fb

Pravoslavni vernici sutra proslavljaju svetu prepodobnomučenicu Paraskevu, u narodu poznata kao Trnova Petka. Ovim praznikom završava se mali letnji “ciklus ženskih praznika”, kome pripadaju i Ognjena i Blaga Marija.

Njene mošti čuvaju se u Carigradu. Na freskama i ikonama predstavljena je u monaškoj odeći sa krstom, kao simbolom stradanja, u jednoj ruci i grančicom mirte u drugoj ruci.

Zbog blagosti i čuda koja je učinila za života, pred njene mošti i danas dolaze vernici da mole za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja.

Praznik Trnove Petke, kao i praznici još dve svetiteljki koje se praznuju u avgustu – Ognjene Marije i Blage Marije, nisu crvena slova, ali su poštovani u srpskom narodu, a naročito među ženama.

Za Trnovu Petku kažu i da je ženski praznik, jer ga prvenstveno praznuju žene koje na taj dan ne bi trebalo da mese, kuvaju ili rade bilo koji posao u kući kako ne bi navukle gnev svetiteljke. Prema narodnom verovanju na praznik Trnove Petke ne radi se, da tokom godine ne bi trnule ruke.

Naši stari su verovale da ne valja mesiti hleb, prati veš, iznositi pepeo ili raditi bilo šta od ručnih radova.

Mlade devojke, veruje se, danas treba da beru cveće i njime kite kuće kako bi u domovima vladala sloga i mir. Devojčicama se danas oblače nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila sreća.

Poznata književnica, Isidora Bjelica, pre pet godina je gostovala u emisiji “Agape” i tom prilikom je pričala o bolnom iskustvu koje je doživela kada je bila mlada devojka. Naime, Isidora je morala da abortira kada je imala 21 godinu.

Ona je u toj emisiji rekla da je, nakon abortusa, osetila veliku tugu i da se posle toga okrenula Hristu i krstila se u 22. godini.

“Još jedan veoma dramatičan događaj u tvom životu je prouzrokovao kasnije i tvoj zvaničan ulazak u crkvu kroz krštenje. Velika ljubav, ostala si u drugom stanju sa mladićem i pritisak čitave okoline da mora da se izvrši abortus”, rekao je voditelj emisije, Aleksandar Gajšek.

“Jeste. Ja možda treći, četvrti put pišem o tome otvoreno. Pisala sam i o spasu… Mislim da je to prvi trenutak kada sam skrenula sa mog puta srca, kada sam poverovala drugima da postoji nešto racionalno. Ne želim druge da optužujem, ali sam zaista bila mlada, imala sam 21 godinu. To je dugogodišnja veza sa danas poznatim rediteljem i umetnikom koja je trebalo da vodi u brak. Znači, nije to nešto tek tako, to je ljubav koja je trajala godinama”, počela je priču Isidora tada.

“I kada se desila ta trudnoća, prosto, svi oni su objasnili da je to nerazumno, da je važno da se završi fakultet, da za nas dvoje ima vremena i da ima vremena za bebu. Ja moram to otvoreno da kažem, da sam imala nekoliko tribina o tome, ja nisam protiv da se ukine pravo na abortus, ali ja mislim da svaka mlada devojka ima pravo da zna šta to znači za njenu dušu, a to je ono što ja tada nisam dobila. Ni u jednom vidu. Ni u podršci od doktora, ni u podršci u porodici, ni u podršci od mladića, ni od koga. Ja nisam znala šta mene čeka”, nastavila je priču Bjelica.

” Ta kajanja, ti plačevi, ta tuga… Tada se prvi put u mene uselila strašna tuga, bol, ja to ne mogu ni sa čim da objasnim.To je ono što mene, u stvari, nije ništa drugo moglo da me uteši nego da se okrenem Hristu i da se krstim, i tako sam se krstila sa 22 godine. Ali prosto se nadam da će i sama i kroz taj deo prosto upozoriti ljude koji tako nehajno i lako oduzimaju život sopstvene dece, a zapravo iz neznanja i pristika javnosti da je rano, da nema novca, znaš koliko ima tih glupih objašnjenja da lako ubijamo svoje dete, tako da kažem da koliko mislim da je porođaj u stvari najvažnija duševna inicijacija za žena, tako mislim da je abortus nešto što je najstrašnije to što može i muško i žensko biće da uradi svom detetu”, zaključila je ona.

