fb

Amerikanka Jana Dreskot (24) doživela je najneverovatnije iskustvo u životu posle spontanog čina dobrote i velikodušnosti.

Jana je prošle godine došla do jedne prodavnice u Portlandu kako bi obavila nedeljnu kupovinu, a usput je primetila starijeg čoveka kako po hladnom vremenu sedi samo u džemperu i letnjim papučama sa strane i gleda u daljinu. Nije čak imao ni masku.

“Ispred njega nije bila ni kutija za davanje novca, ništa. Videlo se da je beskućnik, nikako nije izgledao dobro. Ali mu se na licu videlo da ga je život doveo dotle, da nije, što se kaže ‘propalitet’. Posle prodavnice sam odnela namirnice do kola i prišla sam mu. Rekao mi je da je pre 20 godina bio uspešan u svom poslu, ali da su ga zbog nekoliko grešaka svi otpisali, da mu je žena uzela kuću i odvela decu, da nigde nikoga nema. Digao je sada ruke od svega. Ušla sam u prodavnicu i pitala zaposlene jesu ga viđali ovde, na šta su mi odgovorili da je pre dolazio češće, kao i da deluje da nije pre bio beskućnik. Kupila sam mu hamburger i dala nešto novca, oko 40 dolara. Prijateljice su mi odmah zamerile što bacam novac, ali imala sam osećaj da moram da mu pomognem”, rekla je Jana za ABC 7.

Spletom okolnosti, ispostavilo se da je pomoć tom čoveku bilo nešto što će joj promeniti život.

Narednog prepodneva Jana je prolazila kolima pored prodavnice, bez namere da ponovo svraća, ali ga je videla ponovo ispred.

“Izašla sam iz auta i dala mu ćebe iz njega da se utopli. Bilo mi ga je mnogo žao. Izgledao je poput mog oca dobro i pošteno, vidi se da je negde u životu mnogo pogrešio i da nije od onih koji su stalno na ulici. Nasmejao se i pružio mi je ruku, rekao da se zove Fil. Popričali smo nekoliko minuta. Tada mi je dao neki medaljon. Rekao je da najmanje godinu dana nije upoznao osobu koja će s njim popričati više od 5 sekundi. Taj medaljon nasledio je od dede, naglasio mi je da ima neku vrednost, ali nisam obraćala pažnju. Rekao je da sam dobra osoba koja će uspeti. Pozdravili smo se i ja sam medaljon stavila u torbu”, rekla je Jana.

Na njega je potpuno zaboravila. Takođe i na Fila. Posle nekoliko dana, kada je praznila torbu videla je medaljon. Setila se Fila kad je otišla do prodavnice u nabavku, ali nije ga bilo tamo.

“Radnici su mi rekli da ga nema. Otišla sam u zalagaonicu i pitala vredi li išta, pošto mi je delovalo da je pravo zlato. Ispostavilo se da je njegova vrednost oko 15.000 dolara. Nisam mogla da verujem. Ništa mi nije bilo jasno. Zašto ga Fil nije prodao? Zašto je dao meni? Počela sam da plačem jer mi je majka bila bolesna i skupljali smo novac za težu operaciju. Da li mi je ovo bilo suđeno ne znam, ali mi je u potpunosti promenilo život. Majka je sada dobro, izvukla se, nasmejana idem kroz izazove. Fila više nisam videla”, rekla je Jana za TV stanicu ABC7.

Uskoro početak studije

Početak istraživanja u Velikoj Britaniji, tokom kojeg bi na dobrovoljcima trebalo da se ustanovi da li je u zaštiti od kovida moguće kombinovati vakcine različitih proizvođača, bar posredno potvrđuje tezu koju je izneo primarijus dr Radmilo Petrović, epidemiolog – da bi se postigao bolji imuni odgovor ako bi se u prvoj i drugoj dozi davale različite vakcine.

Primenom tog principa imunizacija, kako smatra dr Petrović, smanjio bi se i broj neželjenih reakcija na vakcinu.

Podstaknuti činjenicom da su antikovid vakcine na svetskom tržištu najtraženija, ali deficitarna roba, naučnici u Britaniji traže način na koji bi modifikovanjem principa imunizacije prevazišli taj problem.

