fb

– Niko nam ne dolazi, nemamo struju, nemamo vodu, nemamo kupatilo. Uveče se skupimo uz plamen sveće i ćutimo. Šta drugo da radimo – tiho, više kao za sebe, kaže nam dvanaestogodišnja Bojana Milovanović.

Ona sa majkom, ocem, bratom i dve sestre živi u selu Suvaja kod Malog Požarevca, u opštini Sopot. Porodica je skladna, vole se, čuvaju i paze, ali priča o njima je veoma tužna. Oni nemaju baš ništa, izjeda ih nemaština, bukvalno ne znaju kako da izguraju naredni dan.

Uprkos tome, oni su nasmejani. Dočekuju nas ozarena lica majke Valentine (40), njene ćerke Biljana (13), Bojana (12), Jovana (3) i sin Nikola (10). Otac Saša (44) trenutno je na poslu, jedini je zaposleni u ovom domaćinstvu i on je taj koji pokušava da im obezbedi hleb. Da prežive…

Kuća u kojoj žive je trošna, oronula. Blato je svuda oko nje. Blato je i u kući. Nema poda, samo zemlja, a krov koji preti da se sruši prokišnjava. I nebo kao da se urotilo protiv njih. Ceo maj pljušti kiša. Unutra kao da su napolju.

– Kuća ne pripada nama, ona je na zemljištu preduzeća koje smo više puta molili da nam je ustupi. Struje nema, isključena je zbog velikog duga – kaže Valentina dok drži najmlađu Jovanu u naručju i sprovodi nas po kući.

U stopu je prati ćerka Biljana koja je kao najstarija preuzela brigu o bratu i sestrama.

– Volim da čitam, imam neke stare knjige pa učim iz njih, ali nisam neki đak. Pomažem mami oko brata i sestara. Evo, pokazaću vam… Ovde ja spavam, ovde sestra, Nikola i Jovana su sa mamom i tatom u sobi – objašnjava nam Biljana pokazujući rasklimani krevet na sprat koji koristi zajedno sa sestrom Bojanom.

U drugoj prostoriji jedan krevet – na njemu spavaju Valentina i Saša sa dvoje dece – premalo prostora za mnogo članova. Treća prostorija je potpuno nefunkcionalna, pa je Milovanovići koriste kao ostavu.

– Koliko god da se trudim da čistim, to je nemoguće očistiti, blato je svuda. Grejemo se na drva, imamo neku peć, a drva kad nam neko pokloni ili kad ih sami nađemo – kaže Valentina, mazeći po kosi Jovanu, koja joj se priljubila uz nogu.

Kad smo ih pitali gde se kupaju, deca i majka su samo oborili poglede.

– Mi nemamo kupatilo. Imamo poljski ve-ce iza kuće, ali i on nije ograđen – kaže Bojana.

U stvari, to što oni zovu ve-ceom je nekoliko dasaka obraslih travom. Bolje nemaju. Stide se zbog toga, kažu da se zbog uslova u kojima žive i ne druže mnogo sa drugima.

– Ne zovem drugare, nemam gde da ih dovedem. Ponekad kada želim nešto da gledam na televiziji, nastavnica mi dozvoli da ostanem u školi posle nastave. To mi je jedina prilika da gledam ono što i moji vršnjaci – priča Biljana, za koju majka kaže da je vredna, ali da ne voli mnogo da uči, te da je imala psihičke probleme zbog kojih je sada na lekovima.

Kuća bez vode je još jedna muka za ovu porodicu. Valentina mora svakog dana da ide do komšiluka da dovuče flaše sa vodom. Ponekad flaše s vodom nosi u jednoj ruci, a Jovanu u drugoj. Osmesi na licima i nada bori se s tugom. Teško je porodici Milovanović – deca svakodnevno pešače do škole, žive u mraku, uz sveću, ali se nadaju da će i za njih doći bolja vremena. Dobrih ljudi još ima.

Kako da pomognete

Svi ljudi dobre volje koji žele da pomognu deci mogu da pošalju SMS na humanitarni broj 2552 ili da uplate sredstva na dinarski tekući račun “Blic fondacije”: 2750010221949709 90 ili na devizne račune 10221949724 45 – za uplate u evrima; 10221949711 84 – za uplate u švajcarskim francima i 10221949717 66 – za uplate u dolarima, OTP banka Srbija, a.d. Beograd.

POMOGLI: Bolji uslovi života za više od 450 mališana

OBNOVILI: Jedino dečje očno odeljenje u Srbiji

OBNOVILI: Mlečnu kuhinju na Institutu za majku i dete

IZGRADILI: Deset kuća za poplavljene u Obrenovcu, četiri za ugrožene

OBNOVILI: Odeljenje neurologije u valjevskoj bolnici

OBEZBEDILI: Aparate za dijagnostikovanje oštećenja sluha kod novorođenčadi u svih 56 porodilišta u Srbiji

OBNOVILI: Odeljenje ginekologije i deo Porodilišta u Vršcu

OBEZBEDILI: Ambulantno vozilo, medicinsku i opremu za vešeraj Opštoj bolnici u Boru

– Niko nam ne dolazi, nemamo struju, nemamo vodu, nemamo kupatilo. Uveče se skupimo uz plamen sveće i ćutimo. Šta drugo da radimo – tiho, više kao za sebe, kaže nam dvanaestogodišnja Bojana Milovanović.

Ona sa majkom, ocem, bratom i dve sestre živi u selu Suvaja kod Malog Požarevca, u opštini Sopot. Porodica je skladna, vole se, čuvaju i paze, ali priča o njima je veoma tužna. Oni nemaju baš ništa, izjeda ih nemaština, bukvalno ne znaju kako da izguraju naredni dan.

