fb

Dvadesetjednogodišnja Sofi Marfi iz Velike Britanije poginula je pre nekoliko dana kada je autom krenula do Mekdonaldsa sa dečkom.

Porodica je ostala u potpunom šoku jer je Sofi oduvek važila za uzornu devojku, iako je zbog nesmotrene večeri na jednoj žurci ostala u drugom stanju.

Tako su je oni pre smrti pravdali, a ispostavilo se da su zaista samo to i radili. Naime, prema prvim rezultatima obdukcije oba tela, Sofi i njen dečko su imali prekomernu dozu alkohola u sebi, a on je pre nesreće uzimao i kokain.

S druge strane, Sofi nije bila ni vezana u autu, a njen dečko je na 300 metara od Meka vozio daleko više od propisane brzine.

Kada je policija saopštila porodici do kakvih je rezultata došla, Sofina majka nije želela da to prihvati kao istinu, prenosi Daily record.

“Ne znam šta ćemo sad s njenom ćerkicom. Bile su jako vezane. Ti rezultati su potpuna nebuloza. Sofi je bila draga, pametna i čedna devojka koja nikada ne bi ušla u auto a da odmah ne stavi auto. Nikad nije pila a ni pušila”, rekla je njena majka kojoj je muž posle nekoliko sati ipak uspeo da nekako otvori oči kako bi sagledao nesreću iz pravog ugla.

“Važna javna osuda pedofila, a ne žrtve”, kaže za naš portal Vlajko Panović

Poslednjih nekoliko dana učestali su slučajevi prijavljivanja pedofilije u Srbiji, od muškraca iz Bogatića, preko onog iz Niša, do muškarca iz Zaječara. Klinički psiholog Vlajko Panović za Objektiv.rs kaže da će to tako da bude sve dok pedofili ne budu javno osuđivani.

“Bez javnog žigosanja nema ništa. Potrebno je javno objavljivati imena pedofila i silovatelja, a ne ime žrtve, kako bi se smanjla opasnost od širenja ovakvih zločina”, kaže za Objektiv.rs Vlajko Panović.

On objašnjava kakvo je to pogodno tlo za razvoj ovog poremećaja ličnosti.

Vlajko Panović kaže da kada govorimo o pedofiliji moramo situaciju posmatrati na više nivoa.

“Situacija u svetu se preliva na lokalni nivo. Kriza je morala, religijskih uverenja, a tu je i primena manipulacije. Relativizuju se sistam vrednosti, ponavljanjem lošeg ponašanja se gubi orijentir, a onda se stiže do negacije, odnosno opovrgavanja lošeg”, pojašnjava Panović i dodaje da je ovo samo osnov za razvoj krivičnih dela, a i pedofilije.

Klinički psiholog naglašava da su i muško-ženski odnosi uništili dostojanstvo žene, a uništavanje kulta porodice, kratki i nefunkcionalni brakovi, doprinose širenju problema pedofilije.

“Seksualni nagon se sveo na nagon za postojanjem, životinjski nagon. On ljude tera za zadovoljavanje želje sad i odmah. To je jedna strana medalje. Žrtve su pogodne zbog toga što su deca danas slobodna isuviše, a roditelji u obavezama. U porodicama nema ljubavi, sve se svodi na strast, a tada čovek gubi kriterijume”, govori Panović.

Dodaje da je najveći broj slučajeva žrtava pedofilije već pretrpela traumatsko iskustvo i to najčešće od svojih bližnjih. Naglašava da ovo ne mora da bude pravilo, ali da praksa pokazuje takve podatke.

“Roditelji imaju zadatak da budu oprezni, ali i da svojoj deci razviju opreznost i to ne buđenjem panike već razvijanjem zdrave količine straha za sopstvenu bezbednost”, kaže Vlajko Panović i dodaje:

“Nemojte ostavljati decu da spavaju kod kumova, prijatelja, drugara. To nije potreban način druženja. Važno je ne ostavljati svoju decu”.

On dodaje da roditelji greše kada objavljuju slike ispred škole na kojima se jasno vidi kako deca izgledaju isatovremeno sa informacijom gde borave.

“Nije preporučljivo stavljati na Internet ni slike sa rođendana, a još manje sa najava istih. Slike sa treninga, sportskih manifestacija i slično”, jasan je Panović.

Naglašava da je bezbednosni aspekt vrlo važan i da oprezan i tradicionalni način života mogu da predstavljaju preventivno ponašanje u vezi sa ovim problemom.

