fb

Aleksandra Elezović (29) poginula, a njen naslednik se bori za život

Samoubistvo u Lazarevcu, Foto: Alo/Masanori Jošida

Telo Aleksandre i njenog trogodišnjeg sina nađeno je juče ujutro na platou prvog sprata. Mada žena nije davala znake života, njen sin je u teškom stanju prebačen u Urgentni centar u Beogradu

Sumnjamo da je dete krenulo na terasu, a da je ona krenula za njim. Negiramo da je Aleksandra imala bilo kakvih psihičkih problema kao što se priča – rekao je njen brat Pavle C., s kojim je Aleksandra odrasla.

Aleksandra Elezović Kika (29) poginula je juče ujutro prilikom pada s terase svog stana na šestom spratu solitera u centru Lazarevca, dok je njen trogodišnji sin T. T. teško povređen! U momentu kada su došle lekarske ekipe, mlada žena nije davala znake života. Verovatno je svojim telom ublažila pad sinčića, koji je bio živ, ali u teškom stanju, pa je odmah prevezen u Urgentni centar gde je hitno operisan. Kako su Aleksandra i njen sin stradali utvrdiće istraga. Ono što je zasad poznato je da su u 8.50 sa terase šestog sprata pali na plato na prvom spratu, iznad poslovnih prostorija lazarevačkog autoprevoznika „Lastra“!

Vrisku je čula prolaznica i odmah su zvali policiju i Hitnu pomoć. Dodatnu misteriju unela je daska za WC-šolju, koja je nađena pored Aleksandrinog golog tela. Da li ju je ona držala u rukama prilikom pada ili je dasku neko od stanara prethodno bacio, nije poznato.
Posle nalaženja nagog tela nesrećne žene na platou, policija je provalila u stan u kome je živela sa suprugom Nikolom T. i sinom T. T. Muž je u tom momentu spavao i navodno nije imao pojma o tragediji. San mu je bio čvrst, pa navodno nije čuo lupanje policajaca koji su na kraju morali da razvale vrata stana.

Kako je poginula Aleksandra, a teško povređen njen sin utvrđuje se, a jedna od mogućnosti, i to ona koja najčešće pominju istražitelji, jeste ta da je mlada žena sa detetom u naručju skočila sa terase šestog sprata. Ako je to istina, za sada nije poznat razlog zbog koga se odlučila na taj korak. Nekoliko sati posle nalaženja tela Aleksandre i sinčića, Nikola T. je odveden u stanicu policije gde je ponovo ispričao sve o događajima koji su prethodili smrti supruge.

Rođaci Aleksandre međutim odbijaju mogućnost da je sebi i detetu namerno oduzela život. Oni veruju da je sve splet nesrećnih okolnosti.
– Odrasli smo zajedno, bila je divna. Nisu imali problema u braku. Ne verujem da je izvršila samoubistvo. Ona je to dete želela… Ne bi ona ubila ni dete ni sebe. Da su imali probleme to bi se videlo po detetu, promenio bi ponašanje, a on je stalno pozitivan i videlo se da je voljen i pažen. Sumnjamo da je dete krenulo na terasu, te da je ona krenula za njim. Negiramo da je Aleksandra imala bilo kakvih psihičkih problema kao što se priča – rekao je njen brat Pavle C., s kojim je Aleksandra odrasla.

Aleksandrina tetka Biljana R., koja živi na istom spratu zgrade, rekla je da je za tragediju saznala od policije.

– Pozvonili su mi na vrata i pitali za stan Elezovića. Rekla sam im da sam Aleksandrina tetka i pokazala im na drugoj strani hodnika stan. Policajci su zvonili, lupali i na kraju razvalili vrata. Zatekli smo Nikolu kako spava. Znate, on je vernik i posvećen je verskom turizmu, pa je to veče vozio ljude po manastirima. Ne verujem da on ima ikakve veze sa tragedijom, ali nadam se da će istraga to utvrditi. Takođe ne verujem u priču o samoubistvu jer je Aleksandra bila vernica i željno je iščekivala sina koga je obožavala. Zbog toga verujem da je ona pokušala da spasi dete, pa su zajedno pali – rekla je tetka Biljana.

Aleksandra je rođena Lazarevčanka i bila je pri kraju studija defektologije, i koliko je poznato njenim rođacima, nije imala psihičkih problema.

