Ubistvo, samoubistvo i teško ranjavanje, dogodilo se prije dvije noći u bužimskom naselju Brigovi.
Ubijena je Aldina Bratić (29), a teško je ranjen njen 34-godišnji muž. Ubica, 38-godišnjak iz Bosanske Krupe, na istom mjestu presudio je sam sebi, potvrđeno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova Unsko-sanskog kantona.
U trenutku krvavog pira, u kući nastradalih bilo je prisutno šestero djece. Iza ubijene majke, dok se otac bori za život, ostalo je četvero djece od kojih je jedno beba od šest mjeseci, prenosi Avaz.
Mještani su i dalje u nevjerici i sa suzama u očima. Ne mogu vjerovati šta se desilo ovoj porodici.
Kako prenosi RTV USK, kritične noći oko 19.40 prvom komšiji na vrata su pokucala djeca.
– Djeca su ušla, sva izbezumljena. Rekli su – desilo se pucanje., došao je neki Ibro, sve ih je pobio… Mater, oca, sebe… Ja sam onda izašao, zatekao sam ispred kuće crni Audi, slovenačkih registarskih oznaka. Izašao je sin teško ranjenog, mislim da je treći razred. Rekao je – upomoć – kroz suze je ispričao Kovačević.
Sačuvao je djecu i odmah slučaj prijavio policiji.
– Preživio sam i rat, bio sam i ranjen, imam protezu, ali ovako nešto nisam vidio – dodao je Kovačević.
On je kazao da je nastradali komšija bio čovjek za primjer.
Poziv policijskoj stanici uputio je u 19.44. Uviđaj je trajao do kasno u noć.
Teško povrijeđenom se trenutno u Kantonalnoj bolnici u Bihaću doktori bore za život.
Motiv ovog krvavog čina policija i Tužilaštvo USK još uvijek istražuju.
Nezvanično se spominje da iza svega stoji ljubomora.
Dečak I.R. (15), kojeg je juče udario automobil dok je vozio bicikl u novopazarskom naselju Mur, preminuo je nakon višečasovne borbe lekara da mu spasu život.
Do udesa je došlo oko 15 časova, a mališan je tom prilikom zadobio teške povrede, opasne po život. Hitno je prebačen u novopazarsku Opštu bolnicu, ali je podlegao povredama, prenosi “Informer”.
Protiv dvadesetogodišnjeg vozača, koji je upravljao automobilom marke Golf, podneta je krivična prijava zbog sumnje da je počinio teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja.
Prema nezvaničnim informacijama iz istrage, on nije vozio pod dejstvom alkohola ili opojnih droga, a snimci sa kamera video nadzora sa obližnje džamije pokazuju da se nije kretao velikom brzinom.
– Na snimcima se vidi da je dečak, vozeći bicikl, bio učesnik u saobraćaju i da, u pokušaju da izbegne neravnine, prelazi preko ulice. U tom trenutku nailazi automobil i udara ga. Naložena su veštačenja nakon koji će biti poznato više detalja – kaže izvor.
U KRAGUJEVCU jutros oko 10 sati nađena je mrtva beba stara oko 20 dana, potvrđeno je za “Večernje novosti” iz MUP-a.
Prema prvim informacijama, beba je pronađena u stanu M.R. (31).
U KRAGUJEVCU jutros oko 10 sati nađena je mrtva beba stara oko 20 dana, potvrđeno je za “Večernje novosti” iz MUP-a.
Prema prvim informacijama, beba je pronađena u stanu M.R. (31).
U KRAGUJEVCU jutros oko 10 sati nađena je mrtva beba stara oko 20 dana, potvrđeno je za “Večernje novosti” iz MUP-a.
Kako saznajemo, smrt bebe je prijavila majka.
Prema saznanjima iz Višeg tužilaštva, nema tragova nasilja.
Dat je nalog za obdukciju, kako bi se utvrdile sve okolnosti. Za sada je pretpostavka da je reč o prirodnoj smrti.
Više od 260 žena optužilo ga je za seksualno zlostavljanje, neke od žrtava suočile su se sa njima na suđenju, nakon čega je osuđen na kaznu od 175 godina…
Leri Nasar, bivši doktor iz Mičigena i reprezentacije SAD u gimnastici (USAG), osuđen je 24. januara 2018. godine na minimum 40, a najviše 175 godina zatvora zbog seksualnog napada. On je čak 20 godina na strašne načine seksualno zlostavljao devojčice koje su bile u nacionalnoj selekciji, a žrtava je bilo preko 260.