Šta je Isidora pričala na ovu temu, možete pogledati na 30:30 minutu:

Pevačica i bivša zadrugarka, Zorica Marković, nakon završetka rijalitija sabira utiske i nema je mnogo u javnosti.

Ona je, nedavno, za medije prokomentariala svoje učešće u “Zadruzi” ali i situaciju u našoj zemlji.

“Dobro sam, svi smo zdravi, hvala bogu, ali, s druge strane, teško mi je kad vidim svoj grad i zemlju. Kad vidim kako ljudi odlaze zbog ove bolesti, a tek šta će biti posle svega ovog”, rekla je ona, a potom dodala:
“Što se tiče odnosa sa produkcijom, mislim da je to svima jasno, jer, evo, već devet godina sarađujem s njima i sve je u najboljem redu. Potpišem ugovor, redovna je uplata i ja njima jednostavno ne mogu da kažem ne! Druga stvar, dopada mi se ovo, jer rijaliti shvatam kao psihološku igru u kojoj se dobro snalazim. A to što ostali učesnici ne mogu to da ukapiraju, to je njihov problem”.

Kako je u čitavom svetu kriza, pevačica je priznala da je njoj “mirna glava” i da već dugo ne zavisi od estrade.

“Uvek sam govorila: “Ljudi, čuvajte se za crne dane”, i ja sam u tome uspela. Meni je mirna glava, ne zavisim od estrade već deset godina, jer sam videla gde to vodi i kako će biti. Okrenula sam se drugim poslovima, lepo živimo i ne moram da brinem. Mislim da su svi na estradi ugroženi, a ponajviše muzičari, jer su uvek imali male honorare, za razliku od pevača. Velike zvezde su valjda mogle da uštede nešto da barem godinu dana ne moraju da brinu. Ako nisu to uspeli i sad traže od države, onda je to sramota. Ja bih se pre otrovala da sam na njihovom mestu”, rekla je Zorica.

Na pitanje medija da prokomentariše to što  je njena koleginica, Neda Ukraden, javno apelovala za pomoć estradi, Zorica je, bez dlake na jeziku, odgovorila:

“Jao, bože Neda…. Pa jedna njena cipela košta 30.000 dinara, a nekom kolegi manje poznatom potrebno je toliko da prehrani svoju porodicu. A da li sve te zvezde plaćaju porez, ja nisam sigurna da plaćaju! To ni bogotac ne može da pohvata, mnogi od njih čak nisu ni članovi udruženja, nemaju ni penziono ni socijalno, a tolike pare zarađuju”.

Na kraju je odgovorila i na pitanje koje je zanimalo mnoge, da li će ponovo ući u “Zadrugu”.

“Ne znam, otići ću na razgovor da vidim, ja imam važeći ugovor sa ‘Pinkom’. Moram da vidim šta će biti s poslom koji imam van toga”, zaključila je Markovićeva.

Užasne vesti, danas je u 27. godini preminuo košarkaš Crvene zvezde Majkl Odžo.

Nigerijski košarkaš koji je u Srbiju stigao još 2017. je prema još neproverenim informacijama preminuo od srčanog udara.

Tragičan događaj odvio se na stadionu FK Partizan, u teretani, gde je Odžo imao trening, kolabirao i preminuo. Prema nezvaničnim informacijama, košarkaš je preminuo na licu mesta.

Odžo je nastupao za koledž Florida stejt, 2017. je stigao u FMP nakon što nije bio izabran na NBA draftu, a godinu dana kasnije se preselio na Mali Kalemegdan.

Odžo je bio miljenik navijača crveno-belih, a sa Zvezdom je osvojio ABA Superkup 2018. i KLS Superligu i ABA ligu godinu dana kasnije.

