založio u Klinici za transplantaciju bubrega, za Luku, u Padovi. Problem je bio proceduralne prirode između BiH i Italije, ali je i to, zahvaljujući istinskom dobrotvoru i prijatelju Gradiške Luiđiju Pocu, uspješno riješeno, prebrođeno – kazao je gradonačelnik Adžić za Srpskainfo.

Podsjećamo, akciju za Luku Milivojca, na prijedlog Lukinih školskih kolega i vršnjaka, prije dvije godine, pokrenula je opštinska organizacija Crvenog krsta u Gradiški. Cilj je bio, rečeno je tada, prikupljanje minimalno 90.000 KM, koliko košta komplikovani medicinski zahvat u Italiji. Sakupljeno je 10.000 KM više neophodnih za boravak i roditeljsku pratnju. Lukin otac je tada kazao da je akcija za njegovog sina pokazala da se dobro uvijek dobrim vraća.

– Kada sam počeo raditi u školi, shvatio sam da je najvažnije mlade naučiti da budu dobri ljudi, da postanu korisni članovi svoje zajednice. Trudim se da im, osim znanja, ukazujem na životna iskušenja s kojima će se suočiti. Sada sam svjestan da je moja profesorska uloga naišla na plodno tlo – pojasnio je Milivojac.

Žarko Milivojac

– Ovo je velika borba, ali imamo podršku naše sredine, gradske uprave, sugrađana, Crvenog krsta, škole u kojoj radim i velikog broja mojih bivših učenika. Hrabri me osjećanje da moja porodica nije usamljena u ovoj borbi – povjerio nam se Milivojac, željno iščekujući povratak kući, u Gradišku, zajedno sa sinom.

Planirano je da to bude 21. septembra, na dan rođenja presvete Bogorodice, praznik koji se u pravoslavnom narodu naziva i Mala Gospojina. Ovaj dan, napominje Žarko, ubraja se u 36 velikih praznika, a u crkvenom kalendaru obilježenih crvenim slovom.

Žarko, njegova supruga Zorica i sin Luka vjeruju da će od Preobraženja, kada je Luka otputovao u Italiju, do Male Gospojine, za njih zauvijek biti vrijeme duhovne snage i vjere u život, ljude i u sebe, u pobjedu dobrote i humnosti.

Obolio prije pet godina

Lukin otac, Žarko Milivojac, ispričao nam je da je Luka obolio prije pet godina, te da je liječen u Univerzitetskom kliničkom centru u Banjaluci i beogradskoj Univerzitetskoj dječijoj klinici “Tiršova”.

– Od tada se stanje postepeno pogoršavalo, te je bilo potrebno uključiti dijalizu, zbog koje je Luka boravio na Odjeljenju nefrologije u Kliničkom centru u Banjaluci a potom kućnom liječenju, čekajući termin transplantacije – rekao je Žarko.

Kuzmanovići vreme provode i u prirodi, budući da borave u kući u predgrađu sa pogledom na Maljen

Svi smo svedoci toga da deca sve više i više vremena provode pred televizijskim ili ekranima kompjutera, što je pogotovo bio slučaj u vreme izolacije i pandemije korona virusa. Jedan tata iz Valjeva odlučio je da promeni to i svojoj deci pruži kvalitetno provedeno slobodno vreme.

Dragan Kuzmanović, na internetu je podelio pravila igre iz svog detinjstva, kojima je naučio i svoju decu, a sve u želji da pomogne i drugim roditeljima, piše “RTS”.

Ovaj Valjevac prisetio se omiljene igre svog detinjstva “Reli 1,2,3” i oživeo je, a njegova deca Sanja i Filip, ali i njihovi drugari, usvojili su pravila i brzo je zavoleli.

– Razvijaju motoriku, imaju takmičarski duh, razvijaju kreativnost. Svakog dana možemo da crtamo, recimo, novu stazu za ovu igru. Nikada ne može da nam dosadi. Može da igra njih dvoje, a može da se igra njih šestoro. I to je nešto što sam ja smatrao da je super, jer je meni kada sam bio mali bilo jako zanimljivo – objašnjava otac za “RTS”.

Kuzmanović smatra da se na internetu deli sadržaj koji nije uvek prilagođen deci, pa im je dao ideju za igru koju je moguće igrati gde god ima parče betona, potom je snimio i podelio sa drugim roditeljima.

– Više je primera gde deca govore ijekavicom i još pomešano sa nekim engleskim slengom. Ovo je neka naša priča, pa želimo da damo svoj doprinos, ako ništa dugo, i u očuvanju našeg jezika – dodaje Dragan.

Kuzmanovići vreme provode i u prirodi, budući da borave u kući u predgrađu sa pogledom na Maljen.