Nasar je proglašen krivim jer je koristio svoj položaj u sportskoj medicini kako bi zlostavljao stotine žena i devojčica u jednom od najznačajnijih slučajeva koji su proistekli iz pokreta #MeToo.
Skandal ne samo da je doveo do njegovog zatvaranja, najverovatnije do kraja života, već i do kritike institucija koje nisu primetile i odgovorile na njegovo ponašanje.
Užasavajuća otkrića zlostavljanja dovela su do toga da predsednik države Mičigen i ceo odbor USAG podnesu ostavke, dok su osobe koje su optužile Nasara, a kojih ima preko 260, dobile nagradu za hrabrost Artur Eš.
Nasar je počeo da se bavi sportskom medicinom dok je još bio mlad, dok je kao trener za američki nacionalni gimnastički tim počeo da radi 1986. godine.
Kasnije je doktorirao iz osteopatije i nastavio da radi na školskom medicinskom fakultetu, kao i na ranču Karoli, trening centru američkog gimnastičkog tima u Teksasu.
Tamo je seksualno napao gimnastičarku Megi Nikols tokom medicinskog pregleda za vreme trening kampa nacionalnog tima 2015. godine. Nakon što je trener čuo da Nikols i druge gimnastičarke pričaju o njegovim pregledima, prijavio je doktora USAG-u. USAG je obavestio FBI ali nije odmah preuzeo akcije protiv Nasara niti je obavestio njegov fakultet.
Nizale se optužbe
Kasnije te godine USAG je prekinuo veze sa Nasarom, a godinu dana kasnije, u septembru 2016. godine Indianapolis Star je preneo vest da su ga još dve gimnastičarke optužile za seksualno zlostavljanje, što je dovelo do njegovog otkaza u Mičigenu.
U novembru je Nasar optužen za višestruko zlostavljanje neidentifikovanog deteta, počev od 1998. godine kada je dete imalo šest godina.
Otada su se optužbe samo nizale. Još tri atletičarke izašle su u javnost sa optužbama 2017. u emisiji “60 minutes”, nazivajući kampove za treniranje reprezentacije “emocionalno nasilnim okruženjem”. Istupile su mnoge devojke i žene dajući intervjue ili koristeći #MeToo na Tviteru.
Među njima bile su i devojke koje su osvojile zlato na Olimpijskim igrama u Riju 2016. godine: Mekajla Maruni, Eli Rajsman i Simon Bajls.
Preko 260 žena optužilo je Nasara za zlostavljanje, u mnogim slučajevima radilo se o maloletnicama. Tokom pretresa FBI je pronašao više od 37.000 fotografije dečje pornografije u vlasništvu doktora, za šta je on priznao krivicu u julu 2017.
Na suđenju su danima govorile njegove žrtve. Nasar se izjasnio krivim za višestruke navode na sudu u Mičigenu, dobivši kaznu od 40 do 175 godina zatvora, ali će prvo izdržati kaznu od 60 godina u saveznom zatvoru zbog posedovanja dečje pornografije.
Izveštaj iz 2019. godine zaključio je da su se USAG, univerzitet, Američki olimpijski komitet, pa čak i FBI “vukli”, omogućavajući Nasaru da i dalje viđa pacijente dok polako istražuju i koordiniraju svoj odgovor, što je dovelo do negodovanja javnosti.
Univerzitet je postigao nagodbu od 500 miliona dolara sa njegovim žrtvama, najveću ikad nagodbu te vrste, a bivša predsednica Lou Ana Simon suočena je sa teškim optužbama zbog laganja ili obmanjivanja zakona u vezi sa svojim saznanjima o optužbama protiv Nasara.
U decembru prošle godine žalbeni sud je saopštio da Nasar neće moći da promeni kaznu od 175 godina zatvora, utvrdivši da je osramoćeni olimpijski lekar dobio poštenu pogodbu, iako je sudija u njegovom slučaju sve vreme davao “potpuno neprimerene” primedbe.
Jezive ispovesti
Tokom suđenja sudija Rouzmeri Akvilina davala je neprimerene komentare na njegov račun, a koji su postali viralni na društvenim mrežama. Rekla je da mu je potpisala “smrtnu presudu”, nazvala ga je “monstrumom” i otvoreno razmišljala o tome da je on seksualno zlostavljan.
– Vi, gospodine, ne zaslužujete da ikada više izađete iz zatvora. Ovim ženama ne možete vratiti detinjstvo i mladost, njihovu nevinost. Bili ste podli, proračunati, precizni manipulator – rekla je sudija Akvilina.
