Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u sredu 21. novembra slave veliki praznik Sabor Svetog Arhangela Mihaila, koji je u narodu poznatiji kao Aranđelovdan. U crkvenom kalendaru označen je crvenim slovom
Arhangel Mihailo vođa je nebeskih vojski koji se uvek javljao na mestima na kojima se javljala i Bogorodica, tako da predstavlja nebesku silu i zaštitu na zemlji.
Prema crkvenom predanju, anđeo Mihailo je prvi stupio u borbu sa zlim duhom i to ime po crkvenom tumačenju označava „onog koji je kao Bog“. Na grčkom jeziku reč „arhi“ znači glavni, prvi, a „angelos“ znači vesnik, anđeo.
Prvi među arhangelima Arhangel Mihailo na ikoni predstavlja se kao borac – vojvoda, sa mačem ili kopljem u ruci, a narodno verovanje smatra da on dolazi i uzima ljudske duše, kad je kome kucnuo čas. Na ikoni se ponekad predstavlja kako je pobedio Denicu, okovao ga verigama i stao mu nogom za vrat. On se smatra čuvarem vere pravoslavne i borcem protiv jeresi. Aranđelovdan je druga slava po zadstupljenosti među Srbima, odmah posle Nikoljdana.
Narodna verovanja i običaji
Mnoga su narodna verovanja ο ovom anđelu. Kažu da on obilazi sve bolesnike i ako stane kod nogu – nije dobro, a ako je kod glave – bolesnik će ozdraviti. Slavi se u jesen, a po narodnom verovanju to je zato što kad su sveci delili uloge, Arhangel Mihailo dobio je jesenje i zimsko vreme – vreme zime i zimskih teškoća. Govori se da u ovo vreme Arhangel luta svetom obučen u prosjaka da izgrdi nevernike i pomogne nevoljnicima pa zato na njegov dan nikako ne treba siromašne i prosjake oterati s kućnog praga jer možda je baš to Arhangel Mihailo prerušen u jednog od njih.
Žito – da ili ne? Ovako se slavi Aranđelovdan?
Jedno narodno verovanje kaže da se prema vremenskim uslovima na ovaj dan može odrediti kakva će biti godina. Kaže se kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom cele zime i proleća! U nekim krajevima Srbije, ovaj anđeo se slavi i kao zaštitnik stočara jer se veruje da samo on može oterati vukove.
Postoji verovanje i običaj kod mnogih hrišćana koji slave svetog Mihaila, da pošto ga smatraju živim svetiteljem, ne spremaju žito, što je neopravdano i netačno. Neophodno je pripremiti žito za slavu, jer svi svetitelji i svi umrli živi su pred Bogom.
Da li će Aranđelovdan biti proslavljen uz posnu ili mrsnu trpezu, zavisi od toga na koji dan pada. Ako pada u sredu ili petak, onda treba da bude posna, a žito je obavezno.
„Žito za slavu se ne donosi za sveca već za naše upokojene pretke“, objašnjava sveštenik Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke Gligorije Marković, koji nam priča i kako se slavi Aranđelovdan na službi u hramu Svetog Cara Konstantina i Jelene na Voždovcu.
Unuka bivšeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita Aleksandra Saša Broz izjavila je da njenom dedi mnogi “danas nisu ni do kolena”.
Kako kaže, poslednje nasrtaje na “lik i delo” doživotnog predsednika bivše SFRJ, čije će ime uskoro biti skinuto sa trgova u Zagrebu i Karlovcu, ne doživljava previše emotivno i ukazuje na to da nisu baš svi protiv Tita.
– Verujte mi da bi deka sam skinuo svoju ploču sa trga kada bi video Hrvatsku danas – navodi pozorišna rediteljka u intervjuu za Večernje novosti.
– Kao da je on kriv za sve što se događa u zemlji koja je ušla u Evropu, ali je sve dalje od Evrope. Kao da se svim silama trudimo, sedamdeset i koju godinu posle velikog rata da se svrstamo u poražene iako su hrvatski antifašisti zajedno sa onima u Srbiji, Sloveniji, BiH dali veliki doprinos da fašizam i nacizam budu pobeđeni – dodaje ona.
Ona navodi da postoji generalno negativan stav o Titu, ali da se njenim dedom manipuliše redovno pred svake izbore.
