fb

Branko Bane Stojanović (40) iz Beograda zaronio je prošlog ponedeljka u Dunav i nestao u vikend naselju Vinci u kojem je i živeo poslednjih osam godina sa porodicom. Na obali reke ostalo mu je dvoje dece, uz njegove papuče i štap za pecanje.

Policija i ronioci su tragali za Banetom sve do srede uveče, uporedo sa meštanima i vikendašima, ali i njegovom nevenčanom suprugom Huanitom Radovanović koja je pred porođajem. Telo utopljenika su čamdžije iz obližnjeg Usja, pronašle nekoliko kilometara nizvodno i o tome obavestile policiju koja je Stojanovićevu ženu pozvala da ga identifikuje u sredu uveče. Zbog nepristupačnog terena i mraka, identifikacija je izvršena tek u četvrtak ujutru, kada je unesrećena trudnica videla leš čoveka sa kojim čeka četvrto dete.

-To je najužasnija scena koju sam videla u životu. Bane je bio vezan kanapom oko struka za čamac koji ga je dovukao do plićaka, glava mu je bila savijena prema telu i videla sam mu samo donji deo leđa i šorc, po kom sam ga i prepoznala. Lice mu je bilo mnogo naduveno. Izdržala sam da ostanem na nogama, jer sam prethodno popila četiri bensedina. Doktorka koja je bila na licu emsta rekla je da se Branko utopio od srčanog udara jer je naglo ušao u vodu. Rekla sam da nema potreba za obdukcijom. Kad sam policiji rekla da je to on, oni su rekli da moraju da idu na drugi teren, a preko njega su bacili ćebe. Ostala sa sama sa komšijom da tražim pogrebnu opremu da bi izvukli Baneta na kopno. To je bilo strašno za mene – ispričala je Huanita za Srpski telegraf.

Popio litar rakije i bacio se u reku

Prema pojedinim glasinama Stojanović je pre ulaska u Dunav bio u kafani na obali, gde je popio veću količinu alkohola i to ga je navodno, koštalo života.
– Popio je litar rakije sigurno pre nego je skočio u Dunav. Voleo je da popije i to ga je evo i skupo koštalo – rekao je za Srpski telegraf jedan od meštana Vinaca, najvećeg vikend naselja na Balkanu.
Komšije utopljenika kažu i da se on u Vincima trajno nastanio u porodičnoj vikendici jer njegova porodica nije podržavala njegov izbor partnerke sa kojom je oformio i porodicu nakon što je ona već imala dete školskog uzrasta iz neke prethodne veze. Nesrećni Branko je teško živeo od fizičkog rada, a u nevenčanom braku je takođe imao probleme.

Da tragedija bude veća Branko, koji je radio na farmi svinja u Velikom Gradištu, utopio se na očigled svoje dvoje maloletne dece, jedanaestogodišnje ćerke i petogodišnjeg sina, koji su sa ocem tog dana išli na Dunav da pecaju i da se kupaju.

– “Tate nema, skočio je u vodu i zaronio dva puta i nestao”, tako mi je rekla ćerka Marija koja je sa bratom i ocem bila na pecanju i kupanju, dok sam ja bila kod kuće sa mlađom ćerkom (9) jer je imala stomačni virus i temperaturu. Komšinica koja je bila na kupalištu je prijavila policiji Brankov nestanak i došla kod mene. Ništa nismo mogli sem da ga tražimo, a spasilaca nije bilo. Ako ga nije izdalo srce, pomoglo bi da su ga odmah našli. Nada postoji jer sam želela da nastavimo život zajedno. U utorak je trebalo da se porodim, za tada mi je zakazan carski rez, ali morala sam da pomerim za petak zbog sahrane i šoka – kaže Huanita.

Pre dva dana je sahranila dva sina, a šestoro male dece je napustila.

Majka Danijela Metića (7) i njegovog dve godine mlađeg brata Dragiše, koji su se u jezeru Očaga utopili 23. avgusta i sahranjeni tri dana kasnije, nisu jedina zanemarena deca Dragane Metić iz Velikih Crnjana.

Pre dva dana je sahranila dva sina, a šestoro male dece je napustila, prenosi Republika. 