Ovo su samo neke od ispovesti njegovih žrtava kojima je uništio živote:
“Pipao me je dok mi je bilo samo 6”
Do sada se u spisima vodila kao žrtva ZA. Zahvaljujući njenoj prijavi i svedočenju, Nasar je konačno uhapšen i procesuiran.
– Prvi put me je zlostavljao kada sam imala samo 6 godina. Ni svi zubići nisu mi ispali kada se prvi put skinuo i masturbirao predamnom. Nisam bila gimnastičarka već su se naše porodice družile. Znao je da me seksualno maltretira i dok su svi u kući, onako krišom. Kada sam sa 12 godina roditeljima ispričala da je svoj penis u erekciji trljao o moja stopala, on je sve negirao. Umesto da me podrže, roditelji mi nisu verovali i tražili su da mu se izvinjavam. Naterao me je da brzo odrastem – rekla je Kajl Stivens a onda se u sudnici okrenula ka Nasaru.
Pa, Leri, evo me. Ne da nekom ispričam svoju priču, već svima. Verovatno si do sada skapirao da male devojčice ne ostaju zauvek male. One se vraćaju jake kako bi uništile tvoj svet.
“Kako da ga prijavim kad su ga nazivali bogom?”
Keri Hogan, bivša igračica softbola na Univerzitetu Mičigen, gde je Nasar bio zaposlen, imala je tu “privilegiju” da je on leči.
Uspešno lečenje igračicama bi donosilo napredak u karijeri i status reprezentativki.
– U svetu američke gimnastike nazivali su ga bogom. Bio je najbolji doktor. Sve što je radio, radio je perfidno. Da nemam nikakvu osnovu da ga prijavim. Šale, dodiri, sve je bilo proračunato – rekla je Hoganova a onda je povikala na Nasara:
– Gledaj me, gnjido. Izdrži ovaj pogled!
“Zavlačio je prste u mene i govorio da će mi to otkloniti bolove u leđima”
Mekajla Maruni, osvajačica zlata na Olimpijskim igrama u Londonu 2012, takođe je otkrila šokantne detalje.
– Kada sam imala 15 godina, počeli su problemi sa bolovima leđima. U jednom trenutku su me leđa baš zabolela, a on me je odveo u svlačionicu, zatvorio vrata i navukao zavese. Mislim sam da je to pomalo čudno, ali sam bila uverena da će sve biti u redu. Pomislila sam da, prosto, neće da uznemirava druge devojke, a i verovala sam. Ali, onda je počeo da me dira na mestima za koja sam mislila da to ne bi trebalo da radi. Nije imao rukavice, nije mi govorio šta radi, gurnuo je prste… Nikoga nije bilo u svlačionici, a ja sam prihvatila taj njegov postupak jer su mi stariji govorili da je on najbolji doktor kog imamo i da može da me oslobodi bola. On mu je ovaj ‘tretman’ uradio nebrojano puta. Ne samo da mi je Leri Nasar bio doktor, smatrala sam ga prijateljem. Na Fejsbuku bi mi slao komplimente, kako sam ‘divno izgledala’, i to mnogo puta. Ali, imala sam samo 15 godina i mislila sam da je, jednostavno, pristojan prema meni. Sada verujem da je sve to bio deo jednog drugačijeg procesa – rekla je Marunijeva, koja je posle završetka sportske karijere otpočela muzičku.
Trener slučajno čuo
Ona je istakla da je sve prijavila Gimnastičkom savezu SAD kada je, dok se poveravala drugarici, to čuo jedan od trenera, koji joj je rekao da to odmah kaže nadležnima.
– Kasnije sam saznala da je Univerzitet Mičigen stejt ignorisao žalbe na Nasara, od strane drugih devojaka, i to pre 20 godina, da je potom bio deo njihove istrage 2014, ali nikada to nisu rekli Gimnastičkom savezu SAD. Da jesu, možda nikada ne bih upoznala Lerija Nasara i nikada ne bih bila zlostavljana od strane tog čoveka. Ipak, kroz sve što mi se desilo, održala me je vera u Boga. Htela bih da kažem svima da sam dobro. Snažna vera mi je pomogla da ovo prebrodim, ali… to je i dalje jedan proces. Trudiću se i dalje da pomognem, koliko sam u mogućnosti, mladim sportistima, koji imaju iste velike snove kao što su bili moji, ohrabrivaću ih da izađu u javnost i prijave sve što smatraju da nije u redu – poručila je 2018. godine olimpijska šampionka Mekajla Maruni.