– Njen život je obeležila smrt oca pre 25 godina. Kasnije je odlučila da upiše defektologiju i da pomaže ljudima kao što je bio njen otac Vojkan – kazali su rođaci stradale mlade žene.

Aleksandru je posle smrti oca odnegovala majka Tanja, a pre nekoliko godina od dede Milivoja E., svojevremeno poznatog lazarevačkog sudije, nasledila je stan u centru grada. Već se bila udala za Nikolu T., koji je rodom iz Novom Sada.

– Renovirali su stan i pre godinu dana se uselili. Imali su sinčića i delovali zadovoljno. Njih dvoje se nisu venčali građanski, već samo u crkvi. Oboje su bili okrenuti veri, Nikola čak vozi vernike u manastire. Ali ni jedno od njih nije fanatik – naveli su rođaci koji se nadaju da će se mali T. T. oporaviti.

Dete u teškom stanju

– Mali T. T. je u teškom stanju, prevezen je u Urgentni centar, gde je hitno operisan. Posle hirurške intervencije smešten je na Odeljenju intenzivne nege, ima povrede opasne po život – kazali su u Urgentnom centru.

Tanja E., majka nesrećne mlade žene, u vreme tragedije bila je u Prolom Banji. Čim je čula za smrt ćerke-jedinice i tešku povredu jedinog unuka, krenula je u Lazarevac.

Samoubistvo u Lazarevcu, Foto: M.Josida

Izolovani otisci s terase

Mogućnost da je dečak sam izašao i popeo se, a da je Aleksandra potrčala da ga spase, ipak je malo verovatna. Ograda terase je viša od metra i pitanje je kako bi se trogodišnje dete popelo na nju, osim ako pored nje nije bila neka stolica ili predmet koji bi mu pomogao u tome. Operativci su juče izolovali sve otiske s terase jer će ti materijalni tragovi ukazati ko je sve dodirivao ogradu.

Uvek je bila nasmejana

– Nismo se družili s njima, oni su mlađi ljudi i druže se s mlađima. Viđali smo je u hodniku, i uvek je bila nasmejana. Zbog toga nam je teže da pomislimo da bi se odlučila na tako drastičan korak, da sa detetom skoči sa šestog sprata. Nisam čula da su ona i suprug ikada imali problema. Ali ko zna…? Jedna komšinica je nedavno čula neku galamu iz stana, ali nije znala da li su se svađali ili se dete igralo – rekla je starija stanarka solitera.

Porodica Jovanović, otac Momčilo i djeca Danijela, David i MIloš, na najgori mogući način su saznali da u onoj našoj “nesreća nikada ne ide sama” ima istine.

va čestita i vrijedna porodica, koja je godinama teško živjela u ruiniranoj kući u selu pokraj Ivanjice, prije nekoliko dana tragično je izgubila suprugu i majku, Sandru koja je nakon što je prvo ostala nepokretna prije mjesec dana, nažalost, preminula tokom liječenja u bolnici.

Momčilo i Sandra su proveli zajedno 15 godina braka i za to vrijeme rodilo im se troje djece. Danijela (11), Miloš (12) i David (14) godina. Trošan dom u ivanjičkom zaseoku Opaljenik i težak život poljoprivrednika i nadničara postao je još teži kada je Sandra pala sa nezgodnih stepenica, nakon čega je ostala nepokretna. Nedugo poslije toga, Sandra je i preminula u bolnici u Beogradu.

– Popila je kafu, bilo je negdje oko 15 do 6, spremala se da ide da bere maline. Ja sam ostao u kući sa dva sina. Odjednom, kćerka je počela da kuka, istrčao sam kao bez duše napolje, pogledam pravo, nema nikoga, a onda, kada sam se pogledao u stranu, supruga je ležala nepokretna. Niko ne zna kako je pala. Tokom transporta do Čačka, bila je svjesna, kao i kasnije do Beograda. Znate, ja sam znao da će najvjerovatnije ostati nepokretna, ali ovo nisam očekivao…. – započinje Momčilo Jovanović (54) priču za Blic.

