fb

Sve više lekara se obraća na društvenim mrežama i u svojim statusima sa nama deli teške trenutke kroz koje prolaze dok se ne štede u bori protiv koronavirusa. Kažu da su umorni, iscrpljeni, ali nastavljaju bitku na koju ih obavezuje profesija i Hipokratova zakletva.

Dr Nenad Maksimović je anesteziolog u Kliničkom centru Srbije, trenutno je na ispomoći svojim kolegama u bolnici “Dr Dragiša Mišović”. On nam je do detalja opisao fizičku i mentalnu borbu, znoj i sve lomove kroz koje prolaze on i njegove kolege .

Dr Maksimović je za naš portal otvorio svoju dušu i u dahu napisao ispovest koju vam prenosimo u celosti:

Dolaziš u smenu. Između 4-8 h si u skafanderu. Svaki dan je drugačiji, svaka noć nepredvidiva. Ovo vrelo leto još više greje, često si mokar ispod najlona, osetiš kako voda lije niz tebe. Stolice na kojima ostaviš vlažni trag, kao da si prosuo lavor vode.

Prekuče je padala kiša i lakše je odmah da se diše u tom najlonu. Ali to sve zaboravljaš, brzo se aklimatizuješ, jer su oni tu – pacijenti koji te čekaju, svaki za sebe različit. Po preuzimanju šoka, želiš što više da poradiš.

Neke pacijente dobro znaš, jer ih pratiš danima, nove upoznaješ a neke nisi zatekao… I to je ono što najviše boli, jer su ti dugo, dugo slike tih ljudi pred očima. Znaš ih po imenu, čak nadimku, sa nekima si i pričao i bodrio ih da moraju da izguraju da će sve biti ok, da se ne plaše! A strah je veliki, vidiš im u očima! Vežeš se, ljudi smo…

Respiratori o kojima se toliko pričalo, nabavljeni su. Ali mašine ne rade same, njima upravljamo mi anesteziolozi.

“Nema vode, nema toaleta dok si u skafanderu”

Pažljivo zadajemo modove ventilacije, titriramo saturaciju, povećavamo ili smanjujemo potporu, obezbeđujemo intubacije, plasiramo centralne venske puteve, menjamo antibiotsku terapiju, pratimo diurezu, dozivamo razne konsultante, jer svi smo mi tim koji mora da funkcioniše kao jedan da bi bilo rezultata. A nema nas dovoljno i umorni smo… Sestre, anestetičari se bore na prvoj liniji sa nama, naši saborci!

Ništa im ne mogu zameriti, jer vidim koliko su usahli od umora.

Pauze bude ako su mogućnosti za njih… Često ih i ne pravimo, jer te posao ponese. Nema vode, nema toaleta dok si u skafanderu.

Anesteziolozi su deficit u čitavom svetu, u ovom trenutku smo mobilisani i raspoređeni kao ispomoć po covid bonicama. U čitavoj toj situaciji raduje što neke kolege vidiš iz okolnih gradova Srbije i svaki ponovni susret izmami osmeh, ej bre 100 godina, gde si ti? Nažalost, mnoge naše kolege još pre korone su zbog boljih uslova rada i zarade otišle u inostranstvo, a bili su “zmajevi” svog posla!

Kraj smene: Pazi da se ne kontaminiraš!

Svaka naša zajednička pobeda je spasen život koji nema reprizu! Kad vam pacijent napusti jedinicu intenzivnog lečenja, kada su njegova pluća oporavljena i nema zapaljenja – pa to je veliko radovanje za sve! To je naša nagrada koja nema cenu.

Kraj smene: skidaš skafander i paziš da se ne kontaminiraš! Ruke smežurane, isušene od alkohola, ne prepoznaješ da su tvoje.

Umor ne sme da remeti koncentraciju protokola kako šta se prvo skida jer ako se kontaminiraš i takav dođeš kući nije dobro. Moraš da brineš o bolesnima, moraš da brineš o svojima kod kuće jer samo njih imaš uz sebe. I oni stalno brinu, znaju da smo u velikom riziku da se zarazimo. Svaki tvoj odlazak na posao odzvanja u ehu ukućana i komšija: Čuvaj se!

Nekad ne možeš spasiti čitav svet, ali činiš sve što je do tebe… Naročito mi “vladari iz senke” – anesteziolozi smo tu za vas, iako često nevidljivi na prijemima vrlo smo vidljivi u svom delovanju i lečenju. Lep je osećaj da spasavaš nešto najvrednije za čovečanstvo, a to je ŽIVOT. Da, to je baš lep osećaj.

Anesteziolozi: Oni bez kojih respirator ne može da radi

“Vladari iz senke”, tako nas zovu. A ko je zapravo anesteziolog? Uloga anesteziologa je široka. On je prisutan u operacionoj sali, ali je krucijalan u intenzivnom lečenju i zbrinjavanju najtežih – kritično obolelih i politraumatizovanih pacijenata.

Svako ko je jednom ušao u Urgentni centar i našao se ispred ambulante reanimacije broj 13, videvši gužvu i gotovost tih hrabrih lekara, mogao je da shvati koliko je naš posao težak, stresan i kompleksan.

“Hirurgija je svoje neslućene visine dosegla zahvaljujući anesteziologiji”. Sama anesteziologija se poslednjih nekoliko decenija rapidno razvila prateći ono esencijalno u razvoju medicinskih grana, patofiziologije bolesti i protokola lečenja. Svaki anesteziolog, da bi bio u “punoj gotovosti”, mora neprekidno da uči i da se usavršava…

Dok drugi specijalisti u dežurstvu mogu malo odmoriti, iako je to retko, anesteziolozi nemaju tu mogućnost. Oni nikad ne spavaju. Vaše vitalne funkcije su njihov zadatak. Kada drugima nije jasno šta se dešava sa pacijentom često se čuju povici – “Zovite anesteziologa!”

Ovih dana oni su mobilisani. Usled deficita kadra raspoređeni su u covid bonice širom naše zemlje i mogu vam reći da su retki oni koji se nisu odazvali… Veliki broj anesteziologa je napustio zemlju zbog boljih uslova rada i veće zarade u inostranstvu. U našoj zemlji taj manjak se oseća, pa često jedan anesteziolog pokriva više radnih mesta uz veliku odgovornost za svako ponaosob.

Za to je potrebna velika snaga i energija a ako ste konstantno u premoru kad-tad se to odražava i na vaše zdravlje. Stare sistematizacije ne vide prostor za povećanje broja zaposlenih, što je fakat najveća kočnica. Ako povećate broj anesteziologa u jedinici intezivnog lečenja imaćete svakako i kvalitentnije lečenje pacijenata.

U ovim teškim danima koji su pred nama na prvoj liniji borbe su anesteziolozi. Mnogo puta smo čuli pominjanje respiratora… Kako ih treba imati više. A niko nije pomenuo kako treba imati više anesteziologa. Mašine za mehaničku ventilaciju ne rade same! Njima upravljaju anesteziolozi koji su jedino edukovani za rad sa respiratorima.