“Pedofile ne možete prepoznati. Oni strateški deluju stvarajući poverenje kod deteta. Oni se služe manipulacijom i namamljivanjem. Zbog toga je razvijanje opreznosti kod roditelja i deteta ključno u rešavanju ovog pitanja“, kaže Vlajko Panović.

On zaključuje da je zbog toga važna javna osuda pedofila, a ne žrtve. Time što bi se žigosao počinitelj, značajno bi se umanjio broj ponovljanih zlodela

Ovaj praznik uspomena je na smrt Bogorodice i Srpska pravoslavna crkva i vernici ga slave 28. avgusta

Velika Gospojina ili Uspenje Presvete Bogorodice jedan je od najvećih hrišćanskih praznika. Ovo je dan Uspenja Presvete Bogorodice ili Međudnevnica, kada se ona vaznela na nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja. Prema predanju, bogorodica je živela 60 godina, prema nekim izvorima 72, a nadživela je svog sina i kao svedok mnogih slavnih događanja, nastavila njegovu misiju.

Prazniku prethodi dvonedeljni post, a 28. avgusta posebno žene idu na pričest jer se ovaj dan smatra praznikom žena i majki. U nekim krajevima kažu da je najbolje brati lekovito bilje kojim se leče zarazne bolesti u periodu između dve Gospojine – Velike i Male. Tada se po celoj Srbiji se održavaju vašari i narodni sabori. Veliki broj crkava i manastira Srpske pravoslave crkve slavi ovaj praznik kao svoju slavu.

Foto: Profimedia

Gospod koji je na Sinaju zapovedio petom zapovešću – Poštuj oca svoga i mater svoju, pokazao je primerom Svojim, kako treba poštovati roditeljku svoju. Viseći na krstu u mukama, On se seti Majke Svoje i pokazujući na apostola Jovana reče joj – Ženo, eto ti sina! Potom reče učeniku: Eto ti majke. Kada je zbrinuo svoju majku, izdahnuo je.

Sve vreme do smrti provela je u Jerusalimu obilazeći često ona mesta, koja su je podsećala na velike događaje i na velika dela Sina svoga. Naročito je često išla na Golgotu, Vitlejem i Jeleonsku goru. Jovan je imao dom na Sionu u Jerusalimu, u koji se i ona nastanila i ostala da živi do kraja svojih dana na zemlji. Svojim molitvama, blagim savetima, krotošću i trpeljivošću ona je mnogo pomagala apostolima Sina svoga.

Kad je bila starija, često se molila Gospodu i Bogu svome na Jeleonskoj gori, na mestu Vaznesenja Njegova, da je što pre uzme iz ovoga sveta. Jednom prilikom javio joj se arhanđel Gavrilo, i objavio joj, da će kroz tri dana biti upokojena.

S velikom radošću ona se vratila u svoj dom poželevši u srcu, da još jedanput u ovom životu vidi sve apostole Hristove. Gospod joj ispuni ovu želju, i svi apostoli, nošeni anđelima i oblacima, najedanput se sabraše u dom Jovanov na Sionu. Sa velikom radošću vide ona svete apostole, ohrabri ih, posavetova i uteši; potom mirno predade duh svoj Bogu bez ikakve muke.

Apostoli uzeše kovčeg s njenim telom, iz kojeg su se širili mirisi, i u pratnji mnoštva hrišćana preneše ga u vrt Getsimanski u grobnicu svetih Joakima i Ane. 

Jevresjki sveštenik, Atonije, dohvati rukama kovčeg u nameri da ga preturi, ali u tom času anđeo božji odseče mu obe ruke. Tada on zavapi apostolima za pomoć, i bi isceljen pošto izjavi svoju veru u Gospoda Isusa Hrista.

Apostol Toma beše izostao, opet na Božjem Promislu, da bi se tako opet otkrila jedna nova i preslavna tajna o Presvetoj Bogorodici. Trećeg dana stiže i on, i poželi da celiva telo Presvete Bogorodice.

Ali, kada apostoli otvoriše grob, nađoše samo plaštanicu, a tela nisu bila u grobu. Te večeri ona se javi apostolima – mnoštvom anđela okružena, i reče im – Radujte se, ja ću biti s vama navek.

Prošlo je godinu dana i četiri mjeseca od kad je cijeli region čuo za malenu Milu.