Milesa Radojević iz sela Brančić kod Ljiga već sa 16 godina počela da vodi farmu. Na imanju brine o 80 grla stoke. Ne može da nađe radnike jer svi hoće da se žene njom, a niko da radi na selu
Milesa Radojević (25) iz sela Brančić u okolini Ljiga najmlađa je gazdarica farme krava u Srbiji. Obožava selo, a nije joj ništa teško kad voli posao kojim se bavi. Ali ima samo jedan veliki problem. Niko neće da radi na selu, već svi muškarci koji je zovu hoće da se žene njom!
Nikad ne bih radila za “siću” u gradu
Ne vidim razlog zašto bih tražila posao u gradu da radim kod privatnika za neku “siću”, kada na selu imam već razrađen posao Milesa Radojević
Kako kaže, posao na selu nije lak, ali kada radiš ono što voliš, ne osećaš umor.
– Generacijama unazad moja porodica bavi se poljoprivredom. Oduvek sam volela da pomažem u seoskim poslovima i zato nikada nisam dovodila u pitanje da li ću nastaviti porodičnu tradiciju. Već sa 16 godina preuzela sam na sebe vođenje farme. Ubrzo sam podigla i kredit kako bih proširila posao, jer nismo mogli da sastavimo kraj sa krajem. Porodični posao podigla sam na noge i sada na našoj farmi ima čak 80 grla stoke. Gajimo krave, telad, bikove i junice. Da je lako raditi na selu – nije, ali kada voliš to što radiš ništa ti ne pada teško – kaže Milesa i dodaje:
– Iako u današnje vreme mladi u velikom broju beže iz sela, ja ne planiram da se selim u grad. Ne vidim razlog zašto bih tražila posao u gradu da radim kod privatnika za neku “siću”, kada na selu imam već razrađen posao. Nimalo nije lako, radi se od jutra do mraka, ali ja obožavam selo! Volim da brinem o životinjama i ovaj posao me u potpunosti ispunjava. Umem da otelim kravu, šta više obožavam to da radim, a trenutno pohađam kurs za veštačko osemenjivanje krava kako bih i to naučila – ističe Milesa.
Ćerka će krenuti mojim stopama
Milesa Radojević kaže da njena deca takođe obožavaju selo i jednog dana naslediće porodični posao. – Imam šestogodišnjeg sina i ćerku, koja je napunila osam godina. Oni takođe jako vole našu farmu, brinu o životinjama i ne postoji mesto gde bi radije živeli nego ovde. Iako su mali, dosta mi pomažu u seoskim poslovima. Donose seno, a ponekad i hrane životinje. Moja ćerka čak često ume da kaže da ako brat ikada bude želeo da se odseli u grad, ona će, kao i ja, ostati sama da se brine o farmi – ističe Milesa.
Kako kaže, njen radni dan traje od prvih zrakova sunca, pa sve do mrklog mraka. – Ustajem ranom zorom da bih dala kravama seno, a onda sedamo da ih muzemo. Kad to završimo, sve aparate moram detaljno da operem kiselinama. Dešavalo se da ostanem u štali i do 3 sata ujutru, ali sve mora da se uradi kako treba jer od ovog posla hranim celu porodicu. Teško je. Ima dana kada mi se od umora vrti u glavi, nije mi dobro, ali znam da moram! Sa druge strane, kad imam radnika koji mi pomaže, sve bude lakše. Tada kad završim posao i namirim stoku, stignem da odem i do grada u provod. Uvek su nam potrebni radnici, ali danas je jako teško naći čoveka koji hoće da “zasuče rukave” i radi – kaže Milesa.
Ova mlada poljoprivrednica naišla je na neočekivan problem. Naime, kada postavi oglas da traži radnika, muškarci se masovno javljaju da se ožene njom.
– Kada postavim oglas za posao, većina odgovora su muškarci koji hoće da se žene! Ja tražim vrednog radnika koji za poštenu platu hoće da radi, nudim čak i smeštaj i hranu, ali oni to ne žele. Meni je to smešno i ne uzimam ih za ozbiljno. Muža ne tražim preko oglasa, već samo radnika. Dešavalo se čak da dođu, rade nekoliko meseci, a onda mi kažu: “Ja nemam nikakvu korist da radim, ja hoću da budem s tobom.” Nudim posao, a ne ljubav, svi koji su se nadali tome, brzo su otišli – rekla nam je Milesa.