Naše radno vreme se produžava i posle posla. Svoje teško obolele pacijente “nosimo kućama”, kao i njihove zabrinute porodice, bezbroj je pitanja sa obe strane. Ne možete da se ogradite i da ne razmišljate šta bi mu sutra uključio, stalno pravite strategiju za bolji ishod lečenja… kada se sav vaš trud završi povoljno – srećni ste i to zaista nema cenu, jer život nema reprizu. Tek kad se nađete u ambisu smrti, cenite život na pravi način. A kada gledate život koji se bori, dobijate još veći impuls da i pobedi!

Za prave heroje nije potrebno ordenje. Ovaj posao može da radi samo onaj ko to  zaista voli i ko se ne štedi. Svaki novi spasen život je najveće priznanje za svakog lekara.

Iako niko od anesteziologa nije bio pozvan u Palatu Srbije  sa “herojima medicinarima” a na prvoj liniji su borbe protiv covida 19 od samog početka, šta da vam kažem, jeste nepravedno i iznenađujuće, ali u ovoj situaciji nema mesta sujeti… Svaki lekar koji je anesteziolog treba da je ponosan, jer je izabrao pravi poziv.

Ukoliko se ne smanji broj obolelih, naši doktori će kao u ratu morati da biraju čiji život da spasu, a koga, nažalost, da otpišu

Zbog naglog skoka zaraženih koji se očekuje već krajem nedelje, kada na “naplatu” dođu protesti, na korak smo od kolapsa zdravstvenog sistema, upozorava naš čuveni infektolog dr Žarko Ranković.

On kaže da su ove tragične scene vrlo moguće u Srbiji ukoliko se popune bolničke postelje u zdravstvenim ustanovama širom naše zemlje, a broj pozitivnih nastavi da raste.

Borba za život

Ne možemo staviti dva pacijenta na jedan respirator, već lekari moraju da isključe jednog kako bi priključili drugog
Žarko Ranković

– Bolnički kapaciteti u Beogradu su popunjeni, a pacijenti se već danima šalju u kovid-bolnice u unutrašnjosti. Ako se ovakva situacija nastavi, i te bolničke postelje biće brzo popunjene. Država može da izgradi nove bolnice, kao i da organizuje medicinsko osoblje koje će raditi u njima, ali za to treba vremena. Opreme i respiratora ima, obezbeđeno je sve na vreme, ali sve će to biti nedovoljno ukoliko broj inficiranih nastavi da se povećava – ističe Ranković i dodaje:

– Italijanski scenario u Srbiji je i te kako moguć ukoliko se popune sve bolničke postelje i svi respiratori. Ne možemo staviti dva pacijenta na jedan respirator, već lekari moraju da isključe jednog kako bi priključili drugog. Baš kao u ratnom stanju, bolnice bi bile pune, a lekari bi na licu mesta procenjivali ko od pacijenata ima veće šanse da preživi i njemu bi pružali pomoć. Nažalost, to bi se moglo desiti već krajem ove nedelje, jer je prošlo dovoljno vremena od protesta u Beogradu, kada niko nije vodio računa o zaštiti od virusa, što može dovesti do povećanja broja obolelih – napominje on.

Maske i distanca su jedino rešenje za suzbijanje epidemije

Infektolog Žarko Ranković savetuje građane da se pridržavaju mera jer je to jedini način da se epidemija obuzda.
– Prerano smo se opustili i sada plaćamo danak. Ne postoje vakcina ni lek za koronu. Ali kada bismo svi 14 dana nosili maske i ponašali se onako kako preporučuje struka, videli biste kakve bismo imali rezultate i kako bi se smanjio broj osoba koje su inficirane – ističe Ranković.

Ipak, Ranković smatra da će država učiniti sve što može da do ovoga ne dođe.

– Nadam se i molim da se ovakva situacija ne obistini. Da nijedan zdravstveni radnik ne bude u situaciji da mora da razmišlja o tome kome pružiti priliku i šansu za život, a koga jednostavno otpisati! Uveren sam da država neće dozvoliti ovaj scenario i da će uraditi sve što je u njenoj moći da svaki oboleli dobije adekvatnu zdravstvenu negu. Ali postoji mogućnost da dođe do najgoreg – rekao je on.

U Institutu za patologiju Medicinskog fakulteta nisu rađene obdukcije onih koji su preminuli od kovida 19, jer za to ne postoje uslovi, potvrdio je za Sputnjik prof dr Duško Dunđerović, v.d. upravnika te institucije.

Dunđerović je za Sputnjik rekao da je početkom godine, kada se virus korona tek pojavio kod nas, Institut za javno zdravlje „Batut“ dao preporuku da se obdukcije preminulih od kovida 19 ne rade iz epidemioloških razloga, ali i zbog nedovoljne opremljenosti ustanova.

Kako je rekao, nijedna ustanova u Velikoj Britaniji, a kamoli u Srbiji, nema uslove da bezbedno obavi obdukciju preminulih od kovida 19.

Kardiohirurg Miljko Ristić ranije je izjavio da je u Srbiji urađeno 17 obdukcija preminulih od virusa korona i da su one dale zabrinjavajuće rezultate.

Međutim, dr Dunđerović odbacuje te navode i objašnjava da, ukoliko telo stigne na obdukciju, a u klinici je dokazano da je pacijent bio pozitivan na virus korona, obdukcija se stornira.

„Odgovorno tvrdim da na našem Institutu nisu rađene obdukcije pacijenata preminulih od virusa korona“, rekao je on.

U slučajevima kada zbog simptoma tokom života postoji opravdana sumnja da je preminula osoba bila zaražena virusom korona, Institut može nakon smrti da uradi pi-si-ar test.

Ako je pozitivan, obdukcija se ne radi, a ukoliko je negativan — obavlja se, kaže Dunđerović i ističe da ne može da kaže da li će uopšte početi da rade obdukcije preminulih od virusa korona.

Upitan po kom osnovu je kardiohirurg Miljko Ristić tvrdio da su te obdukcije urađene, Dunđerović odgovara da to pitanje treba da bude upućeno njemu.

On dodaje da će Institut uskoro i zvanično izdati saopštenje da obdukcije preminulih od virusa korona nisu rađene u ovoj ustanovi.

Na pitanje da li će protiv dr Ristića pokrenuti pravni postupak, Dunđerović je istakao da je Institut deo Medicinskog fakulteta i da će sva pravna pitanja biti rešavana preko pravne službe tog fakulteta, kao i da su obavestili upravu te visokoškolske ustanove i da očekuju reakciju.

Dunđerović je rekao da je, po njihovim saznanjima, u celom svetu urađeno svega nekoliko obdukcija preminulih od kovida 19, i to u Americi i Nemačkoj.

On je dodao da je u Kini, u određenom momentu kada je preminulo 1.200 ljudi, urađena samo jedna ograničena obdukcija. Prema njegovim saznanjima, u Italiji, koja je bila žarište, nije urađena nijedna.