Bilo je to nekoliko dana, odnosno nedjelja straha, panike, neizvjesnosti, gole borbe za život.

Bio je početak marta prošle godine kad je Milin otac Marin Rončević telefonom dobio informaciju iz bolnice u Americi da treba sakupiti i platiti minimalno tri miliona dolara kako bi spasao život svoje mlađe kćerke Mile. Bolovala je od leukemije. On prvi tad nije mislio da je to moguće, piše portal 24sata.

Ipak, cijela Hrvatska se ponovno ujedinila. Za samo nekoliko dana sakupljeno je i više novca nego što je trebalo, gotovo 40 miliona kuna. Nakon sređivanja cijele papirologije roditelji su odveli svoju curicu po novu šansu za život. I dobila ju je.

– Hvala vam svima što ste se u ovakvom broju odazvali, hvala ljudima, medijima, svim našim prijateljima… Ne znam šta više da kažemo. Sad je stvarno dosta ovog cirkusa i idemo u nove bitke. Mi idemo da odradimo svoje. Hvala lijepo, ljudi – rekao je Marin Rončević, otac male Mile, prije leta u Filadelfiju.

Drugi putnici aplaudirali su porodici kad su došli na aerodrom, a i malena Mila pozdravila je sve koji su došli da je isprate tihim “bok, bok”. Početkom novembra, nakon sedam mjeseci u bolnici, silnih testova, loših nalaza, katastrofalnih rezultata, mnogih suza, neprospavanih noći, molitvi i nade, uspona i padova, zatajenja srca, hrabra djevojčica ipak je pobedila. Uspešno su joj transplanrovali koštanu srž. Bolest je uskoro počela da se povlači.

– Mila je trenutno dobro. Prošla je transplantaciju koštane srži od donora. I zasad je sve više nego u redu. Nije se radilo o operaciji kao takvoj nego o transplantaciji koštane srži nakon postizanja i održavanja remisije u trajanju od šest mjeseci. Transplantacija nije operacija nego kompleksan postupak koji uključuje pripremu, tzv. kondicioniranje, odnosno postizanje uslova za primanje matičnih ćelija donora, i potom postupak oporavka i začetak stvaranja novih vlastitih obrambenih ćelija.

Čekali trenutak za povratak

Prilikom cijelog procesa mora se boraviti u potpunoj izolaciji jer ne postoji nikakav imunitet. Da bi se došlo do transplantacije, bolest se mora povući, što su oni postigli tokom mjesec dana nakon dolaska i održavali gotovo pola godine, prije Božića je ispričao Marin za 24sata. Tad niko nije ni sanjao da će cijeli svijet pokoriti pandemija korona virusa.

Tad se Mila oporavljala od transplantacije i još je bila u bolnici. Međutim, pandemija se uskoro preselila i u Ameriku, tj. u Filadelfiju, gdje su oni bili smješteni. Sredinom aprila premjestili su ih jer je postojala velika bojazan da će upravo tamo biti novo žarište. Strah je zavladao cijelim svijetom, a oni su samo čekali trenutak u kojem će moći da se vrate kući. Mila je već tad bila odlično, leukemija je nestala. Ipak, zbog korone su svaki dan živjeli u neizvjesnosti ne znajući hoće li uopšte biti leta i da li će moći da se vrate. I krajem jula, prije mjesec dana, poletjeli su prema Hrvatskoj.

Godinu i četiri mjeseca poslije ponovno su spakovali cijeli svoj život u nekoliko kofera i krenuli nazad, ali sa Milom koja je sad zdrava. Cijela porodica se srećno vratila kući. Roditelji su zbog cijele situacije zamolili za razumjevanje i nisu htjeli da iznose detalje. Samo žele mir i novi početak sa svojim anđelom.

Jovana Jovanović (27) se u svojim mladim godinama, u trenutku kada treba punim plućima da uživa u životu, našla pred najvećim izazovom.

Njoj je dijagnostifikovana leukemija i u ovom momentu potrebni su davoci krvi 0+ ili 0- krvne grupe kako bi mogla da nastavi sa terapijom.

– Molim muškarce i žene koje nisu rađele, dobre volje, koji imaju O+ ili O- krvnu grupu ukoliko su u mogućnosti da se hitno odazovu kako bi donirali krv za Jovanu Jovanović koja ima 27 godina i boluje od leukemije. Samo sa teritorije Beograda. Mogu da se javi na transfuziji na kliničkom. Ili na broj 0653557778. Hitno je!!! – glasi poziv svim humanim ljudima koji žele da pomognu.