Muškarac (32) je priznao da je do smrti tresao svoju malenu dvomesečnu ćerkicu nakon svađe sa ženom oko toga ko će je hraniti noću. Otac je priznao da je nasilno drmajući ubio svoje dvomesečno dete.
Džozef Rej je optužen za ubistvo nakon skoro sedmogodišnje istrage smrti bebe Ave Rej u njihovom stanu u Prestonpansu, u Istočnom Lotijanu, 1. novembra 2012. godine.
32-godišnjak se suočio sa optužbom za ubistvo na Visokom sudu u Glazgovu, ali tužioci su prihvatili njegovu izjavu da je kriv, zbog čega će mu smanjiti kaznu.
Majka i beba, Foto: Youtube/Printscreen
Reju, koji je radio kao komunalac na sakupljanju otpada i smeća, određen je pritvor do izricanja presude sledećeg meseca. Beba Ava je rođena 3. septembra 2012. godine i bila je prvo dete Reju i njegovoj partnerki Loren Skot.
Tužiteljka Ešli Edvards rekla je da se par nakon porođaja “svađao” uglavnom oko toga ko će hraniti bebu tokom noći. Na ročištu je danas rečeno da je Rej u početku tvrdio policiji da je te noći uspavao Avu.
Rej je dodao da je kasnije otišao da je nahrani, podigao bebu i utvrdio da “ne reaguje”.
Nade još polaže u Europski sud za ljudska prava u Strasbourgu pred kojim je zbog oduzimanja deteta tužila državu
Žena iz Zadra koja danas ima 42 godine, fakultetski je obrazovana i zaposlena sada je rešila da progovori o bolnoj traumi koju je doživela 2010. godine, a iz koje je dobila i dete koje joj je nakon svega oduzeto.
Njenu ispovest prenosimo u celosti.
– Čitam sve te članke u kojima žrtve progovaraju o traumama polnog uznemiravanja i zlostavljanja i želim se osvrnuti na svoju tragediju. U novembru 2010. godine pretrpela sam silovanje. Muškarac je bio iz drugog grada. Nismo bili u vezi, bilo je to tek kratko poznanstvo. Te nedelje bio je na proputovanju kroz Zadar i dogovorili smo se da ga pričekam u svom naselju, a potom smo se njegovim automobilom trebali odvesti do benzinske pumpe na kojoj je bio kafić i popiti kafu. Kad je pored pumpe prošao bez zaustavljanja, počeo me hvatati strah. Odvezao nas je nekoliko kilometara dalje na osamu i silovao me u automobilu. Pet nedelja kasnije ustanovila sam da sam trudna. Rođena sam u porodici vernika i sama sam praktična vernica. Odlučila sam to dete roditi.
– Muškarac koji me silovao, tokom cele trudnoće tražio je da pobacim, a kad je shvatio da to neću učiniti, nastavio me psihički maltretirati i zastrašivati. Govorio mi je da će od deteta napraviti uličara, davati mu alkohol, da će uništiti i njega i mene. Dva meseca pre detetova rođenja banuo je bez najave u našu porodičnu kuću, vikao i udario glavom o zid, što me uplašilo pa sam izjurila van. Sustigao me na stepenicama i uhvatio za ramena. Pala sam niz stepenice i prokrvarila. Posetio me i u porodilištu i rekao da ga se nikada neću rešiti. Bila sam u silnom strahu da će nešto napraviti detetu i meni. Nakon detetova rođenja znao je nenajavljeno banuti u našu kuću, jednom i u pratnji svojih roditelja. Jednom prilikom istrgnuo mi je dete iz naručja i tresao ga tako da je dete od plača pocrvenelo pa poplavelo. Tada smo ga prijavili policiji i više nije dolazio u našu kuću – priča nam žena koju ćemo za potrebe ovog teksta nazvati Ena. Njen stvarni identitet dužni smo zaštititi radi interesa deteta, piše portal Jutarnji.