Prema njegovim riječima, Sandri su stavili na četvrtom pršljenju dva šrafa, a na snimcima je bilo vidljivo i nagnječenje na vratu. Njena borba je trajala 40 dana, nakon čega je, kako je Momčilo rekao, zbog komplikacija na plućima preminula. Muka koju su imali prije toga, postala je samo još teža.

– Čitav život smo živjeli samo od poljoprivrede. Imam osam hektara zemlje, svinje, maline, radim gdje god me i gdje pozovu… Dječji dodatak nemamo, ukinuli su nam ga prošle godine, tako da sve što imamo ono što zardim u nadnici, što predam malina, i to je to. Ja imam 54 godine i čitav život se bavim poljoprivredom, sad da mijenjam posao ne znam, a moram da prehranim njih troje. Da je teško, teško je, al neću da kukam – kaže Momčilo.

Kako je rekao, djecu je nakon što je Sandra zaršila u bolnici, polako navikavao da će ona ostati nepokretna do kraja života. Međutim, njenu preranu smrt niko nije mogao da zamisli ni u najkošmarnijim snovima. Sandrin tragični odlazak čini se da je najteže pao maloj Danijeli (11), koja je majku i pronašla kako leži nepokretna u besvjesnom stanju. Prvo je nakon sahrane bila kod rodbine u Čačku, a onda je otišla kod očevog brata u Borču.

“Ona je to jako teško prihvatila, nije našla mira ni u Čačku, pa sam je odveo kod brata u Borču, sutra baš idemo po nju… Teško je, ali moramo zajedno dalje, sad smo sami…”

Pred Jovanovićima je sad možda i najteži dio života, koji će biti malo olakšan zahvaljujući dobrim ljudima iz opštine Ivanjica koji su im obećali izgradnju nove kuće o kojoj sanjaju godinama pošto u trenutnoj, uslova za normalan život, nemaju.

Najmlađa Danijela obično spava sklupčana na fotelji, dok David krevet dijeli s ocem Momčilom. Jedino ko ima svoj krevet, jeste najstariji sin Miloš. U ovoj trošnoj kući, sem što nemaju krevete, normalne podove, oni nemaju ni kupatilo.

O njihovom teškom životu znaju sve i lokalni mještani koji su potvrdili da u njihovom kraju nema bolje djece koje žive u tako teškim uslovim. Zbog toga, crkvena opština Brezova u saradnji sa MZ Opaljenik i Udruženjem građana za naprednije selo pokrenula je akciju pomoći porodici Jovanović za izgradnju kuće u kojoj bi mališani mogli da imaju bezbrižno djetinjstvo.

Upaliti svetlo, istuširati se toplom vodom iz bojlera, gledati televizor, igrati igrice na kompjuteru, praviti selfije sa drugaricama ili gledati seriju sa roditeljima, za jednu devojčicu i njenu majku i oca je samo kilometrima dalek san. Umesto toga, trošna stara kuća, voda koja u domaćinstvo dolazi iz potoka i težak rad sva tri člana porodice u šumi, svakodnevica je porodice koja živi u jednom kuršumlijskom selu, koju je slučajno tokom boravka u prirodi upoznao Marko Jovanović, momak iz Niša.

Kada se sa svojim prijateljem, Zoranom Miloševićem, uputio ka netaknutoj prirodi Kuršumlije, nije ni slutio da će tamo upoznati tročlanu porodicu čiji način života podseća na onaj koji su ljudi živeli u 19. veku. Naime, domaćinstvo ove porodice nalazi se usred šume u zaseoku Željova, iznad sela Štava u opštini Kuršumlija.

Kako nam je rekao, žive od toga što idu po drva u šumu i retko, gotovo nikad nemaju posete.

“Slučajno smo, dok smo planinarili, naleteli na njih. Ocu su ruke ko lopate od rada. Sa njim u šumu ide i ćerka, devojčica koja nema više od 15 godina, a koja nam je na prvi pogled, izdaleka, kada smo dolazili, ličila na dečaka. Od šoka u kakvim uslovima žive, zaboravili smo im imena”, započinje Marko razgovor za “Blic”.

Ono što ga je najviše uzrujalo, bila je njihova odeća, te i sam način života. Kako nam je rekao, za vodu zna da je imaju sa potoka, dok za struju nije siguran.