U MIGRANTSKOM centru Lipa kod Bihaća večeras je došlo do međusobnog sukoba više stotina migranata, u kojem je učestvovala i policija.

Prema prvim informacijama, upotrebljeno je i vatreno oružje, a više osoba je povređeno.

Sukob je izbio oko 22 sata i u njemu je učestvovalo blizu 150 migranata, kao i policija, koja je nakon međusobnog sukoba migranata pokušala da smiri situaciju.

Očevici tvrde da je došlo i do upotrebe vatrenog oružja, ali jo nije poznato ko je pucao.

Prema za sada nepotvrđenim informacijama iz Ministarstva unutrašnjih poslova Unsko-sanskog kantona i navodima očevidaca, iz vatrenog oružja je pucao policajac koji se branio od migranta koji ga je napao nožem.

Portal navodi, pozivajući se na prve informacije, da je povređeno više osoba, kao i da je više vozila Hitne pomoći i policije interventne jedinice krenulo prema kampu.

Za sada je sve pod kontrolom u kampu Lipa, ali situacija u Unsko-sanskom kantonu iz dana u dan izmiče kontroli.

IAKO kao taksista radi već osam godina, smenu u utorak popodne, Subotičanin Željko Cvetojević još će dugo pamtiti. U njegovom vozilu, na putu do bolnice, porodila se jedna sugrađanka i na svet donela devojčicu.

– Verujte da sam još u šoku. Vožnju sam primio oko 17 časova i rekli su da je hitno i da požurim – priča nam Željko, vozač „Grand taksija“.  – U kola je ušlo četvoro putnika, među kojima i jedna trudnica. Po njenom izrazu  odmah sam video da je situacija ozbiljna. Svi su bili preplašeni, pokušao sam da ih umirim uobičajenim pitanjima. Ali po pomeranju sedišta video sam da će biti svašta

Usredsređen na put, vozač je krajičkom oka motrio situaciju na zadnjem sedištu. Vožnja do Opšte bolnice trajala je svega oko osam minuta, a u jednom trenutku je primetio komešanje.

– Kada smo stigli do kapije bolnice, svi su izašli iz kola osim trudnice i mene. Od bolničke kapije do hitnog prijema žena se porodila. Odmah je stigao medicinski tehničar sa hitnog prijema, beba već bila napolju i porođaj je obavljen na zadnjem sedištu – dalje će Željko. – Potom su majka i beba prebačeni na krevet i uveli su ih u bolnicu.

Majka je, kako kaže, bila potpuni vladalac situacije i kako joj to nije bio prvi porođaj, sve je učinila da beba bude dobro.

– Stvarno je kao vučica donela na svet novi život. Ovo je za mene jedno potpuno novo i jako emotivno iskustvo, osećaj je neopisiv i puno mi je srce što je sve dobro prošlo, što sam stigao na vreme – uz osmeh će vozač. –  Ne znam kao se žena zove, u tom trenutku nije mi ni palo na pamet da pitam.  Beba je zdrava, majka takođe, a to mi je najvažnije.

Boris Savić (34), suprug preminule porodilje Dragane Savić (31) koja je iznenada preminula nakon porođaja tako što je iskrvarila, rekao je za “Blic” da smatra da je njena smrt posledica propusta medicinskih radnika.

On je potvrdio da je njegova supruga bila zdrava i da ga je u nedelju uveče pozvala i rekla da krvari.

– Rekla mi je da joj nije dobro, da krvari dosta. Ali ja sam mislilo da je to posledica porođaja – počinje priču za “Blic” Boris Savić.

Sa prvim detetom kada se porađala u četiri noću, kaže, u sedama ujutru je izašla da se vidi sa njim.

– Bila je jaka kao zemlja – kaže on.

Posle ovog porođaja, rekla mu je “Nije mi dobro, krvarim“.

– Ja je tešim u porukama, mora tako, ranije nije bilo rascepa prilikom porođaja, imaš kopče, nemoj da se sekiraš…. Biće dobro, dan, dva tri – ispričao nam je nesrećni čovek koji nije ni slutio kakav ishod može da bude.

Kaže da je Dragna bila i uplašena.

– Oko 22.05 časova, ona mi kaže: „ja sam sva u krvi“. Opet sam je tešio. Žalila se i da je jajnik boli malo – rekao nam je on.

On smatra da je njena smrt posledica greške medicinskog osoblja u toku ili posle porođaja.

