Iz Uprave policije večeras je saopšteno da je sprečen organizovan dolazak građana, odnosno auto-litija iz više crnogorskih gradova u Podgoricu, u cilju sprečavanja širenja korona virusa u skladu sa merama i naredbama Ministarstva zdravlja.
Crnogorska policija večeras je odblokirala put od Bioča ka Podgorici nakon što je prethodno blokirala saobraćaj na izlazu iz glavnog grada, i tri sata nije bilo dozvoljeno ni da se izađe iz grada, ni da se uđe, javljaju podgoričke ””Vijesti””.
Iz Uprave policije večeras je saopšteno da je sprečen organizovan dolazak građana, odnosno auto-litija iz više crnogorskih gradova u Podgoricu, u cilju sprečavanja širenja korona virusa u skladu sa merama i naredbama Ministarstva zdravlja.
Službenik policije koji je koordinirao blokadom puta je nosiocu liste koalicije “Za budućnost Crne Gore”, Zdravku Krivokapiću, kazao da okupljeni mogu da uđu u vozila i nastave ka Podgorici’.
Krivokapić je tokom blokade puta tražio od policije da okupljene pusti da prođu.
Policija je zaustavila i kolonu vozila kod tunela Budoš, gde je saobraćaj u blokadi.
Kolona automobila je duga nekoliko kilometara, a policija je ispred tunela formirala živi zid.
Jedan muškarac je priveden kod kružnog toka u Golubovcima i on je, dok su ga uvodili u maricu, pretio policajcima.
Policija je privela i Momčila Kukuličića, bivšeg odbornika Nove srpske demokratije u Golubovcima, kojeg su izveli iz automobila kojim je iz Zete krenuo ka Podgorici.
U glavnom gradu je večeras održana auto-litija, na kojoj su učestvovali građani koji protestuju zbog spornog Zakona o slobodi veroispovesti.
Plato ispred Hrama Hristovog Vaskrsenja bio je popunjen vozilima, a bilo je prisutno i više stotina građana.
Okupljeni su skandirali “Ne damo svetinje” i “Milo, lopove”.
Građani su se nakon molebana u Hramu krenuli u protestnu šetnju gradskim ulicama.
Policija je u subotu uveče uhapsila B. J. (48) iz mesta Katun kod Aleksinca zbog sumnje da je podvodila 13-godišnju ćerku. Osim nje, uhapšena su i četvorica muškaraca kojima se na teret stavlja da su imali seksualne odnose sa detetom, najstariji od njih ima 57 godina, pa je žrtva mogla da mu bude unuka.
– Užas je počeo 2019. godine, kada je devojčica imala samo 12 godina. Njena majka je počela da je nudi i prodaje poznanicima i prijateljima, a usluge je naplaćivala od 1.000 do 3.000 dinara, ali je pristajala da podvodi ćerku čak i za robu. Za sada je istraga došla do imena četvorice muškaraca koji su imali seksualne odnose s detetom. Uhapšeni su K. M. (26), S. S. (57), P. A. (30) i N. Š. (46). Svi su privedeni u Više tužilaštvo u Nišu i svima je određen pritvor do 30 dana. Uhapšenima se na teret stavlja trgovina ljudima – kaže za Srpski telegraf izvor iz istrage.
Kako nezvanično saznajemo, policija i tužilaštvo nastavljaju istragu jer se sumnja da su u ovu užasnu trgovinu umešane još neke osobe.
– U pitanju je socijalno ugrožena porodica, a majka je dobijeni novac koristila za kupovinu ogreva i kućnih potrepština. Dete je trenutno smešteno u socijalnu ustanovu i sa njim rade psiholozi i drugi stručnjaci kako bi ublažili traume kroz koje je prošla – kaže sagovornik Srpskog telegrafa.
Po rečima meštana Katuna,u pitanju nisu meštani ovog sela kraj Aleksinca.