“Ovo mesto je udaljeno od Kuršumlije 45 kilometara, dok je Lukovska banja na desetak. Dakle, nisu preko sveta, neko može i mora da im pomogne. Znate, oni su nas dočekali kao rod rođeni, jako su nam se obradovali, vidi se da im nedostaje topli ljudski razgovor.. A onda sam video priglavke i čarape na drvenoj tarabi i stvorila mi se knedla u grlu. Odeća im je stara, makar to da im se obezbedi, pa posle dalje, da vidimo šta im je još potrebno…”

Danima nakon posete ovom zaseoku i poznanstva sa tročlanom porodicom koja živi u neadekvatnim uslovima razmišljao je o tome koliko smo kao društvo ponekad nezahvalni i nezadovoljni onime što imamo.

“Kad pomislite da vam je teško u životu, da ste nervozni jer vam ne radi internet, kada vas melju posao, obaveze, dažbine, setite se da bi neko dao sve na svetu za čist i udoban krevet, kocku čokolade i toplu reč… Ovi ljudi žive i preživljavaju kao u srednjem veku. Sami u šumi bez igde ičega, a nama koji sve imamo, sve smeta”, kaže nam Marko na kraju razgovora.

Folkerka Vera Matović koja živi u vili na Dedinju za koju se priča da vredi oko 3,8 miliona evra, svojim radom je uspela sebi dda obezbedi lagodan život, a sada je otvorila dušu, pa progovorila o stravičnim stvarima koje su pratile nju i njene kolege tokom decenija duge i blistave karijere.

Naime, pevačica u ispovesti tvrdi da je njena generacija morala da se namuči da bi zaradila. Vera je podelila bolno iskustvo koje su imali ona i njen kolega Era Ojdanić kada su im oboma preminuli očevi.

– Meni je majka umrla u četvrtak, a ja sam u ponedeljak otišla da pevam. Ona je za to vreme bila u kapeli dok smo čekali da je sahranimo. Otac mi je umro 18, otprilike kad je i Erin otac preminuo. I zajedno nas dvoje idemo 2000. da pevamo ispraćaj čoveku, a očevi nam leže u kapelama -otkrila je pevačica jezive detalje i nastavila:

– To je bilo strašan osećaj. Oboje dođemo u crnini, i ja ga pitam: ‘Eki, kako da uđemo u crnini, čovek ispraća sina u armiju.’ I on kaže kako se nije setio da je u crnini. ‘Imam, kaže u kolima teksas jakne’. Onda zajedno uđemo sa teksas jaknama unutra u dvorište sa osmehom na licu. Mi smo bili toliki profesionalci da se na našim licima nije videla tuga koju smo nosili u srcu. Neke kolege su lagale da im je otac preminuo, a otišle na drugu tezgu da pevaju – rekla je folkerka za Srpski telegraf, koja važi za jednu od najvećih zvezda narodne muzike osamdesetih, pa sve do danas, koliko uspešno traje.

Vera Matović priznaje da je estradni novac i sve što je stekla tokom 50 godina duge i berićetne karijere krvavo stečeno, ali u bukvalnom smislu.

– Naše pare su zaista krvavo zarađene. Ja sam odlive dobijala. Jednom prilikom na Pantelijev dan, jedne godine u Takovu kod Milanovca. Naježim se sva kad se toga setim i sada. Prođe me jeza i žmarci. Tu je bio podignut šator, nema krila. Promaja duva na sve strane. Pevala sam, a na meni je bila kratka suknjica i krv mi šikljala niz noge. Siđem sa scene, izađem. Rekla sam doktoru odakle dolazim. On mi kaže da hitno idem kući. Nisam to uradila da ne propadne moj gazda. Obučem suknju maksi i ponovo se tamo vratim. Dolazim posle dva i po, tri sata, a oni svi čekaju mene. To je bukvalno krvavo zarađen novac. Narod treba ovo da zna, da ne misli da smo mi ovo zaradili roleks, slike ili tašne ko zna kako, mi smo to zaradili od tog naroda ispod šatre. Oni su želeli nas, niko njima nije zavukao ruku u džep. Mogla sam tad da platim glavom, da umrem, ali sam htela da gazdu ispoštujem – završava Vera u ispovesti za gorepomenuti list.

