fb

Ispoštujte običaje

Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave Preobraženje.

Preobraženje Gospodnje se slavi kao jedan od najvažnijih crkvenih praznika. Tog dana se proslavlja trenutak kada se prvi put Hristova božanska priroda učinila vidljivom. Na Preobraženje, koji je posni praznik, u crkvi se osvećuje grožđe i deli narodu u znak zahvalnosti Bogu na plodovima za ishranu. U krajevima gde nema grožđa, osvećuje se drugo voće, kao na primer jabuke.

Praznik je posvećen sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor kada on najavljuje svoje potonje stradanje i slavu.

Nije teško shvatiti svrhu Preobraženja. Bližio se dan Hristove muke i on je rekao: “Svi ćete se pokolebati”. Iako im je nekoliko puta govorio o muci koju će morati da podnesu, ipak je nejasno i površno u njih ulazila spoznaja da “Sin čovečji mora mnogo trpeti, da će biti ubijen i da će uskrsnuti posle tri dana”.

Zbog ovoga, praznik je u pravoslavlju poznat i kao letnje Bogojavljenje.

Veruje se da na Preobraženje Sunce okreće leđa letu, a osmehuje se zimi. Dan postaje sve kraći, zmije i gušteri vraćaju se u svoje brloge, a laste se pripremaju za jesenju seobu. U nekim rodopskim selima postoji verovanje da na taj dan Bog “pribraznuva” (pravi ili spušta brazdu) sa neba kao znak da je došlo vreme za setvu jesenjih kultura. Veruje se da uoči praznika na nebu se otvaraju “Božja vrata” na kojima se pojavljuje sam Bog i ispunjava želje.

Nada za svetlonosno preobraženje drži budnim ljude i uoči Preobraženja Gospodnjeg. U nekim mestima majke teraju decu da gledaju u zvezdano nebo kako ne bi propustila trenutak, te da se pomole za zdravlje i blagostanje.

U Srbiji je veliki broj pravoslavnih hramova posvećen ovom prazniku, a među njima su najpoznatije crkve Preobraženja u Beogradu, Pančevu, Sokobanji, Smederevskoj Palanci i preobraženjski manastir u Ovčaru, srpskoj Svetoj Gori. Poznat je i književni opis praznovanja Jakova Ignjatovića koji je dočarao proslavu u slavnoj Sent Andreji gde se i danas Srbi iz Mađarske masovno okupljaju na Preobraženje.

Marković je neslavni rekorder s najdužim stažom obolelog od koronavirusa 

Dejan Marković (44) iz Topole tri puta je bio pozitivan na koronu tokom trajanja pandemije ovog virusa. Međutim, konačno se u njegovom slučaju desio preokret. Testirao se četvrti put prošle nedelje i ovog puta je test pokazao kako je konačno negativan.

Marković je neslavni rekorder sa najdužim stažom obolelog od koronavirusa u ovoj opštini, a vrlo verovatno je jedini s ovakvim iskustvom u Srbiji, pa i šire.

– Ne znam da li je zbog pisanja medija ili sam stvarno negativan – kaže na početku u šali Marković kome je posle najnovijeg rezultata, posle 40 dana, ukinuta izolacija.

Osećam se dobro, sad nemam nikakve simptome. Testirao sam se četvrti put, ovog puta je test negativan, a inače je prethodna tri puta bio pozitivan. Svi mi kažu kako sam neslavni rekorder, što se tiče ove infekcije”, počinje priču za Espreso.rs, Dejan Marković. 

Napominje da je 29. juna dobio temperaturu, te je odmah otišao kod lekara kako bi proverio o čemu je reč. 

Dobio sam temperaturu koja se u narednom periodu kretala u rasponu između 37,2 i 38,6 C. Međutim, do vremena kada sam se testirao devet dana kasnije, temperatura je prošla, a simptoma na koje su mu rekli da obratim pažnju, peckanje u očima, gubitak čula mirisa i sluha, jeza niz kičmu i ostalih nije bilo”, kaže Marković. 