Uprkos tome, oni su nasmejani. Dočekuju nas ozarena lica majke Valentine (40), njene ćerke Biljana (13), Bojana (12), Jovana (3) i sin Nikola (10). Otac Saša (44) trenutno je na poslu, jedini je zaposleni u ovom domaćinstvu i on je taj koji pokušava da im obezbedi hleb. Da prežive…

Kuća u kojoj žive je trošna, oronula. Blato je svuda oko nje. Blato je i u kući. Nema poda, samo zemlja, a krov koji preti da se sruši prokišnjava. I nebo kao da se urotilo protiv njih. Ceo maj pljušti kiša. Unutra kao da su napolju.

– Kuća ne pripada nama, ona je na zemljištu preduzeća koje smo više puta molili da nam je ustupi. Struje nema, isključena je zbog velikog duga – kaže Valentina dok drži najmlađu Jovanu u naručju i sprovodi nas po kući.

U stopu je prati ćerka Biljana koja je kao najstarija preuzela brigu o bratu i sestrama.

– Volim da čitam, imam neke stare knjige pa učim iz njih, ali nisam neki đak. Pomažem mami oko brata i sestara. Evo, pokazaću vam… Ovde ja spavam, ovde sestra, Nikola i Jovana su sa mamom i tatom u sobi – objašnjava nam Biljana pokazujući rasklimani krevet na sprat koji koristi zajedno sa sestrom Bojanom.

U drugoj prostoriji jedan krevet – na njemu spavaju Valentina i Saša sa dvoje dece – premalo prostora za mnogo članova. Treća prostorija je potpuno nefunkcionalna, pa je Milovanovići koriste kao ostavu.

– Koliko god da se trudim da čistim, to je nemoguće očistiti, blato je svuda. Grejemo se na drva, imamo neku peć, a drva kad nam neko pokloni ili kad ih sami nađemo – kaže Valentina, mazeći po kosi Jovanu, koja joj se priljubila uz nogu.

Kad smo ih pitali gde se kupaju, deca i majka su samo oborili poglede.

– Mi nemamo kupatilo. Imamo poljski ve-ce iza kuće, ali i on nije ograđen – kaže Bojana.

U stvari, to što oni zovu ve-ceom je nekoliko dasaka obraslih travom. Bolje nemaju. Stide se zbog toga, kažu da se zbog uslova u kojima žive i ne druže mnogo sa drugima.

– Ne zovem drugare, nemam gde da ih dovedem. Ponekad kada želim nešto da gledam na televiziji, nastavnica mi dozvoli da ostanem u školi posle nastave. To mi je jedina prilika da gledam ono što i moji vršnjaci – priča Biljana, za koju majka kaže da je vredna, ali da ne voli mnogo da uči, te da je imala psihičke probleme zbog kojih je sada na lekovima.

Kuća bez vode je još jedna muka za ovu porodicu. Valentina mora svakog dana da ide do komšiluka da dovuče flaše sa vodom. Ponekad flaše s vodom nosi u jednoj ruci, a Jovanu u drugoj. Osmesi na licima i nada bori se s tugom. Teško je porodici Milovanović – deca svakodnevno pešače do škole, žive u mraku, uz sveću, ali se nadaju da će i za njih doći bolja vremena. Dobrih ljudi još ima.

Kako da pomognete

Svi ljudi dobre volje koji žele da pomognu deci mogu da pošalju SMS na humanitarni broj 2552 ili da uplate sredstva na dinarski tekući račun “Blic fondacije”: 2750010221949709 90 ili na devizne račune 10221949724 45 – za uplate u evrima; 10221949711 84 – za uplate u švajcarskim francima i 10221949717 66 – za uplate u dolarima, OTP banka Srbija, a.d. Beograd.

POMOGLI: Bolji uslovi života za više od 450 mališana

OBNOVILI: Jedino dečje očno odeljenje u Srbiji

OBNOVILI: Mlečnu kuhinju na Institutu za majku i dete

IZGRADILI: Deset kuća za poplavljene u Obrenovcu, četiri za ugrožene

OBNOVILI: Odeljenje neurologije u valjevskoj bolnici

OBEZBEDILI: Aparate za dijagnostikovanje oštećenja sluha kod novorođenčadi u svih 56 porodilišta u Srbiji

OBNOVILI: Odeljenje ginekologije i deo Porodilišta u Vršcu

OBEZBEDILI: Ambulantno vozilo, medicinsku i opremu za vešeraj Opštoj bolnici u Boru

On je pomogao i mališanovom njegovom ocu i desetogodišnjoj devojčici

Miloš Nikolić, šef saobraćajne policije Policijske stanice Obrenovac spasio je život petogodišnjem dečaku. On je bio svedok teške saobraćajne nesreće koja se dogodila u sredu u Piromanu i među prvima je pritekao u pomoć četvoročlanoj porodici iz Uba koja je bila u vozilu koje se prevenulo.

– Kada sam izašao uz vozila da vidim o čemu se radi, zbog čega je došlo do zastoja na putu, uočio sam kombi narandžaste boje koji je bio prevrnut na krov i čuo zapomaganje vozača kombija. Video sam okupljene građane, spremne da pomognu, izvadio legitimaciju.. Tu se našao momak koji je student medicine i odmah pritekao u pomoć – rekao je Nikolić.

Odmah nakon toga zaustavio je saobraćaj u obe trake, da ne bi došlo do nove nezgode.