Čitavu sezonu 2015/16. propustio je zbog povrede kolena. Na NBA draftu 2017. nije izabran, da bi 17. avgusta 2017. potpisao višegodišnji ugovor sa FMP-om.

Tokom sezone 2017/18, Odžo je u ABA ligi imao prosek od 12 poena i 6 skokova, dok je u Superligi uz 6 uhvaćenih lopti imao i zavidan prosek od 14 ubačenih poena, a svojom igrom značajno je doprineo plasmanu FMP-a u finale Superlige Srbije.

Senad Dautović je jedan od 50 volontera koji su više od mjesec pomagali medicinskom osoblju i pacijentima u Kovid centru u Novom Pazaru.

Njegovo herojsko djelo, da ženi oboljeloj od korona virusa pruži vještačko disanje i produži joj život, izazvalo je divljenje javnosti.

Pacijentkinja oboljela od korone, koju je Senad Dautović sa kolegom trebao da prebaci iz vozila hitne službe u crvenu kovid zonu, na putu do bolničke sobe prestala je disati. Tada je, rizikujući svoj, Senad počeo da spasava njen život, prenosi Avaz.

– Dali smo sve od sebe kako za nju tako i za sve ostale pacijente. Nismo gledali šta je i ko je. Pomagali smo od najpotrebnijeg kiseonika do najzadnjeg kao što je hranjenja, te presvlačenje pacijenata i tako dalje. Uradio sam to vještačko disanje i mislim da bih ponovio isto – priča Dautović, volonter u Regionalnoj kovid bolnici u Novom Pazaru.

Prilikom pomoći pacijentkinji, koja je nažalost preminula poslije dvije sedmice, Senad se nije zarazio.

– Odmah je urađen brzi test. Negativan je, ali će ostati ta volja i ta želja i nesebično požrtvovanje. Ljekari su odmah priskočili i uradili pravu reanimaciju – navodi dr Mirsad Đerlek, koordinator regionalnog kovid centra u Novom Pazaru.

Senad je bio višestruki davalac krvi i ali je i njemu je zatrebala kada je prije dvije godine morao na operaciju tumora. To ga je podstaklo da još više pomaže.

– Iako nije iz našeg grada, iako je rodom iz Rožaja, ali supruga mu je iz Pazara, pa je on ustvari Pazarac. Što bi rekli odakle si, odakle ti je supruga. Došao je sa nama i radio izuzetno teške poslove iako smo tek kasnije saznali da je i sam bio dosta bolestan – dodaje Senad Župljanin, kolega volonter.

Dautović sa suprugom i dvoje djece živi u podstanarskoj sobi bez stalnih prihoda. Dobio je posao obezbjeđenja u novopazaraskoj Hitnoj službi, za sada po ugovoru na određeno vrijeme. Da bio konkurirao za stalni posao, prvo mora da kao državljanin Crne Gore ispuni administrativne uslove.

Sigurnosna kamera u Rožajama prekjuče je zabeležila umalo tragičan udes na jednoj raskrsnici u centru grada kada je džip, kome su otkazale kočnice, naleteo na tri muškarca.

Na snimku koji kruži društvenim mrežama se vidi kako oni stoje na trotoaru, dok vozilo velikom brzinom nailazi iza ugla. Oni su srećom stigli da reaguju i da se izmaknu u zadnjem trenutku, ali je jedan od njih ipak oboren na zemlju i malo je falilo da bude pregažen kada je džip krenuo u rikverc.

Srećom brzo se otkotrljao u stranu i izgleda da je prošao bez povreda, sudeći po tome što su se sva trojica na nogama udaljila od mesta nesreće.

“Nema zaštićenih vrsta u Srbiji osim grabljivaca koji su uzurpirali vlast i oteli institucije od građana. Jedan od njih, Željko Mitrović, pohvalio se na Tviteru letom iznad rezervata Uvac, staništu beloglavog supa, inače zaštićene vrste”, saopštila je Narodna stranka Užice.