Porodična ubistva spadaju u najteže zločine, a poslednja u nizu ovakvih tragedija dogodila se u selu Dupljaja kod Bele Crkve, gde je muškarac nožem izbo bivšu svastiku K. T. (61), a zatim otišao u drugu prostoriju i izvršio samoubistvo vešanjem.

Okidači za ovakve zločine su razni, ali stručnjaci su saglasni da najčešće iza svega stoje dugogodišnji poremećeni familijarni odnosi. Statistika kaže da na godišnjem nivou u porodičnim ubistvima bez života ostane čak 80 ljudi, a 50 od toga su žene. Ubistvima ovakvog tipa najčešće prethodi brutalno nasilje.

Jedan od takvih zločina dogodio se u maju ove godine.

Tada je u Leskovcu Miloš I. (22) sekirom ubio oca Predraga, svoju sestru koja je bila u drugom stanju, te Predragovu ćerku Anu, zatim Predragovu vanbračnu suprugu Anu R. i njenu maloletnu ćerku.

Nakon istrage utvrđeno je da motiv zločina bila mržnja prema maćehi i njenoj ćerki, kao i psihičko oboljenje osumnjičenog. Takođe je navedeno da je maćeha godinama mučila Miloša i iživljavala nad njim.

Zločin koji se odigrao pre tri godine ispred Centra za Socijalni rad u Rakovici Srbija nikada neće zaboraviti. Tada je Marko Nikolić zaklao  nožem svoju suprugu Maju Đorđević (38), dok je četvorogodišnjeg sina Mihajla udavio ispred pomenute ustanove u Ulici Miška Krajnca u Rakovici. Sina je pre toga bacio iz sve snage i maleni je udario o beton, ali s obzirom da nije izdahnuo, Nikolić ga je pred očima supruge udavio. Iste godine, 31. decembra, Marko je sam sebe preklao parčetom stakla u zatvorskoj ćeliji u Centralnom zatvoru.

Goran Janković (37), vulkanizer iz Novog Sada, je 2019. godine macolom ubio svoju ženu Mirjanu (32) i njene roditelje Nadu (57) i Branislava Pajića (57). Sve je to gledao njihov desetogodišnji sin, koji je spavao s mamom u krevetu. Dete je počelo da plače i da ga moli da prestane, ali on nije mario za njega, kao ni za drugog sina, koji je spavao s bakom. Kad je bio siguran da je Mirjana mrtva, krenuo je iz kuće, ali je naleteo na taštu i ubio je. Nakon krvavog pira bio je u bekstvu 30 sati.

Nezapamćen zločin dogodio se i pre tri godine u Štrpcu. Dejan Krstičić, profesor fizičkog je krvnički izbo nožem svoje dve bebe, dva sina blizanca, od kojih je jedan preminuo. Bebe su tada imale 40 dana. Dejan je u jednom trenutku, usred večere, samo ustao, uzeo nož sa stola i izbo bebe. Kasnijim veštačenjen je utvrđeno da je patio od šizofrenije koju nije lečio.

Pre pet godina u roku od 24 časa dvojica sinova ubili su svoje majke. Zoran Isaković (47) iz Crne Bare, kod Bogatića, ubio je svoju majku Smiljanu (80) tako što joj je smrskao lice metalnom šipkom, a u Vranju je Predrag Jović (23), posle svađe rukama i nogama pretukao nasmrt svoju majku Slavicu (50).

Škotlanđanka Šeron Goldi ostavila je ćerku Robin (13) u kući da se previja od bolova u stomaku kako bi otišla na piće sa prijateljima u pab.

Znala je Šeron da je Robin loše ali je i pored toga to kobno veče ostavila ćerku govoreći prijateljima da se ćerka “folira” i da samo “traži pažnju”.

Kada se vratila u kuću, zatekla je Robin u nesvesti na sofi, te je pozvala hitnu pomoć. Oni su po dolasku samo mogli da konstatuju smrt nesrećne devojčice.

Robin je imala veoma nesrećan i tužan život za koji je isključivi krivac majka koja se potom provukla i na sudu. Naime, utvrđeno je kako nije kriva za smrt ćerke već samo za zanemarivanje te večeri, tako da neće morati u zatvor već samo da plati malo veću novčanu kaznu.