– Desnica urla da je bio diktator i ubica, levica u Hrvatskoj ćuti, kao što ćuti oko svega, sabijena u mišju rupu, a ono malo starih antifašista koji su stasali uz Tita ionako niko ne sluša – navodi Aleksandra Broz.
Ipak, ona navodi da sve to ne doživljava emotivno.
– Bila bih luda da ljude koji su u strahu od čoveka mrtvog trideset i sedam godina shvatam ozbiljno. Volela bih da kažem da je to vrlo loš vic.
Užasno mi je drago da postoji velika masa ljudi koji još uvek govore sa poštovanjem o Titu.
Prezime Broz zvuči opterećujuće i obavezujuće, ali je i najlepše na svetu.
Kada se povede razgovor o Titu, citiram Dostojevskog – sve će proći, samo će istina ostati – navodi ona za Novosti.
Na snimku se vidi pacijent koji leži na operacionom stolu
Nesvakidašnji snimak iz operacione sale bolnice u Priboju šokirao je korisnike društvenih mreža.
Na snimku se vidi pacijent koji leži na operacionom stolu i zajedno sa medicinskim osobljem peva hit Safeta Isovića “Sve behara”, dok ga lekari operišu.
Sestre, valjda pokušavajući da umire strah kod pacijenta, sa mobilnog telefona puštaju narodnjak i pevaju i đuskaj pored operacionog stola, dok pacijent pokušava da ih prati.
Ovaj snimak već je izazvao brojna reagovanja na društvenim mrežama, pa dok neki prihvataju ovu žurku u operacionoj sali kao neophodnu radi uspeha operacije, drugi ovakav postupak osuđuju.
Psihijatar Jovan Marić i sad već ozloglašeni vic pod šifrom “Gili, gili” koji je ispričao u jutarnjem programu televizije “Prva” je samo još jedna u nizu problematičnih izjava u poslednjih 10 godina. Postavlja se pitanje da li bi Marić trebalo da zabavlja narod koji ga gleda ili da iznese stručno mišljenje na zadatu kemu. Mada, i tada su njegovi stavovi problematični.
Savetnik u oblasti zabava za odrasle
Jovan Marić pored oblasti psihijatrije pre dve godine postao je stručnjak i u oblasti “sajber-prostitucije”.
Psihijatar je ispričao kako su ga angažovali ljudi koji se bave internet zabavom za odrasle kako bi naučio devojke iz njihove agencije kako da pred muškarcima uzdišu, kako da ih zavode, ali i kako da pohvale polni organ, ne bi li krhki muški ego bio zadovoljen.
“Ana Nikolić je debela”
Početkom godine detaljno je objasnio zašto je pevačica Ana Nikolić nakon porođaja imala problem sa kilogramima.
“Ana Nikolić se ugojila, a to je ozbiljan problem, pogotovo što mi živimo u vizuelnoj kulturi, koja uvažava lepotu i mladost. Svi znaju da je fizički izgled veoma važan, pogotovu u profesijama koje na neki način žive od izgleda, a to su pevačice. Možda Ani Nikolić nedostaje ljubav, se*s i tako dalje. To je onda začarni krug – jede i debala je, ružno izgleda i nama povratka. Debeli ljudi su nebrige, to nisu pouzdani ljudi. Pa Miloš Obrenović je s pravom tvrdio da nikada nijedan posao ne bi dao nekom debelom čoveku jer su to sve nebrige. Ako je Ana Nikolić gladna uveče nek uzme tabletu za spavanje. Ima onih koji kažu da ne mogu da spavaju jer su gladni. Uzmi tabletu, pa ćeš da spavaš”, rekao je za jedan domaći portal.
Žena posle 50 nije ni za šta
Jovan Marić u maju ove godine bio je gost u još jednom jutarnjem programu i ispričao, ponovo, vic o velični muškog i ženskog polnog organa. Potom je rekao kako žene u šestoj deceniji ne služe ni za šta ovom društvu.
Psihijatar je imao objašnjenje kako se ljudi pronalaze u životu.