“U isto vreme, Fond za zaštitu ptica saopštio je da je helikopter leteo oko gnezda u koloniji beloglavih supova. Preplašeni mladunci su, mada nesposobni za let, iskakali iz gnezda. Evidentirano je šest koji su ispali iz gnezda. Meštani i čuvari spasili su tri.

U zemllji gde ne postoje institucije, reakcija na ovo zlodelo će, naravno, izostati. Mitrović, naravno, neće bidi predmet istrage, ni sankcija. Zašto je ovaj čovek izvan zakona, a u rezervatu i bukvalno helikopterom iznad  mladunaca zaštićene vrste? 

Beloglavi sup, FOTO: Printscreen

Zato što je važna karika u jednom od najvažnijih političkih projekata vlasti – a to je zaglupljivanje, dezinformisanje i zastrašivanje građana Srbije. Vlast mu je omogućila da zloupotrebi javno dobro – nacionalnu frekvenciju. 

Simbioza aktuelnog režima i Željka Mitrovića je bizarna i bolna. On  pomaže režimu tako što veliki broj građana sluđeno gleda stvarnost kroz pink naočare. Vlast mu dozvoljava da se igra gde hoće. Igračke su mu nacionalne frekvencije, dražavni budžet, životi ljudi, rezervat Uvac, mladunci beloglavog supa i zdrav razum građana. Ta igračka mu je omiljena, baš kao i Aleksandru Vučiću, predsedniku Srbije.

Posledice antikulturne politike koja se sprovodi sa medija sa nacionalnim frekvencijama biće vidljive dugo. Ona i služi tome da građani ne razlikuju dobro od lošeg, laž od istine. rialiti od stvarnosti. Pogledajte sastav “Narodne” skupštine bez legitimeta i opozicije. Kom žanru pripada? Žanru pink rialitija.

Za doprinos Mitrovića u uništavanju zdravog razuma i kritičke javnosti u Srbiji, vlast mu  je oprostila mnoge žrtve. Mladučad beloglavog supa su neprimetni u dugom nizu. Njih će spašavati meštani. “Meštani” će zaštiti i Srbiju. Javnost u Srbiji sazreva i uskoro će povratiti vlasništvo nad javnim dobrima. Mitroviću se moraju oduzeti igračke. Od nacionalnih frekvencija do zaštićenih vrsta”, kaže sa na kraju saopštenja, koje potpisuje Ivana Parlić, poverenik Narodne stranke Užice.. 

Kad drugaricama ispričam da moja svekrva ima samo 43 godine, svi mi kažu – blago tebi

Imam mladu svekrvu, Marinu. Ima samo 43 godine. Rano se udala. Imala je samo 18 godina kada se rodio moj muž Rade, a godinu dana kasnije i njegov brat Adam.

Ona i moj svekar imali su dobar brak. Deca su odrastala u srećnoj porodici. Marina je odmah nakon srednje škole završila kurs za računovođu i počela je da radi u maloj firmi. Danas je ugledni računovođa u dobroj kompaniji.

Kada je Radetu bilo deset godina, njegov otac je doživeo strašnu saobraćajnu nesreću. Marina je ostala sama sa dečacima. Naučila ih je da budu odgovorni, smaostalni, da završe škole i da budu ljudi.

Kada su stasali za srednju školu, Marina ih je poslala u inostranstvo na školovanje. Dobili su stipendije i ona nije morala da brine o njima. Bar ne finansijski.

Tako smo se Rade i ja upoznali, a uskoro i venčali.

Oboje smo studenti na završnoj godini. Marina je odlučila da nam plati troškove svadbe i medeni mesec. Posle toga smo se sa njom čuli samo jednom mesečno, da razmenimo osnovne informacije.

Radetov mlađi brat živi sa majkom, ali Marina ga ne finansira. Ona često kaže: “Neću hraniti matorog konja.”

Mi smo nedavno dobili dete, kćerkicu. Svekrva je čestitala, donela poklon u vidu pelena, hemije za dete, kašica, odeće… Izljubila nas je sve odreda i nestala. Ona ima svoj život.