– Nemamo baš mnogo kontakta sa njima, znam da su se doselili pre nekoliko godina iz Niša. Dolazili su, odlazili, ne znam ni da li su prijavljeni. Viđao sam još dece sa tom ženom, verujte, čak joj i ime ne znam. Nisam čuo da su po selu pravili neke probleme, užasno je to što se dogodilo – rekao je jedan meštanin Katuna koji je želeo da anoniman.
Nakon što se vratila sa mora, otišla je kod njega i ljubav ponovo cveta!
Miljana Kulić je na svom Instagram profilu, u okviru storija, objavila fotografiju sa Lazarom Čolićem Zolom, što je mnoge zaprepastilo! Naime, poznato je da su Miljana i Zola raskinuli pre nekoliko nedelja, te da su svašta loše izneli jedno o drugom, ali izgleda da su zakopali ratne sekire. Miljana je odlučila da po povratku sa mora ode kod Zole i ljubav je procvetala ponovo!
Da li će sada veza potrajati i kako će njena majka Marija reagovati, ostaje da se vidi.
Roditelji devojke od 17 godina, njen ujak i ujna u četvrtak su stavljeni pod sudski nadzor i čekaju suđenje u Bezansonu za nasilje nad maloletnom osobom u prisustvu drugih osoba
Francuska će proterati porodicu iz BiH koja je zlostavljala ćerku zbog veze sa momkom poreklom iz Srbije, najavio je francuski ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanen.
– Čim se završi sudska procedura, biće odvedeni do granice jer nemaju šta da traže na tlu Francuske – napisao je Darmanen na “Tviteru”.
Članovi bošnjačke porodice su pretukli ćerku i obrijali joj glavu, jer se viđala sa momkom, hrišćaninom srpskog porekla.
Roditelji devojke od 17 godina, njen ujak i ujna u četvrtak su stavljeni pod sudski nadzor i čekaju suđenje u Bezansonu za nasilje nad maloletnom osobom u prisustvu drugih osoba.
Njih je u ponedeljak privela policija koju je o incidentu obavestio dečko tinejdžerke nakon što je ona dobila batine.
NA jezeru Očaga gde su se danas utopila rođena braća, dečaci stari samo pet i sedam godina, dogodila se još jedna tragedija 2013. godine.
Za vreme koncerta Miroslava Ilića koji se održavao u ovom delu Lazarevca, 34-godišnji muškarac je obučen skočio u jezero kako bi došao do svog omiljenog pevača, ali ga je voda brzo progutala.
Kako su preneli tada mediji, devojke koje su bile u blizini objasnile su da se sve desilo munjevito i da niko nije mogao da nasluti tragediju.
– Stajale smo na obali pored njega kad se zaleteo u vodu. Nekoliko njegovih drugara na trenutak je pokušalo da ga spreči ali uzalud. Istrgao im se i uleteo u Očagu. Nismo mogli da procenimo da li je bio pripit ali činjenica je da je bio spreman da prepliva jezero samo da upozna Miroslava Ilića. Međutim, muškarac je samo nekoliko puta zamahnuo u vodi i nestao. Onda je nastala panika – ispričale su devojke.
Policija i hitna pomoć su brzo došle na mesto događaja i započele sa potragom za telom, a nakon kraćeg vremena je pronađeno je beživotno telo nesrećnog mladića.
ŽIVOTNA priča nesvakidašnja za savremeno doba. Baranka Maja Tomić sa 35 godina, ima iskustvo dva života – duhovnog i svetovnog. Trebalo joj je vremena da objedini dva sveta, da bi bila sigurna u sebe.
Posle decenije koju ju provela u manastiru, od svoje 13. do 23. godine, bavi se nesvakidašnjim zanimanjima – dadilja, pojac, predavač veronauke. Pored posla, hobi su joj knjige koje čita na tri strana jezika – ruskom, engleskom i italijanskom, a broj pročitanih dela broji se hiljadama. Sve ovo dobija još veću dimenziju ako se sagleda činjenica da je praktično prekinula školovanje u 7. razredu, ali uporna i ambiciozna mlada žena sve je nadoknadila. Dostigla je više od prosečnog. Danas radi kao dadilja, voli decu i posvećena im je, a sa ponosom kaže da je decu koju čuva naučila strani jezik.