Na informaciju da su u Institutu za patologiju Medicinskog fakulteta rađene obdukcije onih koji su preminuli od kovida 19, reagovao je i redovni profesor sudske medicine na Medicinskom fakultetu prof. dr Slobodan Savić.

Stefan Đurić (Sputnik)

Istražitelj Paquale Bacco, zajedno s infektologom Giulio Tarro i sucem Angelom Giorgiannijem, podneće tužbu protiv Vlade Evropskom sudu zbog mera preduzetih tokom pandemije, zajedno s infektologom Giulio Tarrom i sudijom Angelom Giorgiannijem izveštava dokumentarac.com a na osnovu članka u italijanskom mediju ilgiornale.it.

Medicinski istražitelj Paquale Bacco podnijet će žalbu državnom tužitelju u Rimu i apel Europskom sudu protiv mjera koje je poduzela vlada Giuseppea Contea tijekom vrhunca pandemije u Italiji. Tri stručnjaka učinit će to putem svoje udruge “L’Eretico” koja već uključuje oko 2 tisuće liječnika i pravnika.

Kako je objašnjeno u priopćenju za javnost, izvješće ističe niz aspekata lošeg upravljanja kriznim situacijama tijekom pandemije Covid-19 u Italiji, posebno s medicinsko-znanstvenog, epidemiološkog i pravnog stajališta.

“Pogrešni dijagnostički pristupi, neprimjereni tretmani, zarazno zadržavanje i sigurnosne mjere koje su i danas na snazi: za stručnjake Eretico, prava građana zaštićenih talijanskim Ustavom i međunarodnim pravom prekršena su“, pišu Tarro, Bacchus i Giorganni u napomeni.

“Ubijali smo ljude, a čak i ako je bilo u dobroj vjeri, jer smo bili suočeni s novom situacijom, ali u ICU-u je primijenjen pogrešan tretman. Rečeno je da se ne koriste protuupalni lijekovi koji su sada osnova nove terapije. Nije korišten heparin i izvršena je duboka ventilacija respiratorima. Vidio sam baze pluća Covidovih pacijenata tijekom obdukcije i potpuno su izgorjela, jer je čisti kisik poslan pod određenim pritiskom stvorio prave opekotine. Prouzročena je tromboembolija jer kisik nije cirkulirao i jer su pluća bila začepljena. Liječnici su slijedili vladine smjernice koristeći potpuno pogrešan protokol liječenja (op.p. Svjetske zdravstvene organizacije WHO). Bilo je to poput liječenja dijabetičara šećerom. ” izjavio je Pasquale Bacco za IlGiornale.it.

To nije sve. U optužbi, u prigovoru, stoji i problem oko uporabe zaštitnih maski, “za koje Ministarstvo zdravlja i samo predviđa moguće neželjene posljedice po zdravlje (op. p. nuspojave) “, te primjena cjepiva.

Pravni odbor udruge “L’Eretico” već je pripremio obrazac koji građani mogu upotrijebiti, odnosno da zatraže od svog poslodavca (ili upravitelja škole, u slučaju škola) “da preuzme građansku i krivičnu odgovornost za bilo koje štetne posljedice po zdravlje koje proizlaze iz uporabe tih proizvoda.”

Sličan obrazac pripremljen je za preuzimanje odgovornosti liječnika ili pedijatra, a prema slobodnom izboru pacijenta (i ASL prema liječniku) u kojega se administrira obvezno cjepivo. Pacijentov informirani pristanak po zakonu podrazumijeva da liječnik mora navesti sve moguće štetne posljedice po zdravlje, odnosno neželjene reakcije koje mogu proizaći iz liječenja kako bi pacijent mogao odlučiti hoće li prihvatiti liječenje ili ne i njegove moguće štete “, pišu suradnici. Obrasci su objavljeni na web mjestu udruge i “moguće ih je besplatno preuzeti“, kako kaže Bacchus.

“Najgora stvar – zaključio je mrtvozornik – je da se za smrti (op. p. prouzročene pogrešnim protokolima liječenjenja covid-19 ) nitko nije ispričao (op. p. niti za isto preuzeo odgovornost). Sada se uzima u obzir to da su primijenjene pogrešne terapije, ali nitko još nije rekao ‘Nismo bili u pravu‘”.

Neki radnici u pekarama ne vode mnogo računa o higijeni, priča jedan od njih. Neki od njih rade i stvari zbog kojih ćete dvaput razmisliti da li ćete i dalje kupovati pecivo. Nije tajna da je rad u pekarama veoma težak, i uglavnom malo plaćen posao. Mnogi radnici su veoma ogorčeni zbog uslova u kojima rade, ali tu uglavnom ispaštaju mušterije.

– Da znate šta se sve radi iza zatvorenih vrata, nikada više ne biste svratili u pekaru – počinje svoju priču jedna od radnica jedne beogradske pekare. Da higijena u pekarama nije na zavidnom nivou, svi znamo, ali neke činjenice nas zaista teraju na odluku da više nikada tamo ne kročimo. J. Z, mladić iz Beograda i radnik u pekari objašnjava da cena ne garantuje sigurnost.

– Bureci od 100 dinara i pice od 120 dinara koje kupujete u pekari uglavnom se proizvode u prostorijama po kojima bubašvabe gmižu doslovno u rojevima, a protrči tu i tamo neki miš pa i pacov. Radio sam u pekari u kojoj počneš da praviš sendviče (oni fini „posni“ i slični sendviči u celofanu koji koštaju preko 100 dinara) i ako ti uđe mušterija ti moraš te napola spremljene sendviče da ostaviš na 5 minuta, a kada se vratiš, po njima gmiže 10-ak bubašvaba – priča sa gađenjem J. Z.. Pored toga, radici u pekarama nekada namerno ne vode računa o higijeni.

– Dešavalo mi se više puta da dođem pripit na posao i često nesvesno pipam nos ili se češem za genitalije. Znate kolege bukvalno stavljaju ruke u gaće i posle mese testo, retko ko tu pere ruke. Takođe, mnogi radnici imaju gljivice na rukama koje dobiju od testa, i ne nose rukavice već sa takvim prstima nastavljaju sa radom. To je zaista užasno, ali nažalost veoma istinito – priča J. Z.

Još jedna radnica pekare u Beogradu kaže kako je bila zgrožena ponašanjem svojih kolega na poslu, nakon čega je i ubrzo dala otkaz.

– Nismo se poklopili, nisam mogla da radim sa takvim ljudima. Svako pecivo koje padne na pod uredno se vraća na policu. One pečurke na pici se nikada ne peru pre upotrebe (a ja se pitala zašto sve devojke koje rade u pekari imaju crne nokte – ne, ta prljavština ne može da se spere), verujte mi na reč. Ja sam se trudila da maksimalno vodim računa i da ubedim i druge radnike, ali sam naišla na zid. Njih jednostavno nije briga – objašnjava J.M.