Nakon Dejana, i njegov otac Predrag je dobio koronavirus.

Za razliku od Dejana koji se sa koronom bori duži period, njegov otac se izlečio nakon dve nedelje. 

Moj otac je mnogo teže podneo lečenje. On je imao moždani udar, a preživeo je i karcinom, tako da mu lečenje  nije bilo lako, ali je kao pobednik izašao iz te borbe”, objašnjava Marković.  

Marković za Espreso.rs kaže da je jedini u Topoli koji je kontinuirano pozitivan na koronavirus, te da je veoma teško podneo period izolacije od 40 dana.

U Topoli sam jedini slučaj koji kontinuirano je već tri puta pozitivan na test. Međutim, na svu sreću, test je negativan i osećam se spokojno jer mi je ukinuta i izolacija nakon 40 dana. Priznajem, to mi je i najteže padalo”, zaključuje Marković.

Podsećamo, važna je lična odgovornost, te stoga nosite zaštitne maske, poštujte mere, kako biste zaštitili i sebe i druge od virusa.

Preobraženje pada uvek u vreme Gospojinskog posta

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju sutra praznik posvećen Preobraženju Gospodnjem.

Ova svetkovina se u pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika, a posvećena je sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor u Svetoj zemlji (Izraelu) kada on najavljuje svoje potonje stradanje i slavu.

Kako trojica evanđelista izveštavaju, Hristos se sa nekolicinom svojih učenika povukao na molitvu na Tavorsku goru. U jednom momentu se preobrazio, zasjao kao sunce, a uz njega su se pojavili starozavetni proroci Mojsije i Ilija. S nebesa je dopirao jasan glas „ovo je sin moj mili, koji mi je po volji, njega poslušajte“.

„Tada se Hristu i apostolima javio Mojsije i Ilija koji su govorili sa Gospodom o njegovoj smrti u Jerusalimu“, piše u verskim knjigama.

Praznična trpeza bogata vinom i ribom

Preobraženje pada uvek u vreme Gospojinskog posta. Zato je praznična trpeza obogaćena vinom i ribom. Danas se na kraju svete liturgije osvećuje grožđe. Takođe se ono deli na groblju za pokoj duša mrtvih. U crkvenim bogosluženjima praznuje se sedam dana, tokom kojih se pevaju pesme posvećene ovom jevanđelskom događaju.

Ikona Preobraženja nalazi se često na ikonostasima. Na njoj je predstavljen Hristos na gori, okružen svetlošću, sa sagovornicima Ilijom i Mojsijem, dok trojica apostola, Petar, Jakov i Jovan, uplašeni leže na zemlji.

Narodna verovanja na ovu svetkovinu

U narodu postoji verovanje da se o ovom prazniku celokupna priroda preobražava. Kako se veruje, u otvorenim vodama, rekama i moru, ne treba se više kupati. Neke porodice danas slave krsnu slavu.

Praznik Preobraženje slavi se na istoku od sedmog veka. Zapadna crkva unela ga je u svoj kalendar tek 1457. godine, i to u slavu pobede hrišćanske vojske nad Turcima kod Beograda.

Naime, Janoš Hunjadi, kod nas zvani Sibinjanin Janko, mađarski velikaš, zajedno sa franjevcem Ivanom Kapistranom sprečio je sa vojskom prodor Turaka na sever. Obojica su kratko posle pobede umrli, prvi u Zemunu, drugi u Iloku.

“On je lud. Ja ne znam zašto ga gospođa Brnabić ne smeni. Pre neki dan je izjavio da večno treba zabraniti i da gledamo fudbalske utakmice. Hvala Bogu što on nije predsednik Srbije. Virusi su stariji od čovečanstva i čovečanstvo oduvek živi sa virusima. Ne možete život ukinuti zbog virusa. Doktor Kon to ne razume”, rekla je glumica Eva Ras, koja je za Nova.rs komentarišući obrazloženje dr Predraga Kona zbog čega od jeseni u školama treba da se ukine muzička kultura i fizičko vaspitanje.