– Nakon toga sam uočio maloletno dete koje se nalazilo ispod kombija i bilo priklješteno. Zajedno sa građanima sam podigao kombi, izvukao dete i pružio mu neophodnu pomoć – priča policajac.

Nakon zbrinjavanja dečaka, ovaj policajac heroj pomogao je i njegovom ocu i desetogodišnjoj devojčici koja je prilikom nezgode ispala iz vozila i završila u kanalu pored puta.

Ističe da ni u jednom trenutku nije oklevao da pomogne povređenima i reanimira dete.

– Radim u policiji duže od 18 godina, često se srećemo sa ovakvim slučajevima, ali kada su deca učesnici, to je posebno emotivno i teško za nas. Pamtiću ovaj slučaj zato što sam uspeo da pomognem – rekao je Nikolić.

Miloš Nikolić, šef saobraćajne policije Policijske stanice Obrenovac spasio je život petogodišnjem dečaku. On je bio svedok teške saobraćajne nesreće koja se dogodila u sredu u Piromanu i među prvima je pritekao u pomoć četvoročlanoj porodici iz Uba koja je bila u vozilu koje se prevenulo

– Kada sam izašao uz vozila da vidim o čemu se radi, zbog čega je došlo do zastoja na putu, uočio sam kombi narandžaste boje koji je bio prevrnut na krov i čuo zapomaganje vozača kombija. Video sam okupljene građane, spremne da pomognu, izvadio legitimaciju.. Tu se našao momak koji je student medicine i odmah pritekao u pomoć – rekao je Nikolić.

Odmah nakon toga zaustavio je saobraćaj u obe trake, da ne bi došlo do nove nezgode.

– Nakon toga sam uočio maloletno dete koje se nalazilo ispod kombija i bilo priklješteno. Zajedno sa građanima sam podigao kombi, izvukao dete i pružio mu neophodnu pomoć – priča policajac.

Nakon zbrinjavanja dečaka, ovaj policajac heroj pomogao je i njegovom ocu i desetogodišnjoj devojčici koja je prilikom nezgode ispala iz vozila i završila u kanalu pored puta.

Ističe da ni u jednom trenutku nije oklevao da pomogne povređenima i reanimira dete

– Radim u policiji duže od 18 godina, često se srećemo sa ovakvim slučajevima, ali kada su deca učesnici, to je posebno emotivno i teško za nas. Pamtiću ovaj slučaj zato što sam uspeo da pomognem – rekao je Nikolić.

Sve je pod znakom pitanja…

Nakon što je otkazan “Adria tour” u Crnoj Gori, sada su se pojavili problemi sa organizacijom u Sarajevu. Najavljeni duel najboljeg tenisera sveta Novaka Đokovića i prvog reketa BiH Damira Džumhura, nalazi se pod velikim znakom pitanja, piše današnji Dnevni avaz, a preneo je Mondo.ba.

Sve je izvesnije da planirani meč neće biti odigran jer u najvećem gradu BiH još nije određen teren na kojem bi se odigrao taj susret.

I dok se u Banjaluci radi punom parom, kako bi spremno dočekali Noleta, čini se da je potpuno suprotna situacija u Sarajevu.

Plan je bio da se prostor ispred zgrade Zajedničkih institucija na Vrbanji isprazni i pripremi za egzibicioni duel, ali trenutno je neizvesno šta će od svega toga biti.

Organizaciju je trebalo da vodi Đokovićev tim iz Beograda, uz pomoć ljudi iz Sarajeva, a glavno težište bilo bi na Gradskoj upravi Sarajeva, koja bi obezbedila infrastrukturu i pripremila mesto za taj sportski događaj, što nije mala investicija, navode u sarajevskom listu.

Isti izvor navodi da je vremena sve manje i da je stadion “Grbavica” otpao kao opcija.

U prevodu, posle otkazivanja Adria tura u Crnoj Gori, pod velikim znakom pitanja je i Novakov nastup u Sarajevu.

Ipak, to ne važi i za Banjaluku, koja se sprema punom parom za Novakovo gostovanje.

Mala matura, mala devojčica i kreteni od ponosnih roditelja

Društvenim mrežama već neko vreme kruži fotografija koja je svima koji “imaju svoje mišljenje” poslužila kao odličan izduvni ventil. Radi se o devojčici koja se navodno “neprilično uparadila” za malu maturu.

Znamo da je mnogo onih koji na društvenim mrežama nemaju filter i jedva čekaju da opletu iako nemaju pojma da li je fotografija verodostojna, odakle je, a da ne pričamo o rečniku i uvredama.

“Mala matura, mala devojčica i kreteni od ponosnih roditelja” stoji u zaglavlju fotke koja se ovih dana masovno šeruje uz haštag #kamenjarkaupokusaju.

I eto dušebrižnika koji su odmah skočili da devojčicu sa slike proglase – kurvom, kamenjarkom, srpskom učenicom koja živi rijaliti, a “Mitrović traži od roditelja saglasnost da mala uđe u Zadrugu”, pominje se čak i “šamaranje” i poziva na nasilje.

Zaključak je da je “devojčica mala”, ali da su njeni roditelji “veliki kreteni”.

Ali šta bi trebalo razumeti pre nego što se bacimo na komentarisanje i sramoćenje stajlinga ove decojčice?

Prvo – fotografija nije iz Srbije. Nastala je pre nekoliko godina u Bugarskoj.

Drugo – svako može da se oblači kako hoće, sviđalo se vama to ili ne.

Treće – ako ste u stanju da dete proglasite kamenjarkom zbog čipke, minića, čarapa i cipela, onda to mnogo više govori o vama nego o detetu.