Majka i očuh utopljenih dečaka nisu odgovorno postupali i da je usled njihove nepažnje došlo do te tragedije, kao i da će zbog toga odgovarati pred pravosudnim organima. Nakon što su tela mališana izvučena iz jezera, Dragana ih je oplakivala i svu odgovornost za smrt dece prebacila je na spasioce (koji su takođe pod istragom), iako je priznala da deset minuta nije motrila na decu neplivače koje je ostavila same u vodi.

– Kristijan i ja smo bili sa ćerkicom u plićaku i izašli smo napolje, a Danijel i Dragiša su ostali u plićaku. Nisu znali da plivaju. Ni 10 minuta nije prošlo kad sam ih zatražila pogledom i počela da ih zovem. Uspaničila sam se i Kristijan i ja smo počeli da ih tražimo. Spasioci su tek posle sat vremena skočili u vodu. Da su skočili odmah, spasli bi ih. Oni su prvo tražili decu okolo, trčali su oko jezera i moja deca su se utopila – rekla je između ostalog Dragana.

Ono što je novo saznanje je da je ova ista majka pre više od petnaest godina ostavila svoje dve kćeri i četiri sina u trošnoj kući, prepuštene same sebi. Milena njena ćerka je o tome progovorila javno:

– Nas šestoro dece je majka ostavila same i otišla ko zna gde i ko zna sa kim. Nemam kontakt sa njom, kao ni sa ocem. Naš otac se preziva Metić i ona je uzela njegovo prezime, koje mu nikada nije vratila. Nesrećnim dečacima za kojima patim jer su moja polu braća, po kakvoj-takvoj majci je dala naše prezime, a ja ne znam ko je njihov otac. Sa tim Kristijanom je valjda u vezi i imaju malu devojčicu. Ja sam udata i imam svoj život, majka me ne zanima, kad mi nju nismo zanimali kad smo bili mali- istakla je Milena.

Bivši zadrugar i pevač Bora Santana uhapšen je u toku dana. Naime, na graničnom prelazu Batrovci, kada je hteo da pređe u Republiku Srpsku.

On se ovim povodom oglasio i ispričao sledeće.

– Ne mogu da pričam sad, vode me upravo. Uhapšen sam, ne znam o čemu se radi, verovatno je neka tužba iz rijalitija, vode me sad u upravu, ne mogu da pričam i da dajem izjavu dok ne saznam o čemu se radi, sad me vode – rekao je Bora za “Pink.rs”.

KAKO saznajemo, Mirjana M. (61) nestala je u reci Morava u selu Saraorci, kod Smedereva.

Za njom je u vodu skočio njen suprug Dragi M. (66), međutim i on je nestao u reci.

Tela još nisu pronađena, a potraga je u toku.

(Pink)

Ovo je čekao!

Izabranica Mikija Đuričića, o kojoj nikada ništa nije želeo da otkrije, danas se porodila i na svet donela njihovu ćerkicu.

Kako saznajemo, Mikijeva devojka se porodila u Novom Sadu, na svet je donela zdravu i pravu devojčicu teško 4.500 grama, a ponosni roditelji su joj dali ime Dunja.

Čestitamo!

Porodica Šaranović doživela je veliku tragediju – izgubili su voljenu majku i baku Radmilu, kojoj se lečenje u bolnici u Aleksincu pretvorilo u agoniju. Njena unuka i sin otkrivaju da je Radmila zanemarivana od strane medicinskih sestara, a kada je prebačena u nišku bolnicu, niko im nije javio da je preminula.

Godinama slušamo horor priče o našem zdravstvu i stanju u bolnicama, a izgleda da je vanredna situacija koju je donela pandemija koronavirusa samo još više istakla sve ono što je loše u zdravstvenom sistemu.

Gotovo svako koga poznajete je imao neko neprijatno iskustvo u bolnici – a jednu istinsku horor priču objavila je na Tviteru Ivana Šaranović, najstarija od petoro unučadi Radmile Šaranović, bake koja nije zaslužila mučne trenutke koje je morala da proživi u poslednjim danima svog života.

Radmila je prvo boravila u bolnici u Sokobanji jer je gubila krv. Međutim, dva dana kasnije morala je da ode u bolnicu u Aleksinac da primi krv, a tu je sramotno zanemarivana, kaže njena porodica. To je pogoršalo njeno zdravstveno stanje.