“Kad vidite lepog muškarca sa ružnjikavom ženom, objašnjenje je – otkud vi znate šta mu ona sve radi u krevetu i kakva je majstorica. Ona mora da nadonkadi to što je ružna, dok se ove lepe ne trude, one su narcisoidne, ove druge moraju nešto da znaju da bi zadržale muškarca. Ženama posle 50 otkucava biloški sat i tad ste ništa”, ovu izjavu smo čuli u Jutarnjem programu televizije sa nacionalnom frekvancijom. Sa njim u studiju je tada bila i Nada Macura.
Opali šamar jačoj ženi
Marić u raspravi sa Ruškom Jakić i glumicom Mirkom Vasiljević u jutarnjem programu zauzeo je jasan stav da žene previše pričaju, da muškarci to ne mogu da trpe i da kad mentalno jača žena ga pobedi on joj udari šamar.
“Žena pobeđuje u verbalizacijama, muškarci ne voleći da budu pobeđeni, kažu ćuti, bre, kad ti kažem, a ona neće da ćuti… bla, bla, bla… i naravno muškarac iskoristi ono što mu je anatomija dala, to su snaga mišića ili zamahne… Drage dame, ne morate uvek da pobedite svoga partnera rečima! I dragi muškarci, nemojte da pokazujete svoje mišiće slabijim osobama, ali mentalno jačim ženama pokažite tako što ćete joj opaliti šamar”, rekao je Marić na još jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom.
ZDRAVLjE patrijarha srpskog Irineja (90) od četvrtka ujutru je pogoršano, a prema poslednjim zvaničnim informacijma, njegovo stanje je “kompleksno, ali stabilno”.
O Njegovoj svetosti od danas brinu i lekari stigli iz Rusije, koji poglavara SPC drže pod stalnim stručnim nadzorom.
– Stalni konzilijum lekara uz prisustvo ruskih lekara pregledom Njegove svetosti i uvidom u laboratorijske analize učinjene u toku prepodneva, zaključio je da je jutrošnje pogoršanje posledica kovida 19 i da je zdravstveno stanje patrijarha Irineja kompleksno, ali stabilno – navedeno je u saopštenju koje je potpisao komandant bolnice dr Ivo Udovičić.
Prema nezvaničnim informacijama, stanje patrijarha drastično je pogoršano oko 3.50. Lekarska borba za njegov život trajala je sve do podneva, kada je njegovo stanje donekle stabilizovano. Poglavar SPC imao je ozbiljne srčane smetnje, koje su dodatno opteretile njegov organizam iscrpljen borbom sa virusom korona.
Patrijarhovo stanje je posle podne dodatno pogoršano, intubiran je i stavljen na respirator. To je potvrdio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
– Hvala Bogu živ je – rekao je Vučić. – Lekari se bore za život patrijarha. Goran Stevanović je u crvenoj zoni. Pokušavaju da ga okreću na levu i desnu stranu, da proizvedu drenažu. Istakao je da je teško bilo šta prognozirati, osim da se molimo Bogu i naglasio da je patrijarh svojim dobrim delima zadužio Srbiju i celokupan srpski narod.
– Prognoze su nezahvalne – rekao je “Novostima” izvor blizak timu lekara koji brine o patrijarhu.
MUK ISPRED BOLNICE UPRKOS dramatičnim vestima koje su stizale iz Vojnomedicinskog centra “Karaburma” pred njenim kapijama je vladao prividni mir. Kao i uvek, na ulaz su stizala medicinska vozila, a u popodnevnim satima primećen je i jedan vojni džip i dve crne limuzine, u kojima su, kako se nezvanično čulo, bili i crkveni velikodostojnici. Vojnici na straži i njihove starešine nisu bili voljni da brojnim novinarskim ekipama, okupljenim ispred bolnice, govore o atmosferi unutar objekta.
Otežavajući faktori, kako nam je objašnjeno, jesu izuzetno složena kardiološka slika i Irinejeve pozne godine. On je priključen na aparate i ima svu potrebnu lekarsku negu.
Crkvenim krugovima se čak pronela vest da je patrijarh izgubio bitku sa bolešću. Ova informacija objavljena je i na pojedinim crkvenim sajtovima, a nezvanično je potvrđena i među crkvenim arhijerejima. Na pojedinim hramovima u Srbiji oglasila su se i crkvena zvona.
