fb

JUČE je u Vojno medicinskom centru Karaburma preminuo, posle teške borbe protiv korona virusa, pukovnik profesor dr Radomir Matunović (58), kardiolog i višegodišnji načelnik Klinike za kardiologiju VMA i profesor na Medicinskom fakultetu VMA.

Vest o njegovoj smrti je pogodila sve koji su poznavali ovog izvrsnog profesionalca, a među prvima se oglasio arhimandrit Lazar Kršić, duhovnik Manastira Tavne kod Loznice.

– Ovaj divni čovek postao je večnost, u svakom pogledu, potpuno zasluženo za ono silno znanje i umeće, koje je valjano koristo da pomogne ljudima, podjednako posvećeno svim pacijentima, od čobana do akademika – rekao je otac Lazar.

– Njegov mio pogled, tople reči i rečenice, saveti pacijentima, koje je davao na divan, samo njemu svojstven način, svedočili su da je reč o čoveku, koji je, u doslovnom smislu, bio lekar duše i tela.

Stefan Mitić iz Runjana, kod Loznice, koga je profesor Matunović  pratio zdravstvenoi skoro pet godina i spremio ga za operaciju, koja je odlično urađenja na KC „Dedinje“, kaže da je „sve izgurao, zahvaljujući sjajnom i dobrom dr Raši“.

– U 23 godini ustanovio mi je da moram, u narednim godinama, kada bude najpovoljniji trenutak da operišem srce, što mi je saopštio lagano, sa puno takta i optimizma, što me je držalo sve vreme, jer ne treba da se govori kako izgleda to suočavane sa istinom – priča Mitić.

– Operisan sam, zaista, kada je dr Matunović procedio da je pravi trenutak i sada mi je sve to kao ružan san. Lekar i ljudina za najveće poštovanje, doživljavam ga jednoh od najmilijih ljudi u životu. Svima nam je teško, što ga je pokosila bolest. Nismo stigli da se vidimo, posle njenoge operacije, jer su naišli talasi pandemije, pa je, kao i uvek, morao da bude blizu „armije“ svojih pacijenata.

– Znam da mu ljudi dobro dobrim nisu vraćali, ali je sve to, u sebi nosio, „gutao“ i išao dalje kroz posao i život – priča prota Milan Aleksić iz Loznice.

– Često je govorio da „srce reaguje i kad mi ne reagujemo“.Njegovo srce je moralo mnogo toga teškog i gorkog da izdrži, a uvek je bio ljubazan, beskrajno dostojanstven, najfinije otmen i drag, čovek čije su reči i izrazili lica uvek pacijentu bili „više od pregleda“, kako sam ga i sam doživljavao.

U VOJNO medicinskom centru Karaburma, koji je pretvoren u kovid bolnicu, u ponedeljak po podne, umro je, posle teške borbe protiv korona virusa, pukovnik profesor dr Radomir Matunović (58), kardiolog, višegodišnji načelnik Klinike za kardiologiju VMA i profesor na Medicinskom fakultetu VMA.

Vest o smri pogodila je, ne samo njenoge najmlije, već „armiju“ pacijenata sa obe obale Drine, koji su ga voleli, poštovali i uvažavali, podjednako kao lekara i čoveka. Zvona više crkava i manastira  u Podrinju i Kolubari, u RS  i Crnoj Gori, od  Manastira Tavne kod Bijeljine, hrama Vaznesenja Hristovog u Loznici, do onih u manastirima Bogoštica i Morača, označili su njenog odlazak „u carstvo nebesko“.

– Ovaj divni čovek postao je večnost, u svakom pogledu, potpuno zasluženo za ono silno znanje i umeće, koje je valjano koristo da pomogne ljudima, podjednako posvećeno svim pacijentima, od čobana do akademika – kaže arhimandrit Lazar Kršić, duhovnim Manastira Tavne srednjevekovne zadužbine Nemanjića, kod Loznice.