foto: Profimedia
Prema sudskoj dokumentaciji kojom raspolažemo, pet meseci nakon detetova rođenja otac je od Opštinskog suda u Zadru zatražio da mu se omogući viđanje deteta. Bio je to početak mučnog sudskog spora oko starateljstva nad detetom koji će uz niz dramatičnih obrata i tumačenjem psihološko-psihijatrijskih nalaza i mišljenja potrajati šest godina. Ena će nadležne institucije u tome sporu uporno uveravati da dete loše podnosi susrete s ocem, povraća, mokri i nakon susreta s njim ima druge psihosomatske tegobe. Podneće će sudu i lekaru dokumentaciju o tome, a dečji psihijatar napisat će nalaz i mišljenje da susreti s ocem na dečaka deluju traumatizirajuće i da su rizični za njegov daljnji razvoj. Druga će ustanova, naprotiv, utvrditi da majka manipuliše detetom, okreće ga protiv oca i da je majci potreban psihijatrijski tretman. Zaposlenice zadarskog Centra za socijalni rad ignorisaće će Enine uporne tvrdnje da je dete začeto silovanjem. U toj mučnoj sudskoj bici za dete, s mnoštvom kontradiktornih stručnih mišljenja i nalaza, brojna psihološko-psihijatrijska veštačenja, međutim, nije prolazio otac, već ona – majka, koja je tvrdila da je začela silovanjem, da ih detetov otac psihički zlostavlja i da radi detetove dobrobiti ono treba živeti s njom.
Postupak o starateljstvu nad detetom okončan je u jesen 2017. presudom zadarskog Županijskog suda koja je šokirala Enu, ali i dete. Dečak je nakon šest godina zajedničkog života s majkom, bakom, dedom i ujakom presudom dodeljen ocu, a njoj je ostavljen rok od 15 dana da mu ga preda. Kada to nije učinila u predviđenom roku, 2018. policija joj je prisilno oduzela dete i predala ga ocu, u drugu, nepoznatu porodicu, u nepoznat grad. Majci je određeno pravo da ga vid jednom nedeljno na dva sata, i to uz nadzor Centra za socijalni rad. Vrhovni je sud odbio njen zahtev za revizijom presude, a Ustavni joj je sud odbio tužbu.
Nade još polaže u Europski sud za ljudska prava u Strasbourgu pred kojim je zbog oduzimanja deteta tužila državu.
Ovde ćemo se, međutim, pozabaviti ishodom jednog drugog sudskog postupka vođenim protiv Ene koji je nedavno, što je zanimljivo, okončan u njenu korist.
– Od straha i košmara u kojem sam živela nisam silovanje prijavila odmah – ispričala nam je Ena.
– Učinila sam to tek nakon više od dve godine. Ne bih ga verovatno prijavila ni tada da me nisu ohrabrili stručnjaci iz Obiteljskog centra u Zadru, kojem sam se obratila kad sam se uverila da je zadarski Centar za socijalni rad pristran i kad su me socijalni radnici uveravali da ne spominjem da je dete začeto silovanjem jer ću si samo otežati situaciju. Kad su me psiholog i pravnik iz Porodičnog centra saslušali i videli u kakvom sam stanju, pravnik me doslovno uzeo za ruku i odveo na policiju da prijavim zlostavljanje koje sam pretrpela od detetova oca, a onda sam pred policijskom službenicom prvi put progovorila i o silovanju. Policija na to nije reagirala, pa sam novu kaznenu prijavu za silovanje podnela 2013. – ispričala nam je Ena.
foto: Profimedia
Međutim zadarsko je Županijsko državno tužilaštvo njenu prijavu za silovanje odbacilo. Nakon toga Ena je kao supsidijarna tužiteljica preuzela privatni postupak i sama podnela tužbu za silovanje. Na temelju njene privatne tužbe sudac istrage zadarskog Županijskog suda 2014. doneo je rešenje o pokretanju istrage i na desetak stranica obrazložio da postoji osnovana sumnja u silovanje. Međutim, muškarac kojeg je Ena tužila žalio se na rešenje o istrazi i 2015. sudsko veće zadarskog Županijskog suda istragu za silovanje je obustavilo, a njenu privatnu tužbu odbacilo.
Međutim, Opštnsko državno tužilaštvo u Zadru je na temelju kaznene prijave oca njenog deteta u oktobru 2013. podnelo optužnicu protiv Ene, i to – zbog kaznenog dela lažnog prijavljivanja silovanja. I dok je kazneni progon koji je ona pokrenula zbog silovanja obustavljen, Opštinski sud u Zadru je sedam godina sudio njoj zbog lažnog prijavljivanja. Nakon sedam godina suđenja, novog psihološkog i psihijatrijskog veštačenja kojima je bila podvrgnuta, niza svedoka stručnjaka koji su u tome postupku ispitani, sud u Zadru je 28. septembar prošle godine presudio da – nije kriva za lažno prijavljivanje silovanja, da iz provedenih dokaza i veštačenja proizlazi da je preživela traumu i da se ne može isključiti da je žrtva silovanja!
