fb

Imamo tu poslovicu što me ne ubije to me ojača.

Klinici za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević”, od sredine marta do danas javilo se 6.500 građana sa različitim pitanjima u vezi sa virusom kovid-19, izjavila je direktorka te ustanove Ivana Stašević Karličić. Najviše tražili informacije o samom virusu, ali su postavljali pitanja i u vezi sa mentalnim smetnjama.

Nesanica, anksioznost i strahovi samo su neke od posledica epidemije.

Ovim povodom kontaktirali smo dr Jovana Marića, psihijatra i pitali ga kako Srbi podnose vanredne okolnosti u kojima se nalazimo.

– Mislim da većina moje struke u tome vidi priliku da se istakne i dodatno zaradi. Za razliku od njih, smataram da je čovek je prilagodljivo biće i da ima snažne mehanizme odbrane. Mi Srbi, imamo izvanredne adaptacione sposobnosti.

Prema njegovim rečima, neizvesnost je gora od svake izvesnosti.

– Naravno, biće svega. I strahova i anskioznosti, ali je ipak najgora je neizvesnost u kojoj nas drže. Da li će biti drugog talasa na jesen? Hoće li do tada biti napravljena vakcina, samo su neka od pitanja pomoću kojih nas drže u neizvesnosti.

Ali, mi Srbi imamo tu poslovicu “što me ne ubije to me ojača”. Dosta smo trpeljiv narod.

Profesor dr Jovan Marić, smatra da u svemu ovome možemo naučiti mnogo o sebi i svojim bližnjima.

– Kriza je šansa za sazrevanja čoveka. U kriznim situacijama čovek uči lekcije, ima priliku da razbije svoj ego trip i prevaziđe strahove. Za vreme karantina, bilo je manje nasilja. Bilo smo sami ili sa porodicom.

Kako kaže, loši brakovi, loše veze i odnosi su pucali, ali smo imali i priliku da budemo više sa onima koji nas vole i koje volimo. 

– Davno sam pitao osamdesetogodišnjake i devedesetogodišnjake, kojima je ostalo svega šest meseci života, za čim najviše žale u svom dugom, prolaznom životu. Skoro svi su mi dali isti odgovor, rekavši da najviše žale što nisu bili duže sa onima koje vole i koji ih vole. 

Profesor doktor Jovan Marić, zaključuje da su oni sa kojima delimo najviše ljubavi članovi naše porodice i dodaje:

– Cela ova situacija sa koronavirusom pruža nam priliku da budemo više sa onima koji nas vole i koje volimo. 

Žene u Srbiji provode dvostruko više vremena u obavljanju kućnih poslova i brizi o domaćinstvu i članovima porodice, a kada bi ti poslovi postali vidljivi i kada bi im se pridodala ekonomska vrednost, to bi značilo da bi žene mesečno zaradjivale 546 evra, izjavila je danas potpredsednica Vlade i predsednica Кoordinacionog tela za rodnu ravnorpavnost Zorana Mihajlović.

Ona je povodom izrade prve analize ekonomske vrednosti neplaćenih poslova u oblasti staranja, koje su zajedno sproveli Кoordinaciono telo za rodnu ravnopravnost u saradnji sa Agencijom Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women) i uz finansijsku podršku Vlade Ujedinjenog Кraljevstva i britanske ambasade u Srbiji, istakla da su neplaćeni poslovi staranja razlog za neaktivnost žena na tržištu rada u mnogo većem procentu nego kod muškaraca.

“Čak 96 odsto žena kao razlog za skraćeno radno vreme navodi brigu o deci i drugim članovima porodice, dok samo četiri odsto muškaraca tvrdi isto. Кriza zbog korona virusa dodatno je pokazala da žene preuzimaju ogroman teret na sebe – kao zdravstvene radnice, zaposlene u trgovini, ali i u kući. Znatno im je teže da usklade porodične i poslovne obaveze, nemajući slobodnog vremena za sebe”, rekla je Mihajlović, saopštilo je Ministarstvo.

Istakla je i da je ova analiza “prvi važan korak u planiranju naših daljih aktivnosti kako bismo stvari u ovoj oblasti promenili nabolje”.

“Samo društvo u kojem su svi gradjani i gradjanke zadovoljni i imaju jednake mogućnosti je društvo koje može da napreduje”, rekla je ona.

Zamenica ambasadorke Velike Britanije u Srbiji Rebeka Fabrici izjavila je da neplaćeni kućni rad i briga o porodici predstavljaju jedan od domena izraženih rodnih nejednakosti u Srbiji, kao i u svetu.

“Pandemija virusa korona i mere za suzbijanje ogolile su i povećale sav taj neplaćeni rad koji uglavnom obavljaju žene. Smatrali smo da je od izuzetne važnosti da podržimo Кoordinaciono telo za rodnu ravnopravnost i UN Women u izradi ove analize i otvaranju razgovora u javnosti o ovoj velikoj temi u cilju ravnomerne raspodele neplaćenih poslova staranja, većeg uključivanja žena na tržištu rada, kao i adekvatne podrške zajednice”, rekla je ona.