“Nije dobijala vodu, nije presvlačena, nije hranjena. Žena koja je svesna otišla u bolnicu “da je malo pogledaju i promene terapiju” odjednom počinje da se gubi, priča nepovezano – gubi krv i nije mogla da bude samo u ležećem položaju. Kako je jelte korona, nema poseta, prepuštena na milost i nemilost. Naravno tražimo veze kako bi dobila najosnovniju negu. Doktori kažu nije do nas ništa – imamo problem sa sestrama. Ima ih malo, a i to što radi ne valja ništa. Sreća u nesreći babina cimerka je pokretan pacijent. Pomagala joj je koliko je mogla.

Uglavnom, saznajemo da su aleksinačke sestre proglasile babu dementnom i da nema pojma, daju joj vodu i presvlače je. Baba nije dobila vodu više od 12 sati. Presvučena jednom. Na naše zvanje da proverimo kakvo je stanje, sestre su rekle da smo dosadni. I to kad su se udostojile da podignu slušalicu. Nisu se javile čak ni doktorki koja je primila babu u Spec bolnici Stacionar u Sokobanji koja je njen doktor i koja je vodila slučaj. Ponavljam korona je – sve informacije se dobijaju preko telefona”, piše unuka Ivana.

Radmilin sin, Dragan Šaranović, takođe nam je ispričao da je njegovoj majci jedina pomoć bila žena koja je sa njom boravila u sobi.

“Cimerka koja je bila sa njom u sobi nam se javljala na telefon, ona nam je rekla da nije mogla da joj pomogne jer je operisana, ali da je mokra, da niko ne dolazi da je pogleda, da su joj doneli hranu i stavili za sto, a ona je bila nepokretna. Znači katastrofa”, govori nam Dragan.

I kao što često biva, da bi se bilo šta postiglo u bolnicama, mora se pronaći neko korisno poznantvo. I porodica Šarčević je takođe svim silama tražila vezu kako bi skrenuli pažnju sestara na Radmilu. Kada su uspeli da pronađu čoveka sa dovoljnim uticajem da je primete, ono što je njihova baka rekla lekarima ih je dotuklo.

“Odlazi kod babe sa glavnom sestrom, doktorima. Pita babu za stanje vezano za nju i negu, citiram: ‘pokojni suprug i ja smo penzije dočekali u zdravstvu i bilo je loše, ali nikad kao sada’. Baba je platila čistačici kako bi je nahranila i dala joj vodu. Napisan je kompletan izveštaj o nepružanju nege tog dana. Sestre su skontale da nam je babina cimerka javlja bukvalno sve i okreću se protiv nje, cimerka kaže: ‘ne brinite ja sam ipak pokretna ne mogu mi ništa’ “, ispričala je Ivana.

Narednih dana, tačnije 18. avgusta, Radmila je odvedena u Niš na pregled poslepodne, a uveče je vraćena. Unuka Ivana ukazala je da se neprijatno ponašanje sestara prema porodici nastavilo.

“Nega je malo bolja, sestre prema nama još gore nego pre par dana. Tetka odlazi u Aleksinac da odnese nove pidžame, sestra izlazi i bezobrazno odgovara da nema kad da nosa stvari, odgovara da smo odvojili ceo dan za to”, nastavlja Radmilina unuka.

Tri dana kasnije, 21. avgusta, porodica tek nakon poziva bolnici saznaje lošu vest: baki je pozlilo, pa su je odvezli u Klinički centar Niš.

“Da nismo pozvali bolnicu ne bismo znali. U KC Niš se niko ne javlja ni na jedan broj. U Alekscincu kažu da ne znaju ništa. Oko 9h prijatelji nam “nezvanično” javljaju da je baba preminula. Mi i dalje zovemo i Niš i Aleksinac. U Aleksincu se konačno javlja sestra kaže ‘aman celo jutro zovete idite u Niš pa je tražite’. Odlazi vozač bolnice Stacionar u Niš kaže u 11:57 da je baba na skeneru glave i da su mu rekli da nije dobro da je na intezivnoj nezi”, opisuje Ivana agoniju.

Ivanin otac i tetka odmah su krenuli za Niš, a tamo im se obistinio najgori košmar.