Četvrto – mnogi od nas (i vas) smo s 15 imali modne debakle jer smo pokušavali da izgledamo starije, top, vrh, seksi, a nismo ni znali šta je to. Ovo je samo užasna modna kombinacija i to je to.

Satanizacija žena počinje baš tu, gde “tetke s ladnim trajnama” i muški čuvari morala, posramljuju devojčice zbog garderobe koju zovu “kolekcija plavi most” i pozivaju na linč.

Pustite devojčice da se oblače kako žele, vaspitajte dečake kako da se ponašaju. Tačka.

Društvenim mrežama već neko vreme kruži fotografija koja je svima koji “imaju svoje mišljenje” poslužila kao odličan izduvni ventil. Radi se o devojčici koja se navodno “neprilično uparadila” za malu maturu.

Znamo da je mnogo onih koji na društvenim mrežama nemaju filter i jedva čekaju da opletu iako nemaju pojma da li je fotografija verodostojna, odakle je, a da ne pričamo o rečniku i uvredama.

“Mala matura, mala devojčica i kreteni od ponosnih roditelja” stoji u zaglavlju fotke koja se ovih dana masovno šeruje uz haštag #kamenjarkaupokusaju.

I eto dušebrižnika koji su odmah skočili da devojčicu sa slike proglase – kurvom, kamenjarkom, srpskom učenicom koja živi rijaliti, a “Mitrović traži od roditelja saglasnost da mala uđe u Zadrugu”, pominje se čak i “šamaranje” i poziva na nasilje.

Zaključak je da je “devojčica mala”, ali da su njeni roditelji “veliki kreteni”.

Ali šta bi trebalo razumeti pre nego što se bacimo na komentarisanje i sramoćenje stajlinga ove decojčice?

Prvo – fotografija nije iz Srbije. Nastala je pre nekoliko godina u Bugarskoj.

Drugo – svako može da se oblači kako hoće, sviđalo se vama to ili ne.

Treće – ako ste u stanju da dete proglasite kamenjarkom zbog čipke, minića, čarapa i cipela, onda to mnogo više govori o vama nego o detetu.

Četvrto – mnogi od nas (i vas) smo s 15 imali modne debakle jer smo pokušavali da izgledamo starije, top, vrh, seksi, a nismo ni znali šta je to. Ovo je samo užasna modna kombinacija i to je to.

Satanizacija žena počinje baš tu, gde “tetke s ladnim trajnama” i muški čuvari morala, posramljuju devojčice zbog garderobe koju zovu “kolekcija plavi most” i pozivaju na linč.

Pustite devojčice da se oblače kako žele, vaspitajte dečake kako da se ponašaju. Tačka.

Borba Dejana Z. da dobije tonski zapis razgovora sa lekarom iz kol centra Hitne pomoći polako ulazi u treći mesec. Toliko je prošlo od 19. aprila, kada je njegova supruga M.B. preminula u Urgentnom centru u Beogradu, gde je dovezena tek posle drugog Dejanovog poziva Hitnoj. Dejan za Nova.rs kaže da sumnja u obučenost lekara iz kol centra, protiv koga je podneo krivičnu prijavu za teško delo protiv zdravlja ljudi, a sprema se da podnese prijavu i protiv Gradskog zavoda za hitnu pomoć.

“Zašto nisu došli kada sam prvi put pozvao? Šta je za njih urgentno stanje, ako nije ono što sam govorio?” pita se i danas Dejan Z., koji je 19. aprila izgubio suprugu, a njihov petogodišnji sin majku.

Dodatno, Dejan Z. sumnja da je na delu “krojenje” lekarskih izveštaja kako bi se umanjila odgovornost lekara u kol centru koji je primio njegov poziv, kao i same Hitne pomoći Beograd.

On sumnja da je pomenuti lekar bio loše obučen, i da je zakazao proces trijaže.

“Prvi put sam 19. aprila pokušao da ih dobijem oko 11:50, kada sam primetio da je supruzi M.B. pozlilo, ali je prošlo barem 13 minuta dok poziv nije prihvaćen”, počinje svoju priču Dejan Z.

Objašnjava da je odmah, kada je dobio vezu sa Hitnom pomoći, naglasio da je supruga bolovala od plućne tromboembolije.

Dalje se priče razlikuju u detaljima za koje Dejan Z. veruje da su ključni koliko i to prvo pominjanje embolije.

“Rekao sam da je pala, malaksala, da sam je jedva povratio, da povraća, obliva je hladan znoj, jedva priča”, u dahu govori naš sagovornik.

Kako stoji u transkriptu razgovora sa kol centrom Hitne, posle razgovora o simptomima njegove supruge i njegovih navodnih reči da “nema bolova”,  usledio je savet lekara koji se javio na njegov poziv da supruzi pomogne da legne i da joj “malo podigne noge”, jer je sigurno pao pritisak.

“Ja sam tada, u toj gužvi, poslušao to uputstvo, iako sam kasnije shvatio da je to opasno za one kod kojih može da bude embolija u pitanju. Da podignem noge nekome kome bi mogao da krene tromb – pa to može da ubrza emboliju”, preispituje se Dejan Z.

Usledilo je i uputstvo od istog lekara da pozove službu kućne nege lokalnog Doma zdravlja, što je i uradio samo da bi od njih dobio informaciju da ne izlaze po pozivu i da ponovo pozove Hitnu pomoć.

Tada je već 12:24, ali ovoga puta brzo uspostavlja vezu, ponavlja da je supruzi loše, odgovara na sve upite istog lekara sa kojim je već razgovarao, i ovoga puta ekipa stiže, i to oko 12.43.