– Zdrava jaka, žena zmaj, a da se uništi ovakav život. Imala je i rezultate analiza, redovno išla na preglede, bila je zdrava kao kao dren. Celu porodicu je držala. Nije bolovala. I da je bio neki problem, morali su da odrade nešto i da je spasu. Revoltiran sam zbog svega. Napisali su da je uzrok smrti prestanak rada srca, sramota. Rezultati obdukcije su valjda u petak, čekamo da vidimo šta će da napišu pa ćemo odlučiti šta dalje – kaže suprug Boris.

Smrt enigma za lekare

Podsetimo, porodilja D. S. (31) iz Niša, koja se porodila u 34. nedeljii trudnoće preminula je u u toku noći 23. i 24. avgusta nakon porođaja u Kliničkom centru u Nišu. Ona je preminula zbog poremećaja koagulacije.

Beba je rođena živa i njeno stanje je dobro.

Ceo slučaj potvrdio je i dr Bojan Lukić, direktor Ginekološko-akušerske klinike u Nišu, koji je, kako je i sam rekao, bio šef dežurne ekipe i učestvovao je od početka do kraja. On je dodao i da je obduckija rađena juče ali da još nema odbukcioni zapisnik.

– Nakon porođaja koji je protekao potpuno uredno osim što je bio četiri do pet nedelja pre termina, došlo do popuštanja njenog sistema za koagulaciju i ona je stradala uprkos svim našim merama od iskrvarenja – rekao je za „Blic“ dr Bojan Lukić, direktor Ginekološko-akušerske klinike u Nišu.

Prema njegovim rečima, ceo ovaj slučaj enigma je za lekare, jer je porodilja po svim nalazima bila zdrava i ništa nije ulazivalo da od bilo čega boluje.

– Naročito ne od poremećaja zgrušavanja krvi. Imala je laboratorijski nalaz da je to uredno. Nismo imali ovakav slučaj do sada. Čitao sam u literaturi ali ovako nešto se za moje 32 godine staža nije dogodilo. I za mene je enigma šta se dešavalo – rekao je, između ostalog dr Lukić za “Blic”.

Komentarišući optužbe rodbine preminule porodilje, dr Lukić kaže da smatra da su neosnovane.

Povodom ovog slučaja oformljena je Komisija za proveru stručnog rada koja čeka obdukcioni nalaz sa Zavoda za sudsku medicinu.

Plemeniti i nesvakidašnji gest Vojvođanke Dragana A., koja je poklonila jednoj porodici bez krova nad glavom kompletno i prilično prostrano seosko imanje u Donjoj Kamenici kod Valjeva, na žalost, prati tragična porodična priča, a sve se dogodilo pre četiri godine.

Dragana A. je na svom Fejsbuk profilu pre nekoliko dana objavila da želi da pomogne ljudima koji nemaju svoj dom tako što bi poklonila imanje u njihovom vlasništvu u selu Donja Kamenica kod Valjeva.

Imanje se sastoji od placa od 66 ari, na kome se nalaze nova i stara kuća, kao i njive od 75 ari.

Par dana kasnije, nakon što su joj pratioci i prijatelji na toj društvenoj mreži predlagali potencijalne porodice, ova plemenita žena je objavila da je kuću, okućnicu i imanje u tom valjevskom selu poklonila porodici sa četvoro dece.

Kako su za “Blic” ispričali pojedini meštani Donje Kamenice, koji su takođe saznali za njen plemeniti gest, porodica ove dobrotvoreke, koja živi na području Pančeva, domaćinstvo koje se nalazi u zaseoku Brđanci, kupila je pre desetak godina.

– Domaćinstvo, koje su potom baš lepo obnovili i uredili i posadili voće na imanju, kupili su za potrebe svog sina koji je po završetku škole u Pančevu u Valjevu upisao državnu Visoku poslovnu školu 2011. godine i pohađao je dve godine, a potom je, koliko nam je poznato, svoje školovanje nastavio na jednom drugom fakultetu, takođe u Valjevu – počinju priču za “Blic” meštani.

A onda se desila strašna porodična tragedija.

– Na žalost, mladić je nastradao pre četiri godine, tako što mu se prevrnuo traktor kojim je upravljao u obližnjem selu Vragočanica – pričaju meštani Donje Kamenice koji se sećaju i njegove majke i njenog supruga kada su dolazili u to selo, prilikom kupovine i obnove domaćinstva, kao i njihovog tragično nastradalog sina S. D. rođenog 1992. godine.

