Sigurnosne kamere u zgradi na Ceraku snimile su manijaka koji je izvukao polni organ i spopao devojčicu u liftu.
Za incident su stanari zgrade na adresi Breza 10 saznali nakon što je nepoznati muškarac izlomio kamere u nedelju u 5.30 časova. Oni su premotavajući snimke, uočili napasnika koji je u petak ulazio i istrčavao iz zgrade. Samo je komšinica N. K. uočila kod mladića da mu se vidi polni organ.
Muškarac se prvo samozadovoljavao pola sata, a kada se devojčica pojavila, on je pošao za njom.
– Videli smo na snimku da je skoro 30 minuta stajao u ćošku i samozadovoljavao se, a onda 5 minuta gledao u devojčicu kada se pojavila. Ušao je za njom i pokazao joj se dok je stajala u liftu, a onda se stepenicama spustila komšinica koja je videla šta radi detetu i pojurila ga, pa je zato istrčao – kaže N. K.
Upravnik zgrade Bojan Đorđić kaže da su svi u šoku zbog ovog napada i nada se da će muškarac biti što pre uhvaćen.
– Devojčica je čekala drugaricu sa četvrtog sprata da idu na trening. Kako ona nije mogla da siđe, morala je da uđe u zgradu i tada je ovaj pošao za njom. Gledali smo kamere i sa susedne zgrade i tamo ima masku. Daj bože da ga policija što pre uhvati, svi smo u strahu. Takav napad je bio nezamisliv u našem kraju – ispričao je upravnik zgrade Bojan Đorđić.
Napasnik i muškarac koji je uništio kamere se dve različite osobe jer se razlikuju po građi, smatraju stanari. Oni, međutim, veruju da su ova dva muškarca zapravo saučesnici u ovom slučaju.
Folkerka Vera Matović koja živi u vili na Dedinju za koju se priča da vredi oko 3,8 miliona evra, svojim radom je uspela sebi dda obezbedi lagodan život, a sada je otvorila dušu, pa progovorila o stravičnim stvarima koje su pratile nju i njene kolege tokom decenija duge i blistave karijere.
Vera Matović više ne kupuje antikvitete
Naime, pevačica u ispovesti tvrdi da je njena generacija morala da se namuči da bi zaradila. Vera je podelila bolno iskustvo koje su imali ona i njen kolega Era Ojdanić kada su im oboma preminuli očevi.
– Meni je majka umrla u četvrtak, a ja sam u ponedeljak otišla da pevam. Ona je za to vreme bila u kapeli dok smo čekali da je sahranimo. Otac mi je umro 18, otprilike kad je i Erin otac preminuo. I zajedno nas dvoje idemo 2000. da pevamo ispraćaj čoveku, a očevi nam leže u kapelama -otkrila je pevačica jezive detalje i nastavila:
– To je bilo strašan osećaj. Oboje dođemo u crnini, i ja ga pitam: ‘Eki, kako da uđemo u crnini, čovek ispraća sina u armiju.’ I on kaže kako se nije setio da je u crnini. ‘Imam, kaže u kolima teksas jakne’. Onda zajedno uđemo sa teksas jaknama unutra u dvorište sa osmehom na licu. Mi smo bili toliki profesionalci da se na našim licima nije videla tuga koju smo nosili u srcu. Neke kolege su lagale da im je otac preminuo, a otišle na drugu tezgu da pevaju – rekla je folkerka za Srpski telegraf, koja važi za jednu od najvećih zvezda narodne muzike osamdesetih, pa sve do danas, koliko uspešno traje.
Vera Matović
Vera Matović priznaje da je estradni novac i sve što je stekla tokom 50 godina duge i berićetne karijere krvavo stečeno, ali u bukvalnom smislu.