– Njegov mio pogled,tople reči i rečenice, saveti pacijentima, koje je davao na divan, samo njemu svojstven način, svedočili su da je reč o čoveku, koji je, u doslovnom smislu, bio lekar duše i tela.

Stefan Mitić iz Runjana, kod Loznice, koga je profesor Matunović  pratio zdravstvenoi skoro pet godina i spremio ga za operaciju, koja je odlično urađenja na KC „Dedinje“, kaže da je „sve izgurao, zahvaljujući sjajnom i dobrom dr Raši“.

– U 23 godini ustanovio mi je da moram, u narednim godinama, kada bude najpovoljniji trenutak da operišem srce, što mi je saopštio lagano, sa puno takta i optimizma, što me je držalo sve vreme, jer ne treba da se govori kako izgleda to suočavane sa istinom – priča naš mladi sagovornik.

– Operisan sam, zaista, kada je dr Matunović procedio da je pravi trenutak i sada mi je sve to kao ružan san. Lekar i ljudina za najveće poštovanje, doživljavam ga jednoh od najmilijih ljudi u životu. Svima nam je teško, što ga je pokosila bolest. Nismo stigli da se vidimo, posle njenoge operacije, jer su naišli talari pandemije, pa je, kao i uvek, morao da bude blizu „armije“ svojih pacijenata.

Prota Milan Aleksić iz Loznice kaže da „tek kad izgubimo nekog, postanemo svesni njegove veličine, značaja  važnosti  i važnosti, što je slučaj i sa dr Radomirom Rašom Matunovićem, koji je bio vrhunska ličnost, lekar, profesor, oficir, roditelj, prijatelj, kolega, komšija“.

-Znam da mu ljudi dobro dobrim nisu vraćali, ali je sve to, u sebi nosio, „gutao“ i išao dalje kroz posao i život – priča nam prota Aleksić.

– Često je govorio da „srce reaguje i kad mi ne reagujemo“.Njegovo srce je moralo mnogo toga teškog i gorkog da izdrži, a uvek je bio ljubazan, beskrajno dostojanstven, najfinije otmen i drag, čovek čije su reči i izrazili lica uvek pacijentu bili „više od pregleda“, kako sam ga i sam doživljavao.

Srpska kraljevska akademija naučnika i umetnika nagradila je dr Matunovića i njegovu koleginicu, profesorku dr Violetu Rabrenović, uglednog nefrologa sa VMA jednim od najviših priznanja – zlatnim ppveljama za humanost, čovekoljublje i rodoljublje,  povodom čuvene manifestacije „Vidovdanska loza“, održane u Narodnom pozorištu prošle godine u Šapcu.Dobitnik je i Velike povelje, najvećeg priznanja Doma zdravlja u Loznici za pokazan predan odnos prema pacijentima, ne samo iz ovog kraja Srbije, koja se dodeljuje u znak sećanja na velikog lekara, dr Milenka Marina, po kom ustanova nosi ime.

Akademik Dragoljub Drago Mirković kaže da je reč o čoveku „koji je srcu, svim srcem, život posvetio, pomažući ljudima do te mere kao da mu je najbliži srodnik, čime je osvetlao obraz svojoj čuvenoj lekarskoj porodici, onima koji su verovali u njega još u mladosti i svojoj postojbini, Banjanima, u Staroj Hercegovini“.

U STRAVIČNOM sudaru kamiona i automobile “reno” poginuo je mladi bračni par i njihova beba, potvrđeno je u PU Mrkonjić Grad.

Poslednja javna objava poginule majke je fotografija sa bebom koja je takođe stradala u saobraćajnoj nesreći.

Podsetimo, portparol policije Božana Vulin za “Novosti” je rekla da se nesreća dogodila jutros oko sedam časova u mestu Čađavica u opštini Ribnik.

– Došlo je do sudara kamiona “mercedes” sa automobilom “reno” pri čemu su poginule tri osobe. Reč je o supružnicima, koji su stradali na licu mesta, i njihovoj bebi koja je sanitetskim vozilom prevezena u Dom zdravlja, ali nažalost lekari su samo mogli da konstatuju smrt – rekla je Vulin.