Prošlo je skoro sat vremena od kada je upućen prvi poziv.

Supruga M.B. (42)  odvezena je na Urgentni centar, gde je primljena u 13:40, da bi 19.aprila u 14:20 bila proglašena preminulom.

Potraga za dokumentacijom

Od tada traje borba Dejana Z. da dobije svu medicinsku dokumentaciju od Hitne pomoći, uključujući i tonski zapis razgovora sa lekarem koji je primio njegov poziv.

“Želim da čujem fono zapis zato što verujem da je moj razgovor sa lekarom u kol centru bio duži nego što transkript pokazuje, a i želim da budem siguran šta je sve izgovoreno, pošto su neki detalji, poput adrese, pogrešno navedeni. Šta ako se ispostavi da to nije transkript od reči do reči, nego neko prepričavanje, a ja se zaista ne mogu setiti svakog detalja u tom haosu”, pita Dejan Z.

Njegov zahtev odbijen je sa obrazloženjem da se tonski zapis dostavlja samo na zahtev suda ili policije, jer bi u suprotnom postojala opasnost od nestručnog tumačenja snimka, što bi ugrozilo zaštitu lekara, a posebno zato što lekar u kol centru nije u prilici da se lično uveri u stanje pacijenta na licu mesta. “Ako nije mogao da se uveri u stanje na licu mesta, zašto ne pošalje ekipu na lice mesta nego daje pogrešan savet o podizanju nogu, iako sam rekao za emboliju i sve druge simptome koje je imala?”, pita se Dejan, koji i dalje ne veruje da je to pravi razlog za neizdavanje fono zapisa.

Poseduje i obdukcioni nalaz, na kome je kao uzrok smrti navedena upravo plućna tromboembolija, na koju je, naglašava, upozoravao još od prvog poziva.

“Verujem da je na delu zataškavanje odgovornosti lekara koji je preuzeo poziv u kol centru, i koji je propustio da reaguje na to što sam govorio – da se već lečila od tromboembolije i da je to možda razlog što joj je pozlilo. Uz to, kakav je to savet da zovem kućnu negu Doma zdravlja, kada znaju da oni ne izlaze po pozivu na teren, jer čemu onda služi Hitna pomoć”, ne odustaje Dejan, koji se obratio i zdravstvenoj inspekciji, koja je naložila unutrašnju kontrolu.

Pravna borba

Unutrašnja kontrola nije našla nikakve nepravilnosti u radu operatera kol centra Hitne pomoći u slučaju zbrinjavanja supruge Dejana Z.

Međutim, upravo je od zdravstvenog inspektora dobio trankript koji je, uz odgovarajuću anonimizaciju, podelio sa Nova.rs.

U međuvremenu je dobio i izveštaj ekipe Hitne pomoći koja je izašla na teren, u kome je takođe primetio nedoslednosti.

“Prvo, radi se o kopiji, a ne o drugom primerku izveštaja, koji bi morao da mi bude predat. Drugo, u tom izveštaju stoji da ‘spontano otvara oči’, da ‘verbalno odgovara i da je orijentisana’, da ‘je svesna, odgovara na naredbe, pluća prohodna’.

To je u suprotnosti sa onim čemu sam ja prisustvovao, a bio sam sve vreme uz nju, a ni sa izveštajem Urgentnog centra koji posedujem”, objašnjava Dejan Z. zašto sumnja u verodostojnost dokumentacije koju dobija iz Hitne pomoći.

Poslednje što je uradio jeste da je početkom juna Prvom osnovnom tužilaštvu predao krivičnu prijavu, tražeći da se istraži postupanje Hitne pomoći u Beogradu u slučaju njegove supruge, a pre svega zašto je lekar u kol centru ignorisao njegovu informaciju o tome da se supruga lečila od tromboembolije, i zašto je trebalo toliko vremena i ubeđivanja dok ekipa nije izašla na lice mesta.

“Kada sam pozvao Hitnu po treći put 19. aprila, da ih obavestim da je supruga preminula, rekao sam da neću nikoga da tužim, ali da mi nije jasno zašto nisu došli već na prvi poziv.

I dalje stojim pri tome – ubeđivao sam lekara koji se javio da je u teškom stanju, rekao sam od čega je bolovala, do u detalje sam opisivao sve šta je tražio – zašto je tako teško ubediti Hitnu pomoć da izađe na prvi poziv?”, i dalje se pita Dejan Z.

Pitanja o slučaju M.B. i dokumentaciji koju potražuje Dejan Z. uputili smo i Hitnoj pomoći Beograd, i to press službu u petak, 12. juna, a direktoru i pomoćniku direktora u ponedeljak, 15. juna.

Iako smo dobili usmenu potvrdu sekretara direktora da je mejl sa pitanjima primljen, odgovore do objavljivanja ovog teksta nismo dobili.

Strašna tragedija se dogodila u četvrtak oko šest sati ujutro

Ariljci Nikola Novitović (20) i njegova maćeha Jelena Petković (34) poginuli su, dok su Nikolini otac Rade (42) i polubrat Viktor (2) teško povređeni u stravičnom udesu u centru Beograda!

Oni su BMW-om dovezli malog Viktora u Beograd na zakazanu operaciju, kad su na raskrsnici ulica Kneza Miloša i Nemanjine proleteli na crveno svetlo, pa udarili u kombi i zabili se u zgradu Vlade Srbije!