KAKO se Maja kao 13-godišnja devojčica našla u manastiru, gde je provela deo detinjstva i adolescencije? Deca maštaju, imaju razmišljanja, želje za budućnost, ali sa 13 godina ipak nemaju spoznaju jasnoće života.
– Priča koja prethodi odlasku u manastir je duga i praktično je od mog rođenja. S godinama se gradio taj moj unutrašnji podsticaj ka manastirskom životu. Kao deca, sa roditeljima smo odlazili u manastir Reževići i taj susret je bivao sve češći. Moj odlazak u manastir dogodio se godinu dana pošto je tetka, lekar, pošla u manastir Ravanicu. Ta moja želja postala je realna, i mada sam tada bila dete želja je dugo tinjala, ali nije mi se činilo da je rano. Roditelji su uticali. Odlazim u isti manastir u kome se moja tetka zamonašila – priča svoju životnu priču Maja Tomić.
RAD SA DECOM POSEBNA POSVEĆENOST
Uz manastir Ravanica postoji ustanova za decu ometenu u razvoju. Moja tetka, lekar, je bila načelnica. Mi smo odlazili i pomagali. Moj susret sa negovanjem, pomoći, obrazovanjem, već tada je ukazao na neke svetove i prirodno je došla ta potreba da radim sa decom.
– Deca sa kojom provedete vreme, utkate sebe, ne zaboravaljaju vas. Stalno dobijam pozive, nikada moj rođendan ne zaborave. Postali su dragi prijatelji. Rad sa decom nikada ne može biti samo posao. To je posebna posvećenost. Uživam u poslu dadilje, i uz čuvanje dece, što je primarni deo, svako dete sam naučila da govori strani jezik. Imamo obostranu radost učenja…
Deset godina Maja je provela u manastiru Ravanica, živela potpuno drugačijim životom od svojih vršnjaka, nije doživela prve dečje simpatije, ali ima druga sećanja…
– Prvo osnovno obrazovanje pamtim po međusobnoj ljubavi, po izuzetnom poštovanju, disciplini koja nije bila osnovana na autoritetu već na ljubavi. Hijerarhija, naravno, postoji i bilo je mnogo različitih generacija u to vreme, u manastiru Ravanica. Mati Zinovija je isto sa 12 godina došla u manastir, a kad sam je stigla imala je 72 godine. Većina sestrinstva starijih godina je praktično ceo život provela u manastiru. Možda sam ja bila poslednja generacija devojaka koje su dolazile maloletne u manastir.
Prihvatile su me kao dete, ali i kao buduću monahinju – priseća se Maja.
KOLIKO joj je, kao iskušenici u manastiru u periodu od jedne decenije, nedostajao porodični dom – roditelji, dve sestre, petorica braće.
– Mene su roditelji doživljavali kao sveću, koja gori za dobrobit i zdravlje naše porodice. Uvek su to doživljavali kao da su svoje prvo dete dali Bogu. Ta misao mi je mnogo značila u životu. Ja sam u manastiru dobila drugu porodicu, koja nije bila utopijska, bila je stvarna. Žal za porodicom nisam osećala, a moj život u manastiru je imao smisao i davao je drugu, uzvišeniju notu. U 10 godina više sam razmišljala, to što nismo odrastali zajedno učiniće da smo manje poznati jedni drugima, a i jeste bio jedan od izazova sa kojim sam kasnije morala da se suočim – iskrena je ova Baranka.
POSLUŠANjE OSNOV SVEGA
“Jedno od osnovnih manastirskih postulata je poslušanje. Ako sam u nečemu bila dobra – to je poslušanje.” – Osvestite se da ste dobili dar slobode. Odreknete se svoje slobode a zauzvrat dobijete drugu, duhovnu slobodu. To je prirodna razmena. Moje tegobe su dobijale smisao, moje učenje nije bilo lineralno, bilo je uzvišeno. Doživela sam veći atak na slobodu zapravo kasnije, kada sam je praktično imala, nego onda kada sam je dala drugima. Poslušanje je dati vlast nad svojom slobodom, slobodno u ljubavi, u poslušanju – kaže Maja.