Dragan Kuzmanović, takođe, ima i ideju da razvije serijal pod nazivom “Igre tatinog detinjstva”.

Telo nesrećne žene je pronađeno, za suprugom se još traga

Telo Mirjane Mladenović (64), koja se u petak utopila u Velikoj Moravi u mestu Saraorci kod Smedereva, nađeno je juče, a ronioci Žandarmerije nastavljaju potragu za njenim mužem Dragim (64) nizvodno od mesta gde su supružnici nestali.

Tragedija se dogodila kada je u reku upala najpre žena i počela da se davi, a onda je suprug skočio za njom pokušavajući da joj spase život. Reč je o poljoprivrednicima iz ovog mesta koji su najverovatnije krenuli da obave poslove na svom imanju.

Tela utopljenih su viđena u petak kako plutaju na površini reke, oko 500 metara nizvodno od mesta gde je, kraj reke, ostao njihov traktor. Ipak, uprkos potrazi koja je trajala celog dana, telo nesrećne žene nije izvučeno iz vode sve do subote. Potraga za Mirjaninim mužem je nastavljena, a roniocima Žandarmerije otežavajuću okolnost predstavljaju virovi koji su nastali vađenjem šljunka i peska.

– Njeno telo je nađeno nekoliko kilometara dalje od mesta utapanja i bilo je zakačeno za granu. Sumnjamo da je Mirjana prva upala u vodu dok je pokušavala da izvadi drva. Kako bi je spasio, za njom je u reku skočio Dragi. Pretpostavlja se da su upali u vir i da ih je struja reke zatim povukla. Tokom uviđaja na obali je pronađen njihov traktor, a juče su meštani prijavili da su videli da tela plutaju rekom. Zato je urađen plan i odlučeno je da se u potragu krene odozdo na gore. Dok ronioci pretražuju virove, policajci pregledaju korito reke jer se sumnja da se telo eventualno zakačilo za neko drvo – rekao je izvor.

Meštani Saraoraca nadaju se da će ronioci uskoro naći i telo Dragog, da ih deca bar sahrane kako su zaslužili.

– Oboje su bili neplivači. Ali koliko su bili vezani jedno za drugo govori i to da je Dragi, koliko smo čuli, skočio da bi spasao ženu, iako nije znao da pliva i samim tim je bio svestan da su velike šanse da se udavi – kažu meštani Saraoraca.

Da li je Mira ušla u vodu da se malo rashladi, ne sluteći šta joj se može desiti, ne znaju.

– Ovde stalno rade neke separacije, izvlače pesak, šljunak. Stvaraju se virovi u tim udubljenjima. Morava je čudna reka. U nekim delovima možeš da je pređeš, a negde je duboka četiri-pet metara i svašta može da se desi. Doduše, poslednjih godina nije bilo tragedija, ne sećamo se da se neko iz sela skoro utopio. Poslednji slučaj davljenja je bio davno, i tada se utopio čovek koji je bio izvanredan plivač, ali je navodno popio malo više i ušao u vodu – navode meštani ovog sela blizu Smedereva.

Međutim, ne veruju da su Mira i Dragi otišli da seku drva ili da rade nešto na imanju u petak popodne.

– Bila je Velika Gospojina. Veliki praznik, crvenio slovo i tada se ne radi ništa. Pa ni u polju. Verovatno su otišli da se malo odmore – smatraju meštani.

“Bar su decu izveli na put”

I Mira i Dragi su bili penzioneri. Ona je celog radnog veka bila trgovac, radila je u prodavnicama u Saraorcima i Lugavčini, dok je Dragi bio zaposlen u smederevskoj “Lasti”.

Imaju troje dece, dve ćerke i sina, i svi su zasnovali porodice.

– Bar su decu izveli na put – konstatuju Saraorčani.

Utopilo se 17 osoba

Samo dva dana pre tragedije u Moravi, srpska policija je saopštila da je od 30. aprila ove godine do tada živote utapanjem u rekama ili jezerima izgubilo 17 osoba, a među njima je bilo i najmlađih.

Popularna pevačica Edita Aradinovićovih dana se zbog svojih objava na Instagramu često nalazi na meti kritika i osuda pojedinih korisnika ove društvene mreže, ali i javnosti.

Sve je počelo kada je dokolicu rešila da prekrati tako što će odgovarati na pitanja svojih fanova, koji su je upitali da li je istina da je poreklom Albanka. Nakon što je dala potvrdan odgovor digla se ogromna prašina, a haos na mrežama nastavio se nekoliko dana kasnije, kada je objavila fotografiju na kojoj drži podignuta tri prsta.

Pojedinci su ponovo osuli drvlje i kamenje na Editu, koja ovaj put nije želela da ostane nema na prozivke, te se žestokim rečima obratila hejterima.