Rade i mali Viktor, koji su bili u BMW-u, kao i šestorica muškaraca iz kombija, povređeni su i svi su završili u bolnici!Nema traga kočenja

Strašna tragedija se dogodila u četvrtak oko šest sati ujutro, a u policiji kažu da je za volanom BMW-a bio Rade.

– Kretali su se Ulicom kneza Miloša, iz pravca Gazele prema centru grada, kada su u punoj brzini projurili kroz crveno svetlo na raskrsnici sa Nemanjinom ulicom. Tu su udarili u kombi pun radnika, koji je išao Nemanjinom od Slavije ka staroj Železničkoj stanici. Udarac je bio strašan, a oba vozila su se odbila ka zgradi Vlade. Svi putnici iz kombija su od siline udarca ispali iz vozila, a BMW se zaustavio tek kad je udario u zid zgrade – kazao je izvor iz policije.

On dodaje da na mestu sudara nisu pronađeni tragovi kočenja, pa će veštačenjem olupine BMW-a biti utvrđeno da li je uzrok nesreće bio neki tehnički kvar.

– Suvozač iz BMW-a Nikola Novitović je na mestu ostao mrtav, dok su njegov otac Rade, maćeha Jelena Petković i mali Viktor ostali zaglavljeni u smrskanom autu, pa su vatrogasci morali da ih izvlače iz olupine. Jelena je zatim podlegla povredama u bolnici. Rade je i dalje u teškom stanju, dok mali Viktor i radnici iz kombija nisu životno ugroženi – rekao je izvor.

Putnici koji su iz Srbije i Bosne i Hercegovine tokom posljednja dva dana pokušali ući u Hrvatsku, a da pritom nisu imali valjan razlog potkrijepljen dokumentacijom, vraćeni su sa granice u svoju zemlju.

Rezultat je to postroženja mjera na graničnim prelazima s tim zemljama, s kojima je navodno povezana većina novooboljelih u Hrvatskoj u posljednjih nedjelju dana.

Potvrdio je to za “Jutarnji list” ministar unutrašnjih poslova Hrvatske i šef Nacionalnog štaba Davor Božinović, koji je istakao da su pojačane kontrole na tim granicama te se striktno kontrolišu propisane mjere.

“Nakon što je došlo do novih slučajeva zaraze, a da su pritom većinom vezane za te zemlje, odmah u četvrtak počeli smo provoditi intenzivnije kontrole. Svatko tko želi ući u Hrvatsku mora navesti razlog putovanja i predočiti dokumentaciju koja to potkrepljuje, poput gospodarskog interesa za našu zemlju”, rekao je Božinović i naglasio kako Hrvatska prema Srbiji i BiH nikad nije u potpunosti otvorila granice kao što je to učinjeno prema deset evropskih zemalja koje imaju dobru epidemiološku situaciju.

O potpunom zatvaranju granica prema tim državama za sada se još ne razmišlja.

I dalje su na snazi mjere HZJZ-a prema kojima se preko hrvatske granice može ući samo u određenim situacijama te putnici (osim onih u tranzitu) mogu ući u državu samo ako pokažu na granici dokaz da su vlasnici nekretnine u Hrvatskoj, ako imaju neki drugi neodgodivi lični razlog (odlazak na sahranu) te ako imaju poslovni razlog (npr. sastanak) ili je njihov dolazak privredni interes za Hrvatsku, u šta se ubraja i uplaćen turistički aranžman ili noćenje.

Za svaki od tih razloga putnici moraju na granici predstaviti pisani dokaz (poziv na sastanak, osmrtnica itd.), ali u posljednje vrijeme te kontrole su značajno popustile.

Potpuno zatvaranje granice moglo bi imati ozbiljnih reperkusija, posebno kad se radi o turizmu. Prvi čovjek Hrvatskog udruženja turizma (HUT) Veljko Ostojić ističe da bi turistički fokus trebalo da trenutno bude na zemljama EU.

“Odluku o zatvaranju granica, odnosno određenim režimima njihova prelaska donosi Vlada RH procjenjujući aktualne rizike. Prvih 10 zemalja članica EU prema kojima se Hrvatska u potpunosti otvorila u ‘normalnim’ godinama ostvaruje više od 60% ukupnih turističkih noćenja i na tim tržištima treba biti naš fokus. Iako je nama svaki gost ravnopravan i poželjan, ova godina je specifična te ni u kojem slučaju ne smijemo ugroziti naša najznačajnija tržišta tako da umanjimo ili poništimo sve ono što smo u epidemiološkom smislu postigli”, poručio je jasno da ni na koji način ne bismo trebali ugroziti ionako slabašnu turističku sezonu.

Zatvaranje privrede pak, kažu poduzetnici, ne bi smjelo biti opcija osim u zaista krajnjem slučaju. Hrvatska privredna komora i Udruženje preduzetnika “Glas” smatraju da u slučaju drugog epidemiološkog talasa virusa korona hrvatska Vlada ne smije ponovo uvesti jake restriktivne mjere za poslovanje preduzeća te kretanja roba i ljudi.

Ministar Božinović smatra da situacija u Hrvatskoj neće eskalirati jer su epidemiolozi ušli u trag većini oboljelih, odnosno načinu i porijeklu zaraze.

Hrvatska je do ovog trenutka obavila 17 hiljada testiranja na milion stanovnika, dok je samo Bugarska sa 15 hiljada testirala manje. Na vrhu liste po broju testiranja svojih građana su Danska sa 148 hiljada na milion stanovnika, te Litvanija sa 137 hiljada.

U Hrvatskoj je došlo do porasta broja zaraženih osoba koronavirusom. Krivci su već pronađeni. To su, sasvim očekivano, Bosanci i Srbi.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković je odmah reagovao i kazao kako su krivci za pogoršanje epidemiološke situacije oni koji su došli iz BiH i Srbije.