Spremala se, kaže, za celoživotni manastirski staž. Međutim, sa 23 godine izlazi iz manastira, iako je uobičajeno da devojke tih godina tek ulaze u manastire…
– Stvari su počele da se menjaju kada je preminula monahinja Zinovija, a na njeno mesto je došla mlada obrazovana monahinja – teolog po obrazovanju. Ona je videla u meni potencijal koji tada nisam mogla da prepoznam. Ogromna manastirska biblioteka od 7.000 naslova bila je moje omiljeno mesto. Za deset godina pročitala sam više od polovine tih knjiga. Dopadao mi se život kada čovek nije zaokupiran nepotrebnim stvarima, ostaje mu svet duševnih sila, koji sam ja usmerila na učenje. Mislila sam da takav život ne mogu imati nigde. Kao dete dala sam slobodu i bila oslobođena u duševnom spokoju, a kada “dobijete” slobodu, shvatite koliko ste sputani onim što vam nameće svakodnevica, borba da opstanete – objašnjava Maja svoje poglede na život u manstiru.
DOGODILO se da, opet, upliva u vode života izvan manastira, ali ljubav prema crkvi – ne prestaje.
– Predavala sam veronauku u Ulcinju, pri crkvi. Želela sam da napredujem. Znanje koje dolazi iz duhovnog sveta, asketske literature, meni mnogo ne pomaže i shvatila sam da moram da se fokusiram na ono što je život, čime ću biti socijalno prihvatljiva.
Fokusirala sam se na učenje stranih jezika. U 23. godini vratila sam se svetovnom životu, obrazovanju i završila osnovnu, srednju, pa sam upisala Fakultet, italijanski jezik i književnost – kaže Maja.
Na pitanje kakav je je bio susret sa svetovnim životom, poredi to sa odlaskom Adama iz raja.
– Spoznaja da sam samo čovek. Da nema, i ne može opstati ona čistota uma, ne može biti one stvarne slobode, to je bio susret sa realnošću. Kada živite okruženi ljudima koji imaju uzvišeni cilj, susret sa drugom vrstom ljudi koje pokreću drugi ciljevi, materijalni, telesni, je bio bolniji. Taj susret je bio suroviji – kaže sagovornica “Novosti”.
Što se tiče društveno-komunikacijskih veština, potreban joj je bio veliki rad.
– Krenulo je moje interesovanje za socijalne teme, religijsko-filozofske teme, za unutrašnje usavršavanje. Lako se dolazi do informacija preko interneta. Mislim da je u čoveku toliki potencijal, da prosečan čovek sa željom da uči – može sve da nauči.
Slobodna volja da izaberemo, da budemo najbolja verzija sebe. I to je potrebno naučiti. Izgrađivanje sebe na najbolje načine – zaključila je Maja Tomić.
Dragana Mekić, majka dvojice dečaka, rođene braće D.M. (5) i D.M. (7) koja su se danas utopila u jezeru Očage kod Lazarevca za Nova. rs kaže da je nakon 10 minuta od kada je primetila da joj nema sinova pozvala spasioce koji su, prema njenom rečima, počeli da traže decu u jezeru tek posle sat vremena.
Uplakanu majku sa ćerkicom u naručju ekipa Nova.rs zatekla je samu ispred trošne kućice u Velikim Crljenima.
“Sinovi su mi sve vreme bili u plićaku, voda nije bila duboka, do kolena, nijedan nije znao da pliva ali mi nije jasno kako su uspeli tako jedan pored drugog da mi nestanu u tako plitkoj vodi. Čim sam videla da ih nema odmah sam otrčala kod spasioca i rekla im da su mi deca nestala u jezeru”, ispričala je majka detalje ove tragedije i nastavila:
“Rekla sam spasiocima da su mi sinovi u vodi, ali oni sat vremena nisu ušli u jezero da ih traže nego su ih tražili okolo po obali, dozivali ih misleći da su se izgubili.Tek nakon sat vremena su uronili u jezero i pronašli ih mrtve jednog pored drugog. Već su se utopili”,priča ona kroz suze.