Direktorka UN Women u Srbiji Milana Rikanović istakla je da se zahvaljujući ovoj analizi konačno zna koja je ekonomska vrednost neplaćenog, nevidljivog i nepriznatog rada u Srbiji koji žene obavljaju svakog dana u godini, prekovremeno, bez bolovanja i godišnjeg odmora.

“To je prvi korak na putu ka društvenom i ekonomskom priznanju te vrednosti, i nadamo se da će poslužiti kao osnova za kreiranje politika i sistema podrške i usluga u zajednici u čijem nedostatku upravo i dolazi do ovolike količine neplaćenog rada”,rekla je Rikanović.

Prva ekonomska analiza neplaćenih poslova u oblasti staranja sprovedena je u okviru projekta “Rodno odgovorno upravljanje – preraspodela neplaćenog rada”, koji zajednički realizuju Кoordinaciono telo za rodnu ravnopravnost i UN Women, uz podršku Vlade Ujedinjenog Кraljevstva i britanske ambasade u Srbiji.

Žene u Srbiji provode dvostruko više vremena u obavljanju kućnih poslova i brizi o domaćinstvu i članovima porodice, a kada bi ti poslovi postali vidljivi i kada bi im se pridodala ekonomska vrednost, to bi značilo da bi žene mesečno zaradjivale 546 evra, izjavila je danas potpredsednica Vlade i predsednica Кoordinacionog tela za rodnu ravnorpavnost Zorana Mihajlović.

Ona je povodom izrade prve analize ekonomske vrednosti neplaćenih poslova u oblasti staranja, koje su zajedno sproveli Кoordinaciono telo za rodnu ravnopravnost u saradnji sa Agencijom Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women) i uz finansijsku podršku Vlade Ujedinjenog Кraljevstva i britanske ambasade u Srbiji, istakla da su neplaćeni poslovi staranja razlog za neaktivnost žena na tržištu rada u mnogo većem procentu nego kod muškaraca.

“Čak 96 odsto žena kao razlog za skraćeno radno vreme navodi brigu o deci i drugim članovima porodice, dok samo četiri odsto muškaraca tvrdi isto. Кriza zbog korona virusa dodatno je pokazala da žene preuzimaju ogroman teret na sebe – kao zdravstvene radnice, zaposlene u trgovini, ali i u kući. Znatno im je teže da usklade porodične i poslovne obaveze, nemajući slobodnog vremena za sebe”, rekla je Mihajlović, saopštilo je Ministarstvo.

Istakla je i da je ova analiza “prvi važan korak u planiranju naših daljih aktivnosti kako bismo stvari u ovoj oblasti promenili nabolje”.

“Samo društvo u kojem su svi gradjani i gradjanke zadovoljni i imaju jednake mogućnosti je društvo koje može da napreduje”, rekla je ona.

Zamenica ambasadorke Velike Britanije u Srbiji Rebeka Fabrici izjavila je da neplaćeni kućni rad i briga o porodici predstavljaju jedan od domena izraženih rodnih nejednakosti u Srbiji, kao i u svetu.

“Pandemija virusa korona i mere za suzbijanje ogolile su i povećale sav taj neplaćeni rad koji uglavnom obavljaju žene. Smatrali smo da je od izuzetne važnosti da podržimo Кoordinaciono telo za rodnu ravnopravnost i UN Women u izradi ove analize i otvaranju razgovora u javnosti o ovoj velikoj temi u cilju ravnomerne raspodele neplaćenih poslova staranja, većeg uključivanja žena na tržištu rada, kao i adekvatne podrške zajednice”, rekla je ona.

Direktorka UN Women u Srbiji Milana Rikanović istakla je da se zahvaljujući ovoj analizi konačno zna koja je ekonomska vrednost neplaćenog, nevidljivog i nepriznatog rada u Srbiji koji žene obavljaju svakog dana u godini, prekovremeno, bez bolovanja i godišnjeg odmora.

“To je prvi korak na putu ka društvenom i ekonomskom priznanju te vrednosti, i nadamo se da će poslužiti kao osnova za kreiranje politika i sistema podrške i usluga u zajednici u čijem nedostatku upravo i dolazi do ovolike količine neplaćenog rada”,rekla je Rikanović.

Prva ekonomska analiza neplaćenih poslova u oblasti staranja sprovedena je u okviru projekta “Rodno odgovorno upravljanje – preraspodela neplaćenog rada”, koji zajednički realizuju Кoordinaciono telo za rodnu ravnopravnost i UN Women, uz podršku Vlade Ujedinjenog Кraljevstva i britanske ambasade u Srbiji.

Žene u Srbiji provode dvostruko više vremena u obavljanju kućnih poslova i brizi o domaćinstvu i članovima porodice, a kada bi ti poslovi postali vidljivi i kada bi im se pridodala ekonomska vrednost, to bi značilo da bi žene mesečno zaradjivale 546 evra, izjavila je danas potpredsednica Vlade i predsednica Кoordinacionog tela za rodnu ravnorpavnost Zorana Mihajlović.