Oni će vakcinisati 800 dobrovoljaca starosti oko 50 godina: jednu grupu prvo “Fajzerovom”, a zatim vakcinom Univerziteta Oksford i “Astra Zeneke”, a drugu grupu obrnutim redom, ali se preliminarni rezultati ne očekuju pre leta. U okviru istog istraživanja ispitivaće se i da li je bolje da se druga doza vakcine primi posle četiri ili posle 12 nedelja.

Šef naučnog tima Metju Snejp sa Oksforda rekao je za Bi-Bi-Si da se u eksperimentima na životinjama pokazalo da se bolji imuni odgovor, odnosno više antitela, stvara kada se vakcine kombinuju.

Da se kombinacijom cepiva postiže bolji efekat potvrđeno je već na primerima vakcinacije protiv ebole, a isti princip je primenjivan i u vakcinaciji protiv hepatitisa, dečje paralize, malih boginja, zauški i rubeola.

– Kada bi na imunizaciju protiv infekcije virusom korona bio primenjen princip koji važi za zaštitu od dečje paralize: da prva doza obavezno bude mrtva, inaktivisana vakcina, a druga živa, vektorska ili genetski zasnovana mRNA vakcina, bilo bi manje neželjenih reakcija, a postigao bi se bolji imuni odgovor – kaže dr Petrović.

To bi u situaciji kada Srbija ima tri antikovid vakcine moglo da izgleda ovako – prvo kineska, a onda ili “Fajzerova” ili ruska.

UPUTSTVA PROIZVOĐAČA

Imunolozi i epidemiolozi, ne osporavaju da bi to, možda, mogao da bude dobar pristup. Ipak, kažu da se vakcine primenjuju po uputstvu koje izdaje proizvođač, a u njima se, zasad, ne predviđa takva mogućnost.

Pravoslavna crkva danas obeležava praznik Svete Ksenije Petrogradske, velike ruske svetiteljke, o čijem su podvigu jurodtsva, inspirisanom ljubavlju prema rano preminulom suprugu Andreju, ostala brojna svedočanstva

Blažena Ksenija Čudotvorka, poznata je kao pomoćnica ucveljenih, onih koji su bez posla, krova nad glavom, u finansijskoj, bračnoj krizi, nepravedno osuđenih. 

Jedno od svedočanstava o njenom čudotvornom isceljenju bolesnog čoveka ostalo je upamćeno među vernicima:

“Žarkih letnjih meseci, jedna četvoročlana porodica zadesila se daleko od svoje kuće, i to u veoma teškim okolnostima. Domaćin je bio veoma bolestan i nakon tri meseca čak i lekari su izgubili nadu u ozdravljenje. Kao da su mu žega i omorina oduzeli i poslednju snagu. Ni usta nije mogao otvoriti, a kamoli jesti. Njegova supruga nikada nije mogla zaboraviti čudni pogled lekara i glas kojim je on nekako neobično rekao da će sutra navratiti. Zvučalo joj je kao da joj je time najavio rastanak sa mužem. Zato je decu poslala u susedstvo, dve kuće dalje od one u kojoj su stanovali, a potom širom otvorila sva vrata da prostruji koji dašak vazduha.

„Moju tugu pratila je i zabrinutost kako ću sama othraniti dvoje dečice,“ pričala je ta blagočestiva žena posle nekoliko godina. „Eh, da sam kod kuće, otišla bih na Smolensko groblje k blaženoj Kseniji. Na njenom grobu isplakala bih svoju tugu i bol.

Moju misao prekinuo je zvuk kapije, a potom se na vratima bešumno pojavi neobična gošća. Godine nikako nisam mogla da joj odredim. Njena odeća beše veoma neuobičajena. Na nogama je imala tople i mekane filcane čizme, a obučena beše u kaput naročitog kroja, sav u naborima. Na glavi joj beše bela paperjasta marama, svezana onako kako to čine žene iz naroda u vreme ljute ruske zime.

Sva beše nekako neobična i, sama ne znam kako, ali na čudan način privlačna.

– Golubice, tražim Pirogove. Kaži, molim te, gde žive – oslovi me blagim glasom.

– Dve kuće dalje – odgovorih.

– A šta, muž ti nije dobro? – upita pokazujući na vrata sobe u kojoj je ležao bolesnik.

Potom bešumno prođe mimo mene, uđe k bolesniku i zagleda se u njega tek na jedan minut.