Kada su izvuki dečake na kopno došla je policija da obaviu uviđaj.
“Ispitivali su me nekoliko sati, muža su mi odveli u Beograd u policijsku stanicu, a ja sam ovde ostala sama sa njom…ne znam kako ću dalje, ovo je teška tragedija… “, rekla je ona.
Dok je otac nesrećnih dečaka bio na ispitivanju, u porodičnu kuću Mekićevih došao je njegov kolega iz “Gradske čistoće” i saopštio da će to preduzeće organizovati sahranu mališana.
Dragana M. u istom trenu izgubila je dva sina, D.M. (5) i D. M. (7).
Braća su se utopila na jezeru Očaga kod Lazarevca, pa iako su ih lekari Hitne pomoći reanimirali više od sata, spasa im nije bilo.
Šta se desilo? – pita se očajna majka i nastavlja:
– To je trenutak samo…
Kada su dečaci nestali, spasioci, ali i kupači, krenuli su u potragu. Međutim, Dragana kaže da su ih predugo tražili po obali, a ne u vodi.
– Nisu odmah poskakali u vodu, da jesu, deca bi bila živa. Oni su trčali okolo. Posle sat vremena mlađeg su izvadili za noge, onda i starijeg – nastavila je neutešna majka, a onda su joj krenule suze:
– Nema ih više, otišla su moja deca…
Dragana dodaje da su prvi put otišli na jezero Očaga.
– Možda je tako bilo suđeno. Šta da pričam? Vodila sam računa o ćerki. Nije bila duboka voda, ne znam kako su mogli da se udave. Jednog go drugog su ih našli – rekla je na kraju Dragana M.
MILENKO N. (30) iz Banovog Polja uhapšen je u nedelju u zoru, zbog sumnje da je prethodne večeri, u svom automobilu, silovao 12-godišnju pastorku.
Ovo se dogodilo na livadi između njihovog sela i obližnjeg Bogatića, kada su pošli na noćno kupanje na tople izvore, a devojčica je uspela da pobegne i pretrči put do kuće dug tri kilometra.
Devojčica je ispričala da je očuh, kada su krenuli „na banju“, ošamario i primorao da pređe na zadnje sedište, gde se desio užasan čin. Automobil je zaključao, ali kako je bio alkoholisan, ubrzo je zaspao pa je dete nekako uspelo da se iskrade.
– Udario mi je šamar, plakala sam i vrištala, ali niko nije mogao da me čuje – ispričala je devojčica novinarima.
– Bili smo u polju pored puta… Pobegla sam iz auta i zvala majku na mobilni da joj kažem, a onda sam potrčala prema kući po mraku. Šta sam drugo mogla…
Majka Suzana kaže da je zanemela nakon ovakvog ćerkinog poziva. Samo je pozvala prijatelje – porodicu Radonjić iz susednog sela Sovljaka, a i policija je stigla malo kasnije.
Kako “Novosti” nezvanično saznaju, svi napori lekara da reanimiraju braću starosti 5 i 8 godina, koji su izvučeni iz jezera Očaga kod Lazarevca, nisu uspeli.
Više od sat vremena trajala je reanimacija, ali ona nije uspela i proglašena je smrt nesrećnih dečaka.
Kako “Novosti” saznaju dečaci su se kupali u jezeru i nakon nekog vremena izgubili ispod površine vode. Roditelji su počeli da ih traže oko jezera, i ta potraga je trajala oko 15 minuta.
Neko od kupača sa plaže je zaronio u predelu gde su se kupali, i ubrzo su dečaci izvučeni na obalu.
Više od sat vremena trajala je reanimacija, ali ona nije uspela i proglašena je smrt nesrećnih dečaka.
Kako “Novosti” saznaju dečaci su se kupali u jezeru i nakon nekog vremena izgubili ispod površine vode. Roditelji su počeli da ih traže oko jezera, i ta potraga je trajala oko 15 minuta.
Neko od kupača sa plaže je zaronio u predelu gde su se kupali, i ubrzo su dečaci izvučeni na obalu.