Robin je odrastala sa bakom do 4. godine pošto majka nije želela da se brine o njoj. Šeron je tada uživala u kanabisu i heroinu, ali je s tim prestala kada je sud zapretio da će u potpunosti dodeliti dete baki.

Tada se uozbiljila na 2-3 godine, međutim vratila se na staro. Devojčica je konstantno tražila da ide kod bake što joj je majka zabranjivala, a ništa nije radila da bi se Robin bolje osećala u njenom prisustvu.

Pre smrti devojčica je imala hroničnih problema sa stomakom ali nije lečena kako treba. Majka je mesecima pre kobne večeri govorila lekarima da je mala Robin hipohondar i da joj ništa nije, iako su i oni videli da je loše, pa su joj prepisivali lekove za nemirna creva.

Zahvaljujući Selimiru Šljiviću, direktoru i generalnom menadžeru JP “Eko-sep” d.o.o. Živinice, koji je snimio i na društvenim mrežama objavio fotografiju dečaka, koji sedi kraj puta i plače, jer su mu ukrali kupine koje je prodavao, a koja je na mrežama postala viralna, ima svoju dobru stranu.

Šljivić je fotografiju uplakanog dečaka snimio u Brlošcima, u Bosni i Hercegovini.

Fotografiju je objavio na društvenim mrežama i napisao da je dečak prodavao kupine koje su stariji dečaci ukrali.

Oni su došli do njega, probali kupine, a onda su mu ih uzeli i pobegli, napisao je Šljivić.

Naveo je da je dečak kupine prodavao jer mu je otac nezaposlen, a majka “non-stop kod doktora”.

“Koje smo dno dostigli kao društvo da su deca primorana da rade, da ne budu zaštićeni i još da im otimamo i to malo rada i zarade”, napisao je Šljivić na svom fejsbuk profilu.

Sljivić je tada dečaku pomogao koliko je mogao, a u komentarima ispod objave javio se velik broj ljudi koji žele da pomognu dečaku i njegovoj porodici.

Neki od njih planiraju da odu i kupe kupine kod dečaka, a deo prikuplja sredstva koje će direktno odneti porodici koja se našla u teškoj situaciji.

U najnovijoj objavi na Fejsbuku Šljivić je zahvalio svima i dodao da donacije baš pristižu.

Pevač Džej Ramadanovski je pokazao svoju humanu stranu, ali o svojim gestovima nikome nije pričao. Naime, on već mesecima pred zoru kupi sve što je ostalo od peciva u obližnjim pekarama i razdeli onima koji nemaju za hleb. Kako kaže za „Super TV“, dobro se seća kako je njemu bilo i ne želi niko da živi na taj način.

– Uvek pred kraj smene negde oko dva iza ponoći, a u nekim pekarama oko pet Džej dođe i kupi sve što je ostalo. Lepo to razdeli u kese i onda ih okači na kontejnere, odakle ih uglavnom Romi uzimaju. Neretko i preko dana kupi siromašnima hranu. Čak i kada je bio bolestan nije odustajao od toga, samo što su drugi kačili kese, a on je plaćao – ispričao je izvor, a Džej skromno potvrdio.

– Uvek počastim ljude koji nemaju, ne samo ja već i ti moji drugari sa Dorćola ili Menhetna, kako ga ja zovem. Uvek pomognem kako mogu, za klopu, za ono osnovno. Sećam se ja kako je pre bilo, pa sada vratim svima. U onim periodima kad sam nastupao po restoranima, ja uđem kod onih pozadi koji peru šerpe, pa sav bakšiš podelim njima i čistačicama. Muzičari me kude, ja kažem, a vala neka sam im dao. Uvek sam govorio, sirotinjo, i bogu si teška. Što da se ne pomogne – kaže Džej koji zbog pandemije dosta vremena provodi izolovan.

– Ne idem gotovo nigde, čujem se sa prijateljima iz Beča preko kompjutera, dođu mi deca i eto. Zezamo se na „25. maju“, oni se igraju na igralištima, vole to. Ćerka Ana čuva dečicu, ne zna gde je levo od haosa. Dosta je sa bebom, gleda kako će ovog starijeg školovati preko televizije – brine se ponosni deda koji bi voleo da sve prođe, pa da zapeva.

Džej ne krije da su mu najveća sreća unuci, koje njegova ćerka Ana ima sa pevačem Adilom.