RUSKE DOKTORKE
KAO ispomoć lekarima Vojne bolnice “Karaburma” od juče rade i dve ruske doktorke čiji je zadatak briga o zdravlju poglavara SPC. Reč je o vrhunskim specijalistima epidemiolozima sa velikim iskustvom lečenja obolelih od kovida. Zajedno sa srpskim timom koji predvodi dr Ivo Udovičić one određuju terapiju i danonoćno bdiju nad Irinejevom posteljom.
Patrijaršija je demantovala vest o smrti Njegove svetosti uz napomenu da je njegovo stanje nepromenjeno u odnosu na saopštenje lekarskog konzilijuma.
– Pozivamo sve da se pomole za zdravlje našeg patrijarha i da se o njegovom zdravstvenom stanju informišu iz zvaničnih saopštenja Konzilijuma lekara i na zvaničnoj internet stranici Informativne službe SPC – navedeno je u demantiju Patrijaršije SPC.
ATANASIJE MILEŠEVSKI IZLEČEN
EPISKOP mileševski Atanasije Rakita otpušten je iz KBC “Dragiša Mišović”, gde je od 8. novembra bio na lečenju od kovida. Njemu je pomoć najpre pružena u Prijepolju i Užicu, da bi zbog ozbiljnosti oboljenja bio prebačen u Beograd. Njegovo stanje je dobro, a iz bolnice je izašao pošto je bio negativan na testu.
Patrijarh Irinej na lečenju je u Vojnoj kovid-bolnici na Karaburmi od 5. novembra, kada je preventivno hospitalizovan posle kontrolnog testa na kovid. Poglavar SPC isprva nije imao nikakve simptome karakteristične za koronu, da bi se otkrilo pogoršanje njegove hronične srčane slabosti. Ona je posebno došla do izražaja u noći između subote i nedelje, kada je pravovremenom terapijom i reakcijom lekara patrijarh izvučen iz kritičnog stanja.
Na jednoj Fejsbuk stranici osvanuo je snimak deteta koji vozi automobil. Dečak sedi kod tate u krilu i sam drži volan.
Uz vožnju po auto-putu, oni su pojačali muziku do maksimuma, a na radiju je išla folk numera koju dečak očigledno voli jer ju je pevao od reči do reči.
Tata se samo smejao i ponosno snimao, dok je njegov sinčić vozio, u jednom trenutku je, ponesen pesmom, podigao ruke i zaigrao.
Dok je jedne nasmejao ovaj video, drugi su oca žestoko osudili za ovakvo ponašanje i govorili da se igrao sa životom svog deteta, uplašeni da je mogao da nastrada.
Desanka Gavrilović (88) otkriva da joj je teško palo kad se zamonašio, ali pomirila se sa činjenicom da mu je tako zapisano
Vest da se zdravstveno stanje patrijarha Irineja iznenada veoma pogoršalo, izazvala je muk i nevericu među svim vernicima SPC, pa i u njegovom rodnom selu Vidova kod Čačka.
Snaja poglavara Srpske pravoslavne crkve, Desanka Gavrilović (88), ispričala je za medije da svog devera patrijarha, čije je nekadašnje svetovno ime bilo Miroslav Gavrilović, celog života od milošte zove Bato.
Udala sam se za Vikoma 1956. godine, a Bato je tada živeo u Beogradu, radio je u nekom veoma uspešnom trgovinskom preduzeću. Studirao je Bogosloviju, kod nas je često dolazio, bio mi je kao brat. Pomagao mi je oko dece, ništa mu nije bilo teško. Pomagao mi je da nahranim i povijem decu. Teško sam podnela kada se zamonašio, taj njegov put mi je teže pao nego smrt brata, ali tako mu je bilo zapisano, šta ćeš, moj Bato… “, rekla je Desanka Gavrilović za Kurir.
Foto: Printscreen/Video/Kurir
Ona navodi da je patrijarh Irinej u svom rodnom selu Vidovu poslednji put bio letos, pre dva-tri meseca, radi dogovora o izgradnji crkve u zaseoku Gavrilovići.
“Mnogi rođaci mi zameraju što ga i danas zovem Bato, ali on je na to samo odmahivao rukom i moje reči dočekivao s osmehom. Mnogo mi je teško palo kad sam čula da je bolestan, ne daj Bože da doživim da umre”, priča Desanka.