– Naše pare su zaista krvavo zarađene. Ja sam odlive dobijala. Jednom prilikom na Pantelijev dan, jedne godine u Takovu kod Milanovca. Naježim se sva kad se toga setim i sada. Prođe me jeza i žmarci. Tu je bio podignut šator, nema krila. Promaja duva na sve strane. Pevala sam, a na meni je bila kratka suknjica i krv mi šikljala niz noge. Siđem sa scene, izađem. Rekla sam doktoru odakle dolazim. On mi kaže da hitno idem kući. Nisam to uradila da ne propadne moj gazda. Obučem suknju maksi i ponovo se tamo vratim. Dolazim posle dva i po, tri sata, a oni svi čekaju mene. To je bukvalno krvavo zarađen novac. Narod treba ovo da zna, da ne misli da smo mi ovo zaradili roleks, slike ili tašne ko zna kako, mi smo to zaradili od tog naroda ispod šatre. Oni su želeli nas, niko njima nije zavukao ruku u džep. Mogla sam tad da platim glavom, da umrem, ali sam htela da gazdu ispoštujem – završava Vera u ispovesti za gorepomenuti list.
Posle haosa koji je izazvao lavinu komentara, ona je sve prepričavala svojim cimerkama
Nakon što je čuo da je spominjala Vladimira Tomovića, Stefan Karić se žestoko naljutio na Jovanu Ljubisavljević. Njih dvoje su pokušavali da reše stvari i da se izmire, međutim, Stefan nije mogao da pređe preko pominjanja bivšeg.
Ona je sve vreme pokušavala da mu objasni šta se desilo, međutim on nije imao strpljenja, te ju je gurnuo od sebe, nakon čega je ona pobegla od njega.
Nakon toga, Tara Simov je došla do uplakane Ljubisavljevićeve, koja je pokušala da uteši prijateljicu.
– Ona sada ide i smeje se, priča kako je Igra istine bila top, a ja ću sada da plačem! ne mogu više, ne mogu d averujem kakv je to zlo je*eno – plakala je Jovana.
– Šta je bilo – pitala je Maja.
Jovana Ljubisavljević, Foto: youtubeprintscreen
– Ne mogu ispočetka da pričam. Danas su se posvađale Milica i Tara, i Bora je rekao da je Stefan je*ao Taru, a on se zakleo da nije. Svi su gledlai moju reakciju, i ja sma se smejala, i Vladimir mi u prolazu kaže: “Ko je koga je*o”. I Monika je to čula, i rekla na igri da sam ja komentarisala Vladimira. On je tada na igri ustao i nije se ni vraćao, i videla sam da mu smeta, i nije hteo da jede i to, i odem u garderober, i on kao neće da priča sa mnom – dodala je Jovana.
– Jao – dodala je Ermina.
– Ja odem u svoj krevet, i legnem kod njega, i on mi kaže da se sklonim, kao da sam ja neki ker. Ej, jedna Monika da mi uradi to. Nije me saslušao, nisam mu objasnila – dodala je Jovana.
Kamera u zgradi kod OŠ Ujedinjene nacije na Vidikovcu u Beogradu, zabeležila je strašan trenutak kad je mlađi muškarac ušao u zgradu za devojčicom, a potom joj pokazao svoj polni organ dok je ona stajala u liftu, bez mogućnosti da pobegne.
On je stajao ispred zgrade dok je devojčica ulazila i izvadio svoj polni organ, a potom krenuo za njom. Dok je ona pozivala lift, on se popeo na stepenice, a čim je ušla u lift, vratio se i stao pred nju opkolivši je tako u kabini.
Srećom, naišla je komšinica i muškarac je pobegao.
Kako saznajemo, roditelji su ovaj slučaj prijavili policiji.
U petak uveče u kući jedne zagrebačke porodice nađena je beba koju je neko tu ostavio, stara samo dve nedelje. Hitna pomoć prevezla je bebu u KBC Zagreb, gde je zbrinuta i, kako mediji saznaju, odličnog je zdravlja. Beba će verovatno završiti u domu za nezbrinutu decu jer nema potrebe da je zadrže u bolnici.
Zasad nema informacija o tome ko je ostavio bebu u porodičnoj kući u Zagrebu. Policija je samo potvrdila događaj, a beba se nalazi u KBC-u Zagreb i dobro je.
Kako je za 24sata ispričala devojka koja je našla bebu, kada je stigla kući videla je svetlo, što joj je bilo čudno jer je znala da nikoga nema kod kuće. Svetlo je bilo upaljeno na donjem spratu koji porodica ne koristi, jer nije uređena.