“Vidimo da se pandemija pogoršava u našem okruženju. To su sve razlozi za povećani oprez”, rekao je Plenković.

S njim se slaže i direktorica Klinike za infektivne bolesti “Dr Fran Mihaljević” Alemka Markotić.

Ona je komentirajući trenutnu epidmiološku situaciju u Hrvatskoj, gdje su se pojavili novi slučajevi virusa korona, poručila građanima da bi bilo dobro da niko, ko nema prijeku potrebu, ne putuje u Srbiju i BiH.

Hrvatska je 15. juna, kao i većina EU zemalja, odlučila ukinuti mnoge restrikcije na granicama kako bi građani iz evropskih zemalja mogli doći na odmor, što bi barem malo spasilo turističku sezonu. Što se tiče građana BiH, u Hrvatsku još uvijek mogu ući samo oni koji imaju izuzetno valjan razlog.

Zašto ona hrvatski čelnici tvrde da je virus ušao preko ljudi iz BiH i Srbije? Zašto misle da je epidemiološka situacija u BiH lošija nego u Hrvatskoj?

Novinar RTL televizije Zoran Šprajc u svom prilogu je objasnio kako je od 27 članica EU samo Bugarska obavila manji broj testiranja svojih građana od Hrvatske. Hrvatska je na taj način, vrlo je moguće, željela sakriti određeni broj zaraženih u svojoj zemlji, što bi stvorilo privid kod turista iz Evrope, da je Hrvatska sigurno mjesto za odmor.

Hrvatska je do ovog trenutka obavila 17 hiljada testiranja na milion stanovnika, dok je samo Bugarska sa 15 hiljada testirala manje. Na vrhu liste po broju testiranja svojih građana su Danska sa 148 hiljada na milion stanovnika, te Litvanija sa 137 hiljada.

Od zemalja u regionu prednjači Slovenija sa 43 hiljade obaveljnih testova, Srbija je uradila 37 hiljada, dok je u BiH testirano 24 hiljade građana. Dakle, u BiH je testirano sedam hiljada građana na milion stanovnika više od Hrvatske.

U Hrvatskoj je od početka pandemije zaraženo 2.269 osoba a njih 107 je preminulo. U BiH je 3.174 građana zaraženo, a 168 osoba je preminulo. Kada uporedimo broj stanovnika i broj testiranja sa brojem zaraženih i umrlih, dolazimo do zaključka da su Hrvatska i BiH na istom nivou.

“Kad god se hrvatski stožer pitalo zašto tako malo testiraju, odgovor je bio da nema potrebe za više. Naravno da nema potrebe za više testiranja kad sad imamo potrebu za izborima, a na izborima su nam potrebni glasovi građana BiH koji glasaju u Hrvatskoj, a kako će doći glasati u Hrvatsku ako imamo puno testiranja jer ako imamo puno testiranja, onda ćemo imati i puno zaraženih, a ako imamo puno zaraženih, onda ćemo morati zatvoriti granice, a ako zatvorimo granice, onda ništa od BiH glasova, a ako nema BiH glasova, onda bolje da nema ni izbora”, objašnjava kolega Šprajc.

Otvaranjem EU granica brojni turisti sa zapada su pohrlili u Hrvatsku na ljetovanje. Uporedo s tim došlo je i do blagog povećanja broja zaraženih. Ko je kriv? Hrvatski političari tvrde onih nekoliko pojedinaca koji su ušli iz BiH i Srbije.

Logično. Pa neće valjda bogati Nijemci, Austrijanci ili neki drugi Evroljani donijeti virus.

To mogu samo Bosanci i Srbi.

Hrvatska je do ovog trenutka obavila 17 hiljada testiranja na milion stanovnika, dok je samo Bugarska sa 15 hiljada testirala manje. Na vrhu liste po broju testiranja svojih građana su Danska sa 148 hiljada na milion stanovnika, te Litvanija sa 137 hiljada.

U Hrvatskoj je došlo do porasta broja zaraženih osoba koronavirusom. Krivci su već pronađeni. To su, sasvim očekivano, Bosanci i Srbi.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković je odmah reagovao i kazao kako su krivci za pogoršanje epidemiološke situacije oni koji su došli iz BiH i Srbije.

“Vidimo da se pandemija pogoršava u našem okruženju. To su sve razlozi za povećani oprez”, rekao je Plenković.

S njim se slaže i direktorica Klinike za infektivne bolesti “Dr Fran Mihaljević” Alemka Markotić.

Ona je komentirajući trenutnu epidmiološku situaciju u Hrvatskoj, gdje su se pojavili novi slučajevi virusa korona, poručila građanima da bi bilo dobro da niko, ko nema prijeku potrebu, ne putuje u Srbiju i BiH.

Hrvatska je 15. juna, kao i većina EU zemalja, odlučila ukinuti mnoge restrikcije na granicama kako bi građani iz evropskih zemalja mogli doći na odmor, što bi barem malo spasilo turističku sezonu. Što se tiče građana BiH, u Hrvatsku još uvijek mogu ući samo oni koji imaju izuzetno valjan razlog.

Zašto ona hrvatski čelnici tvrde da je virus ušao preko ljudi iz BiH i Srbije? Zašto misle da je epidemiološka situacija u BiH lošija nego u Hrvatskoj?

