fb

“Bio je sa komšijom sa kojim je bio nerazdvojan poslednjih godinu dana, verovatno su krenuli da povezu neke devojke kućama. Policajac kaže da je vozio brzinom od 150 kilometara na čas, a kažu da je moj sin snimao u toku vožnje. Jutros kad sam ustao za posao čuo sam da se dogodio udes…”

Ovim rečima, nakon stravične saobraćajne nesreće u Nišu u kojoj je poginuo Srba Živković (20) iz sela Gornja Vrežina, za “Blic” govori njegov otac Miloš. U kući nastradalog mladića jutro nakon tragedije tuga i neverica da ga više nema.

Otac nastradalog Srbe, Miloš, kaže da je njegov sin sa komšijom iz sela bio te večeri u društvu nekih devojaka i da su verovatno krenuli da ih povezu kućama kada se dogodila nesreća.

– Bio je kod komšije S. B. sa kojim je nerazdvojan poslednjih godinu dana. Bile su i neke drugarice sa njima i krenuli su verovatno da ih odvezu kućama. Ja sam jutros ustao u 6.00 za posao i čuo da se desio udes. Policajac kaže da je vozač vozio brzinom od 150 kilometara na čas – priča Miloš slomljen tugom.

On kaže da je Srbu po završtku škole počeo da uvodi u posao oko kopanja bunara, jer ima firmu koja se bavi tim poslom i da su počeli da rade zajedno.

– Jedva sam ga očuvao, kad sam se razveo od supruge imao je svega dve godine. Javio sam ćerki koja živi u Švedskoj i očekujemo da pristgnu. Sa komšijom S. B. se družio intenzivno poslednjih godinu dana, bili su nerazdvojni drugovi, on je malo stariji od njega. Zato sam se šalio kad ide da se nađe sa njim, pitao sam ga: “Jel ideš kod tate?” – priča nesrećni Miloš.

Nakon tragedije ga je, kaže, kontaktirao vozač BMW-a, S. B.

– Šalje poruke iz bolnice da mu je žao zbog toga što se desilo. Kažu da je u toku vožnje moj sin snimao dok su vozili i da je taj snimak sačuvan u telefonu. Ne znam da li je to tačno – kaže Miloš.

U kuću Živkovića dolaze komšije iz sela i rođaci da izjave saučešće jer je sve pogodila tragična vest o pogibiji mladića. Za vozača S. B. meštani pričaju da je oduvek vozio brzo.

– S. B. sedne u auto i odmah da gas do daske, za sekundu proleti brzinom od 100 kilometara na sat. Voleo je da brzo vozi i da naglo zakoči i skrene i izvede manevar paljenja guma. Takav je bio oduvek – kaže jedan od meštana.

Tragedija se, podsećanja radi, dogodila u noći između subote i nedelje u Bulevaru Nikole Tesle u Nišu. Prema rečima očevidaca BMW je velikom brzinom izleteo sa kolovoza posle kružnog toga, udario najpre u žardinjeru koju je “nosio” oko 20 metara i zakucao se u zgradu “Niš auta”.

Stravičnu buku, lomljavu i pucanje stakla čuo je radnik “Niš auta” Slaviša Savić, koji je odmah izašao ispred zgrade i zatekao jezivu scenu.

– Pogledao sam niz ulicu, auto je bio tu zarotiran, pretpostavio sam da je s kružnog toka uleteo ovamo. Došao sam do auta, dečko koji je vozio je izašao, a suvozač je bio očigledno mrtav. Hteo je da ga izvuče ali nije mogao, zgužvan je auto dosta bio. Pozvali smo Hitnu pomoć i sačekali – ispričao je za “Blic” Slaviša Savić.

Povodom Dana državnosti Srbije danas je zaslužnim pojedincima i institucijama predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio odlikovanja.

Dodela Zlatne medalje za zasluge i dela ličnog herojstva bio je posebno dirljiv deo ceremonije.

Po medalje su došli članovi porodica, jer reč je o odličju koje je posthumno dodeljeno medicinskim radnicima.

Tako je medalju umesto svoje majke Mirjane, primila ćerka Jelena Vignjević.

Jelenina mama Mirjana bila je strukovna medicinska sestra u Negotinu.

Nakon Jelene, na binu je izašao Uroš. Urošev tata dr Slobodan Blagojević bio je rukovodilac privremene kovid bolnice u Čačku. Sa koronom se borio 15 dana, ali je nažalost 20. decembra izgubio bitku.