Kada je ušla da ugasi svetlo, začula je dečji plač a onda u kolicima pronašla bebu koja je bila dosta hladna.
“U hodniku, gde nemamo svetlo, bila su kolica moje najmlađe seke. Upravo u njima je neko ostavio bebu koja je bila hladna i već je poplavila. Brzo sam uzela sekino roze ćebe i zamotala ga. Bio je dečko, samo zamotan u čaršav i tako ostavljen”, rekla je devojka. Popela se na gornji sprat kuće, gde inače žive i imaju grejanje, i nazvala majku. Cela porodica je odmah stigla kući.
Hitna pomoć prevezla je bebu u KBC Zagreb, gde je zbrinuta i, kako saznaju mediji, odličnog je zdravlja. Beba će verovatno završiti u domu za nezbrinutu decu jer nema potrebe da je zadrže u bolnici.
Ovo nije prvi put da se bebe u Hrvatskoj napuštaju. Pre 14 godina devojčicu zamotanu u peškir ostavili su ispred vrata porodice Vrcan u Ugljanima kraj Sinja, a 2017. su bebu u kolicima ostavili ispred župnog ureda u Brestju.
Činilo se nemoguće, ali život nas uvijek može iznenaditi. Kimberly Fugate je ostala trudna sa trojkama.
Ona je već imala kćerku od 10 godina i nije ni planirala niti vjerovala da može ponovo ostati trudna, ali ultrazvuk je pokazao drugačije. Da sve bude još nevjerovatnije, doktor joj je objasnio da su trojke jednojajčane.
To nije bilo zadnje iznenađenje za Kimberly i njenog supruga Craiga. Devet mjeseci kasnije došlo je najveće iznenađenje, nešto što čak ni doktori nisu mogli objasniti…
Samo pribranost i majčinski instinkt Milice Đoković (35) iz Kraljeva spasli su njenog sina Novaka Đokovića (12) povreda kada se pre nekoliko dana otkačila sajla lifta i kada je sa visine od tri metra udario u tlo.
Ona ga je zaštitila svojim telom i obuhvatila rukama, ali je zadobila tešku povredu kičme.
Sada se nalazi na odeljenju spinalne hirurgije kragujevačkog Kliničkog centra, i čeka operaciju koja će biti obavljena u ponedeljak.
– Bili smo u gostima kod prijatelja u Kraljevu, i oni imaju radionicu i lift za prevoz tereta. Iz puke zabave smo hteli malo da se provozamo njime, i smestili smo se sin i ja. Kada smo krenuli na gore, posle oko tri metra sajla se otkačila, i poleteli smo nadole. Zgrabila sam sina, i onda se čuo jak tresak o beton. Na sreću, on je ostao nepovređen, a meni je povređena kičma. Na sreću, ostala deca nisu bila sa nama u liftu, a imam ih troje – priča Milica dok leži u bolničkom krevetu.
Srećom, Milica je ušla u lift samo s jednim detetom. Drugo dvoje su takođe hteli da uđu, ali im je, kaže, rekla da će ući kasnije.
– Ne znam kako bih uspela sve da ih spasem da smo svi istovremeno ušli u lift – priča Milica s teškom mukom jer je u velikim bolovima.
dr Srđan Vlajović
Nakon pada, ona je iz Kraljevačke bolnice prebačena u kragujevački KC, a dr Srđan Vlajović, načelnik odeljenja spinalne hirurgije kaže da je “Milica zadobila povredu slabinskog dela kičmenog stuba i prelom pršljena L1”.
– Nema neuroloških ispada, za narednu nedelju je zakazana operacija u kojoj će biti urađena transpedikularna stabilizacija. Očekujemo da će sve biti u redu, prognoze su dobre. Ova hrabra žena je srećna i zahvalna jer je spasila život svom detetu i preuzela sav bol na sebe – kaže Srđan Vlajović.
Inače, zbog čega je lift zakazao za sada se ne zna, jer je bio potpuno ispravan za upotrebu i nije imao kvarova.
Samohrane majke često su na meti kritika, osuda i predrasuda od strane okoline, jer čini se da nikada nisu dovoljno dobre, dovoljno mudre i dovoljno dovoljne svojoj deci, već uvek neko drugi zna tačno šta bi i kako bi da je na njenom mestu.