Sudija zadarskog Opšteg suda Maja Ivković u oslobađajućoj je presudi navela kako iz iskaza niza stručnjaka koji su s Enom od početka 2012. kontaktirali proizlazi “da se okrivljena od početka komunikacije žalila da je izložena nasilju od strane oštećenika, navodila da je dete začeto nasilnim putem, a nekima od njih spominjala i silovanje. Iz iskaza svedoka sudu se nameće zaključak”, navodi se u presudi, “da je okrivljenica zasigurno bila izložena traumatičnom iskustvu”. Iz rezultata psihološkopsihijatrijskog vještačenja koje su proveli psihijatar dr. Denis Sabljar i psiholog Gordan Bošković proizlazi da Ena nema nikakve elemente sumanutog ili psihotičnog poremećaja, da je iznadprosječne inteligencije te da ima psihološku reakciju na stresove koje je proživela. “Stoga iz svih provedenih dokaza i veštačenja proizlazi da je okrivljenica zasigurno doživela traumu i sud ne može temeljem provedenih dokaza isključiti da bi se radilo upravo o silovanju”, zaključila je u presudi sutkinja Općinskog suda u Zadru Maja Ivković. Presuda još nije pravomoćna jer se otac deteta na nju žalio.
Međutim, na 18 stanica presude sutkinje Ivković vidljivo je da je ta zadarska općinska sutkinja u postupku iz kojeg je bila isključena javnost prikupila veštačenja i ispitala brojne svedoke za koje je verovala da joj mogu pomoći u odgovoru na pitanje je li Ena kriva za lažno prijavljivanje silovanja ili je ipak žrtva silovanja.
Ginekolog koji je vodio njenu trudnoću, u tome je postupku svedočio da je od početka do kraja trudnoće Ena bila zabrinuta i depresivna te da mu se nakon nekoliko pregleda poverila da je otac deteta psihički i fizički zlostavlja. Njeno se depresivno stanje, svedočio je ginekolog, nastavilo i nakon detetova rođenja i izgledala mu je “kao da će svaki čas zaplakati”. Čak su se i socijalne radnice iz Centra za socijalni rad Zadar, na čiji se rad Ena žalila, svedočeći u ovom kaznenom postupku prisetile kako im je ona još u prvim kontaktima tvrdila da je dete začeto silovanjem. Nisu, međutim, objasnile zašto su preko te njene tvrdnje tako olako prelazile.
Psiholog i pravnik iz Porodičnog centra Zadar na sudu su svedočili kako im je Ena pričala o pretnjama koje trpi od detetova oca, a kad su joj oni rekli da su po službenoj dužnosti obavezni prijaviti policiji slučajeve nasilja, dobila je panični napada. Žalila se, svedočio je na sudu psiholog iz Porodičnog centra, kako se boji da će detetov otac uništiti i nju i dete i kad smo joj rekli da to sve moramo prijaviti, praktički se od straha nije mogla dignuti sa stolice. Pravnik iz centra na sudu je ispričao kako je Enu doslovno za ruku odvukao u policijsku postaju da prijavi zlostavljanje kako bi zaštitila sebe i dete. Ustvrdio je svedočeći pred sudijom Majom Ivković da je Ena u ponašanju “manifestirala tri bitne komponente koje ukazuju na porodično nasilje, i to zabrinutost, strah i nesigurnost, što je uobičajen oblik ponašanja žrtava nasilja”. Kazao je kako je iz njena ponašanja već i sam zaključio da bi se tu moglo raditi i o začeću deteta silovanjem. “Da je nismo odvukli na policiju, siguran sam da ona sama nikada ne bi prijavila nasilje”, izjavio je na sudu pravnik iz zadarskog centra.
Detetov otac sud je nastojao uveriti kako su on i Ena i pre i nakon začeća deteta bili u ljubavnoj vezi pa je kao dokaz priložio navodnu elektroničku prepisku između njih dvoje i fotografije za koje je tvrdio da mu ih je ona poslala e-mailom. Međutim, sudski veštak, inženjer Ratimir Komarica, pred sudom je izjavio da ocu s njene e-mail adrese nisu poslane nikakve fotografije, a nije mogao potvrditi ni da su poruke koje je otac deteta priložio sudu verodostojne.