Pored pekara, najveću opasnost predstavljaju restorani, kao i lokali koji spremaju „fast food“ hranu.

– Moj dečko je radio u jednom fensi restoranu i sećam se da mi je rekao da je ispred njega protrčalo par pacova. Pored toga, namirnice u restoranima se čuvaju na neadekvatan način (stoji oljušten krompir u vodi u frižideru po 2 dana, koriste se suhomesnati proizvodi kojima je istekao rok, itd.) Od tada izbegavam restorane svake vrste – priča M. N.

Kada sledeći put ogladnite ili vas zaboli glava, razmislite o varijanti da sami sebi spremite hranu!

Neki radnici u pekarama ne vode mnogo računa o higijeni, priča jedan od njih. Neki od njih rade i stvari zbog kojih ćete dvaput razmisliti da li ćete i dalje kupovati pecivo. Nije tajna da je rad u pekarama veoma težak, i uglavnom malo plaćen posao. Mnogi radnici su veoma ogorčeni zbog uslova u kojima rade, ali tu uglavnom ispaštaju mušterije.

– Da znate šta se sve radi iza zatvorenih vrata, nikada više ne biste svratili u pekaru – počinje svoju priču jedna od radnica jedne beogradske pekare. Da higijena u pekarama nije na zavidnom nivou, svi znamo, ali neke činjenice nas zaista teraju na odluku da više nikada tamo ne kročimo. J. Z, mladić iz Beograda i radnik u pekari objašnjava da cena ne garantuje sigurnost.

– Bureci od 100 dinara i pice od 120 dinara koje kupujete u pekari uglavnom se proizvode u prostorijama po kojima bubašvabe gmižu doslovno u rojevima, a protrči tu i tamo neki miš pa i pacov. Radio sam u pekari u kojoj počneš da praviš sendviče (oni fini „posni“ i slični sendviči u celofanu koji koštaju preko 100 dinara) i ako ti uđe mušterija ti moraš te napola spremljene sendviče da ostaviš na 5 minuta, a kada se vratiš, po njima gmiže 10-ak bubašvaba – priča sa gađenjem J. Z.. Pored toga, radici u pekarama nekada namerno ne vode računa o higijeni.

– Dešavalo mi se više puta da dođem pripit na posao i često nesvesno pipam nos ili se češem za genitalije. Znate kolege bukvalno stavljaju ruke u gaće i posle mese testo, retko ko tu pere ruke. Takođe, mnogi radnici imaju gljivice na rukama koje dobiju od testa, i ne nose rukavice već sa takvim prstima nastavljaju sa radom. To je zaista užasno, ali nažalost veoma istinito – priča J. Z.

Još jedna radnica pekare u Beogradu kaže kako je bila zgrožena ponašanjem svojih kolega na poslu, nakon čega je i ubrzo dala otkaz.

– Nismo se poklopili, nisam mogla da radim sa takvim ljudima. Svako pecivo koje padne na pod uredno se vraća na policu. One pečurke na pici se nikada ne peru pre upotrebe (a ja se pitala zašto sve devojke koje rade u pekari imaju crne nokte – ne, ta prljavština ne može da se spere), verujte mi na reč. Ja sam se trudila da maksimalno vodim računa i da ubedim i druge radnike, ali sam naišla na zid. Njih jednostavno nije briga – objašnjava J.M.

Pored pekara, najveću opasnost predstavljaju restorani, kao i lokali koji spremaju „fast food“ hranu.

– Moj dečko je radio u jednom fensi restoranu i sećam se da mi je rekao da je ispred njega protrčalo par pacova. Pored toga, namirnice u restoranima se čuvaju na neadekvatan način (stoji oljušten krompir u vodi u frižideru po 2 dana, koriste se suhomesnati proizvodi kojima je istekao rok, itd.) Od tada izbegavam restorane svake vrste – priča M. N.

Kada sledeći put ogladnite ili vas zaboli glava, razmislite o varijanti da sami sebi spremite hranu!

Osmogodišnji N. Ž. i njegova sedam godina mlađa sestra N. Ž. iz Novih Karlovaca poginuli su, dok su otac, majka i brat teško povređeni preksinoć u stravičnoj saobraćajnoj nesreći na samom izlazu iz Novog Slankamena.

Roditelji Milan Ž. (44) i Vanesa Ž. (34) prevezeni su i hospitalizovani u Kliničkom centru Vojvodine, i navodno zbog stanja u kome su još im nije rečeno da su im najmlađe i najstarije dete stradali. Četvoroipogodišnji dečak M. Ž. je prebačen u Dečju kliniku u Novom Sadu i nije životno ugrožen.

Šta je uzrok nesreće u kojoj je poginulo dvoje dece, biće utvrđeno u istrazi, a prva saznanja policije su da je otac dece Milan Ž., koji je upravljao “renoom klio” u kome su bili mališani i majka vozio neprilagođenom brzinom.

Porodica je, prema saznanjima “Blica”, u ponedeljak uveče bila u Starom Slankamenu, i oko 23 sata a na putu ka Novim Karlovcima gde su živeli, njihov “reno klio” sleteo je s puta u voćnjak. Vozilo je udarilo u drvo, od siline udara odbilo se, a zatim nekoliko puta prevrnulo. Koliko je bio silovit udarac u drvo, svedoči i to da je far vozila odleteo tridesetak metara u voćnjak.

U okretanju automobila devojčica i brat N. M., koji su sedeli na zadnjem sedištu, zadobili su smrtonosne povrede. Devojčica je preminula odmah, dok je dečak umro u Domu zdravlja u Beški.

Teške povrede su zadobili roditelji, dok je petogodišnji dečak lakše povređen. Kako su za “Blic” kazali u KCV, roditelji su van životne opasnosti.

– U Urgentni centar Kliničkog centra Vojvodine primljena su dva pacijenta sa teškim telesnim povredama. Posle hitne, blagovremene, kompletne dijagnostike, lekarske pomoći i zbrinjavanja, pacijenti su stabilnog zdravstvenog stanja, van životne opasnosti i nalaze se u Urgentnom centru na daljem lečenju i pod stalnim lekarskim nadzorom – kažu u KCV.

Dečak ima kontuziju glave te druge povrede nema. Svesno je i dobro, a stanje je stabilno, rekli su nam u Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine u Novom Sadu.

– Nismo našli druge povrede sem kontuzije glave, urađene su sve druge pretrage i zasad je dete na posmatranju. Videćemo kako će se situacija razvijati dalje – rekli su iz Instituta.

Meštani Novih Karlovaca juče, nekoliko sati posle nesreće, i dalje nisu mogli da poveruju da su mališani stradali u saobraćajnoj nesreći.

– Nadamo se da će neko doći i reći da je sve to laž, da su deca živa i da će se sa roditeljima pojaviti u selu – kazali su žitelji ovog mesta nadomak Inđije.