Vozač Renaulta je iznenada skrenuo u stranu i udario u kamion. Nejasno je šta je dovelo do toga, kaže izvor blizak istrazi

U stravičnoj saobraćajnoj nesreći koja se jutros oko sedam sati dogodila u mjestu Čađavica, u općini Ribnik, poginuli su Emir Temimović, njegova supruga Ramajana i njihova četveromjesečna beba.

Temimović je bio profesor na Odsjeku za geografiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Sarajevu.

– Došlo je do sudara kamiona Mercedes i automobila Renault, pri čemu su smrtno stradala tri lica. Radi se o supružnicima koji su na mjestu ostali mrtvi, dok je njihova beba prevezena u Dom zdravlja i nažalost ljekari su samo mogli da konstatuju smrt – rekla je portparol PU Mrkonjić Grad Božana Vulin.

Ona kaže da je uviđaj izvršio dežurni tužilac i saobraćajna policija PS Ribnik. Naloženo je da se uradi obdukcija tijela stradalih, kao i sva potrebna vještačenja kako bi se utvrdio tačan uzrok i okolnosti nesreće.

Prema nezvaničnim informacijama, do sudara je došlo kada je vozač Renaulta, iz nepoznatih razloga, izgubio kontrolu nad automobilom, prešao u lijevu saobraćajnu traku i direktno podletio pod kamion.

– Vozač Renaulta je iznenada skrenuo u stranu i udario u kamion. Nejasno je šta je dovelo do toga, jer je put ravan, nije bilo klizavo, vidljivost je bila dobra. Nikoga nije preticao… Vozio je prema Mrkonjić Gradu kada je iznenada skrenuo u lijevu stranu i podletio pod kamion koji je naišao iz suprotnog pravca – kaže izvor blizak istrazi.

U stravičnoj saobraćajnoj nesreći koja se jutros oko sedam sati dogodila u mjestu Čađavica, u općini Ribnik, poginuli su Emir Temimović, njegova supruga Ramajana i njihova četveromjesečna beba.

Temimović je bio profesor na Odsjeku za geografiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Sarajevu.

– Došlo je do sudara kamiona Mercedes i automobila Renault, pri čemu su smrtno stradala tri lica. Radi se o supružnicima koji su na mjestu ostali mrtvi, dok je njihova beba prevezena u Dom zdravlja i nažalost ljekari su samo mogli da konstatuju smrt – rekla je portparol PU Mrkonjić Grad Božana Vulin.

Ona kaže da je uviđaj izvršio dežurni tužilac i saobraćajna policija PS Ribnik. Naloženo je da se uradi obdukcija tijela stradalih, kao i sva potrebna vještačenja kako bi se utvrdio tačan uzrok i okolnosti nesreće.

Prema nezvaničnim informacijama, do sudara je došlo kada je vozač Renaulta, iz nepoznatih razloga, izgubio kontrolu nad automobilom, prešao u lijevu saobraćajnu traku i direktno podletio pod kamion.

– Vozač Renaulta je iznenada skrenuo u stranu i udario u kamion. Nejasno je šta je dovelo do toga, jer je put ravan, nije bilo klizavo, vidljivost je bila dobra. Nikoga nije preticao… Vozio je prema Mrkonjić Gradu kada je iznenada skrenuo u lijevu stranu i podletio pod kamion koji je naišao iz suprotnog pravca – kaže izvor blizak istrazi.

Ispred Instituta “Torlak” danima se formiraju kilometarski redovi ljudi koji dolaze da se testiraju na korona virus.

Još veća gužva je nastala posle odluke Crne Gore da otvori granice.

Prvi u redu kaže da je došao sinoć u 20 časova da zauzme svoje mesto, a radno vreme instituta je od 8 sati ujutru.

Zbog saznanja da će čekanje potrajati mnogi ljudi su poneli stolice, kišobrane, flašice sa vodom.