Epidemiolog Predrag Kon nedavno je izjavio šta će đacima od 1. septembra biti uskraćeno u školama zbog epidemije koronavrusa.

“Nema sporta, tu smo isključivi. Biće moguće samo vežbanje na distanci. Pevanje može da poveća izlučivanje virusa ako je neko zaražen. Tokom muzičkog nema pevanja u horu, nema skandiranja, navijanja u nekom sportu”, rekao je dr Kon.

Roditelji još uvek ne znaju šta njihovu decu od jeseni tačno čeka u školama, ali jedno je sigurno – omiljeni predmeti đaka su ukinuti.

Svima je jasno koliko je fizička aktivnost važna u odrastanju deteta, a isto tako i obrazovanje, iako je sada reč o muzičkom. Zbog toga se naši poznati umetnici nisu složili sa ovom odlukom, što su istakli u našim razgovorima.

Evu Ras veoma je pogodila vest o ukidanju muzičkog i fizičkog, a osvrnula se i na odluku da će mališani od septembra nositi trostruke maske.

“Sumnjam da je Kon dobar epidemiolog. Drago mi je što je doktor Nestorović sklonjen, reklamira neke nadrilekarske piramide. Da se čovek ubije kad su dvojica takvih lekara odgovorni za zdravlje nacije. Zapanjena sam ovom odlukom njegovom. Deca da nose trostruke maske, da ih udavimo. Potpuno su bezumni. Oni tako neodgovorni nam još uvek sole pamet i ne daju da živimo. Kad je vanredno stanje prošlo 8. maja, zašto onda nisu rekli da svi moramo da nosimo maske, nego su crtali po autobusima “ovde ne možete sesti”. Onda prođe dva meseca, i sad će nas maske spasiti. Možda će nas spasiti, ali kako to nisu znali 8. maja? Sad su to proširili i na malu decu, uhvatili su mališane na zub. Kad deci bude loše od trostrukih maski, onda će oni nešto drugo doneti, ali se nadam da će nova Vlada ih smeni sve redom tamo. Bolje da kao za vreme rata pauzira školska godina, dok pandemija ne prođe”, poručila je Eva.

“Preporuka gospodina Kona da se od jeseni u školama ne radi fiskultura i da se ne peva… Pa ubijte i ovo malo radosti koja je u nama. Nije im palo na pamet da fiskulturu i pevanje rade na otvorenom. Švajcarci su sve to imali u školama i naravno napolju. Ni kiša ih nije ometala. Zašto? Zato što je to neophodno za mentalno zdravlje. Džaba čovek bez korone kada je mentalno ubijen”, rekla je glumica Ljiljana Blagojević za Nova.rs.

Glumica Gorica Popović je Konovu izjavu ocenila kao zbunjujuću i bez puno smisla.

“Zasipaju nas gomilom kontroverznih “stručnih saveta”, i čovek prosto ne zna kako da se ponaša u svemu tome. Ovo je još jedna zbunjujuća izjava, rekla bih bez mnogo smisla. Pa zar da se deci zabrani fizička aktivnost? Pevanje? Možda da uvedemo obavezno plitko disanje…”, rekla nam je ona.

“Kada si nemoćan, ćuti. Nemoć se oseća svuda. Prosto mi se plače koliko se svaki protest završi našom nemoći i njihovim trijumfom”, govori glumica Seka Sablić, komentarišući za Nova.rs aktuelna politička dešavanja u zemlji i nedavno održavane proteste ispred Skupštine u Beogradu.