Ona vikendom ide na planinarenja, vozi bicikl, zimi skija, leti je na moru…

Kada joj tražimo da pričuva unuku ona kaže: “I ja sam svoje sama čuvala”. Kada je zamolimo da nam pozajmi novac za kiriju, kaže: “Snađite se sami, ni meni niko nije pomagao.”

Moji roditelji su penzioneri, jedva sastavljaju kraj s krajem. Od njih ne mogu da tražim novac, ali ni da pričuvaju dete jer su bolesni.

Dok mi muku mučimo, Marina cveta. Nedavno nam je rekla: “Da sam željna bebe, udala bih se i rodila sebi jednu.”

Naravno, ponekad nam daje poklone, ali to nije dovoljno.

Nedavno sam imala jak grip i muž me danima negovao. Marina je došla i pričuvala unuku na par dana. Čim je videla da mi je bolje, mahnula nam je i rekla: “Sad nastavite sami!”

Eto, takva je moja svekrva.

Ne prođe dan, a da neko ne pokuca na vrata ove svetinje

Monahinje beočinskog manastira sa ponosom prisustvuju krštenju dece koja su rođena posle upornih i iskrenih molitvi pred ikonom Majke Božje Beočinske.

Ne prođe dan, a da neko ne pokuca na vrata manastira Beočin i crkve posvećene Vaznesenju Hristovom, ušuškanim u fruškogorskoj dolini između dva brega obrasla šumom. Tu, na Svetoj srpskoj planini, gde protiče Ljuti potok, nadu i utehu od svakodnevice traže mnogi, jer glas o čudotvornoj ikoni Majke Božje Beočinske daleko se čuje.

Da to nije obična glasina, potvrđuje nam ljubazna monahinja koja nam otvara manastirske kapije i daje “knjigu čuda” da pročitamo čije i kakve je sve molitve uslišila čudotvorna Bogorodica.zvanično jedan od najposećenijih srpskih manastira – jer gde su čuda, tu je i molitva.  

Dok neguje manastirsko cveće, monahinja priča kako svakog dana ugoste nebrojeno ljudi, jer pomoć traže i mladi i stari, i žene i muškarci. Svi se nadaju da će im posle molitvi život krenuti po dobru. Neko je tu zbog zdravlja, neko – ljubavi.

– Ipak, najviše dolaze žene koje ne mogu da se ostvare u ulozi majke, pa se mole za potomstvo, a verujte mi da molitva pomaže, jer nam se vratilo ko zna koliko žena da nas obraduje vešću da su posle molitvi pred čudotvornom ikonom ostale u drugom stanju i rodile zdravu decu – kaže monahinja.

Ikona je doneta sa Kosova

Beočin, sremsko mesto, tik uz bački Novi Sad, česta je stanica hodočasnika. Ovde dolaze ljudi iz svih krajeva zemlje i regiona, kako bi se pomolili pred ikonom starom 500 godina, koja je, kako se veruje, na Frušku goru doneta sa Kosova.

Nezvanično, tako je rođeno oko 1.000 beba, čije su majke dolazile da ispričaju srećnu novost.

Žene su jednostavno imale veru i ona je pobedila. Monahinja kaže da je dvogodišnja devojčica Višnja, koja u tom trenutku stoji u crkvi sa majkom, rođena upravo posle njenih molitvi pred čudotvornom ikonom. Pokazuje nam knjigu u koju su žene ispisivale svoja iskustva, kako bismo se uverili da se čuda na tom mestu dešavaju.

Georgije je dar molitvi

– U braku smo pet godina. Posle lečenja i neuspešnih vantelesnih oplodnji, na predlog doktora došli smo u manastir Beočin, do ikone Majke Božije. Više smo puta dolazili u manastir i čitane su nam molitve. Nakon godinu dana uslišene su nam molitve – kaže jedna žena koja je nakon molitvi rodila sina Georgija, koji je kršten ovde.