Ona je povodom izrade prve analize ekonomske vrednosti neplaćenih poslova u oblasti staranja, koje su zajedno sproveli Кoordinaciono telo za rodnu ravnopravnost u saradnji sa Agencijom Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women) i uz finansijsku podršku Vlade Ujedinjenog Кraljevstva i britanske ambasade u Srbiji, istakla da su neplaćeni poslovi staranja razlog za neaktivnost žena na tržištu rada u mnogo većem procentu nego kod muškaraca.

“Čak 96 odsto žena kao razlog za skraćeno radno vreme navodi brigu o deci i drugim članovima porodice, dok samo četiri odsto muškaraca tvrdi isto. Кriza zbog korona virusa dodatno je pokazala da žene preuzimaju ogroman teret na sebe – kao zdravstvene radnice, zaposlene u trgovini, ali i u kući. Znatno im je teže da usklade porodične i poslovne obaveze, nemajući slobodnog vremena za sebe”, rekla je Mihajlović, saopštilo je Ministarstvo.

Istakla je i da je ova analiza “prvi važan korak u planiranju naših daljih aktivnosti kako bismo stvari u ovoj oblasti promenili nabolje”.

“Samo društvo u kojem su svi gradjani i gradjanke zadovoljni i imaju jednake mogućnosti je društvo koje može da napreduje”, rekla je ona.

Zamenica ambasadorke Velike Britanije u Srbiji Rebeka Fabrici izjavila je da neplaćeni kućni rad i briga o porodici predstavljaju jedan od domena izraženih rodnih nejednakosti u Srbiji, kao i u svetu.

“Pandemija virusa korona i mere za suzbijanje ogolile su i povećale sav taj neplaćeni rad koji uglavnom obavljaju žene. Smatrali smo da je od izuzetne važnosti da podržimo Кoordinaciono telo za rodnu ravnopravnost i UN Women u izradi ove analize i otvaranju razgovora u javnosti o ovoj velikoj temi u cilju ravnomerne raspodele neplaćenih poslova staranja, većeg uključivanja žena na tržištu rada, kao i adekvatne podrške zajednice”, rekla je ona.

Direktorka UN Women u Srbiji Milana Rikanović istakla je da se zahvaljujući ovoj analizi konačno zna koja je ekonomska vrednost neplaćenog, nevidljivog i nepriznatog rada u Srbiji koji žene obavljaju svakog dana u godini, prekovremeno, bez bolovanja i godišnjeg odmora.

“To je prvi korak na putu ka društvenom i ekonomskom priznanju te vrednosti, i nadamo se da će poslužiti kao osnova za kreiranje politika i sistema podrške i usluga u zajednici u čijem nedostatku upravo i dolazi do ovolike količine neplaćenog rada”,rekla je Rikanović.

Prva ekonomska analiza neplaćenih poslova u oblasti staranja sprovedena je u okviru projekta “Rodno odgovorno upravljanje – preraspodela neplaćenog rada”, koji zajednički realizuju Кoordinaciono telo za rodnu ravnopravnost i UN Women, uz podršku Vlade Ujedinjenog Кraljevstva i britanske ambasade u Srbiji.

Voditeljka otkriva da je šest dana ležala u bolnici, ali da se uz pomoć stručnih lekara i odgovarajuće terapije sada oseća bolje i da je trenutno na kućnom lečenju.

 U početku nisam uopšte znala da imam upalu pluća jer je sve počelo kao običan virus. Počela sam da kašljucam, pa da me muči gušenje i sve redom, kako inače počinje infekcija. Međutim taj treći dan me je slomila temperatura i specifični bolovi u kostima i mišićima.

To ne liči na klasičan virus, već vas onesposobljava da ustanete iz kreveta, odete do kuhinje, toaleta. Ne možete da ustanete od bolova, sem da u mraku jaučete od bolova u krevetu i to nije za poželeti ni najgorem neprijatelju. Srećom, u međuvremenu sam uspela da odem u bolnicu i uradim rendgen koji mi je pokazao da nemam upalu pluća, ali je test krvi pokazao da u telu postoji žarište, jer su mi bili smanjeni leukociti. Ja sam za sve to vreme naravno bila kod kuće, a posle nedelju dana na kontrolnom pregledu, tačnije na skeneru pluća, uočena je upala na oba plućna krila i kašalj se u međuvremenu pojačao, a meni je sve teže bilo da obavljam dnevne aktivnosti. Tada sam primljena na KBC Bežanija gde sam ležala šest dana i primala terapiju od koje mi je ubrzo bilo bolje. Zahvaljujući divnim lekarima na čelu sa doktorkom Marijom Zdravković učinili su da nemam ni malo strah tokom boravka u bolnici i da dobijem odgovarajuću terapiju. Ako postoji božanstvo na zemlji onda je to ona i njen tim koji se silno trudi da pomogne svima i to u skroz teškim uslovima – rade danonoćno, u skafanderima, bez odmora – ističe Nina Radulović koja još uvek nije dobila test na korona virus:

– On mi trenutno i nije bitan, jer su me od početka i tretirali kao kovid pacijenta. Nakon šest dana bili su mi dobri rezultati i puštena sam iz bolnice na kućno lečenje, gde ću sada biti još dve nedelje u izolaciji i nakon toga uraditi kontrolni test. Mogu reći da sam malo živnula nemam i dalje čulo mirisa i ukusa i sva sam krhka i slomljena, ali kažu da od 4 do 5 nedelja traju simptomi. Ja sam srećom bila lakši slučaj, bez obzira što sam završila u bolnici, samo ta pravovremena reakcija je najbitnija, jer su mladi ljudi sad na udaru.

Voditeljka nije sigurna kako se zarazila, ali je posebno srećna što njen sin nije bio sa njom u trenutku kada su joj se pojavili prvi simptomi.

– Iskreno za mene su se svi iznenadili da sam se zarazila, jer mi vodimo strogo računa na Pinku, a ja sam pazila i van posla, ali eto verovatno je to bio trenutak neke nepažnje. Sreća je da u tom periodu sin nije bio sa mnom, već kod oca, i da nisam posećivala roditelje, pa su barem oni izbegli da se zaraze – kaže Nina i posebno ističe koliko je bitno da se trenutno svi pridržavamao epidemioloških mera:

– Stvarno bih apelovala na sve koji se ne ponašaju odgovorno da shvate da se paralelno sa sedenjem u kafićima, nenošenjem maske i nedezinfikovanjem ruku u bolnicama dešava paraleleni univerzum gde naš zdravstveni sistem grca. Znam da imamo dobar zdravstveni sistem, ali moramo da im pomognemo da bi i oni nama pomogli. Takođe ljudi treba da znaju da u bolnicama nisu loši uslovi, tamo su svi isti i tamo se svi razumemo. Bitno je da se na vreme javite i da nemate strah od bolnice jer su lekari stvarno naši heroji koji će uraditi sve da vam pomognu.

DVADESETSEDMOGODIŠNjA žena iz doljevačkog sela Orljane, koja je na respiratoru na odeljenju intenzivne nege Klinike za ginekologiju KC Niš, danas je rodila sina, ali je novorođenče ubrzo preminulo.

Ona je u nišku bolnicu stigla u sedmom mesecu trudnoće, sa simptomima korona virusa , ali infekcija kod nje nije laboratorijski potvrđena.

– Porođaj je obavljen danas u 10.30 sati, rođeno je muško dete, prodisalo je, ali mu je saturacija odmah počela da pada. Intubirano je, urađena je reanimacija, ali je preminulo u 11.50 sati – saopštila je Anđeka Slavković, direktor Dečje hirurške klinike KC Niš.

Ona je kazala da je porodilja na respiratoru te da je trenutno stabilna.

– Ona je negativna na Covid 19 sve vreme. Međutim, na trijaži je imala temperaturu i obostranu bronhopneumoniju, zbog čega je ušla u kovid sistem – objasnila je Slavković.

Prethodno je saopšteno da su na lečenju u KC Niš čak tri trudnice, od kojih jedna iz Vranja, druga iz Kuršumlije, treća iz okoline Niša.

Prema jučerašnjim podacima, u najtežem stanju bila je 27-godišnja trudnica iz okoline Niša u sedmom mesecu trudnoće. Za nju je navedeno i da je nakon prvog pozitivnog rezultata dva puta bila negativna na PCR test.

Trudnica stara 27 godina iz okoline Niša koja je već danima na respiratoru zbog sumnje na kovid, porođena je danas carskim rezom zbog pogoršanja stanja, ali je novorođeni dečak preminuo nedugo nakon što je došao na svet, saznaje “Blic”.

– Konzilijum lekara danas je doneo odluku da trudnica koja je u 31. nedelji bude porođena carskim rezom u 10.30 časova, s obzirom na to da joj se opšte stanje pogoršalo. Rodila je dečaka, on je spontano prodisao, ali vrlo brzo nakon toga imao je pad saturacije, stanje se pogoršalo, pa je intubiran. Međutim, i pored svih mera reanimacije lekari nisu uspeli da se izbore za njegov život. Preminuo je u 11.50 časova – kaže za “Blic” prof. dr Anđelka Slavković, pomoćnik generalnog direktora KC Niš za dečje klinike i direktorka Klinike za dečju hirurgiju i ortopediju.

Prema njenim rečima, nakon porođaja, trudnica je vraćena na respirator i trenutno je u stabilnom stanju. Ona ima obostrano zapaljenje pluća, ali je, kako saznajemo, sve vreme bila negativna na testovima.

-I serološki i PCR testovisu bili negativni, ali je njeno teško opšte stanje usmerilo lekare ka sumnji na kovid. Ona ima obostrano zapaljenje pluća i od strane infektologa je usmerena bila ka kovid centru zbog kliničke slike i opšteg teškog stanja, objašnjava prof. dr Slavković.