Legendarna Seka Sablić, kultna pozorišna i filmska glumica koja je obeležila kinematografiju bivše Jugoslavije i Srbije, komentarisala je aktuelna politička i društvena dešavanja u zemlji, te u razgovoru za Nova.rs istakla da trenutno caruju, kako kaže, laži, prevare i malverzacije političkog vrha.

“Trenutno zaista caruju laži, nepravde, bezakonje. Sve je i svako je na pogrešnom mestu. Mogu da se setim da još davnih dana dok je Brana Crnčević bio živ, duhovito je govorio počelo je vreme ponavljača. Sada su ponavljači na vlasti. To naše generacije jako dobro znaju – ko su to ponavljači. Bilo je sramota biti ponavljač. I od tada, pa do danas, je baš sve tako”, govori Seka i dodaje:

“Veliki profesionalci su sklonjeni. Dobro se sećam da sam nekada slušala da su za upravnike pozorišta dovodili sumnjive ljude, a govorili su nema ko. To nije tačno. Profesionalci i dobri ljudi ovom društvu nisu potrebni. Oni su anonimnosti, u mraku. Ponavljači imaju moć u svim segmentima društva. Nigde ne možete da napredujete ako je sve korumpirano – ni u seriji, ni u pozorištu, nigde. Ako su reditelj, tekst i podela korumpirani, pa šta dalje?”

Ona je potom govorila o nedavno održavanim protestima u Beogradu, navodeći da je tužna zbog činjenice da oni nisu imali naročito veliki uspeh.

“Kada si nemoćan, ćuti. Nemoć se oseća svuda. Prosto mi se plače koliko se svaki protest završi našom nemoći i njihovim trijumfom. Ne znam od čega to zavisi, ali usput sam pratila razne vesti iz sveta – kada se ljudi pobune, oni uspeju i da skinu vlast. Svaka čast ljudima koji uspeju da se izbore za svoja prava”, rekla je glumica i dodala:

“O opoziciji neću ni da govorim, oni ne postoje zaista, ne želim da ih vređam i unižavam, ali izgleda da nema pomaka dok omladina i radnik ne krenu u pobunu. Neverovatno je da su propuštene prilike koje je bazirao uzbunjivač Aleksandar Obradović – veliki heroj. Videli smo toliko strašnih podataka, korupcije, prevare, poniženja i nezaštićenih radnika – sve je to propalo. Dok se tu ne stvori energija i krenu neki pokreti pobune, ništa se neće promeniti. Sve je na omladini i radničkoj klasi.”

Gde je tanko, tu se najčešće i kida. Zoran Trkulja, vredni domaćin, muž i otac šestoro dece, poginuo je pre skoro mesec dana. Život ove porodice nikada nije bio lak, ali je sa preranim odlaskom glave kuće, on postao još teži, pošto je Zoran bio jedini koji je unosio novac u kuču.

Zoran (39) i Draženka (39) Trkulja, njihovo šestoro dece i Zoranovi roditeli, Jovan i Ljuba, iz Mačkova Sela u Hrvatskoj, nikada nisu lagodno živeli. Na trošnoj kući, krov već godinama prokišnjava, a za razliku od vršnjaka, njihova deca nemaju televizor i kompjuter. Da bi prehranio porodicu, Zoran je radio šta je stigao, od držanja stoke i održavanja porodičnog imanja. Početkom juna meseca, on je išao da pomogne komšiji da preveze seno pre oluje, da bi u povratku, doživeo nesreću u kojoj je poginuo.

Dražen, Danijel, Nikolina, Danijela, Nikola i Milana, ostali su bez oca. Najstarijem, Draženu je 17 godina, dok je najmlađoj Milani, svega tri. Ona još uvek nije svesna da njenog oca nema, već čeka kada će da dođe i da joj donese čokoladu. Jer, Zoran je znao da svaki put kada se vrati kući, deci donese jednu čokoladu, koju su oni nakon toga delili između sebe, kocku po kocku.