Edita AradinovićFoto: Instagram printscreen/editaaradinovic

– Molim sve ljude, ako se tako mogu nazvati koji se nalaze uvređenim zbog slike na kojoj držim tri prsta, da odu do toaleta, umiju se, zatim popiju limunadu, eventualno nešto i doručkuju, da im dođe iz d*peta u glavu da ta tri prsta nisu namenjena bilo čemu, bilo kome i da nisam rasista, nacionalista, niti bilo šta slično! Odj*bite od mene više! To je dokaz koliko ste primitivni, besposleni i nesrećni. A takvi ljudi truju i ozbiljno utiču na zemaljsku kuglu. Bacite se ozbiljnijim problemima, bavite se sobom! Ja se bavim muzikom i širenjem ljubavi i pozitivne energije. Ako i to ne možete da podnesete, a ima takvih – unfollow i doviđenja! Ajde bre više, non stop vam nešto fali i smeta – poručila je pevačica.

Troje dece i tri medicinske sestre pozitivni su na koronavirus na odeljenju dečje hematoonkologije Kliničkog centra u Splitu.

Kako piše dalmatinskiportal, koronavirus se probio do “najosetljivijeg dela bolnice, tamo gde se najviše pazi i gde su smeštena deca s malignim bolestima”.

Prema prvim informacijama, u četvrtak su se pojavili simptomi kod jednog obolelog, nakon čega su testirani svi pacijenti i medicinsko osoblje s tog odeljenja.

Zaraženi su, kako portal saznaje, troje roditelja i troje dece, kao i tri medicinske sestre. Jedan roditelj i dete su smešteni u Zavod za infektivne bolesti, ostali mali pacijenti su ostali na onkologiji, uz izolaciju, odnosno – neophodan razmak.

“Nije to ništa neočekivano, preduzete su sve epidemiološke mere i obrađuju se kontakti zaraženih. Nema mesta panici, “ rekao je dr Ivo Ivić, rukovodilac Zavoda za infektivne bolesti u Splitu.

UPOZORENJE: DALEKO SMO OD POVOLJNE EPIDEMIOLOŠKE SITUACIJE. Broj koji se testira u Kovid ambulantama Beograda na dnevnom nivou zbog sumnji na kovid ne opada poslednje dve nedelje.

Sa povratkom putnika iz inostranstva i polaskom u školu moguće je da dođe do povećane aktivnosti virusa. Zato se mere moraju sprovoditi, posebno zabrana okupljanja više od 30, koja je uz strogo poštovanje protiepidemijskih mera odobrena samo bioskopima i svim institucijama kulture u većem broju.

Nema povoljnijeg trenutka za polazak u škole, jer će se za svega nekoliko nedelja situacija verovatno nešto pogoršati. Postoje, sada već ponovljeni pokazateljii da mlađa deca nisu dobri prenosioci virusa, a iskustva iz vrtića je da deca ekstremno retko oboljevaju od Covid 19, i to uglavnom sa blagim simptomima.

Ponovno punjenje bolnica koje pod naletom epidemije postaju Covid bolnice moramo zajedno sprečiti. Da pomognemo sebi i zdravstvenim radnicima. APEL, MOLBA, pa i PREKLINJANJE za RAZUMEVANJE posebno mladih ljudi. Možemo mi to… S velikim poštovanjem zbog dosadašnjeg trpljenja i razumevanjem zbog sve ogorčenosti.

Predrag Kon

Planeta je ostala zatečena kada je čula novi rekord koji je postavio najbolji teniser sveta.

Novak Đoković je trijumfom nad Milošem Raonićem u finalu Sinsinati turnira, koji se ove godine održao u Njujorku, postavio još jedan rekord koji će teško uspeti neko da postigne. Naime, Srbin je trijumfom na turniru koji mu je godinama bio rak rana jer mu je jedini nedostajao u kolekciji postao prvi teniser u istoriji koji je osvojio svaki masters turnir barem dva puta!

Dakle, ne samo da je Srbin jedini igrač koji ima takozvani Zlatni masters (osvojio sve turnire 1000 serije), već je postao i prvi koji je to učinio po dva puta.

Do ovog trenutka Đoković ima osvojenih 35 masters 1000 turnria i po tome se izjednačio sa Rafaelom Nadalom koji je do ovog finala imao jedan više.

Đoković je pet puta osvajao Indijan Vels (kao i Rodžer Federer), čak šest puta slavio u Majamiju (isti broj titula ima i Andre Agasi), najuspešniji je i u Šangaju koji je pokorio četiri puta, te u Parizu u kome je slavio u pet navrata. Slavio je u dva navrata u Monte Karlu, tri puta u Madridu, četiri puta u Rimu i četiri puta u Torontu i Montrealu na Kanada openu.