Druga trudnica iz Vranja stara 34 godine koja je u šestom mesecu trudnoće i koja je od pre nekoliko dana na respiratoru, trenutno je stabilno. Ona je takođe negativna na testovima, ali njeno teško opšte stanje i obostrano zapaljenje pluća ukazuju na sumnju na kovid, zbog čega je prvo lečena na Klinici za plućne bolesti, nakon čega je prebačena u novi Klinički centar gde se sada nalazi na Klinici za anesteziju.,

Treća trudnica stara 26 godina u petom mesecu trudnoće iz Kuršumlije ima blaže tegobe i nije ni na respiratoru niti prima kiseonik. Njeno stanje je takođe stabilno. Trudnica iz Kuršumlije je pozitivna na kovid što je potvrđeno PCR testom.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je istakao da se nadao da će se do danas završiti sa prijavljivanjem ljudi koji su bili u kontaktu sa ljudima sa protesta, ali da do toga nije došlo, te da se još posledice osećaju.

– U periodu od 14. do 20. jula 37,91 odsto zaraženih je bilo iz Beograda – rekao je Lončar uz napomenu da je drugi po broju novozaraženih bio Šabac.

On je takođe dodao da su problematični i Kraljevo i Čačak.

– Apelujem na ljude u Vrnjačkoj banji da obrate pažnju, dobili smo informaciju da ljudi iz ovih žarišta odlaze tamo na provod – rekao je ministar zdravlja.

On je govorio o neslaganju u brojevima i istakao da “do toga dolazi zato što ima ljudi koji se testiraju nekoliko puta u danu, pa broj onih koji su negativni i nisu više pozitivni, kao i onih koji su čekali pozitivan nalaz”.

Foto: Srbija Danas / Saša Džambić

– Suština našeg posla su pacijenti. Bavićemo se ljudima kojima je potrebno lečenje, oprema, lekovi. Nemojte uopšte da brinete, ovi podaci ne mogu da nestanu. Ali bih vas (novinare) zamolio da se koncentrišemo na pacijente i da budemo jedinstveni – istakao je ministar zdravlja naglasivši da je prioritet spašavanje ljudi.

Direktorka “Batuta” Verica Jovanović je govoreći o tome rekla da se sajt kovid 19 smatra alatom koji je bio dobar i koji je služio za različite pokazatelje.

– On je pokazatelj koliko ih je zaraženo. Mi imamo ovde zajedničku misiju, ali isto tražim da se odavde pokaže da je najvažnija mera nošenje maski. Podaci nisu sakriveni, jer znače kako lokalnim samoupravama tako i svima nama. Ne radi se o podacima koji su u jednom danu sa tim datumom registrovani, već su uvećani sa testovima koji su se čekali od prethodnih dana – dodala je Verica Jovanović.

Zoran Tutunović je samohrani otac i živi sam sa četiri kćerke. Marija, Anđelija, Stojka i Milica sunce su njegovog neba i ništa mu nije teško da radi kako bi svojim mezimicama obezbedio sve što im je potrebno. Međutim, sudbina se još jednom grubo poigrala sa ovim Čačaninom, jer najmlađa Milica od rođenja ima problem sa vidom.

„Od njenog rođenja vodimo bitku da ona progleda. Slepa je zbog katarakte na oba oka. Zahvaljujući novcu koji smo skupili i dobrim ljudima, pre četiri godine Milica je otišla na operaciju u Rusiju, gde joj se vid vratio, ali njena borba za potpuno ozdravljenje i dalje traje. Neophodno je da ide na terapije u Novi Sad, a ja to pored svih izdataka ne mogu da joj priuštim“, ističe Zoran.

Ovaj otac kaže da se za svoju decu bori kako zna i može, ali mnogo je teško. Porodicu izdržava svojim danonoćnim radom, a svi znaju da posao ne bira i da je jedan od najvrednijih ljudi u ovom kraju.

„Čistim trimerom šiblje pored puteva, dvorišta, zaparloženih njiva… i nemamo više nikakvih primanja. Zato sam ponovo u potpuno beznadežnoj situaciji i prinuđen da se još jednom obratim dobrim ljudima za pomoć. Za Milicu, ali i Mariju, Anđeliju i Stojku borim se svim silama, ne samo da im omogućim najosnovnije, već nekako i nadomestim to što su ostale uskraćene za majčinsku ljubav, što je posebno težak zadatak. Ne znam ni da li sam mu dorastao, ali ono što sigurno znam, to je da moram probati i učiniti sve da im omogućim zdravo odrastanje“, ističe požrtvovani otac.