– Bilo je hladno i obukla sam duksericu koju je on nosio. Kada me je videla Milana, počela je da govori “to je tatina dukserica”… Ona još nije svesna i stalno pita kad će da se vrati i donese joj čokoladu – kaže Dražneka u razgovoru za RTL.

Koliko su uslovi u kojim ova porodica živi teški, govori i činjenica da su nastavu za vreme korone pratili preko Draženkinog telefona, koji je star i čiji je ekran razbijen. Ipak, složna i skromna, deca su uspevala da na vreme pošalju svoje zadatke učiteljima i profesorima. Takođe, od igračaka, imali su samo dva bicikla, koje su delili između sebe, po uzrastu.

– Šta da radim, moram… Deca su tu, moram sa njima polako, šta ću.. Imam svoju baštu, držimo i svinje, imamo traktor, obrađujemo seno… Deca su se odlučila da nastave dalje, pa neka bude tako, i otac im se bavio poljoprivredom. Gde će raditi…. Nismo bili ni gladni ni žedni, uvek smo bili složni, dečaci su išli sa njime u šumu, na pijacu prodavali. Tako smo se izdržavali – rekla je Dražneka koja je sa Zoranom provela u braku 18 godina za RTL.

Najstariji sin Dražen, završio je za mesara, a kada je Zoran poginuo, postao je glava kuće. Ovaj veliki teret koji je pao na njega, primio je hrabro, i rešio je da registruje gazdinstvo u kojem će se baviti ovcama. Njegova majka, za njega, kao i za ostalu decu, ima samo reči hvale.

– Sve mi je najteže. Kad vidim njih tako… Život ide dalje, šta ću. Moramo strpljivo i polako, koliko uspemo zajedno, ja i oni, baka i deka… Znao je da im donese jednu običnu čokoladu, a oni to između sobe podele, kocku po kocku, i tako do kraja, u krug. Nemamo televizor, nastavu su pratili preko mob razbijenog telefona.. Skromni su, od marta do juna, bilo je tako – kaže Draženka.

Zoranovi roditelji, Jovan i Ljuba, koji žive posebno, u staroj kući u dvorištu, još uvek ne mogu da se pomire s gubitkom sina. Kako kažu, zajednička primanja su im oko 900 kuna (oko 120 evra), zbog čega je Ljuba prestala da pije lekove pre skoro godinu dana, jer, za 150 kuna (oko 20 evra), kupi kilogram brašna i to joj je sav luksuz. Dok je Zoran bio živ, on im je pomagao koliko je mogao.

Teška životna priča ove porodice iz Podrinja, pogodila je i ljude iz organizacije “Ljudi za ljude”, te su nakon inicijative da im se pomogne na društvenim mrežama, krenule da stžu donacije. Između ostalog, televizor, frižider i odeću, što je posebno obradovalo malog NIkolu (8) koji je na pitanje novinara kada su prvi put razgovarali sa ovom porodicom, izrazio želju kako bi voleo da dobije nove cipele.

Zoran je, kako kažu porodica i komšije, voleo i rado pomagao svima. Tako je i poginuo, na tuđem traktoru, te se sada svi oni nadaju, da pomoć, sad kada im je najpotrebnija, neće izostati.

Nesreća se dogodila oko 20:30 na državnoj cesti D-54 Maslenica – Zaton Obrovački, a sudarila su se dva automobila

U teškoj saobračajnoj nesreći koja se večeras dogodila kod Maslenice u Hrvatskoj poginule su dve devojčice. Nesreća se dogodila oko 20:30 na državnoj cesti D-54 Maslenica – Zaton Obrovački, a sudarila su se dva automobila.

Kako nezvanučno saznaje Zadarski.hr, u nesreći su poginule dve devojčice iz Gračaca stare 9 i 5 godina, a njihov otac i još jedna devojčica, njihova sestra, hitno su prevezeni u zadarsku opštu bolnicu.