Novinar RTL televizije Zoran Šprajc u svom prilogu je objasnio kako je od 27 članica EU samo Bugarska obavila manji broj testiranja svojih građana od Hrvatske. Hrvatska je na taj način, vrlo je moguće, željela sakriti određeni broj zaraženih u svojoj zemlji, što bi stvorilo privid kod turista iz Evrope, da je Hrvatska sigurno mjesto za odmor.

Hrvatska je do ovog trenutka obavila 17 hiljada testiranja na milion stanovnika, dok je samo Bugarska sa 15 hiljada testirala manje. Na vrhu liste po broju testiranja svojih građana su Danska sa 148 hiljada na milion stanovnika, te Litvanija sa 137 hiljada.

Od zemalja u regionu prednjači Slovenija sa 43 hiljade obaveljnih testova, Srbija je uradila 37 hiljada, dok je u BiH testirano 24 hiljade građana. Dakle, u BiH je testirano sedam hiljada građana na milion stanovnika više od Hrvatske.

U Hrvatskoj je od početka pandemije zaraženo 2.269 osoba a njih 107 je preminulo. U BiH je 3.174 građana zaraženo, a 168 osoba je preminulo. Kada uporedimo broj stanovnika i broj testiranja sa brojem zaraženih i umrlih, dolazimo do zaključka da su Hrvatska i BiH na istom nivou.

“Kad god se hrvatski stožer pitalo zašto tako malo testiraju, odgovor je bio da nema potrebe za više. Naravno da nema potrebe za više testiranja kad sad imamo potrebu za izborima, a na izborima su nam potrebni glasovi građana BiH koji glasaju u Hrvatskoj, a kako će doći glasati u Hrvatsku ako imamo puno testiranja jer ako imamo puno testiranja, onda ćemo imati i puno zaraženih, a ako imamo puno zaraženih, onda ćemo morati zatvoriti granice, a ako zatvorimo granice, onda ništa od BiH glasova, a ako nema BiH glasova, onda bolje da nema ni izbora”, objašnjava kolega Šprajc.

Otvaranjem EU granica brojni turisti sa zapada su pohrlili u Hrvatsku na ljetovanje. Uporedo s tim došlo je i do blagog povećanja broja zaraženih. Ko je kriv? Hrvatski političari tvrde onih nekoliko pojedinaca koji su ušli iz BiH i Srbije.

Logično. Pa neće valjda bogati Nijemci, Austrijanci ili neki drugi Evroljani donijeti virus.

To mogu samo Bosanci i Srbi.

“Svet je u novoj i opasnoj fazi … virus se i dalje brzo širi, još je smrtonosan, a većina ljudi je i dalje podložna”, istakao je Tedros

Globalna pandemija koronavirusa se ubrzava, sa 150.000 novih slučajeva zabeleženih u četvrtak, najviše u jednom danu, izjavio je danas generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhanom Gebrejesus.

Skoro polovina prijavljenih slučajeva bila je sa američkog kontineta, rekao je on na virtualnom brifingu, preneo je Rojters.

“Svet je u novoj i opasnoj fazi … virus se i dalje brzo širi, još je smrtonosan, a većina ljudi je i dalje podložna”, istakao je Gebrejesus.

“Svet je u novoj i opasnoj fazi … virus se i dalje brzo širi, još je smrtonosan, a većina ljudi je i dalje podložna”, istakao je Tedros

Globalna pandemija koronavirusa se ubrzava, sa 150.000 novih slučajeva zabeleženih u četvrtak, najviše u jednom danu, izjavio je danas generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhanom Gebrejesus.

Skoro polovina prijavljenih slučajeva bila je sa američkog kontineta, rekao je on na virtualnom brifingu, preneo je Rojters.

“Svet je u novoj i opasnoj fazi … virus se i dalje brzo širi, još je smrtonosan, a većina ljudi je i dalje podložna”, istakao je Gebrejesus.

Nana Munevera je prije dvije godine doživjela najveću bol koju roditelj može doživjeti. Njena 35-godišnja kćerka u sedmom mjesecu trudnoće je preminula. Iza nje je ostalo petero djece.

Najstarija kćerka je udata i započela je svoj život, a preostalo četvero djece je maloljetno. Otac se brine za dvoje mlađih jer nana Munevera zbog zdravstvenog stanja ne može.

Kod nje su dvoje starije unučadi, četrnaestogodišnja Ajla i dvanaestogodišnji Ahmed.

Nana živi od penzije i nastoji pomoći svojoj unučadi koliko može.

Ovo je, sigurno, jedna od najpotresnijih priča koju smo emitirali u „Ispuni mi želju“.

Nikoga neće ostaviti ravnodušnim želje koje imaju Ajla i Ahmed. Pogledajte i podijelite ovu tešku životu priču:

U mjestu Orašac, nedaleko od Visokog, živi nana Munevera Osmanbegović.

Nana Munevera je prije dvije godine doživjela najveću bol koju roditelj može doživjeti. Njena 35-godišnja kćerka u sedmom mjesecu trudnoće je preminula. Iza nje je ostalo petero djece.

Najstarija kćerka je udata i započela je svoj život, a preostalo četvero djece je maloljetno.

Otac se brine za dvoje mlađih jer nana Munevera zbog zdravstvenog stanja ne može.

Kod nje su dvoje starije unučadi, četrnaestogodišnja Ajla i dvanaestogodišnji Ahmed.

Nana živi od penzije i nastoji pomoći svojoj unučadi koliko može.

Ovo je, sigurno, jedna od najpotresnijih priča koju smo emitirali u „Ispuni mi želju“.

Nikoga neće ostaviti ravnodušnim želje koje imaju Ajla i Ahmed.

Video možete pogledati ovde