Iz kuće u kojoj su Milan i Vanesa živeli sa decom i njegovim roditeljima Zoranom i Slavicom, juče je dopirala kuknjava. Niko od najbližih rođaka, međutim, nije imao snage za bilo kakvu priču.

– Pustite ljude, malo im je njihove muke sada – rekla je jedna komšinica iz Lukačeve ulice.

Ona je Milana, Vanesu i decu videla u ponedeljak predveče, kada su se spremali za put u Stari Slankamen.

– Milan je bio na poslu, radi u “Martini gradnji”. Oko 18 časova spremili su se i otišli u Stari Slankamen, da se deca igraju, a on je navodno išao da gleda neki turnir u malom fudbalu. Sa njima su, u svom automobilu, krenule i komšije, mladi bračni par sa dve ćerkice. Koliko smo čuli, komšije su pet minuta pre njih krenuli nazad, jer je Milanu i Vanesi bilo potrebno više vremena da smeste troje dece u kola. Tek kada su svi saznali za nesreću, i te komšije su čule – ispričala je jedna komšinica.

O Milanu, Vanesi i deci susedi imaju samo reči hvale.

– Žive sa Milanovim roditeljima, koji se bave poljoprivrednom. I Vanesa je poreklom odavde, njeni su nekoliko ulica udaljeni. Milan ima brata i sestru, blizanci su i mlađi od njega. Oboje su zaposleni, a Vanesa je trenutno bila na porodiljskom bolovanju sa trećim detetom. Mala N. Ž. je nedavno napunila godinu dana, prohodala je pre rođendana. Videli smo je kako šeta dvorištem i svima nam je bilo simpatično kako se gega. Nažalost, i nju i brata Bog je uzeo pre nego što su uopšte počeli da žive – plačnim glasom kazala je komšinica.

Na mestu nesreće čarapice i brojanica

Na mestu nesreće u kojoj je živote izgubilo dvoje mališana ostali su razbacani delovi automobila, dečje čarapice i brojanica.

Po nalogu tužioca, naređeno je veštačenje automobila kako bi se utvrdilo da li je bio tehnički ispravan kada je došlo do nesreće, a biće utvrđeno da li su vozač i suvozač bili vezani, odnosno da li su deca koristila sigurnosni pojas ili odgovarajuća dečja sedišta.

Marko Jovičić je na svom Instagram nalogu podelio da stupa u štrajk glađu, pošto već deset dana čeka da bude testiran posle terapije u kovid bolnici VMC Karaburma. On za Nova.rs kaže da ne želi da napusti tu bolnicu na sopstvenu odgovornost, kako tvrdi da mu je ponuđeno, pošto ne želi da rizikuje da mu se zdravstveno stanje pogorša i da mora ponovo da prođe kroz “agoniju” koju je prošao pre hospitalizacije.

“Jutros sam stupio u štrajk glađu, i mislim da je ovo prevršilo svaku meru. Želim da dobijem rezultate testa, bili oni pozitivni ili negativni i da znam šta se dešava i da li  treba i dalje da budem hospitalizovan ili da idem kući”, rekao nam je Marko Jovičić čim smo odgovorili na njegov apel upućen putem Instagrama i pozvali ga da proverimo šta se to sa njim dešava u VMC Karaburma.

“Danas se navršilo 30 dana od kada sam osetio prvi simptom kovida, i 20 dana od kada sam hospitalizovan na VMC Karaburma. Pre nego što sam konačno smešten u bolnicu, morao sam da čekam 10 dana na prve rezultate testiranja iz kovid ambulante na Čukarici, da bi potom dobio uput za rendgen na Infektivnoj klinici, odakle su me poslali kući sa tri hemomicina i obrazloženjem da nisam pacijent za njih.

Za par dana mi se toliko pogoršalo stanje, ali nisam hteo da čekam ponovo u Infektivnoj, već sam sve analize obavio sam, i kada je  pulmolog iz privatne bolnice rekao je da je potrebna hitna hospitalizacija, konačno sam, posle čekanja koje je trajalo 10 i po sati konačno primljen na VMC Karaburma”, priča Marko Jovičić.

Hospitalizovan je u 2 ujutru 28. juna, da bi posle 8 do 9 dana bio prebačen  u objekat za pacijente sa lakšim simptomima.

“Pre nego što su me prebacili, komandant objekta  me je pitao – pošto se dobro osećam i da ne bi čekao rezultate –  da li želim da na sopstvenu odgovornost odem na kućno lečenje. Odbio sam, pošto sam imao priliku da vidim šta se dešava sa drugarom sa kojim sam primljen, a koji je u to vreme bio u šok sobi, intubiran, i na respiratoru. On je kasnije preminuo”, potresen je i dalje Marko.

“Pošto sam odbio ponudu da odem iz bolnice,  prebacili su me u objekat za pacijente sa blažim simpromima, i konačno sam testiran. Ono što se desilo je, međutim, da ni posle deset dana nisam dobio nikakav rezultat, a rečeno mi je da neće ni stići jer je, po svoj prilici, “izgubljen”, i da sam prvi na redu za ponovno testiranje, što se do danas nije desilo.

Zato sam od jutros sam u štrajku glađu dok ne dobijem rezultat i ne budem znao šta mi se dešava. Ne želim da napustim ovu zdravstvenu ustanovu, jer ukoliko se moje zdravstveno stanje pogorša, znam vrlo dobro kakva je muka doći do bolničke sobe i bolničkog kreveta, a i želim da se obave sve potrebne analize, od PCR testa do krvne slike i rendgena pluća”, rekao je Marko Jovičić za Nova.rs.

Stekao je, kaže, utisak, da ne postoji nikakav red ni redosled kada je reč o testiranju u VMC Karaburma, kao i da se ispostavilo da rezultati testova poslatih u laboratoriju “Vatreno oko” – među kojima i njegov – još nisu stigli i najverovatnije su “zagubljeni”, dok su njegovi cimeri, čiji su testovi “završili” u Batajnici, već otišli kući u samoizolaciju.

“To je ono što i mene čeka, čak i ako sam negativan – moraću još 14 dana da budem u karantinu, kako nalaže protokol posle bolničkog lečenja. Toliko sam već dugo ovde da već počinjem da osećam psihološki pritisak, a tek me čeka izolacija kod kuće. Da ne pominjem koliko trpi moj posao”, naglašava Marko Jovičić zašto mu je toliko stalo da konačno bude testiran i sazna rezultat, da je otpočeo štrajk glađu.

Svi smo ujedinjeni u borbi protiv koronavirusa.

Udruženim snagama, Fondacije “Novak Đoković” i “Delije” uručile su donaciju Kliničko-bolničkom centru (KBC) u Kosovskoj Mitrovici. Fondacija “Novak Đoković” donirala je dva respiratora i 14 pacijent monitora, dok su Fondacija “Delije” i Humanitarna organizacija “Svi za Kosmet” donirali sredstva za nabavku još jednog respiratora.