Uroš je primio očevu medalju.

Zatim je na binu izašla Radmila Bjelica. Došla je da primi medalju za svog sina Marka.

Marko je bio medicinski tehničar. Radio je u crvenoj zoni KBC “Bežanijska kosa” i lečio obolele od korona virusa. Preminuo je nakon višednevne borbe sa ovim virusom u 41. godini.

Ovo su svi posthumno odlikovani lekari i medicinski radnici: Bora Evtov, Mirjana Vignjević, Slobodan Blagojević, Danijela Gordić, Slađana Milenković, Bogdan Dejanović, Renata Sajić Eminović, Marko Bjelica, Jugoslav Grubor, Slobodan Kazaković, Aleksandar Jovanovski, Miodrag Jorović, Slaviša Nestorović, Svetlana Vukčević i Anđelko Bačvanin.

Svi su bili nečiji sinovi, ćerke, majke, sestre, supružnici. Svi su radili u crvenim zonama.

Možda sledeći put kada pomislite da korona nije tako strašna, da odlazak na žurku ne može da sačeka, da vam maska više nije potrebna, možda bi bilo OK da se setite ova tri lica. Dvoje dece i jedna majka su na fotografiji. Izgubili su najmilije, one koji su izgubili bitku sa koronom u borbi da ljudima pomognu da je pobede.

Vera Ivković je bila jedna od najcenjenih pevačica narodne muzike u bivšoj Jugoslaviji koja je obeležila veliki period u tadašnjoj muzici.

Dama izuzetnog glasa važila je za veliku umetnicu i pevača za koju se nisu vezivali nikakvi skandali. Ipak, splet nedaća u životu Veru je koštao zdravlja, pa kako mnogi smatraju, otišla je sa ovog sveta prerano.

Preminula je 10. marta 2012. godine u Domu za stara lica u Rumi.

Razbolela se šest godina ranije, nakon što joj je u 27. godini života preminula kćerka. 

Suprug Danilo umro je 2002, a četiri godine kasnije i njihova ćerka Maja. Vera je imala nekoliko moždanih udara, a od 2006. bila je vezana za invalidska kolica.

Živela je daleko od očiju javnosti, okovana bolom i zaboravljena od mnogih. U najtežim trenucima, osim sina Vlade i snaje, uz nju su bile koleginice Anđelka Govedarević i Gordana Stojičević, sa kojima je pevala u “Đerdanu”.

– Teško se borila s bolešću moje sestre. To ju je koštalo zdravlja. Maja je rano obolela, u 15. godini, bolest je bila neizlečiva i umrla je u dvadeset sedmoj. Mama i tata su sve učinili da joj pomognu. Pomoć su tražili svuda. Nažalost, nije joj bilo spasa. Majina smrt je pokosila majku – rekao je jednom prilikom Verin sin Vlada, koji se o majci najviše brinuo otkad je obolela.

Vera je karijeru započela 1966. godine snimajući duetske ploče sa suprugom Danilom Živkovićem, kompozitorom i aranžerom, a zatim i solo albume od kojih su mnogi dostigli zlatne tiraže.

Bila je poznata po hitovima “Šuška se, šuška”, “Šta će mi šalvare”, “Vrgolastu rodila me nana”,”Samo ti si u mom srcu”, “Da nije tebe” i “Kako je tebi bez mene”. Snimila je veliki broj šumadijskih, vojvođanskih, starogradskih i izvornih pesama, ali i veliki broj balada i novokomponovanih narodnih pesama.

Ivkovićeva je osvojila veliki broj priznanja i prestižnih nagrada na festivalima širom cele Jugoslavije.

U okolini Beograda juče je uhapšen je M. Ž. (38), jer je brutalno, do krvi, pretukao svoju trinaestogodišnju ćerku i zatim je ošišao na kratko, saznaje “Blic”.

Ovom nasilniku određeno je policijsko zadržavanje od 48 sati, zbog sumnje da je počinio krivično delo nasilje u porodici, nakon čega će biti priveden nadležnom tužilaštvu, dok je dete sklonjeno u sigurnu kuću za nezbrinutu decu u Beogradu.