“Nismo imali nikakve informacije gde je, čuli smo samo da je na hematologiji. Moj zet i sestra su okrenuli nekih 20 telefona i saznali gde je. Na kraju smo čuli u Urgentnom centru da leži, na interzivnoj nezi. To se sve dešavalo oko pola 12, 12. Čuli smo da joj se radi skener glave. Onda smo krenuli prema Nišu i svratili smo u Urgentni centar, da bi nam na prijemnom rekli da ne znaju ništa. Žena koja je sedela za kompjuterom nam je rekla da je ona na starom odeljenju hematologije. Rekao sam joj da je moj drug bio tamo da proveri, i da smo mi dobili nezvaničnu informaciju da je ona već umrla.

Ona je insistirala da je ipak na hematologiji, a to odeljenje je malo dalje, na oko kilometar i po. Mi smo tamo otišli, našli smo gde je to, našli smo i medicinsku sestru, koja nam je rekla „ona nije kod nas, evo uđite tražite je po sobama“. Tada sam im rekao „ljudi, hoćete da zovem policiju da je nađemo“. Da bi onda nakon toga meni rekla da ne vičem, da se ne nerviram, na šta sam joj ja rekao da od jutros ne znam gde mi se majka nalazi. Tada je pristala da mi pomogne i okrenula je neke telefone, i nakon 10, 15 minuta mi je rekla da se vratim na početak i da će mi tamo neko sve objasniti.

Kada su se vratili na prijemno odeljenje Urgentnog centra, konačno su im potvrdili da su Radmilu izgubili. Mi se onda vratili nazad, našli nekog dečka, koji nam je rekao da je ona u pola devet umrla. Odmah sam ih pitao da li su planirali nekom to da jave? Na kraju je ispalo da je bila tu, na intenzivnoj nezi, u Urgentnom centru. Sestra koja nas je primila nam je tek tad rekla „da, žena je ovde kod nas bila, i umrla je, sada je u kapeli“. Pitao sam ih: „kada biste vi nama javili da mi je majka umrla”. I da mi objasne kako su mogli u pola 12 da je leče, ako je u pola devet umrla.

Bio sam iznerviran, pa malo i grub, pitao sam ih kako ih nije bilo sramota da nas šetaju po bolnici, izgubli smo vreme, a kapela radi do 15 časova, nismo mogli ni telo da prebacimo” , govori nam Dragan.

Porodica Šaranović ističe da ne žele nikoga da krive, ali da su rešili da progovore o konfuziji i boli koji su doživeli jer ne žele da se dogodi nekome drugom. Pomisao da neko nama blizak i neko ko je član naše porodice trpi nemar, a da ne možemo da saznamo ni kako je ni gde je, zaista je užasavajuća. Svako zaslužuje dostojanstvenu smrt.

“Dali smo izjave u bolnici u Aleksincu- zbog disciplinskog postupka, razmisljamo o tuzbi- ali nije nam to namera već samo sankcionisanje i disciplinska komisija za sve nesposobne sestre koje rade u tim bolnicama“, ističe Ivana.

I baka i deka porodice Šanović radili su u zdravstvu i dočekali penzije. Ivana je otkrila da je i njen deka preminuo usred neadekvatne nege, pre 11 godina. Od tada se ništa nije poboljšalo, samo je postalo gore. Pacijenti koji nemoćni leže u bolničkim krevetima imaju ime i prezime i one koje ih vole: Radmila Šaranović je svojoj porodici bila sve – “žena, majka, baba, kraljica”, po rečima njene unuke.

Iza sebe je ostavila i petoro praunučadi.

“Moja baba je nosila štikle i bisere ceo život, bila je gospođa i bila je svesna do poslednjeg momenta”, zaključuje Ivana.

Pozvali smo i aleksinačku bolnicu radi komentara, ali do trenutka kada smo uspeli da dobijemo broj glavne sestre, ona je završila smenu. Rečeno nam je da pozovemo u ponedeljak prepodne.

Novopazarska policija uhapsila je H. J. (67) iz tog grada zbog sumnje da je u prethodnom periodu primoravao četiri devojke da pružaju seksualne usluge. On je osumnjičen za trgovinu ljudima, saopštila je Policijska uprava.