– Poslednjih nekoliko dana, uvideli smo da se nikako ne smemo opustiti. U vreme kada korona virus i dalje ne jenjava, ne predajemo se ni mi. Današnja donacija je samo mali znak naše solidarnosti i podrške usmerene pre svega prema zdravstvenim radnicima, koji zaslužuju svu našu pomoć u teškoj situaciji sa kojom se sada suočavamo – izjavila je Maja Kremić, nacionalna direktorka Fondacije Novak Đoković.

V.D. direktor Zdravstvenog centra “Kosovska Mitrovica” doc. dr Zlatan Elek izrazio je zahvalnost Fondacijama za donaciju respiratora i ostale medicinske opreme.

– Svaka donacija narodu na Kosovu i Metohiji je od velikog značaja. Od posebnog je značaja ova donacija u medicinskoj opremi koja Kliničko bolničkom centru Kosovska Mitrovica stiže u najpotrebnijem i najtežem trenutku. Donacija stiže u trenutku kada se na teritoriji severa Kosova i Metohije naglo povećava broj obolelih. Donirana medicinska oprema biće odmah stavljena u funkciju u svrhu poboljšanja zdravstvenog stanja obolelih. Svi zaposleni se zahvaljuju u ime svih pacijenata i u svoje ime na doniranoj opremi koja nam je dostavljena i koja će biti upotrebljena za poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite – istakao je v.d. direktor Zdravstvenog centra “Kosovska Mitrovica” doc. dr Zlatan Elek.

Da podsetimo, na početku zdravstvene krize prouzrokovane virusom kovid-19, Novak i Jelena Đoković donirali su milion evra za nabavku neophodne medicinske opreme za bolnice i zdravstvene ustanove širom Srbije.

“Veliko hvala Noletu i ljudima u njegovoj fondaciji za saradnju na ovom projektu jer je zaista bilo skoro nemoguće doći do respiratora u trenucima kada ceo svet želi da dođe do njih. Srećni smo što smo u prilici da zajedničkim snagama pomognemo zdravstvenim ustanovama i medicinskim radnicima koji su u svakodnevnom kontaktu sa obolelima od korona virusa”, izjavili su iz Fondacije “Delije”.

Do sada su Kliničkom centru u Kragujevcu uručena četiri respiratora i 20 kliničkih monitora. Opštoj bolnici u Kruševcu uručeno je pet respiratora i pet kliničkih monitora, dok su Opšta bolnica Čačak, Opšta bolnica Ćuprija i Opšta bolnica “Studenica“ – Kraljevo dobili po pet kliničkih monitora za praćenje stanja pacijenata.

Takođe, zahvaljujući ovoj humanoj akciji, Klinika za Infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije postala je bogatija za najsavremeniji Siemens skener sa svom dodatnom opremom, dok je početkom jula Fondacija donirala Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj aparat za dezinfekciju površina, a klinici za pulmologiju Kliničkog centra Srbije pet neinvazivnih respiratora i antibakterijske klompe.

Udruženim snagama, Fondacije “Novak Đoković” i “Delije” uručile su donaciju Kliničko-bolničkom centru (KBC) u Kosovskoj Mitrovici. Fondacija “Novak Đoković” donirala je dva respiratora i 14 pacijent monitora, dok su Fondacija “Delije” i Humanitarna organizacija “Svi za Kosmet” donirali sredstva za nabavku još jednog respiratora.

– Poslednjih nekoliko dana, uvideli smo da se nikako ne smemo opustiti. U vreme kada korona virus i dalje ne jenjava, ne predajemo se ni mi. Današnja donacija je samo mali znak naše solidarnosti i podrške usmerene pre svega prema zdravstvenim radnicima, koji zaslužuju svu našu pomoć u teškoj situaciji sa kojom se sada suočavamo – izjavila je Maja Kremić, nacionalna direktorka Fondacije Novak Đoković.

V.D. direktor Zdravstvenog centra “Kosovska Mitrovica” doc. dr Zlatan Elek izrazio je zahvalnost Fondacijama za donaciju respiratora i ostale medicinske opreme.

– Svaka donacija narodu na Kosovu i Metohiji je od velikog značaja. Od posebnog je značaja ova donacija u medicinskoj opremi koja Kliničko bolničkom centru Kosovska Mitrovica stiže u najpotrebnijem i najtežem trenutku. Donacija stiže u trenutku kada se na teritoriji severa Kosova i Metohije naglo povećava broj obolelih. Donirana medicinska oprema biće odmah stavljena u funkciju u svrhu poboljšanja zdravstvenog stanja obolelih. Svi zaposleni se zahvaljuju u ime svih pacijenata i u svoje ime na doniranoj opremi koja nam je dostavljena i koja će biti upotrebljena za poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite – istakao je v.d. direktor Zdravstvenog centra “Kosovska Mitrovica” doc. dr Zlatan Elek.

Da podsetimo, na početku zdravstvene krize prouzrokovane virusom kovid-19, Novak i Jelena Đoković donirali su milion evra za nabavku neophodne medicinske opreme za bolnice i zdravstvene ustanove širom Srbije.

“Veliko hvala Noletu i ljudima u njegovoj fondaciji za saradnju na ovom projektu jer je zaista bilo skoro nemoguće doći do respiratora u trenucima kada ceo svet želi da dođe do njih. Srećni smo što smo u prilici da zajedničkim snagama pomognemo zdravstvenim ustanovama i medicinskim radnicima koji su u svakodnevnom kontaktu sa obolelima od korona virusa”, izjavili su iz Fondacije “Delije”.

Do sada su Kliničkom centru u Kragujevcu uručena četiri respiratora i 20 kliničkih monitora. Opštoj bolnici u Kruševcu uručeno je pet respiratora i pet kliničkih monitora, dok su Opšta bolnica Čačak, Opšta bolnica Ćuprija i Opšta bolnica “Studenica“ – Kraljevo dobili po pet kliničkih monitora za praćenje stanja pacijenata.

Takođe, zahvaljujući ovoj humanoj akciji, Klinika za Infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije postala je bogatija za najsavremeniji Siemens skener sa svom dodatnom opremom, dok je početkom jula Fondacija donirala Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj aparat za dezinfekciju površina, a klinici za pulmologiju Kliničkog centra Srbije pet neinvazivnih respiratora i antibakterijske klompe.

Udruženim snagama, Fondacije “Novak Đoković” i “Delije” uručile su donaciju Kliničko-bolničkom centru (KBC) u Kosovskoj Mitrovici. Fondacija “Novak Đoković” donirala je dva respiratora i 14 pacijent monitora, dok su Fondacija “Delije” i Humanitarna organizacija “Svi za Kosmet” donirali sredstva za nabavku još jednog respiratora.

– Poslednjih nekoliko dana, uvideli smo da se nikako ne smemo opustiti. U vreme kada korona virus i dalje ne jenjava, ne predajemo se ni mi. Današnja donacija je samo mali znak naše solidarnosti i podrške usmerene pre svega prema zdravstvenim radnicima, koji zaslužuju svu našu pomoć u teškoj situaciji sa kojom se sada suočavamo – izjavila je Maja Kremić, nacionalna direktorka Fondacije Novak Đoković.