Kako “Blic” saznaje sve se dešavalo u sredu 16. maja uveče u porodičnoj kući u jednom selu kraj Beograda. Osumnjičeni je oko 21 čas ušao u sobu ćerke (13), koja se nalazi na spratu porodične kuće, i zatekao je da puši. U piksili su bili opušci cigareta. Besno ju je pozvao da siđe u sa njim u prizemlje kuće. Čim su sišli počeo je da joj udara šamare dok dete nije palo na pod. Kada je devojčica pala, njen otac je odmah nastavio da je šutira nogom u glavi i po telu. Dete je počelo da krvari iz usta i nosa. Njenog oca to nije zaustavilo već je neko vreme nastavio da je šutira. Kada je prestao da je udara nogama, devojčica se zbog bolova teško popela uz stepenice do svoje sobe, gde se sklonila. Međutim, tu nije bio kraj maltretiranju. Otac ju je besno i preteći ponovo pozvao da siđe. Kada je preplašeno i krvavo dete sišlo, njen otac je uzeo mašinicu za šišanje i ošišao je na kratko.

Devojčica je juče otišla u školu na časove, jer je dobar đak, bez obzira na brutalno maltretiranje koje doživela veće pre toga. U šlolu je došla sa vidnim oteklinama na licu i ošišana. To nije moglo da prođe neprimećeno. O svemu je odmah obaveštena dirktorka te osnovne škole, koja odmah prijavljuje slučaj lokalnoj policiji.

Dete je prvo odvedeno na lekarski pregled u lokalnu bolnicu, gde su lekari konstatovali da ima hematome po glavi i telu. Dete je zbog povreda na glavi i licu upućuno na dalje preglede, ali na sreću nije bilo unutrašnjih krvarenja.

Devojčica je dala izjavu dežurnom policajcu specijalizovanom za nasilje u porodici, gde je detaljno ispričala kako ju je otac tukao i maltretirao. Takođe je istovremeno angažovan i socijalni radnik. Na osnovu svih dosada prikupljenih podataka doneta je odluka da se dete skloni u prihvatilište za nezbrinutu decu u Beogradu. Otac je uhapšen zbog sumnje da počinio krivično delo nasilja u porodici i određeno mu je za sada policijsko zadržavanje. Njega će po isteku 48 sati saslušati nadležan tužilac koji može da traži i određivanje pritvora do 30 dana o čemu će odlučiti sudija za prethodni postupak.

Osumnjičeni je ranije osuđivan zbog krivičnih dela što će biti otežavajuća okolnost za njega.

Kazna do 10 godina zatvora

Krivični zakon propisuje da je ako je krivično delo nasilje u porodici učinjeno prema maloletnom licu da je kazna od 2 do 10 godina zatvora. Predviđena je i kazna u slučaju da okrivljeni prekrši mere zaštite od nasilja u porodici koje mu je sud izrekao kazna za to je od novčane do zatvora od tri godine.

Sve se jasno vidi

Jovana Jeremić, voditeljka Jutarnjeg programa i rijalitija “Parovi” na televiziji Hepi, oglasila se nakon operacije.

Poznato TV lice je prepoznatljivo po ogromnoj posvećenosti poslu, a to je Jovanu u više navrata koštalo zdravlja.

– Šta ostaje u glavi kada je sve ovo iz nje izašlo?! Sedam tkiva nastalih od stresa novinarskog smo izvadili. Doktorka je genije. Ja sam hrabra u životu za sve, ali pred iglom sam na kolenima. Sa doktorkom sam sve strahove prevazišla. Ova fotka je nastala upravo sad, tri minuta posle operacije vađenja sedam tkiva – otkrila je voditeljka na društvenoj mreži Instagram.

Podsetimo, Jovana Jeremić je prošle godine imala operaciju masnog tkiva zbog koje je morala na neko vreme da se povuče iz posla na TV formatu “Parovi”.

Kristina Osturk (23) zajedno sa suprugom milionerom, vlasnikom hotela, Galipom Osturkom živi u primorskom gradu Batumi u Gruziji, gde je surogat majčinstvo legalno. Zahvaljujući tome ovaj par već ima desetoro zajedničke dece i ne planiraju da broj članova njihove porodice ostane na tom broju.

Sve potencijalne kandidatkinje za surogat majčinstvo moraju da prođu kroz savetovanje, potpisuju pravne papire pre nego što zatrudne sa decom koja genetski potiču od ovog para, prenosi “24sata.hr”.