U nekadašnjoj patrijarhovoj kući pod Kablarom danas ne živi niko, povremeno tu navrati njegov unuk sa porodicom kada dođe iz inostranstva. Kuću obilazi i čuva upravo šatrijarhova snaja Desanka, koja živi u neposrednoj blizini.
Artem Osipov, četrdesetogodišnji radnik na groblju u Azbestu u centralnoj Rusiji uhapšen je posle silovanja i ubistva jedanaestogodišnje Poline Skorovodčenko.
Osipov je u policijskoj stanici bez mnogo okolišanja priznao jeziv zločin, kao i to da je posle njenog ubistva.
Da se nešto čudno dešava kobne večeri, primetila je Polinina majka Aljona (34) jer se devojčica nije vratila kući iz škole.
Nakon što je nazvala roditelje njenih drugarica i ustanovila da nije sa njima, pozvala je policiju. Takođe je alarmirala i službu za raznošenje novina za koje je radila Polina za džeparac.
Nesrećna devojčica namamljena je u kuću ubice, Foto: 360TV printscreen
Tri dana kasnije, policija je pronašla njeno telo zamotano i bačeno u svežu rupu u zemlji u šumi kraj groblja. Nakon analize svih nadzornih kamera na groblju i oko nje, ustanovljeno je da ju je oteo Artem Osipov koji samo što je bio izašao iz zatvora u kojem je bio zbog ubistva.
Inspektori su došli do zaključka da je Artem već poznavao kraj oko groblja, pa je bacio telo u delu za koji je verovao da policija nikad neće pronaći. Prethodno je namamio Polinu tako što je želeo da se pretplati na novine koje je ona raznosila. Ušla je u njegovu kuću kako bi joj dao novac, a tu ju je silovao i ubio, prenosi 360TV.
Još gore od svega, u kesu ju je ubacio nagu.
“Bila je lepa kao anđeo. Nisam bio dugo sa ženom, potpuno sam poludeo kad sam je video. Morao sam ovo da uradim”, rekao je Artem u policijskoj stanici.
Babica joj rekla da je rodila dve devojčice, a doktorka posle nekoliko dana tvrdila drugačije
U NIŠU se 1978. godine porodila Verica Pešić iz Vranja. Bila je to njena treća trudnoća i bez naznaka da će nešto krenuti naopako. Ipak, posle porođaja život joj više nikada nije bio isti. Uverili su je da je rodila devojčicu, koja je umrla dan kasnije. Verica, međutim, veruje da je rodila dve devojčice i sumnja da su joj obe otete i prodate.
Spletom životnih okolnosti došla je do informacija da joj jedna ćerka živi u Nišu. Ali, na putu do istine, kako tvrdi, isprečile su se mnogobrojne spletke i nejasnoće u radu institucija, nedorečenosti na koje gotovo uvek nailaze roditelji u Srbiji kada se, sumnjajući u zvaničnu verziju o sudbini rođene dece, upuste u potragu za njima.
– Zbog opasnosti od prevremenog porođaja iz Vranja su me uputili u Niš – govori nam Verica. – U pratnji su bili moj suprug i rođaka, koje nisu pustili u bolnicu. Čim su me doveli u porodilište, ostavili su me da ležim ispred operacione sale, nije bilo ni pregleda. Čekala sam carski rez.
Priča nam i da je bila krupna trudnica, ali tada se u Vranju nije koristio ultrazvuk pa nije mogla da zna koliko beba nosi. Svejedno, kaže, na porođaj je krenula bez straha, jer je prvog sina rodila carskim rezom, a drugog prirodnim putem.
– Iako sam bila pod anestezijom, kroz maglu sam čula plač deteta i razgovore medicinske ekipe – kaže vidno potresena Verica. – Kada je sve bilo gotovo, u liftu mi je sestra rekla da sam rodila dve devojčice.
Smeštena je, seća se, u sobu sa još jednom ženom, prolazili su dani, ali decu ni njoj ni drugoj porodilji nisu donosili. Nešto ranije supruga su obavestili da sam rodila zdravu devojčicu.
– Nekoliko dana posle porođaja ušla je doktorka u sobu i saopštila nam da su nam deca umrla – priča ova žena. – Plakale smo obe, ali sam u trenutku pitala za moje drugo dete. Ona se trgnula, ali mi je odgovorila da je jedno dete i da haluciniram.