V.D. direktor Zdravstvenog centra “Kosovska Mitrovica” doc. dr Zlatan Elek izrazio je zahvalnost Fondacijama za donaciju respiratora i ostale medicinske opreme.

– Svaka donacija narodu na Kosovu i Metohiji je od velikog značaja. Od posebnog je značaja ova donacija u medicinskoj opremi koja Kliničko bolničkom centru Kosovska Mitrovica stiže u najpotrebnijem i najtežem trenutku. Donacija stiže u trenutku kada se na teritoriji severa Kosova i Metohije naglo povećava broj obolelih. Donirana medicinska oprema biće odmah stavljena u funkciju u svrhu poboljšanja zdravstvenog stanja obolelih. Svi zaposleni se zahvaljuju u ime svih pacijenata i u svoje ime na doniranoj opremi koja nam je dostavljena i koja će biti upotrebljena za poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite – istakao je v.d. direktor Zdravstvenog centra “Kosovska Mitrovica” doc. dr Zlatan Elek.

Da podsetimo, na početku zdravstvene krize prouzrokovane virusom kovid-19, Novak i Jelena Đoković donirali su milion evra za nabavku neophodne medicinske opreme za bolnice i zdravstvene ustanove širom Srbije.

“Veliko hvala Noletu i ljudima u njegovoj fondaciji za saradnju na ovom projektu jer je zaista bilo skoro nemoguće doći do respiratora u trenucima kada ceo svet želi da dođe do njih. Srećni smo što smo u prilici da zajedničkim snagama pomognemo zdravstvenim ustanovama i medicinskim radnicima koji su u svakodnevnom kontaktu sa obolelima od korona virusa”, izjavili su iz Fondacije “Delije”.

Do sada su Kliničkom centru u Kragujevcu uručena četiri respiratora i 20 kliničkih monitora. Opštoj bolnici u Kruševcu uručeno je pet respiratora i pet kliničkih monitora, dok su Opšta bolnica Čačak, Opšta bolnica Ćuprija i Opšta bolnica “Studenica“ – Kraljevo dobili po pet kliničkih monitora za praćenje stanja pacijenata.

Takođe, zahvaljujući ovoj humanoj akciji, Klinika za Infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije postala je bogatija za najsavremeniji Siemens skener sa svom dodatnom opremom, dok je početkom jula Fondacija donirala Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj aparat za dezinfekciju površina, a klinici za pulmologiju Kliničkog centra Srbije pet neinvazivnih respiratora i antibakterijske klompe.

 Na samom početku smo shvatili da je ovo bolest koja zahvata više organa. Najviše se manifestuje na plućima, ali praktično svi organi stradaju – jetra, bubrezi, srce. Sve – rekla je anesteziolog Snežana Zatežić

Na ulazu u jednu od nekoliko soba na odeljenju intenzivne nege gde leže najteži bolesnici, pogled mi privlači krevet u sredini. Iz daljine bih se zarekla da je prazan. Približavajući mu se shvatam da nije… Telo je ispod čaršafa… Imao je svega 44 godine. I njegov život je ugasila korona, i to neposredno pre našeg dolaska.

– Ovako je gotovo svakog dana… Intenzivna nega – to vam je deveti krug pakla, nažalost. Svaki dan je težak, svaka noć je teška, svaka smena je teška – kaže prof. dr Predrag Stevanović, rukovodilac Klinike za anesteziologiju i intenzivno lečenje KBC „Dr Dragiša Mišović“, gde se leče najteži pacijenti zaraženi koronavirusom.

Na samom ulazu na odeljenje intenzivne nege, mukla je tišina. Međutim, već u sobama je drugačije. Ne, ne čuju se pacijenti. Čuju se mašine pomoću kojih dišu. Po koju reč razmeni medicinsko osoblje koje ne staje s poslom.

Od sigurno tridesetak pacijenata koje je samo ekipa „Alo!“ videla na tom odeljenju, jer nismo ulazili u sve sobe, svega troje je bilo u svesnom stanju, ali s maskom za kiseonik. I to u jednoj sobi jedna starija žena, u drugoj dvojica muškaraca od kojih jedan srednjih godina, a drugi stariji. U trećoj nijedan. Zapravo, svi sem to troje su intubirani, na respiratoru i u komi.

O njima, između ostalih, brine i anesteziolog Snežana Zatežić koja je zvanično već godinu dana u penziji. Kada je počeo haos sa koronavirusom nastavila je da pomaže svojim kolegama. Svaki dan je tu, bez ijednog slobodnog dana.

– Ovako nešto nikada nisam videla u svojoj karijeri. Na samom početku smo shvatili da je ovo bolest koja zahvata više organa. Najviše se manifestuje na plućima, ali praktično svi organi stradaju – jetra, bubrezi, srce. Sve! Poremećeni su i faktori koagulacije. Mi smo i ranije imali pacijente sa teškim stanjem poput sepse, kao i pacijente na respiratoru. Ali ovo je potpuno novo i za nas. Zahteva veliki angažman. Ono što dodatno otežava je veliki broj pacijenata, tako da vi ne možete kao anesteziolog da se posvetite jednom već ih imate više. Manjak je i sestara intenzivne nege koje su obučene za rad sa ovako teškim pacijentima – napominje ona.

Smene u takozvanoj crvenoj zoni traju i po šest sati. To znači da su svi zaposleni u kompletnoj opremi, koja podrazumeva skafander, vizir, masku, kapu, kaljače, dva para rukavica.

KBC “Dr Dragiša Mišović”, Foto: Alo.rs/ Vladimir Marković

– Teško je raditi pod ovom opremom. Znoj neretko lipti niz nogavice, a rane na licu od maski i vizira dezinfikujemo alkoholom i prekrijemo flasterom – dodaje profesor Stevanović s kojim smo i išli u obilazak odeljenja sa najtežim kovid pacijentima.

Ponosan je, ističe, na sve lekare i sestre, ali i sve druge zaposlene koji se od marta bez prekida bore sa koronavirusom.

– Za sve to vreme, od 15. marta, zaposleni u „Mišoviću“ su radili svaki dan, i subotom i nedeljom, a uspeli smo da ih odmorimo samo nekoliko dana. Ljudi su iscrpljeni i pod velikim psihičkim i fizičkim opterećenjem. Ono što nam je sada najneophodnije pored anesteziologa jesu sestre intenzivne nege sa iskustvom zbog velikog broja pacijenata koji zahtevaju tu vrstu lečenja i nege. Zaposleni u intenzivnoj nezi nemaju vremena da sednu – ističe Stevanović.

Jedini način da se situacija dovede pod kontrolu jeste, kako navodi, da se ljudi čuvaju, odnosno poštuju sve preventivne mere.