Svestan je da će još dosta vode proteći Moravom dok Milica konačno ne nadoknadi izgubljeno u periodu života kada je živela u potpunom mraku, jer iako je Milica fizički mnogo napredovala, psihički je na nivou deteta od tri godine. A da bude još teže, iako je 25. juna napunila šest godina, ne govori. Zato se otac Zoran toliko bori da joj omogući ne samo očne stimulacije kako bi joj se poboljšao vid, već i sve drugo što je neophodno kako bi Milica jednog dana postala samostalna i uživala u čarima detinjstva kao i njene starije sestre, pa makar morao i na kolenima da moli.

„Od njenog rođenja vodimo bitku da ona progleda. Slepa je zbog katarakte na oba oka. Zahvaljujući novcu koji smo skupili i dobrim ljudima, pre četiri godine Milica je otišla na operaciju u Rusiju, gde joj se vid vratio, ali njena borba za potpuno ozdravljenje i dalje traje. Neophodno je da ide na terapije u Novi Sad, a ja to pored svih izdataka ne mogu da joj priuštim“, ističe Zoran.

Ovaj otac kaže da se za svoju decu bori kako zna i može, ali mnogo je teško. Porodicu izdržava svojim danonoćnim radom, a svi znaju da posao ne bira i da je jedan od najvrednijih ljudi u ovom kraju.

„Čistim trimerom šiblje pored puteva, dvorišta, zaparloženih njiva… i nemamo više nikakvih primanja. Zato sam ponovo u potpuno beznadežnoj situaciji i prinuđen da se još jednom obratim dobrim ljudima za pomoć. Za Milicu, ali i Mariju, Anđeliju i Stojku borim se svim silama, ne samo da im omogućim najosnovnije, već nekako i nadomestim to što su ostale uskraćene za majčinsku ljubav, što je posebno težak zadatak. Ne znam ni da li sam mu dorastao, ali ono što sigurno znam, to je da moram probati i učiniti sve da im omogućim zdravo odrastanje“, ističe požrtvovani otac.

Svestan je da će još dosta vode proteći Moravom dok Milica konačno ne nadoknadi izgubljeno u periodu života kada je živela u potpunom mraku, jer iako je Milica fizički mnogo napredovala, psihički je na nivou deteta od tri godine. A da bude još teže, iako je 25. juna napunila šest godina, ne govori. Zato se otac Zoran toliko bori da joj omogući ne samo očne stimulacije kako bi joj se poboljšao vid, već i sve drugo što je neophodno kako bi Milica jednog dana postala samostalna i uživala u čarima detinjstva kao i njene starije sestre, pa makar morao i na kolenima da moli.

„Od njenog rođenja vodimo bitku da ona progleda. Slepa je zbog katarakte na oba oka. Zahvaljujući novcu koji smo skupili i dobrim ljudima, pre četiri godine Milica je otišla na operaciju u Rusiju, gde joj se vid vratio, ali njena borba za potpuno ozdravljenje i dalje traje. Neophodno je da ide na terapije u Novi Sad, a ja to pored svih izdataka ne mogu da joj priuštim“, ističe Zoran.

Ovaj otac kaže da se za svoju decu bori kako zna i može, ali mnogo je teško. Porodicu izdržava svojim danonoćnim radom, a svi znaju da posao ne bira i da je jedan od najvrednijih ljudi u ovom kraju.

„Čistim trimerom šiblje pored puteva, dvorišta, zaparloženih njiva… i nemamo više nikakvih primanja. Zato sam ponovo u potpuno beznadežnoj situaciji i prinuđen da se još jednom obratim dobrim ljudima za pomoć. Za Milicu, ali i Mariju, Anđeliju i Stojku borim se svim silama, ne samo da im omogućim najosnovnije, već nekako i nadomestim to što su ostale uskraćene za majčinsku ljubav, što je posebno težak zadatak. Ne znam ni da li sam mu dorastao, ali ono što sigurno znam, to je da moram probati i učiniti sve da im omogućim zdravo odrastanje“, ističe požrtvovani otac.

Svestan je da će još dosta vode proteći Moravom dok Milica konačno ne nadoknadi izgubljeno u periodu života kada je živela u potpunom mraku, jer iako je Milica fizički mnogo napredovala, psihički je na nivou deteta od tri godine. A da bude još teže, iako je 25. juna napunila šest godina, ne govori. Zato se otac Zoran toliko bori da joj omogući ne samo očne stimulacije kako bi joj se poboljšao vid, već i sve drugo što je neophodno kako bi Milica jednog dana postala samostalna i uživala u čarima detinjstva kao i njene starije sestre, pa makar morao i na kolenima da moli.

On ih je našao mrtve, šlogirao se čovek, a nakon toga pozvao policiju.

U lokvi krvi danas su ispred svoje vikendice u Vranjskoj Banji pronađeni Slavoljub M. (47) i njegova nevenčana supruga Branka A. (41) .

Tela je pronašao otac nesrećne žene.

– Na toj adresi živeli su ubijeni muž i žena. Nisu imali dece, a kuću im je kupio njen otac. Ona je radila u jednoj firmi, dok muž nigde nije radio. Ona jutros nije došla na posao i kolege su je zvale, ali se nije javljala. Na kraju su pozvali njenog oca da vide zašto nije došla i pošto čovek nije znao o čemu je reč, otišao je do kuće – pričaju komšije.