Kolona ispred “Torlaka”Foto: Printscreen/RTS

U Institutu “Torlak” nema zakazivanja, a rezultati se dobijaju u roku od 24 sata.

Podsećamo, danima unazad ispred Torlaka se formiraju dugački redovi. Na Torlaku testiraju se građani iz cele Srbije, ali i Republike Srpske. 

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave svetog mučenika Evsignija.

Sveti Evsignije rodio se u Antiohiji i služio vojsci tokom carevanja Dioklecijana, Maksimijana Hlora, Konstantina Velikog i njegovih sinova. Prisustvovao je stradanju svetog mučenika Vasiliska u vreme Maksimijana i opisao je to stradanje.

Sveti sveštenomučenik Evsignije bio je vojnik pri caru Maksimijanu, pri caru Konstantinu Velikom i pri njegovim sinovima, koji je u vojsci proveo punih 60 godina. U vreme sinova Konstantinovih povukao iz vojne službe i preselio u Antiohiji, svoj rodni grad. Tu je provodio bogougodni život u postu, molitvi i dobrim delima.

U vreme Julijana Odstupnika dva zavađena čoveka na ulici su ga uzela za sudiju. On je presudio pravedno, ali se druga strana naljuti, ode caru i optuži Evsignija kao hrišćanina. Car pozva Evsignija na sud, no on izobliči cara strašno za odstupništvo od vere i ukori ga svetlim primerom velikog Konstantina. Ogorčeni Julijan naredi te mu glavu odsekoše. Postrada Evsignije u dubokoj starosti 362 godine i preseli se u carstvo nebesko.

Beseda na današnji dan kaže

Samo ako grešnici prestanu zlo činiti i nauče se dobro činiti i priđu Gospodu, sa smirenošću i pokajanjem, postaće beli kao sneg. Gospod je moćan i voljan. Niko izvan Njega ne može grešnu dušu ljudsku od greha očistiti i čistotom ubeliti.

Ma koliko se platno pralo u vodi, sa pepelom i sapunom, ma koliko se pralo i prepiralo, ono ne može dobiti belinu, dok se ne prostre pod svetlost sunca. Tako i duša naša ne može se ubeliti, ma koliko je čistili mi sami svojim trudom i naporom, uz pripomoć svih sredstava zakonskih, dokle god je ne iznesemo pod noge Božije, raširenu i otvorenu, da je svetlost Božja obasja i ubeli.

Gospod i odobrava i preporučuje sav trud i napor naš; naime On hoće, da mi dušu svoju suzama okupamo, pokajanjem stesnimo, grižom savesti pritisnemo, dobrim delima odenemo, no na kraju krajeva On nas priziva, da priđemo k Njemu: tada dođite, govori Gospod, pa ćemo se suditi. To jest: Ja ću pogledati u vas i videću, da li ima Mene u vama, i vi ćete pogledati u Mene kao u ogledalo, i videćete, kakvi ste.

Nakon što se prvi put oglasio Zvezdan, otac Sandre Miljaković, emotivne izabranice Viktora Živojinovića, sada je to uradila i njegova snaja Velimirka.

Supruga Zvezdanovog brata Budimira imala je šta da kaže o poznatom paru.

– Sandra je bila skoro. Ona je divno dete. Stvarno je posvećena porodici i ne libi se ništa da radi. Iako završava škole, ima svoje obaveze, uvek kad dođe ovde, zasuče rukave i prva je u borbenim redovima za posao – ispričala je Velimirka.

– Zeta nisam videla, iskreno da vam kažem. Možda ima svoje obaveze u Beogradu, a možda se i stidi da dođe, tek su godinu dana u vezi. Njih dvoje najbolje znaju šta je dobro za njihovu vezu i kada će porodice da se upoznaju – rekla je ona za “Svet”.

– Nije što su moji, ali jako su vredni, radni, pošteni. Završili su sa berbom malina, sad rade na kupinama. Poštena i časna porodica. Ju, ako nam Brena stvarno postane porodica, pa to će da bude prelepo – dodala je Velimirka.