– Nešto zvoni mali, počeli su mu zubi pa plače. Gledam ih, klempavi na pradedu, na oca moje žene, pa se smejemo. Prstiće imaju na mene. Ovaj stariji liči na Adila dosta. Mešani su nekako, od svakog su nešto pokupili.

Načičkane ležaljke, ljudi jedni drugima na glavama, preskakanje preko tuđih peškira – slična slika bila je na većini plaža u Crnoj Gori prethodnih godina. Da li je i sada tako, posebno otkad i građani Srbije mogu u ovu komšijsku zemlju, za portal Nova.rs priča Ana iz Beograda koja već nekoliko dana letuje u Budvi.

“Jutros sam bila do Svetog Stefana, ali sve je bilo prazno. Možda zato što je jutro… Ipak, u Budvi je sada veća gužva u odnosu na pre nekoliko dana, za možda 30 odsto”, prenosi Ana svoje prve utiske.

Priča i da li to znači da je sezona sada živnula, da li ima gužve pored vode.

“Na plažama ima ljudi, ali ni približno kao ranijih godina u ovo vreme.”

To se da videti i na fotografijama koje nam je poslala – plaže deluju prilično pusto.

Ana je zabeležila kako izgleda čuvena plaža Kamenovo u blizini Budve. Zanimljivo je da ova plaža inače vrlo popularna, posebno među mladima, ali sada i nije naročito posećena.

“Bila sam tamo oko 16 sati i bilo je praznjikavo”, priča Ana.

Te praznjikave plaže verovatno odgovaraju onima koji su trenutno tamo jer mogu da uživaju do mile volje a da im niko ne diše za vratom. S druge strane, to verovatno nikako ne odgovara ugostiteljima i lokalnom stanovništvu koje uglavnom živi od turizma.

I mada su mnogi očekivali da će Srbi pohrliti ka Crnoj Gori čim se otvore granice, za sada ne deluje da je tako.

A koji su mogući razlozi za to, da se naslutiti u video-prilogu ispod.

Ležaljke

Što se tiče mera zaštite od koronavirusa, čini se da je sve pod kontrolom.

“Ležaljke su postavljene na distanci od minimum dva metra na svim plažama”, priča Ana.

A kakve su cene ležaljki?

“Komplet ležaljki sa suncobranom je od 10 evra, 20 evra na gradskim plažama u Budvi, do 120 evra na Kraljičinoj plaži, što je najskuplja varijanta”, priča Ana.

Društvene mreže u Bosni i Hercegovini, ali i regionu, potresla je fotografija plavokosog dečaka koji plače nakon što mu je grupa starijih dečaka ukrala kupine koje je tog dana ubrao u šumi i prodavao u blizini puta.

Dečaka je fotografisao preduzetnik Selmir Šljivić iz Živinica koji mu je i pomogao.

“Prodavač kupina na cesti M18, Brlošci, opština Kladanj. Plače jer su mu neki momci probali kupine, oteli iste i pobegli. Stadoh i nije važno šta uradih ali uspeo sam prokleti i ove i sve one koji otimaju, novac, život, ljubav, život. Otac Bekrija nezaposlen, a majka veli non-stop kod doktora, bolesna. Koje smo dno dostigli kao društvo da su deca primorana da rade, da ne budu zaštićena i još da im otimamo i to malo rada i zarade. Baš me stid a Boga mi pomognem koliko mogu. Prestao je mali da plače i ima još jednu posudu da proda”, napisao je Selmir, a slika uplakanog dečaka brzo proširila društvenim mrežama, ali i medijima u BiH.

Tako je priča dobila srećan kraj, a sada se oglasila i majka dečaka, Senada Alić.

“Želim da zahvalim gospodinu Šljiviću, ali i ostalima koji su se ovako potrudili za moje dete. Hvala Bogu pa još ima tako dobrih ljudi koji mogu spaziti nekoga u nevolji”, kazala je Alićeva.

Majka dečaka Zuhdije je rekla da otkako se pročulo za slučaj koji se dogodio njenom sinu ljudi se stalno javljaju i žele da pomognu.

“Non-stop se ljudi javljaju, žele pomoći, čak su nam i dolazili kući i pitali šta nam treba”, otkrila je Senada Alić.