Anabela Atijas isterala je pravdu na sudu u sporu sa bivšim suprugom Gagijem Đoganijem. Podsetimo, pevačica je tužila densera jer godinama nije plaćao alimentaciju za ćerke Lunu i Ninu, a, premda je ranije povukla tužbu, ovoga puta je išla do kraja.

– Posle 11 godina sam se odlučila na taj korak. Davala sam ljudima šanse da se promene, da postanu bolji ljudi, međutim, nije išlo. Od njega očekujem samo da ispuni ono što je sud naložio – ispričala je Anabela i dodala:

– Očekujem da Gagi izmiri potraživanja za svoju decu, a ne za mene.

FOTO: PINK.RS/O. BOGDANOVIĆ

Što se Lune tiče ništa se nije promenilo.

– Ja nju više ne poznajem. Odlučila sam da se povučem iz njenog života. Prosto, duše su nam se razišle. Ima bitnije ljude u svojoj blizini – zaključuje Anabela.

FOTO: TV PINK PRINTSCREEN

On je svoje žrtve ustrelio sa po tri metka u obližnjem šumarku

Prošlo je osam godina otkako je Biljana Ristić Stojanović iz Popovca ostala bez šesnaestogodišnje ćerke koju je usmrtio njen bivši suprug Rade Stojev (44). Za zločin nije odgovarao jer je nakon svirepog ubistva pucao sebi u usta.

Ćerka Aleksandra nije bila njegova jedina žrtva, sa sobom je u smrt poveo i njenu maćehu Aleksandru Nedeljković (33), sa kojom je bio u braku samo četiri dana. Zločin bez presedana i dan-danas predstavlja misteriju, jer niko ne zna šta se dešavalo u Radetovoj glavi da bi se odlučio na ovako užasan čin.

Taj 16. avgust 2012. godine nikada neće zaboraviti ni jedan meštanin Kamenice koji je kraj izletišta Dabilo ugledao “zastavu 128” i u njoj zatekao muškarca na mestu vozača i dve žene na zadnjem sedištu. Kasnije je ustanovljeno da je Rade svoje žrtve ustrelio sa po tri metka u obližnjem šumarku, a zatim njihova tela dovukao do kola gde je i sebi presudio. Tek nakon njegove smrti, ustanovljeno je da je vodio, najblaže rečeno, komplikovan život.

U džepu mu je nađena lažna novinarska legitimacija lokalnog niškog lista, saznalo se da je predstavljajući se kao službenik BIA isprosio devojku od čijeg je oca i uzeo pištolj kojim je izvršio ubistvo, te da je imao i druge brojne lažne identitete. Međutim, ništa od toga nije nagoveštavalo na mogućnost da je spreman da učini najgore.

Tako nešto slutila je samo njegova prva supruga Biljana Ristić Stojanović koja se njim razvela zbog porodičnog nasilja. Iako joj je ćerka sudski pripala, on je na prevaru odveo i majci zabranio da je viđa. Ipak, uspela je da uz sudsko rešenje i asistenciju policije, uzme ćerkino telo, jer je Radetova porodica imala nameru da je sahrani pored oca koji je ubio.

“Kako onda, tako i danas, živim na sedativima… Crninu ne skidam, niti ću je skinuti dok sam živa. Aleksandru stalno sanjam, dane provodim na groblju čekajući trenutak kada ću zauvek leći pored nje”, pričala je na jednoj od prethodnih godišnjica ožalošćena žena.

Danas, nije imala snage da govori o zločinu koji joj je obeležio život. Umesto nje, njena sestričina je kazala: “Njoj je sve to isto, kao da se juče desilo, i više ne može ništa da kaže, osim da bol ne prolazi”.

Izvor: Telegraf

“Maštala sam kako imam svoju kuću”

Folk pevačica Seka Aleksić danas ima uspešnu karijeru i prelepu vilu u Staroj Pazovi u kojoj uživa u raskoši sa svojom porodicom.