– Sve što treba da urade jeste – nošenje maski, pranje ruku i držanje distance. Ovo se neće tako brzo završiti. Čeka se vakcina, a možda je ne dočekamo do sledećeg proleća – dodaje Profesor Stevanović. 

Samo u intenzivnoj nezi 50 pacijenta

U KBC „Dr Dragiša Mišović“, kako navodi prof. dr Predrag Stevanović, trenutno je na lečenju 307 pacijenata, što znači da je popunjenost 90 odsto. Pacijenti imaju od srednje teške do najteže kliničke slike koja podrazumeva kompleksno lečenje. Samo na odeljenju intenzivne nege Klinike za anesteziologiju nalazi se oko 50 pacijenta. Od toga je intubirano i na respiratoru 26 pacijenata, dok je više od 20 na neinvazivnoj mehaničkoj ventilaciji.

Za 22 dana lečili 600 ljudi

– U prvom piku za tri meseca imali smo oko 1.150 pacijenata, a za ovih 22 dana već smo lečili više od 600 ljudi. Sad je teže nego u prvom piku, s obzirom na to da imamo više pacijenata s teškom kliničkom slikom. Puno njih u nekom trenutku završi na odeljenju intenzivne nege, a najveći broj njih na respiratoru – napominje profesor Stevanović.

Neuporedivo je veći broj zaraženih

– Ne znam da li je ovaj virus mutirao, nema naučnog dokaza za to, ali ono što je činjenica jeste da mi u ovom drugom piku imamo neuporedivo veći broj zaraženih. Jasno je da kada ima više zaraženih da će biti i više teško obolelih. Primetno je da se sada javlja i više mladih ljudi. Prosek u prvom talasu je bio 65 godina, a sada je od 55 do 60 godina. Sada imamo i više pacijenata od 30 i 40 godina s teškom kliničkom slikom. Problem je što se jedan broj ljudi kasno javlja, pokušava da se leči kod kuće. Nemojte to raditi već se obratite lekarima u kovid ambulantama – navodi prof. dr Stevanović.

Slavica Žiga jedna je od stanarki porušenih stanova u Dositejevoj broj 11 u Novom Sadu. Vratila se u svoj stari dom. Novca da bude podstanar više nema, a sem što su joj stvari pokradene, svaki čas čeka i da joj se sruši krov na glavu.

Slučaj Dositejeve 11 u Novom Sadu, skoro dve godine nakon što je više porodica ostalo bez doma kada im je zbog kopanja temelja za luksuzne stanove na parceli pored srušen zid, dobio je neobičan nastavak. Investitor ponovo gradi iako ga država krivično goni. Stanari se gradu i dalje obraćaju za finansijsku pomoć jer su primorani da žive kao podstanari, ali već mesec i po dana neki od njih nisu dobili novac. Zbog toga je Žiga sa svoja dva maloletna sina i suprugom koji ima kancer izbačena iz podstanarskog stana, te je bila primorana da se vrati u svoj stari dom.

– Nažalost, investitor je počeo da radi ponovo zgradu pored, kako je dobio pravo, niko ne zna. Moja porodica je morala sada da se iseli iz podstanarskog stana jer nam grad nije dao novac na vreme. Odakle meni 350 evra da platim sve te troškove? Zajedno sa nama u porušeno dvorište vratile su se još tri-četiri porodice. Prema nama se ponašaju kao da smo mi kriminalci, kao da smo mi krivi za ovo što se desilo. Sada živimo sa dvoje maloletne dece u strahu, ako se opet nešto uruši i padne mi na decu, ko će za to da odgovara? Znamo da se ovde ne sme živeti, ali nemamo gde – rekla nam je Žiga.

Otkad je u avgustu 2018, usled kopanja temelja za novu stambenu zgradu, srušen zid na levoj strani objekta u Dositejevoj 11, imovina stanara svakodnevno je na udaru. Naša sagovornica kaže da je ostala bez veš-mašine, električnog šporeta, grejalice i drugog pokućstva koji su pokradeni. Kako dodaje, oseća se bespomoćno. Od Grada podrške nema, a investitora se plaši.

– Investitoru da se suprotstavim ne smem. Iskreno da vam kažem, bojimo se njega. Pitala sam ga samo ko mu je dozvolio da opet gradi. On je rekao da se obratim našim advokatima. Sva rešenja koja su nudili išla su na našu štetu. Sada je opet počeo užas, bageri kopaju, svi se prave ludi, a svaki dan se ponešto uruši. Evo, čekam da se uruši i stan mog starijeg sina, koji je sa leve strane. Zadnji kraj od krova samo što nije pao na njegov stan – nastavila je Žiga.

Građevinska inspekcija zabranila je stanovanje u celom objektu, što jasno ukazuje da ni levo ni desno krilo ne mogu da opstanu u ovakvom obliku.

Dragan Mitrović, predsednik skupštine stanara na ovom ulazu, kaže da su sudski postupci protiv dve firme “Astra plan” i “Euroinvest” pokrenuti pretprošle i prošle godine, nakon što je radom bez građevinske dozvole na gradilištu u Dositejevoj broj 9 srušen deo stanova na placu pored, na broju 11. Tako je dvanaest porodica ostalo bez svojih domova. Stanari se posle nisu složili da se sruše svi objekti na broju 11 i da se izgrade novi jer bankarske garancije nisu obezbeđene.

– Dve godine živimo kao podstanari. Za to vreme investitor je pokrenuo paralelan postupak pod drugim brojem u koji mi nismo bili uključeni, kako bi nas izbegli i onemogućili nam pravo žalbe. Na taj način pribavili su dozvolu i počeli sa radom. Nas očekuje veštačenje, koje će biti nemoguće uraditi ukoliko je mehanizacija na gradilištu i zatrpava lice mesta. Sudstvo je uradilo sve što je moglo, ali se Gradska uprava postavila iznad sudskih odluka i na taj način ugrozila ceo slučaj. Ne može neko ko je krivično procesuiran zato što je radio bez građevinske dozvole da izvodi radove za koje ga država goni, to nema nigde na svetu – rekao je Mitrović.

Vesna Premić, stanarka u Dositejevoj, kaže da je čitava situacija neverovatna.

– Izlišno je da opisujem kako se osećamo. Ja nemam reči da to iskažem. Frapirani smo bili kad smo videli radove opet, ponovo preživljavamo to od pre dve godine. Još uvek se smucamo po tuđim stanovima. Trebalo bi nam jako puno vremena da opišemo kako to naša deca preživljavaju i kako je to uticalo na kvalitet naših života – izjavila je Premićeva.

Krivična prijava

Tanja Arsić, advokat stambene zajednice stanara iz Dositejeve, kaže da je protiv odgovornih lica u Gradskoj uprave za urbanizam i građevinske poslove podnela krivičnu prijavu zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja, do čega je došlo jer su firme “Astra plan” i “Euroinvest” dobile građevinsku dozvolu, kao i potvrdu o prijavi radova uprkos zabrani otuđenja parcele u Dositejevoj 9 i nizu sudskih postupaka koji se protiv njih vode.