Mlada mama, koja je porijeklom iz Moskve u Rusiji, bila je samohrana majka kad je odlučila da predahne i otputuje do suptropskog raja nazvanog “Las Vegas Crnog mora”. Rekla je da je to bila ljubav na prvi pogled, kada je prvi dan tamo upoznala Galipa i opisala ga kao svog “mentora, vodiča i bajkovitog princa sve u jednom”.

Galip isto tvrdi da je to bila ljubav na prvi pogled.

– S njom je tako lako biti, uvek ima osmeh na licu, a istovremeno je sramežljiva i tajanstvena. Ona je supruga kakvu sam oduvek želeo, nebrušeni dijamant sa čistim i dobrim srcem – opisao je Galip svoju ženu britanskom “Miroru”.

Nakon prvog sastanka stvari su se brzo razvijale. Kristina je sa sobom povela i svoju ćerku Viku te se preselila u Batumi. Rekla je da, uprkos činjenici da je Galip bio puno stariji od nje, nije imao primedbi na veliku porodicu, iako je već imao sopstvenu odraslu decu.

Par se, takođe, složio da želi što više dece, ali bili su ambiciozni i brzo su shvatili da njena reproduktivna sposobnost nije dovoljna da udovolji njihovim željama. Stoga su se odlučili na surogat majčinstvo, što košta oko 8.000 evra po trudnoći.

– Trenutno imam 10 dece i najnoviju bebu Oliviju, koja nam je stigla krajem prošlog meseca. Svoju najstariju ćerku Viku sama sam rodila pre šest godina. Ostala deca su genetski naša, suprugova i moja, ali su ih nosile surogat majke – rekla je.

Na društvenim mrežama govorili su o 105 dece, ali priznaju da je ovo bio samo slučajan broj.

– Ne znam koliko će ih na kraju biti, ali sigurno ne planiramo da stanemo na 10. Jednostavno nismo spremni da razgovaramo o konačnom broju. Sve u svoje vreme – zaključila je.

Iako priznaje da je mnogo teže odgajati veliku porodicu nego što je ranije mislila, njen plan da će imati dete svake godine je i dalje bio aktuelan dok nije saznala za mogućnost surogat majčinstva. Stvari su tako postavili da se odabrana klinika u potpunosti bavi sa surogat majkama, dok Kristina i Galip nadgledaju zdravstveno stanje majke i postavljaju plan obroka tokom trudnoće.

Par bira samo mlade žene koje su već rađale i nemaju nikakvih poroka. Samo s jednom surogat majkom su imali problema jer nije želela da se odvoji od bebe, ali pravno nije imala nikakvih prava i na kraju je morala da im je preda.

Gruzija dopušta surogat majčinstvo od 1997. godine sve dok je par koji želi dete heteroseksualan i u braku.

Iako još uvek dobija decu od surogat majki, Kristina nije isključila rađanje sopstvenih beba, ali rekla je da to trenutno nije praktično dok veštačka oplodnja, za nju, predstavlja veliko fizičko opterećenje.

Kristina je rekla da ljudi pretpostavljaju da ima čitavu vojsku dadilja dok živi život na visokoj nozi, ali tvrdi da zapravo ceo dan provodi sa svojom decom.

Tri devojke – Ajla Ibrica (18), Nađa Neradin (17) i Lejla Oruč (17) izgubile su život u stravičnoj saobraćajnoj nesreći, koja je šokirala javnost u Bosni i Hercegovini i regiji.

Devojke su poginule nakon što se u petak u 18.25 sati BMW X5, kojim je upravljao njihov prijatelj Almir Ejubović (20), velikom brzinom zakucao u metalni stub na autoputu A-1 u Butilama. Kazaljka na luksuznom terencu, u kojem se nalazilo petoro mladih, zakucala se na 244 kilometra na sat.

Očajna majka

Iz smrskanog vozila koje se skoro prepolovilo, tela Ibrice i Neradin, koje su na mestu poginule, izvukli su vatrogasci, koji su morali rezati lim. Lejla Oruč, koja je još davala znake života, prevezena je u Klinički centar Univerziteta u Sarajevu (KCUS), gde je, nažalost, iste noći u 20.05 sati podlegla povredama prilikom ukazivanja lekarske pomoći.

Lekari Klinike za anesteziju i reanimaciju KCUS-a još se bore za život Ajle Oruč (18), sestre nastradale Lejle Oruč. Vozač BMW-a Almir Ejubović zadobio je prelome pršljena lumbalnog dela kičme i nosne kosti te je zadržan na lečenju u Opštoj bolnici “Prim. dr. Abdulah Nakaš”.