I Dragana se često susretala s ovim pitanjima, pogađali su je i komentari vezani za njenu decu i izbore koje je u životu napravila. Pitali su je, ne znajući da ona nema slobodan vikend, ni godišnji odmor, čak ni par sati tokom jednog dana. Nije u prilici da uzme bolovanje. Ne sme. Jer ima njih četvoro, u kolicima. Ovo je njena priča.
– Rođena sam u selu Poljane, opština Obrenovac. Do desete godine živela sam kod roditelja, a od petog razreda me je školovala tetka u Beogradu. Završila sam ugostiteljsku školu za kuvara i zaposlila se odmah, u svojih 17 godina. To je bilo ’82., a radila sam sve do 2014. U međuvremenu sam se udala i potom rodila četvoro zdrave dece. To su bila deca kao jabuke! Prva se rodila Milica (35), pa Ana (33), zatim Zvezdana koju zovemo Beba i Dušan (28) – počinje Dragana Jović (55) za “Blic”.
Svakome ko pita, odmah kaže da nije rađala četvoro da bi dobila muško dete, već zato što voli decu. Zato što je oduvek maštala o punoj kući, zato što su deca bila i ostala svrha njenog života. Dodaje da je htela da ima još dece, ali kada je najstarija ćerka krenula u školu, shvatila je da ne bi mogla sve da postigne.
– Na vreme su prohodali, progovorili, naučili na nošu, sve po redu. Deca su završila redovnu osnovnu školu. Teško su savladavali gradivo, a ja sam učila sa njima svaku lekciju iz svih predmeta, ne znajući da su lako ometeni u razvoju. Nisam mogla to da prepoznam, a nijedan psiholog prilikom upisa u školu mi nije to rekao. Valjda nisu još to ni ispoljavali kada su kretali u školu – kaže Dragana.
Ćerka Ana
“Pozorištance Puž i parkove zamenile su klinike”
– Živeli smo na Karaburmi. Naša kuća je uvek bila puna dece. Ako smo išli na Zvezdaru u šetnju, išlo je bar desetoro dece. Ako bi ih vodila u pozorištance “Puž”, nikada nisu išla samo moja deca, to važi i za bioskop. Znaju njihovi drugari kakve su Gagine kiflice koje smo zajedno mesili i pekli za svu decu u parku, stajali su u redu i čekali sledeći pleh. Bila je to kuća puna radosti i dečije graje – priseća se majka.
Nakon osnovne, došlo je vreme i za srednju školu, ali onda stvari postaju ozbiljnije i za Draganu.
– Saznala sam da mi je Milica ometena u razvoju. Imala je psihičkih problema, krize svesti po nekoliko puta na dan, ležala je i u bolnici. Ipak, sve analize organskog porekla bile su uredne. Upisala sam je u specijalnu školu, da bi posle bombardovanja druga ćerka, Ana, dobila jak tremor ruku. Jedva je držala kašiku i pisala. Došli su i problemi sa gojaznošću. Bio je to period kada sam od pet radnih dana, tri išla sa njima na klinike, samo ispitivanja, nikakvo lečenje – kaže ona.
Uporedo sa tim, sve vreme je i radila u ugostiteljstvu, sa jednim slobodnim danom. Ipak 2002. odlučila je da napusti firmu.
Ćerka Ana
– Dvoje dece su već bili u srednjoj školi, dvoje u osnovnoj. Dolazila sam kući umorna i pitala decu šta ima za ručak. Kuća je bila uredna, ručak skuvan, veš su znali da razdvoje i uključe mašinu. Voleli su da rade. Znali su ujutru da me izguraju iz kuće da idem kod komšinice na kafu, a oni složno da pospreme kuću. Ma, ništa im nije bilo teško – rekla je Dragana.
Onda je najstariju ćerku počelo da boli koleno. Imala je 17 ili 18 godina. Godinu dana porodica je obilazila klinike, ali niko nije znao šta je uzrok problema. Najzad, ostala je na ispitivanju na klinici za neurologiju, kada je Dragana pomenula i drugu ćerku.