– On ih je našao mrtve, šlogirao se čovek, a nakon toga pozvao policiju. Majci ubijene žene su rekli samo za zeta i ona se onesvestila i odveli su je u bolnicu, za ćerku još ne zna – kažu komšije i dodaju da je bračni par zaklan.

Policija vrši uviđaj.

Čedomir Jovanović sa suprugom, Foto: Tanjug/Tanja Valič 24.04.2016.

Čedomir Jovanović napao je Dejana Dubajića, pravnog zastupnika Žarka Ivkovića, vlasnika Ambulante za rehabilitaciju Fizio centar na Novom Beogradu, ispred koje se Jovanović već sukobio s vlasnikom te klinike, saznaje Objektiv.

On je rekao da je došao po pozivu klijenta kada je supruga Čedomira Jovanovića, Jelena Jovanović, ušla kroz prozor klinike.

“Čedomir Jovanović je došao u automobilu marke BMW, imao je sudar ispred klinike. Udario je u automobil jedne žene. Zatim je izašao, udario me otvorenom šakom u lice, skinuo mi i polomio naočare. Zatim mi je skinuo slušalice”, tvrdi Dubajić za naš portal.

On navodi da se Jovanović potom vratio u automobil, ali da je ponovo izašao i još jednom ga udario otvorenom šakom i skinuo mu druge naočare.

Dubajić je istakao da se oseća veoma potrešeno zbog incidenta i dodao da policija trenutno vrši uviđaj.

MANASTIR Staro Hopovo, koji je u 15. veku podigao Đorđe Branković na Fruškoj gori, mnogima miloj kao „Srpska sveta gora“, zbog obilja divnih hramova i manastira, oživeo je pre 12 godina, pošto je pretrpeo velika postradanja u minulim decenijama, a danas je to, zaista, omiljeno „parče neba na zemlji“, kako je bogomolje, nazivao sveti otac dr Justin Popović(Ava Ćelijski).

I ne samo što je manstor ožive, i što su u njemu redovna bogosluženja, uzoran monaški rad i život, već je to mesto gde sve radije dolaze mnogi vernici, ne samo iz Vojvodine, već iz svih mesta Srbije, Republike Srpske i rasejanje.Najviše je mladih posetilaca, koji žele da uživaju u duhovnom bogatstvu koje nam je ostavljeno pre pet vekova.

Mladi, ovde, rado sklapaju brakove.Mladenci koji su, u ovdašnjoj crkvi Boga živoga, rekli „sudbonosno da“, obavezali se jedno drugom na ljubav, razumevanje, pažnju i međusobnu brigu, nikad se nisu razveli.

Marina Mitić iz Loznice, iz Vukovog kraja, gde je, pored ostalog, Manastir Tronoša, zadužina Nemanjića iz 13 veka,  i Stefan Bratić iz Inđije, poreklom iz Hercegovine, koju krase, između ostalih manastir kao što su Tvrdoš i Žitomislić,  nekako spontano, kompromisno, odlučili su se za venačnje baš u Starom Hopovu, „jer je svaka bogomolja pravoslavna, ma gde bila, bliska, najbliža, duši vernika“.

Venčanje ovog mladog bračnog para, koje čeka i bebu, bilo je skromno, svečano  i lepo, u manastirskom miru, uz miris tamjana koji se širio ovim delom Fruške Gore.Uživali su i mladenci i njihovi kumovi u tom lepom i činu za sećanje do kraja života.

– Srećni smo kad vidimo da mladi, i iz drugih mesta, rado dolaze u Staro Hopovo, a posebno kada se, ovde, i venčavaju što je, uvek, i praznik za sve nas, jer se tako samo može da savlada „bela kuga“,  a od te pobede zavise i naše svetinje  -kaže Karađorđe Ristanović iz Iriga, rodom iz Azbukovice, zadužbinar Manastira Svete trojice, kod Ljubovije, i nosilac Ordena vladike Nikolaja Velimirovića.

MANASTIR Staro Hopovo, koji je u 15. veku podigao Đorđe Branković na Fruškoj gori, mnogima miloj kao „Srpska sveta gora“, zbog obilja divnih hramova i manastira, oživeo je pre 12 godina, pošto je pretrpeo velika postradanja u minulim decenijama, a danas je to, zaista, omiljeno „parče neba na zemlji“, kako je bogomolje, nazivao sveti otac dr Justin Popović(Ava Ćelijski).

I ne samo što je manstor ožive, i što su u njemu redovna bogosluženja, uzoran monaški rad i život, već je to mesto gde sve radije dolaze mnogi vernici, ne samo iz Vojvodine, već iz svih mesta Srbije, Republike Srpske i rasejanje.Najviše je mladih posetilaca, koji žele da uživaju u duhovnom bogatstvu koje nam je ostavljeno pre pet vekova.