Izvor blizak istrazi potvrdio nam je da je osnovni uzrok stravične nesreće upravo enormno velika brzina kojom se kretao BMW, za čijim je upravljačem bio neiskusan vozač. Da je u pitanju velika brzina, posvedočio nam je i jedan od vozača pored čijeg je vozila proletio BMW.

– Toliko je brzo vozio da se moj automobil zaljuljao kad je prošao pored mene – ispričao nam je naš sagovornik.

Zajedno i u smrt

Ekipa “Dnevnog avaza” bila je dan nakon nesreće u selu Vrbanja kod Tarčina, gde su živele Ajla Ibrica te sestre Lejla i Ajla Oruč. Ispred kuće Ibrice zatekli smo brojnu rodbinu, prijatelje i komšije koji su došli da izraze saučešće neutešnoj porodici.

Kako su rekli njen ujak Zikret i tetić Amer, očajna majka nije u stanju ni sa kim da razgovara, dok je oca, inače policajca, tužna vest zatekla u Nemačkoj, gde boravi na godišnjem odmoru.

– Šta da vam kažemo, tragedija nezapamćena. Koliko smo upućeni, Almir je po njih došao, jer su se dogovorili da izađu u grad na kafu kako bi proslavili rođendan Ajle Oruč. Njoj je danas, zapravo, rođendan, ali su juče (prekjuče, op. a.) odlučili izaći. Eto, nije ga proslavila, kao što neće ni naša Ajla Ibrica – kroz suze nam pričaju Zikret i Amer.

Prema njihovim rečima, svi su se međusobno poznavali još od prvog razreda osnovne škole.

– Sve su zajedno radile, družile se i, eto, zajedno otišle i u smrt. Ovo je sada život bez života. Dovimo Alahu da makar Ajla preživi – jecajući kažu Zikret i Amer.

Mučna situacija

Nedaleko od kuće Ajle Ibrice nalazi se i kuća sestara Lejle i Ajle Oruč, gde smo zatekli brojna vozila. Svi žele da makar stisnu ruke neutešnim roditeljima i da izraze saučešće… Roditelji su, kako nam kažu komšije, van sebe.

– Bili su u bolnici kod Ajle. Nadaju se da će se izvući. Ona je na aparatima i samo daj, Bože, da izdrži njeno srce. Njene roditelje u životu drži još samo ta nada da će makar Ajla preživeti – govore nam komšije.

Roditelji nisu mogli govoriti, baš kao ni članovi porodice. Mučnu i identičnu situaciju zatekli smo i ispred kuće Nađe Neradin u Zoviku kod Hadžića. Njen otac, jecajući i brišući suze s lica, kaže da nema šta da kaže i da bi volio da se sve ovo nije ni dogodilo.

Prazna kuća

U kući Almira Ejubovića novinari nisu zatekli nikoga. Komšinica je rekla da su mu roditelji otišli u posetu u bolnicu.

– Nije ni njima lako. Nema tri mlada života, Bože dragi – kaže nam komšinica.

Nije ni podigao vozačku dozvolu

Kako je saopšteno iz Ministarstva unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo, terenac BMW X5 vlasništvo je oca Almira Ejubovića i nije registrovan. Na prednjoj i zadnjoj strani imao je nepripadajuće registarske oznake (689-M-155) i (669-E-I55). Interesantno je da je vozilo pre nesreće bilo na prodaju. Komšije nam pričaju da je Ejubović tek nedavno položio vozački ispit te da čak nije ni stigao podići vozačku dozvolu.

Nastavnik Ferid Ramić: Molimo se Alahu da makar Ajla preživi

Ferid Ramić, nastavnik fizičkog koji je u osnovnoj školi predavao nastradalim devojkama, iako u šoku, smogao je snage te nam je ispričao neke jezive detalje u vezi s nesrećom.

– On (Almir Ejubović, op. a.) divljao je kroz selo i pre nesreće. Kamo sreće da su ga tada zaustavili, da se nešto uradilo… Ali, vreme se ne može vratiti, šteta je već napravljena i ništa se neće dobiti da se sada nekome skida glava – kaže Ramić.

Otkrio nam je da je razgovarao sa jednim od policajaca koji su bili na uviđaju.

– Ispričao mi je da je pre nesreće pretekao dva vozila te da se u momentu nesreće kazaljka zakucala na 244 kilometra na sat – kaže Ramić.