– Slušaj, mila, nemoj tugovati. Juče je ovuda prolazio neki veoma dobar doktor. Vele da je tako učen da je to nešto strašno. Savetovao je da bolesnike treba hraniti svakih pola sata, i to samo po malkice, tek po dve kašičice: treba malo mleka, pa čaj, potom kašicu, a onda i sama nešto smisli.

– Ali on već tri dana ni usta ne otvara! – odgovorih.

– Ne mari, samo ti pokušaj! A sad oprosti, žurim.

I ona iščeze tako bešumno da se ni vrata na kapiji nisu čula. Izađoh na terasu. Desno i levo, nadaleko se videla ulica okupana žarkim suncem, ali moje zimske gošće nigde nije bilo. Tek tada uvideh sav nesklad između njene zimske odeće i ove neizdržive vrućine.
Uđoh k bolesniku, a on me jedva čujnim glasom zamoli da mu dam da pije. Drhtavim rukama prinesoh mu šolju čaja, još se ne usuđujući da poverujem da je taj slabački zrak života nagoveštaj mogućeg ozdravljenja.

– Ko je to bio kod mene? – upita me bolesnik.

– Neka nepoznata žena – odgovorih.

On duboko uzdahnu, kao kada čovek skine veliki teret sa sebe. Potom, tonući u san, reče:

– Lakše mi je. Ko je to bio kod mene?

Vratiše se i deca. Upitah ih da li je Pirogovima dolazila žena obučena u zimsku odeću. Rekoše mi da ni ona niti bilo ko drugi nije navraćao u kuću Pirogovih. Uđoh k mužu sa šoljom mleka. Dočeka me sa slabašnim osmehom na licu, toliko izmršavelom da već nije ličio na sebe. Otpio je pola šolje mleka, a potom me ponovo upita:

– Ko je to bio kod mene?

Objasnih mu, kako sam najbolje umela, pojavu tajanstvene gošće i obećah da ću otići do Pirogovih da ih pitam za nju.

Ali susedi mi rekoše da nikakvu posetu nisu imali, a kad opisah neznanku, počeše da mi se izruguju, govoreći:

– Zar po ovakvoj vrućini u kaputu i filcanim čizmama? Pa to mora da je bila ili nekakva jurodiva ili priviđenje.

Ne doznavši ništa, vratih se kući. Muž je već sedeo na krevetu, oslonjen na jastuke.

– Šta bi, jesi li saznala? – upita me.

– Ne, ništa nisam saznala; tamo nije bila – odgovorih mu.

– Onda slušaj mene, – reče mi muž. – Već sam bio na samrti. Nisam imao snage niti da oči otvorim, niti da te pozovem. Iznenada osetih kako mi je neko prišao i odjednom me zapahnu nekakva životodavna svežina. Potrajalo je samo časak i ja se napregoh da dosegnem strujanje te svežine. Sada znam da se oporavljam. Ti si se molila? Koga si zvala u pomoć?

– Blaženu Kseniju – rekoh kroz jecaje.

Kada se moj muž potpuno oporavio, počeo je da se raspituje ko je taj lekar koji je onomad bio u prolazu. Ispostavilo se da nikakav lekar nije dolazio i da neobičnu zimsku gošću niko nije video.
Moja duša zna da je to bila blažena Ksenija. Bogu mojemu beskrajno blagodarna i svetoj Kseniji zahvalna, nikada nisam prestala da Božiju ugodnicu u svojim molitvama prizivam:
 
Sveta Ksenijo, moli Boga za nas grešne!”

Pevačica prošla kroz pakao na početku karijere…

Pop pevačica Marina Visković počela je karijeru 2010. godine kada je izdala prvu pesmu “Gde sam grešila”, koja je postala hit i pre nego što je objavljena.

Naime, Marina je pre objavljivanja ove pesme bila klupska pevačica u Beogradu, a onda je 2009. godine krenuo da kruži internetom demo snimak ove pesme. U to vreme jezive neistinite priče širile su se u vezi sa ovom pesmom i samom Marinom.

Neki su išli toliko daleko da su pričali da se pevačica koja izvodi ovu pesmu “trudna ubila”. Marina je pre nekoliko godina pričala o ovoj neprijatnosti.