– Do sada naše selo nije bilo nešto naročito poznato, sad će o njemu da se priča zbog naše Sandre i njene veze sa divnim Viktorom. Ja im stvarno želim svu sreću ovog sveta, ako bude svadbe iduće godine, pa to će biti događaj za naš kraj. Sigurno ću i kolo da povedem – zaključila je.

Stanovnici su zgroženi ponašanjem roditelja koji su, sudeći po nekim komentarima, jednostavno otišli na pecanje.

U Ruskom gradu Nadim sprečena je tragedija kada je spašena beba koja je visila sa jedne šestospratnice.

Čitav događaj desio se u okviru olimpijskog kompleksa a građani su o podvigu radnika Ministarstva za vanredne situacije objavljivali na društvenim mrežama.

Dete je bilo naslonjeno na ivicu prozora. Građani su odmah pozvali policiju.

Spasioci su uz pomoć merdevina uspeli da priđu detetu koje je, videvši ih, se odmah vratilo u stan.

Jedan od stanovnika naselja rekao je da je njegova majka pijana i da su deca predata nadležnoj službi za socijalni rad.

Stanovnici su zgroženi ponašanjem roditelja koji su, sudeći po nekim komentarima, jednostavno otišli na pecanje.

Pogledajte video:

Glumica Ljiljana Jakšić zbog situacije sa virusom korona već mesecima ne radi. Zbog toga glumica jedva ima dovoljno novca za svakodnevni život.

– Ova situacija na sve skupa jako loše utiče, ne može biti dobro i u celoj priči je samo važno sačuvati psihu. Što se finansija tiče, to je grcanje i u ovim trenucima su mi se prijatelji pokazali i uspevamo da preživimo, ali sve u svemu gledam da sačuvam psihu. Trenutno su problem ti računi koji se gomilaju, imam kredit za stan, tako da to prosto stoji danas iza sutra, a kako ću isplatiti, ne znam. Pitanje je sve. Pokušavam koliko god mogu da ne razmišljam na taj način, razmišljam o sutra, od nabavke do nabavke, sve misleći da će ovo proći. Aktivno razmišljam da smislim šta bih mogla drugo da radim, ali ne nalazim još uvek šta bi to moglo biti – ističe “Salveta”, i dodaje da su joj prijatelji pružili finansijsku pomoć:

– Kao slobodni umetnik imala sam pravo na pomoć države od 90.000 za prva tri meseca, koji je stigao u neko doba. Ono što se desilo je da sam bila zatečena, moji prijatelji uplatili su na moj račun novac za izvođenje pet predstava, i to onda kad se budu stvorili uslovi. Tako da mi je to neka pomoć, zbog koje bih sad mogla da zaplačem koliko sam ganuta tim gestom. To su trenuci kad čovek shvati da postoje divni ljudi i da zahvaljujući njima možemo mnogo da uradimo u životu. Neko se setio i uplatio za pet izvođenja predstave, nekome je to bilo važno. Imam divne prijatelje i sutra bih uradila bilo šta za njih, jer to vraća veru u život – kaže glumica.

Ljiljana ne krije da situaciju dodatno otežava i to što je samohrana majka.

– Ova situacija zvuči malo banalno, kao kad ptici svežete krila i ne može da leti. Ja 38 godina radim ovaj posao i sad odjednom ne radim ništa. To mi ubija psihu. U ovakvim situacijama uspevam da obezbedim minimum, koji srećom uspevam a da akcenat stavim da sam mama mog deteta i to me jako veseli i sve vreme posvećujem njoj, zato sam prebacila fokus na tu stvar. Uspevam da budem vesela i raspoložena i gledam da se bavim svojim detetom – iskrena je glumica, i dodaje:

– Dete treba da mi pođe u školu, i to mi je neka posebna vrsta stresa pod ovim okolnostima. Mi moramo da se borimo, i kad je bolje i idealno, uvek postoji borba. Sad je borba s ovakvom situacijom u poslu i kovidom, ali to treba shvatiti kao izazov i naći način. Sad se može videti ko je koliko jak, ko može da izdrži, treba naći način da i posle ovoga trajemo – kaže Ljiljana. 