Pre osam godina, Ljiljana nije krila da je spas tražila i pronašla. Monahinja sa mnogo radosti, priča i pokazuje kako ga je Ljiljana opisala u knjizi čuda. S proleća 2004. godine sanjala sam ikonu Presvete Bogorodice.

– U snu sam obilazila ruševine crkvi i manastira, svuda je bio mrak i vlaga. Preda mnom se tada ukazala ogromna ikona Presvete Bogorodice. Kasnije sam od pacijenata saznala da se nalazi u manastiru Beočin i da se pred njom mole nerotkinje. Posle 17 godina, u u četrdesetprvoj godini sam ostala trudna. Marta 2005. godine rodila sam Sofiju – priča Ljiljana.

Ovakvih ženskih priča je mnogo. Preplavile su knjigu čuda koju monahinje pažljivo čuvaju. One i dalje povremeno iščitavaju imena ovih žena u molitvama, iako su danas one srećne i zahvalne majke.

U manastiru Beočin, pred čudotvornom ikonom, stoje i ljudi sa drugačijim problemima. Mnogi se mole za ozdravljenje, svoje ili svojih bližnjih. Ima i onih koji ispisuju želje da pronađu dobar posao, da im deca uspešno završe škole, da im se steknu povoljni finansijski uslovi za kupovinu stana.

Na ovom mestu dešavaju razna čuda, samo je potrebno da čovek ima veru i da bude iskren u molitvam. A. LJ. je otkrio da su mu molitve na ovom svetom mestu pomogle da pobedi zloćudni tumor kostiju.

Ponekad je potrebno biti izuzetno strpljiv, ali ako se istinski veruje, prepreka nema. Mi smo presrećne kada nam se ljudi vrate da nam kažu kako su ovde pronašli spas, lek, radost. Ili mir po koji su došli ko zna odakle – kaže monahinja. Poseban mir se oseti odmah, čim se kroči u kompleks obrastao gustom fruškogorskom šumom. Naročito je idilično sa južne strane, u prostranom vrtu sa retkim listopadnim i četinarskim drvećem, koje su pre 150 godina posadili baštovani iz čuvenog Versajskog parka.

Ovaj praznik spada u “nepokretne”

Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju praznik posvećen prepodobnoj mučenici Paraskevi, u narodu poznatoj kao Petka Trnova.

Njene mošti čuvaju se u Carigradu. Na freskama i ikonama predstavljena je u monaškoj odeći sa krstom, kao simbolom stradanja, u jednoj ruci i grančicom mirte u drugoj ruci.

U kalendaru SPC ovoj svetiteljki posvećen je današnji dan, 8. avgust, iako je mnogi mešaju sa Svetom Petkom koja se praznuje 27. oktobra. Prva je rođena u Rimu, a potonja je bila Grkinja.

Praznik Svete Petke Trnove spada u nepokretne, slavi se 8. avgusta po novom odnosno 26. jula po starom kalendaru.

Ko je bila Sveta Petka Trnova

Narodna verovanja

Na ovaj dan izbegavaju se svi teži poslovi na njivi i u kući.

Naše prabake su verovale da na današnji dan nikako ne valja mesiti hleb, prati veš, iznositi pepeo ili raditi bilo šta od ručnih radova, da ženama tokom godine ne bi trnule ruke.

Sveta Petka Trnova rođena je u Rimu u hrišćanskoj porodici. Posle smrti roditelja se zamonašila, ali je pre odlaska u manastir svo nasleđeno imanje podelila sirotinji.

Propovedavši, u to vreme (II vek naše ere), još zabranjenu Hristovu veru, potkazali su je caru Antoninu Piju i doveli pred njega, ali ona ga je izlečila od duge bolesti posle čega je i sam prihvatio hrišćanstvo. Zbog propovedanja hrišćanstva zatvarana je i mučena, a na kraju i pogubljena mačem u prvoj polovini drugog veka.

Nije crveno slovo, ali je Srbi poštuju

Današnji dan se poštuje kod Srba iako sam praznik nije crveno slovo.

Danom ove svetiteljke završava se “ciklus ženskih praznika” u koje spadaju i Ognjena i Blaga Marija.