Prema njegovim rečima, ovakvu tragediju ne pamte na području opštine Hadžići još od vremena kad su nastradale Masleše u saobraćajnoj nesreći.

– Ovo je još veća tragedija, jer je reč o devojkama. Dovimo Alahu da makar Ajla Oruč preživi. Sve su to divne devojke i niko vam u selu neće reći nijednu ružnu reč za njih – zaključio je Ramić.

Nakon što je prošao kroz traumu, izgubivši svoje novorođenče, otac je prošao kroz još jedan užas u trenutku kada je otkopao kovčeg, u kojem je navodno sahranjena njegova beba.

Melvin Mendosa iz El Paraisa je bio šokiran kada je u kovčegu pronašao plastičnu lutku, umjesto bebe i shvatio da njegova ljubavnica, Rosa Kasteljanos Dijaz, uopšte nije bila trudna.

Rosa se pretvarala da je trudna devet mjeseci, kako bi sačuvala njihovu vezu, a u jednom trenutku je čak izjavila da čeka blizance. Kada je došao trenutak da se porodi, otišla je do bolnice, a ubrzo je svom partneru saopštila tragične vijesti da je jedna beba odmah preminula, dok je druga zadržana u bolnici, u veoma lošem stanju.

Prema izvještajima policije, Dijaz je u krugu porodice i prijatelja, organizovala sahranu, a Melvinu je bilo sumnjivo zašto ona nije dozvoljavala nikom nikome da pogleda u sanduk.

Kako bi odgnao svoje sumnje da nešto nije u redu, sljedećeg dana je iskopao kovčeg i u njemu pronašao plastičnu lutku.

– Kada smo izvukli sanduk, svi smo bili šokirani. Umjesto mrtve bebe, ugledali smo plastičnu lutku, koja je bila obučena poput djeteta. Odnijeli smo kovčeg u policijsku stanicu kako bismo prijavili ovaj slučaj – rekao je Melvinov prijatelj, Ismael.

Protiv Dijazove je pokrenut krivični postupak, a i dalje nisu razjašnjene okolnosti po kojima je ona uspjela da obmane sve da je trudna devet mjeseci.

PREDSEDNIK Republike Srbije Aleksandar Vučić uručio je danas povodom Dana državnosti Srbije odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama.

Uroš Blagojević primio je danas posthumno odlikovanje od predsednika Srbije Aleksandra Vučića za svog preminulog oca Slobodana Blagojevića, nekadašnjeg specijaliste urgentne medicine Opšte bolnice Čačak.

Predsednik je dečaku dao orden i poljubio ga u glavu.

Si Kvej (32), serijski ubica hanibal, čije su žrtve bila djeca konačno je kremiran nakon što je njegovo balsamovano tijelo decenijama bilo izloženo u muzeju na Tajlandu.

Kvej je osuđen da je ubio sedmoro djece, a potom njihove ostatke skuvao i pojeo. Na suđenju je priznao i ubistva beba, ali je tvrdio da njih nije jeo. On je pogubljen strijeljanjem 1958. u Bangkoku, nakon čega je njegovo tijelo balzamovano i izloženo u medicinskom muzeju, gdje je stajalo sve do prošle godine, kada su grupe za zaštitu ljudskih prava pokrenule su peticiju u kojoj se zahtijeva da tijelo bude uklonjeno.

On je spaljen i sahranjen po budističkim ritualima u hramu Nonthaburi, koji se nalazi nedaleko od Bangkoka.

Dr Prasit Vatanapa, profesor na Medicinskom fakultetu rekao je da je Kvejevo telo bilo izloženo kao upozorenje.

Prikazivanje njegovog tijela trebalo je da natjera ljude da shvate da će, ako počine zločin, biti kazna. Ipak, grupe za zaštitu ljudskih prava su istakle da dolazi do zloupotrebe, što smo mi razumjeli – rekao je Vatanapa.

Ime monstruma Kveja roditelji na Tajlandu i dalje koriste kao prijetnju mališanima: “Budi dobar ili će Si Kvej doći i uzeti te”, prenosi Telegraf.

Policija je sredinom prošlog vijeka uspjela da pronađe ostatke četiri od sedam žrtava koje je Si skuvao i pojeo. Preostale tri nikad nisu pronađene.

Hram u kom je Kvej danas kremiran nalazi se tik uz zloglasni Bang Kvang zatvor u kom je Si proveo svoje posljednje dane.