– H.J. se tereti da je u prethodnom periodu, na silu, držao četiri devojke starosti 21, 22, 25 i 36 godina, zahtevajući da pružaju seksualne usluge gostima njegovog ugostiteljskog objekta. Takođe, sumnjiči se da je devojkama pretio i da im je oduzeo lična dokumenta – navodi se u saopštenju.

Prema nezvaničnim informacijama, devojke su iz različitih gradova Srbije, a u Novi Pazar su došle kako bi, navodno, radile kao promoterke i konobarice. U ugostiteljskom objektu H.J, koji se nalazi u naselju Hadžet, radile su već nekoliko meseci.

– Policiji su rekle da ih je H.J. poslednjih mesec dana primoravao da se prostituišu, da im nije davao platu, kao i da im je oduzeo sva dokumenta zbog čega su odlučile da ga prijave – kaže naš izvor.

Po nalogu Višeg tužilaštva, osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati nakon čega će biti priveden nadležnom tužilaštvu.

DEVOJČICA Sofija L. iz Teslića koja je teško povređena u saobraćajnoj nesreći 15. avgusta, relativno stabilnog zdravstvenog stanja premeštena je u Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije “Dr Vukan Čupić” na dalji tretman i lečenje.

Iz Univerzitetsko kliničkog centra (UKC) Republike Srpske saopšteno je da je devojčica uz medicinsku pratnju prevezena sanitetskim vozilom radi bezbednosti i zdravstvenog stanja.

Devojčica je do sada bila smeštena na UKC Republike Srpske u Banjaluci.

Reč je o devojčici Sofiji iz Teslića čije su majka i sestra stradale u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila 15. avgusta.

Otac Zoran preminuo je pre dva dana od posledica zadobijenih u ovoj nesreći.

Tragedija je potresla Bihać, jer su uništene dvije porodice

Zuhdija Dervić (43) iz Bužima automatskom puškom ubio je Mevlidu Brkić (46), nakon čega je presudio sebi, saznaje „Avaz“.

Tragedija je potresla Bihać, jer su uništene dvije porodice.

Prema prvim rezultatima istrage, sve se odigralo sinoć oko 1.30 sati, a Zuhdija je presudio 46-godišnjakinji na njenom kućnom pragu u bihaćkoj ulici Nerkeza Smajlagića

Nastradala Mevlida BrkićFOTO: FACEBOOK

Kako je “Avaz” ranije objavio, za sada sve ukazuje na to da radi o zločinu iz strasti.

– Njih dvoje su se zabavljali, a nedavno ga je napustila žrtva, što on, očigledno, nije mogao podnijeti. Poslije toga Zuhdija je na sve načine pokušavao da se pomiri s voljenom. Proganjao je, dolazio ispred kuće, zvao na telefon, ali ona nije htjela ni da čuje, a i u međuvremenu je našla novog partnera – priča naš izvor.

Prema prvim rezltatima istrage, sve se odigralo sinoć oko 1.30 sati, a Zuhdija je presudio 46-godišnjakinji na njenom kućnom pragu

Zuhdija Dervić (43) iz Bužima automatskom puškom ubio je svoju tri godine stariju partnerku, nakon čega je presudio sebi, saznaje „Avaz“. 

Prema prvim rezltatima istrage, sve se odigralo sinoć oko 1.30 sati, a Zuhdija je presudio 46-godišnjakinji na njenom kućnom pragu u bihaćkoj ulici Nerkeza Smajlagića.

Izvor blizak istrazi otkrio nam je da sve za sada ukazuje na to da radi o zločinu iz strasti.

– Njih dvoje su se zabavljali, a nedavno ga je napustila žrtva, što on, očigledno, nije mogao podnijeti. Poslije toga Zuhdija je na sve načine pokušavao da se pomiri s voljenom. Proganjao je, dolazio ispred kuće, zvao na telefon, ali ona nije htijela ni da čuje, a i u međuvremenu je našla novog partnera – priča naš izvor.

Da tragedija bude veća, iza nastradale su ostala djeca koju je imala iz prvog braka.

Bihaćki policajci i istražitelji od ranih jutarnjih sati su obavljali uviđajne radnje. Tragedija je potresla Bihać, jer su praktično uništene dvije porodice.