“To je jedna užasna priča. Eto, sahraniše me i pre početka karijere. Za neupućene, gradom se pronela priča da je devojka koja je otpevala tu pesmu zbog tužne ljubavi izvršila samoubistvo. Kako je vreme odmicalo priča je dobijala sve neverovatnije zaplete… Na kraju su mi navodno umrli roditelji, a ja sam, trudna i bez dečka, izvršila samoubistvo”, ispričala je Marina za “Kurir” 2013. godine.

Inače, Marina se na ove priče osvrnula u spotu za pomenutu pesmu, pa se na kraju može videti scena kako pokušava da se ubije u kadi, a dečko je spašava.

Izvor: Objektiv.rs, Kurir

Stigla sam iz Austrije u Bosnu kao i svaki praznik i zovnem komšinicu da mi malo očisti, malo prašinu da prebriše i usisa, napisala je ova žena…

Na internetu se pojavila ispovestžene koja je za praznike došla u Bosnu, pa je odlučila da zaposli svoju komšinicu za obavljanje kućnih poslova.

Anonimnu izjavu prenosimo u celosti:

– Pozdrav. Moze li anonimno da bude. Stigla sam iz Austrije u Bosnu kao i svaki praznik i zovnem komšinicu da mi malo očisti, malo prašinu da prebriše i usisa. Ona se zadrzala par sati i ja joj dam 5 evra i deci cokoladu da ponese, jer smatram da nije nista puno čistila i jos sam je ponudila kafom, međutim ona se naljutila i vratila mi pare i rekla da ona ne prosi.Znači pomognes joj da zaradi koju marku i na kraju ispadnes budala. Ja smatram da 5 evra nije malo za nekih 7 sati rada, jer neki rade u Bosni i celi dan za te pare.

Kakvo je vaše mišljenje o ovome? Pišite nam?

Nije joj bilo lako!

Lepa Brena je doživela nervni slom zbog sina i snajke! Folk zvezda je pozvala naslednika Viktora Živojinovića i njegovu devojku Sandru Miljaković da joj se pridruže u Monaku, gde ima svoj stan, ali nije očekivala da će oni odmah posle sletanja na aerodrom otići u kazino, gde su spiskali čak 10.000 evra!

10 dana će Brenin sin i snajka biti u Monaku

– Sandri je ovo prvi put u Monaku, htela je da obiđe celu državu, ali Viktor ju je najpre odveo u kazino. Imala je početničku sreću i čim je sela za slot-aparate, dobila je više od 3.000 dolara! Rekla mi je da je skakala od sreće, ali sve se promenilo kad je Viktor otišao na rulet – priča Sandrina dobra drugarica i nastavlja:

– Viktor je izgubio sve što je Sandra dobila, ali i sav novac koji su poneli u Monako! Rekla mi je da su za pet sati u kazinu spiskali oko 10.000 evra! Praznih džepova su se vratili kod Brene i Bobe u stan.

Boba podržao Brenu

Viktor je zamolio devojku da popriča sa njegovom majkom, jer je bio ubeđen da će prema njoj biti blaža.

– Sandra je baš bliska sa Brenom, objasnila je da su prvo dobili dosta novca, a onda su izgubili sve što su poneli. Breni je tad pao mrak na oči, počela je da urla na njih i pretila da će ih prvim avionom vratiti za Beograd. Sandra je samo ćutala, nikad ranije nije čula Brenu kako viče. Boba je stao na Breninu stranu, rekao je sinu da treba da se stidi. Viktor se ućutao i tog dana nigde više nisu izašli – priča izvor.

Spustila loptu

Strasti su se smirile tek sutradan. Pošto je Brenina snajka iz sela Budilovina kod Brusa i nije imala prilike da putuje na luksuzne destinacije, pevačica je rešila da joj priušti nezaboravan odmor.

– Sutradan su njih dve otišle u Nicu. Sandra mi je rekla da su se odlično provele i da je svekrvi obećala da više nikad neće kročiti u kazino – priča naš izvor.

Brena je najpre odbijala da priča o novoj snajki, ali se predomislila kad se Sandra uselila u njenu vilu na Bežanijskoj kosi i počela je da je hvali na sva usta.

– Sandra je divna devojka i drago mi je kada vidim da se moji sinovi slažu sa izabranicama. Uvek sam ih učila da devojke treba da vole i poštuju, a vidim da je taj deo našeg vaspitanja urodio plodom. Potrebno je da se ljudi nađu i pronađu, a Viktor i Sandra uživaju u vezi. Uz to, otkrila sam da Sandra fantastično šminka. Tokom izolacije našminkala je i mene i nekoliko mojih prijateljica. Oduševljene smo – rekla je folk zvezda.