– Upala sam u ralje sudstva koji me osudio i pre dovršetka parničnog postupka o starateljstvu. Centar za socijalni rad u Zadru tretirao me kao sumanutu osobu koja konfabulira da je silovana, kojoj treba oduzeti dete. Tvrdili su da mi je on partner ili suprug, iako sam ih uporno molila da ne koriste te izraze jer me to vređa. Sedam godina su mi sudili, slali me na brojna veštačenja, a u februaru 2018. oduzeli su mi dete i uništili i njega i mene. A onda je 28. septembar prošle godine Opđtinski sud u Zadru doneo ovu oslobađajuću presudu u kojoj stoji da nema osnove za optužbu da sam lažno prijavila silovanje. Da je ova oslobađajuća presuda donesena ranije, da se suđenje za lažno prijavljivanje nije razvlačilo sedam godina, sigurna sam da se ne bi dogodilo da izgubim svoje dijete – kaže Ena. Kaže da su oduzimanjem deteta oboje – i ona i dete – doživeli strašan šok.
– Dok je sin bio sa mnom, bio je živahno i svestrano dete. Odlazio je u vrtić, na plivanje, šah, atletiku… Samo ga je trebalo slediti. Sad kad ga vidim na susretima jednom nedeljno, srce mi se slama. Ne mogu ga prepoznati, deluje kao zombi, uspavano, posumnjala sam da mu nešto daju, tražila sam od Centra za socijalni rad da mu obave pretrage mokraće i krvi, ali nisu reagovali. Ove nedleje nisam ga uspela videti ni ta dva sata jer se centri za socijalni rad nisu uspeli dogovoriti. I nikom ništa. Bespomoćna sam – kazala nam je Ena.
Tako se na Redditu, jedna devojka požalila da joj je jedna od najboljih prijateljica uništila venčanje
Deveruše, pre svega u zapadnim kulturama, igraju veliku ulogu na venčanjima. One nisu tamo samo da budu lepe, već i da pomognu da ovaj važan dan njihove prijateljice protekne u najboljem redu. Ipak, neke deveruše imaju drugačije planove.
Tako se na Redditu, jedna devojka požalila da joj je jedna od najboljih prijateljica uništila venčanje. Shvatila je da nešto nije u redu kada su na dan venčanja, ona i deveruše otvorile bocu šampanjca, a jedna od njih je odbila čašu.
– Ona je najveći ljubitelj žurki među nama pa mi je bilo neobično da odbija šampanjac. Tada nam je rekla da je trudna. Naravno da sam bila presrećna zbog nje, ali bilo je jasno da je sad sva pažnja otišla na nju, a ne na moje venčanje koje sam planirala dve godine – požalila se.
Odlučila je da to pusti, proslavi vest sa prijateljicom i nastavi sa pripremama za venčanje.
Ipak, tu nije bio kraj. Naime, kad je stigao fotograf da je slika sa deverušama, novopečena trudnica je, umesto da na slikama drži buket, odlučila da mazi svoj stomak.
– Nije joj se ni videlo da je trudna. Kad ju je fotograf zamolio da uzme buket u ruke rekla mu je “U redu je, radije bih ovako stajala” – kaže besna mlada.
– Laura je moja prijateljica oduvek, naravno da sam je zamolila da kaže nekoliko reči. Ustala je, rekla nekoliko reči i govor završila sa “I srećna sam što je, kao najbolja prijateljica mlade, mogu zamoliti da bude kuma mom detetu koje nam stiže u leto 2020. godine”. S obzirom na to da smo prijateljice toliko dugo, moja porodica je bila presrećna. Zbog nje i njene trudnoće, a ne zbog mene i mog supruga – kaže ona.
Devojka tvrdi da je otada jako uznemirena i da ne komunicira previše s dotičnom Laurom koja joj je, nakon svega, rekla da se ponaša kao razmaženo derište i da mora da shvati da se ne vrti ceo svet oko nje.
Sada razočarana mlada pita korisnike društvene mreže, da li smatraju da je ona ispala loša jer ne želi previše da razgovara s tom prijateljicom.
Mnogi su, zapravo, stali na njenu stranu. Smatraju da bi sve bilo u redu da je stala na objavi prijateljicama, ali je ovako zaista, pažnju cele svadbe skrenula na sebe. Neke žene su podelile i svoja iskustva i rekle da su one čekale s objavom svoje trudnoće nakon nekih drugih bitnih događaja među porodicom i prijateljima kako bi svako mogao da uživa u svom danu.
Fotografija se širi društvenim mrežama i ne vide svi isto
Ceo svet danas priča o fotografiji nastaloj na snegu, na kojoj se vidi čovek na skijama s rancem na leđima koji ide prema šumi. Ili je to pas koji gleda u kameru?
Fotografija se širi društvenim mrežama i ne vide svi isto.