Prema njihovim rečima, kako se sećaju, izvesno vreme nakon tragedije porodica je oglasila prodaju domaćinstva, ali zainteresovanih kupaca nije bilo.

“Oni su divna porodica”

Porodica koja će dobiti Draganinu kuću u Donjoj Kamenici ima troje dece, a ne četvoro dece kako je prethodno bilo objavljeno. Oni su kao podstanari živeli najpre u Starim, a od nedavno u Novim Banovcima.

To je potvrdio Boris Miljković iz Starih Banovaca, prijatelj D. A. sa Fejsbuka, koji joj je predložio da svoje imanje i kuće potpuno opremljene i spremne za useljenje, daruje upravo njima.

Ljiljana Iličić (72), majka plastičnog hirurga Bojana Marka Lensa, skočila je juče kroz prozor stana, sa osam metara visine, i pala na dve žene koje su se slučajno našle ispod njenog prozora.

Ljiljana je ostala na mestu mrtva, dok su jednoj prolaznici pukla rebra, a druga je doživela stres. Izvor kaže da se drama dogodila juče oko devet sati u centru Sopota.

Popela se na stolicu

– Ljiljani je bio brat u poseti, ali je otišao u prodavnicu, a ona je ostala sa ženom koja je čuva. Rekla je ženi da ide da oriba kupatilo, a kad je ona to učinila, stavila je stolicu do prozora, popela se i skočila – kaže izvor.

– U tom trenutku ispod prozora na drugom spratu zgrade žena je nameštala cveće, dok je L. E. (82) zastala da pogleda cveće. Cane, suprug lakše povređene Valentine, kaže da se njihov kafić nalazi u prizemlju zgrade – dodaje izvor.

– Valentina je stajala i čačkala cveće, a jedna baka je prolazila tuda. Odjednom je žena pala između njih dve i zakačila ih. Mojoj ženi nije ništa fizički, ali se jako potresla. Skočio joj je pritisak. Lekari su joj ukazali pomoć i ona je sada kod kuće – kaže uznemireni Cane i dodaje da je baka koja je stajala s njegovom ženom teže povređena.

– Čuo sam da je njoj povređena kičma i da je prebačena u bolnicu – dodao je. Cane kaže da je Ljiljana imala ženu koja se starala o njoj, pošto joj sin živi u inostranstvu.

– Iskoristila je dok je bila sama, zaletela se kroz prozor i skočila. Nije gledala da li ima nekoga na ulici i eto šta se desilo. Mnogo mi je žao, poznavali smo je, ali očigledno nije mogla više – priča izvor i dodaje:

– Došli su tu i njen brat i bratanica, a obavešten je i sin, koji živi i radi u inostranstvu. On je divan čovek i vrhunski lekar, poštovan je jako u našem mestu.

Sin tužio avio-kompaniju Novac od tužbe uplatio za lečenje pacijenata

Sin nastradale žene je doktor Bojan Marko Lens, plastični i rekonstruktivni hirurg svetskog renomea, koji radi u inostranstvu. Pre nekoliko godina postao je poznat javnosti u Srbiji jer je tužio “Svis erlajns” tvrdeći da su ga stjuardese diskriminisale po ličnoj i nacionalnoj osnovi, govoreći mu “da su Srbi svinje”. Novac koji je dobio od presude, 500.000 dinara, uplatio je Zavodu za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju.

Komšije kažu da je Ljiljana bila prelepa žena, ali da je u poslednje vreme bila bolešljiva.

– Priča se da je i ranije pokušavala da naudi sebi skokom u bunar. Tada su uspeli da je spasu, ali, nažalost, izgleda da je bila rešena u svojoj nameri – kažu komšije i dodaju da je žena koja ju je čuvala van sebe.

– Sve vreme plače, krivi sebe što ju je ostavila samu – kaže komšinica.

Dr Jakovljević “Mogla je da ubije prolaznice”

Doktor Moma Jakovljević, koji je i sudski veštak, objašnjava da je žena koja je skočila kroz prozor i pala na prolaznice mogla i da ih ubije.

– Pad s te visine mogao je da ubije ženu, zbog mase i ubrzanja. Da ju je udarila u nogu, verovatno bi je polomila. U sudskoj medicini to se zove tupa sila u naletu i može se uporediti sa udarcem automobila – objašnjava doktor.