Prija nije htela sa Brenom na odmor

Lepa Brena pozvala je i Filipa i Aleksandru Prijović da dođu u Monako, ali oni nisu hteli. Zbog korone su odlučili da ostanu u kući u Beogradu i brinu o sinu Aleksandru. S druge strane, Brenin stariji sin Stefan je napustio Srbiju, ali nije kod majke u Monaku, već je otišao u Ameriku, čiji je državljanin.

Smrt Dragana Drljića potresla je celu Srbiju

Kako “Alo” saznaje, Dragan Drljić (15) je neposredno pre utapanja, stavio betonski blok u svoj ranac. U torbi su se još nalazile knjige i pernica, s obzirom da je dečak tog kobnog dana trebalo da ode u školu. Njegov telefon nisu našli.

Dragan se utopio u reci Tamiš, a kako saznajemo, voda ga je presekla i udario je glavu. S obzirom da je Dragan bio odličan plivač, morao da isplanira samoubistvo do detalja, te je blok stavio u ranac. Njega su ronioci našli na dnu Tamiša.

Podsećamo, Dragan će biti sahranjen 6. februara na Novom groblju u Pančevu sa početkom u 16 časova.

Majka Dragana D. (15) je ranije za medije govorila i rekla kako joj je život potpuno uništen, kako bi najradije legla pored svog deteta i kako se zahvaljuje inspektoru koji joj je dozvolio da sina poslednji put poljubi i zagrli.

Dečak je ostavio oproštajna pisma najboljoj drugarici i bivšoj devojci, a ona su predata policiji. Neutešna majka policajce je molila da joj pročitaju pisma.

U međuvremenu juče je održan miran protest ispred opštine Bondi

Srpski dečak je doživeo pravu dramu u pariskom predgrađu Bondy javlja portal bondyblog.fr. U noći 25. na 26. maj Brigada za borbu protiv kriminala (BAC Bobigny) u mestu Bondy uhapsila je Gabrijela Đorđevića starog 14 godina i privela ga u policijsku stanicu Bobigny. Porodica ga je pronašla u bolnici sa povredama glave i lica. I dalje se doktori bore da mu spasu oko. Izbijena su mu tri zuba.

Gabrijel je i dalje hospitalizovan. Njegovo stanje zahteva lečenje na odejlenju maksilofacijalne hirurgije. On je trebao biti prebačen u čuvenoj dečijoj bolnici Necker u Parizu.

U međuvremenu juče je održan miran protest ispred opštine Bondi gde se okupilo pedesetak ljudi koji su tražili da se do kraja ispita ovaj slučaj i kazne odgovorni. Jedan od učesnika protesta bio je i čuveni bivši frnacuski fudbalski internacionalac Vikaš Doraso.

Na stolu u dvorištu kuće, lekarski izveštaj, tužba protiv policije IGPN-a i sve ono što dokazuje i potvrđuje da četrnaestogodišnji Gabrijel Đorđević, nije problematični dečak. Dokumenti koji rezimiraju i omogućavaju da se rekonstruišu poslednjih 48h koje su ljudi oko stola upravo doživeli. Gabrijelova majka, njegov stariji brat Šerif Jovanović i prijateljica porodice Silvia Stevanović.

Svi su još uvek u šoku zbog onoga što se dogodilo sa Gabrijelom u noći između 25. i 26. maja. On se te večeri nije vratio kući. Njegova majka je mislila da je sa svojim starijim bratom, koji je izašao na večeru. Oko 23h00 stariji brat se vratio kući kada primetio odsustvo svog malog brata sa kojim deli svoju sobu. Počeo je da ga traži svuda u gradu, zabrinuto. ” Obično uvek izlazi sa mnom, ne volim da ga puštam da izađe sam.”, kaže Šerif.

Mislili su da su dotakli dno

Kejt i Fil Miks živeli su srećno sve do kraja 2017. godine. Nakon što je sredinom te godine rodila sina Ostina, Kejt je zajedno sa suprugom otvorila vrata pakla koja kao da su se konačno zatvorila oktobra prošle godine.

Pre nego što se rodio sin Ostin, Kejt je imala pobačaj. Nije želela da se preda, te je u dogovoru sa Filom rešila da ponovo proba da zatrudni i uspela je. Međutim, posle toga kreće potpuni haos.