Ipak, iako danas ima sopstveni mali raj i može sebi da ispuni i najsitnije hirove, to nije oduvek bilo tako. Seka je nekada veoma teško živela i o tome je često javno govorila, ističući da se ne stidi svoje prošlosti, koja je samo ojačala i naučila kako da se bori kroz život.

Ona je, svojevremeno, otvorila i sopstveni blog u kome je opisala čitavu svoju životnu priču do detalja.

“Ratni vihor je nosio sve pred sobom. Napustili smo grad, ostavili sve. Nestale su uspomene, one opipljive stvari koje nemaju neku materijalnu vrednost ali nas sećaju na detinjstvo, a za nas same vrede najviše na svetu, sećaju na odrastanje, na lepe bezbrižne dane. Hiljade i hiljade ljudi ostali su bez krova nad glavom, bez posla, bez svega… Nismo znali gde su naši prijatelji, a onda su počele da stižu tužne vesti. Slušala sam kako odrasli pričaju o ljudima koje sam poznavala, o roditeljima mojih drugova, koji su izgubili svoje živote. Moju kuću, moje dvorište zamenila je trošna soba, naš prinudni smeštaj”, napisala je ona o početku teškog perioda svog života.

“Četvrti razred sam nastavila u Banji Koviljači. Bilo je teško biti tek tako prihvaćen od strane ostale dece, koja su već tri godine zajedno išla u školu. Koliko god pitoma, nežna i iskrena bića, deca znaju biti i surova. Pričala  sam ijekavski što je njima bilo smešno. Nisam imala novca za užinu, nosila sam je od kuće. Nisam išla na ekskurzije, niti kao neki moji vršnjaci  žiletom sekla patike da bih dobila nove koje su tada bile u trendu. Ja sam imala jednu sliku. Crno-belu sliku moje majke koja me drži u naručju. A moja majka je radila dva posla. Mučila se i trudila da ne budemo gladni, da nam nekako ublaži sve. Krila je svoju brigu, krila je svoj umor, nikad se nije žalila”, pisala je dalje Seka.

“Pored svega lošeg što nam je život doneo nije pokazivala mržnju, gnev… Učila nas je da cenimo rad. Nastavila je da se bori, nije pala, iako smo bili bez ičeg svog. Uveče, kada legnem ja bih sanjala budna. Maštala bih kako imam svoju kuću, dvorište kroz koje trčkara psić i laje. Maštala bih kako moja majka ima vremena da popije kafu sa prijateljicama, kako se smeje i uživa. Maštala sam da će realnost koju živimo  jednog dana biti samo ružan san. Tako sam želela, tako sam jako želela da sve to što se desilo prođe, a znala sam da će proći, znala sam da će proći ako ne odustanem od onog što želim, da treba da se borim. Znate, život je takav, kao mirno more, a onda veliki talasi sruše sve u jednom mometu, a pred vama je vreme da sve ponovo izgradite”, bila je emotivna pevačica.

Ona je potom dodala i kako je njen san postao java i svetliji dani su konačno bili pred njom.

“San je postao java. Nisam se obazirala na one koji su me nazivali ružnim imenima, koji su pokušali da omalovaže moj rad, išla sam napred. Devijčica koja je pevala ispred ogledala sa dezodoransom u ruci je porasla i pevala pred hiljadama ljudi, na sceni, uz pratnju benda. Obišla sam mnoge zemlje. U dalekoj Kanadi u publici sam prepoznala svoju školsku drugaricu. Zagrlile smo se, krenule su nam suze. Surova realnost kroz koju smo prošli moja porodica i ja danas jeste samo ružan san, ali i lekcija. Ne prođe dan da se ne setim kako smo živeli i kako smo sve izgubili. Ne prođe dan da ne zahvalim Bogu što smo danas živi i zdravi”, napisala je ona.

B.K.

Izvor: Objektiv.rs