Rezultati isključili majčinstvo
Očajna majka provela je dve nedelje u niškoj bolnici i kaže da je to bila prava agonija. Stalno je insistirala da vidi mrtvo dete, ali je zbog te upornosti prebačena u drugu sobu i dati su joj lekovi. Iz bolnice je izašla bez ijednog dokumenta. Obećali su da će im ih poslati poštom, ali nikada nije stigla na njihovu adresu. Kada je kasnije, kako tvrdi, krenula da traga za dokumentacijom, saznala je da je jedno dete, devojčica, upisano u knjigu rođenih, ali ne i u knjigu umrlih. Osim toga nema ni potvrde o smrti, već samo neki lažni zahtev za obdukciju. U više navrata dok je tražila dokumentaciju u bolnici, tvrdi i da je videla da stoje dve bebe na porođaju. Čak joj je i medicinska sestra koja je radila u boksu za decu to potvrdila.
Kada je pre dvadesetak godina o aferi nestalih beba počelo da se priča u Srbiji, novinar “Novosti” Miša Ristović sve njihove sudbine objedinio je u knjigu. U slučajnom susretu sa roditeljima nestale dece dolazi do informacije o dve devojke, jednoj koja navodno liči na Veričinog supruga i drugoj koja je saznala da je usvojena i sama tražila roditelje.
– Došla sam do prve devojke, te za koju su mi tvrdili da liči na mog supruga – kaže Verica. – Upoznala sam je na fakultetu koji je studirala. Mnogo teško je podnela informaciju da je usvojena, nije znala. Otišla je kod majke koja joj je sve priznala i onda je pristala na DNK. Tada smo u istom trenutku po nalogu sudije uradili DNK za obe devojke.
Tek posle ove analize, tvrdi Verica, nastao je pravi haos. Istražni sudija, koji je naložio DNK analizu Radomir Vujačić, obavestio je Vericu i njenog supruga, u svojoj kancelariji u Sudu u Nišu, da su to njihove ćerke i da mogu da slave. DNK izveštaj koji je kasnije dostavljen pokazao je, međutim, da ni u jednom ni u drugom slučaju nema poklapanja.
– Više ne verujem nikome – ogorčeno govori Verica.
– Nemam sumnju da je devojka, koja liči na mog supruga, naše dete i ne želim da iznosim njene podatke. Znam da je sve ovo zbunjuje i plaši. Volela bih da se ponovi DNK, ali nisam sigurna da li bi ona pristala. Druga devojka je nastavila potragu za svojim biološkim roditeljima ne sumnjajući u nalaz DNK.
Naša sagovornica kaže i da u Pčinjskom okrugu ima mnogo roditelja koji već decenijama sumnjaju da su im deca ukradena. Svako od njih vodi svoju borbu na svoj način. Verica je saslušala mnoge priče i tvrdi da veruje da je sve to rađeno po nekom šablonu, da se pojedinačne priče razlikuju samo u nijansama.
JEDINSTVOM DO REŠENjA
KADA je počela bitka za istinu, pre mnogo godina, u Nišu su se okupljali roditelji nestalih beba koji su međusobno sarađivali. Imali su pomoć sudija, policije, pa i medicinskih radnika koji nisu mogli da ćute. Verica Pešić kaže da ceni svaki korak u rešavanju ove afere, ali da joj se ne dopadaju stalni sukobi na relaciji nekoliko udruženja koja vode borbu za nestale bebe, jer samo jedinstvom može nešto da se postigne.
KUPLjENA ZA 10.000 MARAKA
VERICA kaže da niko ne može da je ubedi da njena ćerka, a možda i obe, nije živa. Napominje da je izvesno da su i žene koje su usvajale decu obmanjivane.
– Verujem da mnoge nisu znale da usvajaju ukradenu decu već ostavljenu. Kada je reč o ženi za koju sumnjam da je usvojiteljka mog deteta, ona je rekla da ima podatke o ženi od koje je usvojila bebu, ali su ti podaci bili lažni – priča Verica Pešić i tvrdi da je neposredno saznala da je njena beba kupljena za 10.000 maraka. Usvojiteljka ih je, kaže, dala doktorki koja je kasnije preminula.
.jpg)
.jpg)