“Nekoliko meseci po rođenju Ostina, ponovo sam zatrudnela. San nam je bio da mu podarimo brata ili sestru pošto ni nas dvoje nismo bili jedinci. Međutim, zbog nekog stresa na poslu doživela sam pobačaj. Posle toga još jedan. Pa još jedan. Ništa mi nije bilo jasno. Išli smo kod nekoliko doktora, nijedan od njih nije pronalazio uzrok. Sredinom 2019. ponovo smo posle manje pauze pokušali i opet sam pobacila. Peti put. A onda u decembru i šesti. Bili smo očajni ali nismo želeli da se predamo. Ostinu smo dali svu ljubav sveta i po svaku cenu smo želeli drugo dete”, priča Kejt Miks.

Početkom prošle godine, Fil je primetio da ga stalno boli glava, da mu se vrti i da je pospan. Mislio je da ima grip, ali nije bilo tako.

“Posle šestog pobačaja otkriven mu je intenzivni tumor na mozgu. Bili smo frapirani. Lekari nisu bili previše optimistični, ali krenuli smo u tu borbu. Dogovorili smo se da pred početak hemoterapija zamrzne spermu, u slučaju da ne preživi. To su bili jako teški dani. U martu smo počeli da se molimo svaki dan, živeli smo samo za to da Ostin i dalje ima tatu a ja muža. Jedne večeri predosetili smo da je možda trenutak da probam sa veštačkom oplodnjom. Njemu je bilo malo bolje. Osetio je olakšanje prvi put posle 2 meseca. I zaista, posle nekoliko nedelja, zatrudnela sam i sačuvala plod! Mesec dana pre rođenja ćerke Otumn njemu su doktori saopštili da je tumor pod kontrolom. Ne mogu ni danas da objasnim šta se dogodilo te čudesne večeri koja nam je donela njega zdravog i rođenje drugog deteta… možda to što su nam misli bile sjedinjene u istom cilju. Širili smo pozitivan duh i verovali u čudo”, rekla je Kejt.

Porodica je sada okružena srećom i ljubavlju, a majka dodaje da verovatno više neće pokušavati da zatrudni.

“Posle toliko pobačaja ne želimo više da izazivamo sudbinu. Dvoje je sasvim dovoljno”, rekla je Kejt za Miror.

Užas!

Britanska policija na svom je Tviteru objavila uznemirujući snimak koji prikazuje zlostavljanje dementne starice zbog kojeg je 29-godišnja negovateljica osuđena na šest meseci zatvora.

Dženi Dedi (29) trebalo je da brine o polupokretnoj 69-godišnjoj Liz Jangs, ali snimak sa nadzorne kamere otkrio je kako ju je umesto toga čupala za kosu, gurala joj prste u lice i usta i vukla je za nos.

Tokom leta 2019. ćerka žene sa snimka, Korina Kaningem, koja je živela s njom u kući u Norfolku, počela je da primećue sitne povrede poput modrica i žuljeva na svojoj majci.

Zbog svega je uključena kamera koja je sve vreme bila u sobi, i to na vidljivom mestu. Policija je objasnila kako je porodica Liz Jangs želela da snimak bude podeljen javno kako slučaj ne bi ispao iz fokusa nakon što je Dedi pritvorena.

Kako piše Dejli mejl, tokom jedne posete starici Dadi je sa sobom povela psa koji je izgrebao Liz, uzrokujući duboke ogrebotine na njenim nogama.

Dedi je prisiljavala staricu da jede i verbalno je i fizički zlostavljala. Na snimku se vidi kako je vuče za kosu i gura joj prste u lice. Jednom prilikom ostavila ju je golu gotovo punih 30 minuta, mokre kose i samo s peškirom preko kolena.

Porodica Liz Jangs snimak je videla u novembru 2019. i odmah im je bilo jasno da je starica zlostavljana, nakon čega se umešala i policija. Dedi je priznala pogrešno postupanje i zanemarivanje osobe kojoj je potrebna posebna nega i osuđena je na šest meseci zatvora.

“Znamo da je objava ovog snimka izazvala snažne reakcije, potpuno razumemo da je teško gledati. Uzeli smo to u obzir pre nego što smo objavili. Porodica gospođe Liz time je želela da spreči slične slučajeve”, saopštili su iz policije.