– Tada sam pomenula i drugu ćerku i problem sa tremorom. Jedina bolnica koja je prihvatila da ih pogleda svih četvoro, iako sam ja to vec tražila u drugim klinikama, jer sam već naslutila da imaju nešto povezano što ne valja. Ostali su jos zdravo hodali dok je Milica već počela da vuče nogu. Prof. dr Vedrana Milić-Rašić je pretpostavila da se tu radi o genetskom poremećaju ali je to trebalo i potvrditi, dokazati. Dve godine smo čekali da se nađe ko će da uradi to genetsko ispitivanje. Konačno, poslali smo krv svih šestoro u Antverpen. Čekalo se narednih pet godina. Stigli su rezultati – objašnjava majka.
Dragana Jović
Dijagnoza koja je Jovićima promenila živote
“Hereditarna spastična parapareza” glasila je dijagnoza koja je kod Jovića udružena sa zahvatanjem i drugih sistema i koja je progresivnog toka.
– Završili su srednju školu. Devojke su imale momke, Dušan je vozio motor, uvek puna kuća društva. Bile su žurke muzika, pesma, radost. Navikli smo tako da živimo i kad je teško ja to nekako prebacim na nešto smešno, pa tako je lepše , lakše i bolje. 2007 godine sam se razvela. Njihov otac nije imao sluha za njihovu bolest i moju borbu. Samo mi je odmagao i ja sam se rešila jedne smetnje i nečega na šta sam bespotrebno trošila živce, a trebali su mi. Znala sam to i znala sam šta me čeka. Moja deca to nisu znala, a on pogotovu – kaže Dragana.
Danas stanuju u Obrenovcu, poplava koja je zahvatila taj kraj 2014. uništila je sve slike na kojima su Draganina zdrava deca, ostala je poneka, a stanje se sve više komplikovalo.
– Milica je u svojoj 25. sela u kolica, do svoje 29. je mogla da se premesti na krevet i toaletna kolica. Sada ima 35, na noge ne staje nikako, imamo bolnički krevet, dizalicu i pelene. Ana je hodala normalno do svoje 23., sada ima 33, jedva je sa kolica premestim na krevet i toalet. Zvezdana je bila moja desna ruka, kupala je Milicu, kuvala ručak, održavala kuću, jer sam putovala iz Obrenovca za Beograd na posao. Imala je momka, trebala da se uda. U 24. počela je teško da hoda. Sada ima 31 i u kolicima je, pomažem joj da se obuče i okupa. Dušan je jedva hodao, vozio je motor, padao, ustajao, dizali ga ljudi na ulici – priča Dragana.
Dušan
“Učim ih da je i život u kolicima – ŽIVOT i da je lep”
Ipak, nisu se predavali, ni sada se ne predaju. Kako Dragana kaže, mentalne sposobnosti im opadaju jer se ne druže. Vreme provode na internetu.
– Učim ih da je i život u kolicima – život i da je lep i da nisu jedini. Imamo mir, dovoljno prihoda, kuću, dvorište, životinje, dobar komšiluk, moju porodicu. Izvedem ih jedno po jedno u grad, kad mogu. Nekada ne mogu, fizički. Oni meni i dalje pomažu, raspreme sto, čiste povrće, seckaju… I sve uz muziku i smeh. A kuća? Što stignem – stigla sam i ne sekiram se baš. Ne moraju prozori da budu čisti, neka prašine ispod kreveta. Legnem ja preko dana da odmorim i nadoknadim sna, ali sve je to život, nemamo stresove. Niko ne galami, ne dozvoljavam povišen ton. To što umesto nogu imaju točkove nije strašno, kreću se – kaže Dragana.
Najviše je boli što im mentalna strana nije na višem nivou. Iako znaju sve na kompjuteru, nemaju dovoljno razvijenu međusobnu komunikaciju.
Fond reči im nije na zavidnom nivou, iako Ana i Beba čitaju knjige. Ali nije važno šta mene boli, prebolela sam, utrnula. Ne mogu nogama, ali mogu točkovima, druge noge im izrasti neće. Trudimo se da koristimo ono što imamo, a ja da ne razmišljam o onome što smo izgubili. Ne gledam unazad, samo napred, i to ne daleko, već gledam da im ulepšam svaki dan – zaključuje Dragana.