Mladi, ovde, rado sklapaju brakove.Mladenci koji su, u ovdašnjoj crkvi Boga živoga, rekli „sudbonosno da“, obavezali se jedno drugom na ljubav, razumevanje, pažnju i međusobnu brigu, nikad se nisu razveli.

Marina Mitić iz Loznice, iz Vukovog kraja, gde je, pored ostalog, Manastir Tronoša, zadužina Nemanjića iz 13 veka,  i Stefan Bratić iz Inđije, poreklom iz Hercegovine, koju krase, između ostalih manastir kao što su Tvrdoš i Žitomislić,  nekako spontano, kompromisno, odlučili su se za venačnje baš u Starom Hopovu, „jer je svaka bogomolja pravoslavna, ma gde bila, bliska, najbliža, duši vernika“.

Venčanje ovog mladog bračnog para, koje čeka i bebu, bilo je skromno, svečano  i lepo, u manastirskom miru, uz miris tamjana koji se širio ovim delom Fruške Gore.Uživali su i mladenci i njihovi kumovi u tom lepom i činu za sećanje do kraja života.

– Srećni smo kad vidimo da mladi, i iz drugih mesta, rado dolaze u Staro Hopovo, a posebno kada se, ovde, i venčavaju što je, uvek, i praznik za sve nas, jer se tako samo može da savlada „bela kuga“,  a od te pobede zavise i naše svetinje  -kaže Karađorđe Ristanović iz Iriga, rodom iz Azbukovice, zadužbinar Manastira Svete trojice, kod Ljubovije, i nosilac Ordena vladike Nikolaja Velimirovića.

Dok cela planeta bruji o pandemiji korona virusa, grupa žena iz Užica našla je način da pomogne sugrađanima, te su vrednim rukama sašile posteljine i obezbedile hranu za medicinare koji danonoćno rade u kovid ambulantama.

Sve je počelo sa ciljem da Užičanke ostanu u kontaktu. Kako je korona sve više uzimala maha, žene su shvatile da bi grupa na Fejsbuku mogla poslužiti i u drugu svrhu – organizovale su humanitarnu akciju.

– Grupa “Užičanke” napravljena je pre nekoliko nedelja i za sada nas ima 5.300. Cilj je bio da žene budu u kontaktu, da se družimo, spontano je krenulo drugom tokom. Ana Gordić Radojčić predložila je da se ujedinimo i pomognemo ko koliko može. Upravo ona je otišla u Crveni kst, kod njih se nose stvari i otvoreni su računi. Donirano je “brdo” posteljina i peškira, prosto svako učini koliko može. Ne mogu svi dati novac, bitno je da se za akciju čuje i da pomogne ko je koliko u mogućnosti – za “Blic” priča jedna od administratora Fejsbuk grupe, učiteljica Jelena Karaklajić i otkriva da su već ponosni na rezultate koje su ujedinjeni ostvarili:

– Račun nam je otvoren od četvrtka, imamo uplaćeno više od pola miliona do petka, plus ono što je stiglo za vikend. Rezultati su odlični i svi smo ponosni, svaka članica pojedinačno je zaslužna i svaka je dala sve od sebe da naša akcija uspe. Novac koji budemo skupili Crveni krst će u dogovoru sa direktorkom bolnice preusmeriti na ono što je najneophodnije. Ta akcija će trajati do daljnjeg, sve dok bude potrebno. Ako se pokaže da ide ovako super, nastavićemo kasnije da skupljamo novac za bolesnu decu, lečenje je preskupo, zašto da ne pomognemo kad već možemo!

Jelena kaže da su žene organizovale čišćenje kasarne u kojoj danas leži deo pacijenata, te da su im obezbedili dušeke, vodu, ali i sveže borovnice.

– Organizovano je i čišćenje kovid bolnice koja je otvorena u kasarni, sve su pripremili i dubinski očistili ljudi koji imaju privatne firme za čišćenje, cela dva sprata su spremljena da bi pacijenti ušli da se leče. Doktorka iz inostranstva donirala je 10 antidekubitarnih dušeka. Obezbedili smo pacijentima više od 5.000 flašica vode. Ljudi koji uzgajaju borovnice u ponedeljak imaju berbu i nabavili su posudice i svaki pacijent će dobiti po jednu, volonteri će im dostaviti.

Biljana, koja je i sama deo grupe žena, kaže da su pripremili posteljine, te da se lako dogovaraju koja članica je za šta zadužena.

– Gospođa Olga je sama sašila i donirala oko 30 jastučnica, Ljilja je sa komšinicama donirala posteljine, peglale su ih i prale, Maja i ekipa su se potrudile oko hrane. Bez pogovora su vlasnici restorana, lokala koji prodaju brzu hranu i pekara prihvatili da doniraju obroke, već je napravljen raspored za celu nedelju – priča ona.

Akcija Užičanki naišla je na odlične reakcije, a vredne žene su pokazale da je dovoljna dobra namera i inicijativa, te da ni jedna pomoć nije mala.