Ljiljana ističe da je ponosna na svoje prijatelje i kolege koji su joj se našli u ovim teškim trenucima.

“Zaprosio me je u pogrešno vreme”!

Iako nikada nisu krili to da su dve godine bili zajedno, pevačica Zlata Petrović i direktor “Granda” Saša Popović dugo godina nisu pričali u javnosti o njihovoj vezi.

Ipak, pevačica je u jednom intervjuu iznela detalje ove romanse i naglasila da se oni rado sećaju svega toga, kao i to da Sašina žena, Suzana Jovanović, nema problem sa tim.

Kako je Zlata priznala, ona i Saša su se prvi put poljubili na proslavi 18. rođendana Svetlane Cece Ražnatović, 1991. godine.

“On je kod Cece došao s koncerta Harisa Džinovića, i to s jednom poznatom pevačicom s kojom se tada zabavljao. Ja sam taj dan bila kuma na svadbi u Vršcu i moja drugarica Milica mi kaže: „Ajde, bre, Zlato, da svratimo malo kod Cece. Sigurno je ludo“. Ja joj na to odgovorim: „Ma, gde sad da idem tamo ovako raščupana, umazana, šminka mi se pokvarila.“ Bila sam nikakva jer sam ceo dan đipala na svadbi i samo mi je to falilo da u pet ujutro idem na još jedno veselje. Ali, eto, ubedi ona mene i mi svratismo”, izjavila je ona za “Kurir Stars”.

“Ulazimo nas dve i prvi koga sam ugledala bio je Popović. Kao grom da me je opalio posred stomaka. Vidim ja neka igra oko njega, a on zvrlji u mene, pa su mu i cvikeri spali na nos. Namesti on naočare i nastavi da blene, a i ja u njega. Krenem u toalet, a on za mnom. Zaustavio me je ispred vrata i pohvalio da lepo izgledam, ali da mi nešto fali. Upitam ga šta to meni fali, a on ko iz topa kaže: „Da se prezivaš Popović“. Poslao je on tu pevačicu kući i seo pored mene, tu smo razmenili broj fiksnog telefona, nakon čega me je mesec dana jurio”, rekla je pevačica.

“Izveo me je u jedan hotel na večeru. To je bio spektakl. Poručila sam rakijicu i pileću džigericu u slaninici i to ga je oduševilo. Otkrio mi je da se zabavljao s nekom budalom koja je ukočena i samo je tražila da je vodi na škampe, pa je on ostajao gladan. Toliko se zaljubio u mene da nijedan dan nije mogao da prođe a da se mi ne vidimo. Bio je divan, posvećen, pažljiv. Drago mi je što smo i danas veliki prijatelji. Mnogo volim i cenim njegovu suprugu, a Sale je veliki profesionalac i najbolji čovek na svetu”, bila je iskrena Zlata.

Ona je, takođe, jednom prilikom priznala i to kakav je direktor “Granda” u krevetu!

“Pored njega sam se osećala kao princeza. On je vatra u krevetu! Jao, šta pričam?! Nikada mi nije bilo bitno da li je u krevetu dobar ili loš. Muškarci me nikada nisu privlačili po tome kakvi su u krevetu. Volela sam njihove osobine, a Sale je pripadao mojoj energiji”, izjavila je ona za pomenuti medij.

Na pitanje zašto je, onda, odbila da se uda za njega kada je zaprosio, odgovorila je da je “tako, jednostavno, moralo da bude”.

“Tako je moralo da se desi. Zaprosio me je u pogrešno vreme, ništa više. On je bio ličnost koja je najkompletnija. Stojim iza toga da je nenormalno kompletan čovek. Tada sam tek izašla iz braka, da je bilo drugačije, verovatno bih se udala za njega”, rekla je ona.